Original subtitles

Ни Адолф Хитлер није завршио школу нити је имао било какву стручну спрему.

Повремено је живео у склоништима за бескућнике или на улици.

Одбио је да се бави редовним послом.

До данас то изгледа необјашњиво да би могао доћи на власт.

Ниоткуда,

Хитлер је постао Фирер, вођа немачког Рајха.

Један од најмоћнијих људи 20. века

који је донео свет на ивици катастрофе,

и смрт милионима људи.

Народ га је обожавао и пође за њим слепо у провалију.

Током свог живота, чувао је своје порекло и свој живот у тајности.

Нико не треба да зна како је и ко је био.

Хитлерови савременици од рођења до смрти

употпунити слику.

Ко је био Хитлер?

30. јуна 1903. год. 72-годишњи Кајзер Франц Јозеф И

посећује Браунау ам Ин да прослави 700. рођендан.

У историјској коинциденцији,

овај погранични град са Баварском, свих места,

је порекло најстаријих филмских снимака снимио аустријски сниматељ.

Крајем 80-их година прошлог века,

живели су моји родитељи у овом малом граду у гостионици,

који је по крви Баварац а по националности Аустријанац.

Адолф Хитлер, Меин Кампф.

Царински инспектор Алојз Хитлер, и његова породица,

заузимају мали стан на последњем спрату хотела Поммер у Браунауу.

У време Ускрса 20. априла 1889. око 6:30 увече,

Рођен је Адолф Хитлер.

Парохијски регистар, Браунау.

Адолф Хитлер, рођен 20.04.1889. у 6:30 увече.

Крштен 22. априла у 3:15 од Игназа Пробста.

Почети са, постоји ова слика малог Адолфа

од 1889. неколико месеци после његовог рођења.

Једна ствар вредна пажње на овој првој Хитлеровој слици

је блиска сличност Адолфа својој мајци.

Август Кубижек, пријатељ из детињства Адолфа Хитлера.

Адолф Хитлер је трећи од шесторо деце пара.

Он и његова млађа сестра Паула,

су једини да преживи даље од детињства.

Мајка има 28 година у време рођења.

Отац има 51 годину.

Клара Хитлер је у сродству са Алојзом Хитлером.

Она је друга рођака њеног мужа.

Када Хитлер има три године, његов отац бива премештен на ново радно место

и одлучује да се пресели у стан у Пасауу

на немачкој страни границе.

Адолф Хитлер живи са својом породицом у Баварској три године до 1895. године.

У ствари, Хитлер није говорио типичан аустријски дијалект.

Аугуст Кубижек.

У мојој младости, немачки је био дијалект говори се у Доњој Баварској.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Најстарији филмски снимак произведен у Аустроугарској

пуцали су странци, браћа Лумијер.

Приказује Беч, престоница мултинационалне империје,

године 1896.

У старој Аустрији, могли сте путовати без пасоша

са Медитерана, преко Алпа, пут на исток, запад и север.

Оскар Кокошка, сликар и писац.

Хитлерово порекло из Доње Аустрије,

као и укупно 21 годину провео у Горњој Аустрији и Бечу,

нису довољни да га учине Аустријанцем у смислу грађанина тог народа.

Курт Шушниг, аустријски канцелар од 1934. до 1938. године.

Аустријанци који су говорили о нацији пре 1938

значило националну културу која се протезала изван њихових граница,

што је аустријски човек се такође поистовећује са.

Ова културна нација је Немачка.

Превоз локомотиве улицама Кемница,

шеснаест радних коња вуче локомотиву пошто фабрика нема железничку везу.

Већина Аустријанаца који говоре немачки

осећају блиске везе са Немцима у Пруској, Саксонији, Баварској

и мање савезне државе

већ уједињени у делимично индустријализованом Рајху.

Био је мрзовољан, повучен старац,

и као много политичких слободних духова у то време, строги немачки националиста.

Јозеф Мајрхофер, земљорадник у селу Леондинг код Линца.

Посета гробу његових родитеља.

Његови школски другови кажу његова мајка био љубазан и добродушан.

Отац хладан, ћутљив и строг.

Јозеф Гебелс, дневник, 22. јул 1938.

Никада нисам волео свог оца,

али га се утолико више бојао.

Адолф Хитлер, разговор за столом,

забележила његова секретарица, Цхриста Сцхроедер.

Мој брат Адолф испровоцирао мог оца у такве крајности

да су га сваки дан тукли.

Паула Хитлер, касније Паула Волф.

У јуну 1939. год.

Ева Браун снима малу фарму у селу Хафелд, Горња Аустрија,

које Хитлеров отац даје у закуп након превременог пензионисања 1895.

Првог маја 1895. год.

Хитлер креће у школу у једнособној школској кући

у суседном селу Фисцхлхам.

Године 1897. Хитлеров отац продаје фарму у Хафелду.

Породица живи привремено у малом граду Ламбаху.

Године 1898. породица Хитлер се сели у село Леондинг, близу Линца.

Ево, Хитлеров отац купује имовину број 61,

укључујући 1.900 квадратних метара земљишта.

После пет година основне школе, 1900. Адолф Хитлер, стар 11 година,

почиње средњу школу у граду Линцу.

Адолф Хитлер мора да понови своју прву годину у средњој школи због лоших оцена.

Сећам се мршавог, бледог дечака,

који је сваки дан путовао на посао између Линца и Леондинга прилично добро.

Дефинитивно је био талентован у једну руку,

али није владао собом.

Сматран је бунтовником

а није се трудио.

др Едуард Хумер, Хитлеров учитељ француског.

Тихи живот уживала породица Хитлер

на овом малом комаду земље трајао само неколико година.

Глава породице је неочекивано умро од срчаног удара јануара 1903.

Макс Зилцер, Леондинг, Фиреров родни град.

Алојз Хитлер оставља своју скромну уштеђевину за своје четворо преживеле деце,

Алојз и Анђела, из другог од његова три брака,

и Адолф и Паула.

Ово наследство треба да се исплати када постану пунолетни.

Мирно гробље Леондинга био његово последње почивалиште.

Његова удовица се преселила у оближњи град Линц

за боље образовне могућности за њену децу.

Мак Зилзер.

1904. Клара Хитлер мора да пошаље свог сина Адолфа,

који је због лоших оцена поново у опасности да се не помери у разред

у државну средњу школу у Штајру, удаљеном 40 километара.

Погледај моје школске оцене.

Имао сам лоше оцене из немачког.

Тај идиот од професора покварио ми немачки језик.

никад не бих могао да напишем право писмо.

Адолф Хитлер, у Фиреровом штабу, 1943.

Последњи разреