Original subtitles

~ GANGSTERI LONDONA ~

Greh je glavni uzrok potrebe čovečanstva za spasenjem.

Neka neko pozove hitnu pomoć?

Šta gledate? Pozovite pomoć!

Stići će pomoć, Toni.

Prokletstvo.

Italija...

U ime Oca, Sina i Svetog Duha. Amin.

Gđice, izvinite!

Gospođice!

Gospođice!

Dobro jutro, mama. Izvini sto kasnim.

Ne brini.

Izgledaš predivno. -Sviđa ti se? Hvala.

Jesi li juče naručila mleko? -Da, sinoć pre nego što sam izašla.

Otvori vrata, ima ljudi napolju.

Dobro jutro, izvolite unutra.

Izvinite.

Izvinite!

Izvinite!

Zdravo!

Zdravo, treba mi telefon. Moram da telefoniram.

Treba mi telefon, molim vas. -Rođendan je moje unuke.

Voli ovakva okupljanja porodice. Ona ne može biti srećnija. -Ko?

Misli da je nekom drugom mnogo bolje.

Želi da putuje, upozna nove ljude.

Stalno pričam da imamo najlepše gradove na svetu.

Firenca, Milano. Rim, Venecija.

Slušaj, druže. -Frančesko... Drago mi je da smo se upoznali.

Dobrodošao u moju zemlju.

Toni. Razumem, ali moram odavde.

Hoćeš da idem? -Da, želim da idem.

Da li je bolje tamo odakle dolaziš?

Pogledaj oko sebe, Toni. Pogledaj gde si.

Ne znam gde sam.

Požuri malo.

Verovao sam tvojoj majci i poveo te sa sobom. Hajde!

Znaš šta sam rekao? Sedi. Sedećeš ovde.

Ne mrdaj odavde. Ne pričaj ni sa kim, ne gledaj nikoga.

Razumeš?

Skloni se od mene!

Pusti me! -Umukni!

Pomozite mi, molim vas! Pusti me!

Pusti me! -Umukni!

U pomoć! Pomozite mi, molim vas!

Dođi ovamo!

Rekao sam ti da ne mrdaš.

Rekao sam da ne mrdaš. Sedi ovde i ne mrdaj.

Izvoli, sedi.

Sedi. Hajde, sedi.

Jesi li za kafu? -Samo želim da odem odavde?

Odeš odavde? I dalje ne poznaješ ovo mesto, Toni?

Lepa je Italija.

Svi me izbegavaju. -Ne poznaju te, Toni.

Hvala.

Ni ti me ne poznaješ?

Ovo mesto ti ništa ne govori?

Palumbaro.

Palumbaro. -Nikad čuo.

Možda u tvojoj prošlosti.

Italije se jedino sećam još kao mali i restorana u centru

gde smo išli kao deca.

Moja majka nas je tamo vodila.

Nikad ti nije pomenula ovo mesto?

A zašto bi?

Umrla kad sam bio mali. -Žao mi je. -Bilo je to davno.

Tvoja unuka? -Da.

Video si je kad se molila dole na putu.

Moja žena.

Margariti mnogo nedostaje.

I meni.

Razbolela se.

Bilo je teško videti je tako.

Skoro će dve godine.

Izvini.

Dolaziš iz Londona? -Zar se primećuje?

Svi pričaju o Londonu, Londonu, Londonu.

Mama mia.

Uskoro ćeš sve shvatiti.

Hajdemo. Moram da zatvorim.

Šta je ovo?

Opet počinješ isto!

Šta je ovo?

Hladno. Stvarno misliš da ovo jedem?

Moram li da jedem hladno?

Ostavi to, jebote, poješću.

Hoćeš da ovo jedem? I hoću. Prokletstvo.

Poješću.

Kučko! Jebi se! Jebeš ovu kuću!

Jebi se!

Deda, izvini, zaboravila sam ključeve.

Bez brige, idi sa svojim dečkom, hajde.

Hvala.

Vidimo se. -Ćao.

Čuvaj se.

Ovi mladi danas.

Tvoja unuka je lepa devojka. -Zaista.

Ne znam šta vidi u tom dečaku.

Problematičan je.

Da li su svi Englezi problematični?

Hajde, ne postoje jezičke barijere, Fredi.

Postoje stotine jezika, svi govorimo različitim jezicima

niko nikog ne razume ali na sreću smejemo se istim jezikom.

Hajde, nasmej me. -Čovek ulazi u manastir... -Idemo.

Pričamo vic, ljubavi.

Naravno. Ne dozvoli da ti mama odvrati pažnju.

Nastavljaš sa vicom? -Dobro, vratimo se nazad.

Pravila manastira su bila da je mogao da

kaže samo dve reči svakih deset godina.

Posle prvih deset godina kaže: 'Loša hrana,' i odlazi.

Posle druge decenije kaže: 'Loš krevet', i odlazi.

Posle treće decenije kaže: 'Ne spavam' i odlazi.

Posle četvrte decenije kaže: 'Ja odlazim.'

Glavni monah kaže: 'Pa sine bilo je i vreme da odeš.'

Gde si bio? -Šta se dešava? -Ništa. -Šta se dešava?

Plesala sam sa Huarezom, a gde si ti bio?

Vratimo se unutra. -Hajde, idemo. -Želim da budem sa njima.

Penji se na prokleti motor.

Margarita, kafu, molim te. -Stiže, deda. -Hvala.

Toni!

Hvala. Sedi.

Kafu? -Zašto su ovde svi neljubazni?

Ne znaju kako prema tebi da se ponašaju, Toni. -Prema meni?

Neznanac, sam u ovom staromodnom gradu.

Ništa se ovde nije promenilo u poslednjih

100 godina. -Moglo bi se reći.

Samo mi je potreban telefon. -Možeš ga naći u obližnjem selu.

Stvarno ovde živite kao u srednjem veku?

Cenim sve ovo, kafe i ćaskanje. Ali zaista želim da idem.

Zašto? Da li si saznao zašto si ovde?

Ne, samo želim da se vratim u Englesku.

Barem je neko našao svoj put do kuće. -Dobra je ona devojka.

Živi i radi ovde sa svojim prijateljima. Ali nije srećna.

Meni izgleda srećna. -Ne.

Zaljubljena je u engleskog dečaka i želi da ide u London.

Nije loše u Londonu.

Nije baš tako, kako to znaš. -Šta pričaš?

Ceo život sam proveo u Londonu. To je divan grad.

Možda sam samo stara pričalica.

Ali ti hoćeš telefon? -Da, gde da ga nađem?

U susednom selu.

Srećno, Toni.

Moram da ostavim ovo?

Deda, možeš li ovo da uzmeš? Moram da idem.

Gde ćeš? Moraš da budeš ovde.

Ne možeš sada da odeš.

Ne, previše je za mene. Ne mogu ovo sam.

Vratiću se. -Ne možeš da ideš.

Neću dugo. -Moraš da ostaneš, ne smeš nigde da ideš. Ulazi unutra.

Deda, stalno sam tu. -Ulazi!

Razgovaraćemo unutra. Nećeš ići s tim dečakom. Ulazi!

A ti? Kako ti je ime? -Znaš kako se zove.

Ne idi s tim dečakom. -Vidimo se kasnije.

Margarita je nestala. -Šta? -Juče smo se svađali.

Zbog njenog dečka? -Da.

Ne znam gde je, svuda sam je tražio.

Smiri se, potražiću je.

Šta je sledeće? -Kao i moji snovi...

oni blede i nestaju...

Sreća se uvek krije... -Uvek krije...

Dalje? -Svuda sam tražio...

i zauvek duvao mehuriće.

Lepi mehurići u vazduhu. -Bravo.

Našao si je, Toni? -Da. Sa momkom je, Englezom.

Izgledaju srećno. -Ne radi se o tome.

Ali šta da radimo? Ovaj momak želi da je odvede

iz naše zemlje, Toni. Ona je umetnik. Prirodni talenat.

Pusti tu decu, neka ih. -Želi da otputuje sa njim.

Ako ode da živi s njim u London, nikada se neće vratiti.

Naravno da hoće, uvek se vraćaju. -Mora da ostane ovde.

Ovo je njena zemlja, Toni. Ne želim da je izgubim.

Ovde je njena sudbina, Toni.

Moramo učiniti nešto. Znam tačno šta da radim.

Čekaj. Bez nasilja, Toni. Bez nasilja, molim te!

Jedva čekam da odem u London.

S tobom, ljubavi. Želim sve da vidim!

Svako mesto, svaki grad.

I želim da pevam sa tobom, sve vreme.

Želim da posetim Bat, Jork, Kantebri.

Kenterberi.

Da. -Dobro.

Šta je to?

Koji je tvoj rodni grad? -Hoćeš li da umukneš?

Izvini, dušo. -Začepi već jednom!

Razumeš?

Izvini.

Izvini.

Margarita, izvini.

Izvini. Dođi.

Jesi li dobro? Pogledaj me.

Jesi li dobro?

Izvini.

Da?

Kaži da.

Znaš da mi je žao. -Ne znam. -Znaš, izvini.

Ovaj put bez ljubljenje? -Njegovo prljavo lice? Ne.

Rekao bih ti, ali hteo sam da Toni vidi.

U čemu je problem?

Loše vesti, niko nema para. -Naravno da ima, samo treba da potražiš.

Ne plaćaju, slabo ide poslovanje. -To su mesta gde ima gotovine.

Nemam problem da izvučem novac. -Pokušali

smo, Toni. Ali svi su u dugovima.

Moramo da im stavimo do znanja da smo poslovni ljudi.

Iznenađenje!

Šta se dešava? -Ovo je za put.

Šta nije u redu? -Srećan put.

Sve za tebe. -Hvala.

Hteli smo da ti priredimo zabavu.

Samo se seti svih divnih trenutaka dok si odrastala ovde.

Ne zaboravi ta sećanja i čuvaj ih u srcu.

A gde on živi u Londonu?

Taj mladi Englez.

Da li je u stanju da brine o tebi? Dok putuješ svetom.

Da li se plašiš? -Ne.

Volim ga. -Stvarno? -Da.

Zaista?

Dobro znaš šta radiš?

Laku noć. -Laku noć.

Fabricio. Dobar dan.

Dobro veče. -Rekao sam ti? Da igramo neku igru?

Ni za prijatelja? -Novac.

Novac.

Šta kažeš na ovo? Može?

Odgovara. -Daj mi jebeno piće.

Nazdravlje.

Dušo.

Nemoj misliti da je tvoj dug nestao. -Onda šta je sada u pitanju?

Da ti je ovo zadnje jebeno upozorenje.

Sranje karte. Teri. -Mislim...

Teri, nemaš novca. -Mogu da ga nabavim. -Odakle?

Gde ćeš ga naći. -Nije važno. Doneću novac. Daj da vidim karte.

Šta je sad? Odustaješ?

Teri, nemaš novac. -Doneću novac, rekao sam ti.

Gde ćeš nabaviti novac? -Doneću novac, ne brini.

Stvarno? -Da vidim karte. -Hoćeš da vidiš?

Da? Onda pogledaj ovo.

Odakle ti te karte? -Gotovo je. -Šta? -Gotovo?

Odakle si izvukao te karte?

Odakle ti te karte? Odjebi od mene.

Odakle si izvukao te proklete karte? -Znam gde živi tvoja devojka.

Margarita. -Šta? Da je nisi pipnuo!

Ubiću te. -Idi kući. Zbogom. Zbogom, šta?

Odakle ti karte? -Dosta je bilo!

Hajde, prokleti gadovi. Daj mi moju jaknu.

Vratiću vam, gadovi. Posebno tebi.

Sedi.

Šta se ovde krije?

Kurvo, jebi se.

Smiri se, John. Džon, saberi se.

Postoje mnogo njih koji bi te odmah ubili zbog duga.

Moraš dobro da se paziš ovih dana, John.

Jer nikad ne znaš šta se može desiti, zar ne?

Bio sam prilično radoznao kao dete.

Uvek sam radio ono što druga deca ne bi.

Kao moljca...

držati na plamenu.

Znaš na šta mislim?

Naravno da znaš.

Mislim da je to bila priprema za moj trenutni posao.

Radim stvari koje ne može svako da uradi. Skloni ruku.

Pusti me i doneću ti novac. -Otvori usta, John.

Otvori usta... prskaš me krvlju.

Otvori usta. -Doneću ti novac. -Otvori usta.

Tako, tako.

Ne mrdaj. -Doneću ti novac.

Budi miran.

Brzo će biti gotovo. Videćeš.

Hoću da ti pokažem nešto, ali plašim se da ti se neće svideti.

Dobro veče.

Dobro veče, Frančesko. -Blizu smo.

Znao sam da to nije dobro.

Da li te je video? -Da, video me je.

Dobro, dobro.

Hoćeš li joj reći? -Ne mogu. -Zašto ne? Ona treba da zna.

Sama će doneti pravu odluku, Toni. Ne brini.

Šta se desilo?

Upravo sam se vratila iz stana.

Sav novac je ukraden. Sav novac koji si nam dao za put.

Sve što smo Teri i ja imali.

Ne brini, dušo, novac nije bitan.

Postoji još nešto loše, zar ne?

Nije samo novac u pitanju, deda...

Uzeli su i nakit. -Nakit! Ne brini.

Bakin prsten.

Ne znam ko bi uradio tako nešto, deda.

Svi se znamo. Ovo je malo selo, svi su siromašni.

Ne brini, dušo.

Smiri se.

Šta misliš gde idem? Misliš da izlazim da se zabavim?

Trudim se da zaradim za život. Za tebe i njega! Zašto ne slušaš?

Jesi li ikad pričala s njim? Zašto me dođavola ne sluša?

Razgovaraj sa mnom! On nikad neće da me sluša!

A ni ti nećeš da me slušaš! Sranje!

Sada uništi jebenu kuhinju!

Diži se!

Mari, šta ti je? Šta nije u redu?

Ustani.

Šta si uradio? Šta si dođavola uradio?

Diši, hajde. Probudi se! Probudi se, Mari.

Hajde, ustani. Diši, diši...

Ustani, molim te, ustani.

Teri. -Šta se dešava? -Naš stan... sve je nestalo.

Šta?

Gde si bio sinoć? Mislila sam da si u stanu.

Morao sam da obavim nešto pre puta za London. Šta je nestalo?

Sve, sav novac za put.

Sav novac za naše putovanje.

Hajdemo.

Kako ste, momci? -Gde ti je otac?

Nije ovde. Kako mogu da vam pomognem?

Samo ga pozovi, devojko.

U redu je, dušo. -Ne, nije u redu.

Kasniš sa isplatom.

Rekao sam ti, nemam novac. -Bolje ga nađi.

Šta ako ne platim? -Uzimamo ti stvari. Nju takođe.

Možemo li da popričamo negde drugde? -Naravno.

Ne mogu da verujem da si to uradio. -Volim da ostavim trag, Toni.

Čekaj, halo? -Toni? -Kevin!

Žao mi je zbog onoga.

Skupiću novac do kraja dana. Obećavam. -Dobro, ne volimo ponovo da dolazimo.

Naravno.

Šalje pozdrave. -Da nisi bio malo grub prema njemu?

Znali su za posledice kad su pozajmljivali novac?

Inače bi nam se smejali. Ovo je biznis, šta mislite?

Ona je veoma slatka. -I na njoj bih ostavio trag takođe.

Onda bi tek bilo za smeh. -Sve sve će biti u redu, tata?

Naravno da hoće. -Stvarno?

Da, bićemo dobro.

Proslavimo, drugovi. Kevinov bar je spreman da se uzme.

Šta se dešava, Toni?

On ne može da sakupi novac i da mi plati. Zato ću da ga uzmem.

Onda će Toni imati dva bara.

Tata?

Izabrao je kukavičko rešenje. Živeli momci. Dobar posao.

A ko bi to uradio? Da provali i krade.

Uzme sve pare i sav tvoj nakit.

Ako čujem ko je, ubiću ga.

Moram odavde. -Zašto želiš da ideš?

Nešto nije u redu sa mnom. -Šta nije u redu?

Nemam pojma, nisam mogao da objasnim. -Ne budi tako teatralan.

Reci mi da novine nisu današnje, molim te.

Da, to su današnje novine.

Vidi...

Rekao si da nema telefon.

Moram odavde.

Znaš šta se dešava, Toni. -Ne, ne znam. -Znaš šta se dešava.

Dođi. Toni, hajde!

Kakav čudan čovek.

Našao sam ga dole pred vratima i stavio u džep.

Ne želim više da čujem bilo kakve laži. Samo... -Ti si lažov.

Našao sam ga u prizemlju, hteo sam da ti dam kasnije.

Umukni. Glupo, licemerno kopile!

Pripazi na jezik! Hteo sam da ti ga dam!

Zbogom, Teri! -Da se nisi usudila da ideš!

Vraćaj se nazad!

Naći ću te!

Prokletstvo!

Dobro jutro, mama. -Šta se dešava?

Ništa, sve je u redu.

Šta se desilo?

Našla sam bakin prsten u njegovom džepu.

Tako sam glupa. -Ne.

Sada ne moraš da ideš. Možeš da ostaneš ovde.

Uostalom, njegov italijanski nije bio dobar.

Užasni engleski dečak.

Tata?

Gubi se.

Šta čekate?

Gubi se sa svojom tetkom.

Hajde.

Brinuću se o dečaku. -Gubi se.

Šta misliš da radim? -Umukni, radi ono što ti kažem. Razumeš?

Ustani!

Jesi li dobro? Pogledaj me. Jesi li dobro?

Ona je umetnik. Prirodni talenat.

Mora da ostane ovde. Ovo je njena zemlja. Ne želim da je izgubim.

Ovo je njena sudbina, Toni! -Naći ću te!

Margarita, mogu li da razgovaram s tobom? Molim te.

Pogriješio sam. Žao mi je.

Moraš da mi oprostiš. -Ne mogu.

Ali ja te volim. Volim te.

Ne, ne voliš me. -Da.

Volim te, oprosti mi. Molim te.

Molim te.

Ne, ne.

Gotovo je, Teri. -Ne govori to, ne smeš to da kažeš.

Idi kući.

Volim te. -Idi kući. -Ne, ideš sa mnom.

Ideš sada sa mnom!

Gubi se!

Gubi se! -Margarita! -Gubi se!

Prokletstvo!

Toni? Jesi li dobro? -Da.

Taj engleski dečak je problematičan.

Veoma sam ti zahvalan, Toni. -Ali nisam ništa uradio.

Uradio si više nego što možeš da zamisliš.

Znaš zašto sam ovde, zar ne?

Uskoro ćeš saznati.

Mislim da već znam. -Da.

Tvoja prababa mi je jednom ispričala priču, Toni.

Jednog dana dok je radila na polju,

našla je zlatni novčić pored puta.

Vremena su bila teška, zato je zakopala zlatnik.

Čekajući dan kad će je zatrebati.

Dva dana kasnije u selo je došao mladić tražeći zlatnik.

Iako bi joj zlatni novčić promenio život,

tvoja prababa je bila iskrena i učinila dobro delo

pa je odvela mladića do novčića.

Mladić je novčić dobio od svog oca, a ovaj

pre mnogo godina od njegovog oca.

Novčić je bilo veoma važan mladiću

pa je obećao da svake zime za našu porodicu donosi plodove sa juga.

Mladić je dolazio svake godine, sve dok jedne godine nije ostao.

Naša porodica je opstala zahvaljujući tom čoveku.

Taj čovek je bio moj otac.

Ako imaš neki problem, zovi me. -Hajde, rezervisala sam sto.

Nisam poneo novčanik. -Ne, ja ću da platim.

Kako da ne. -Hajde. -Vidimo se, Liš! -Vidimo se!

Ponekad moramo da žrtvujemo ono šta imamo da bi zaštitili svoje voljene.

Hvala, Toni.

Pokazao sam ti sve što si morao da vidiš.

Sada sve zavisi od tebe, Toni.

.: Prevod - intoxic :.

Preuzeto sa www.titlovi.com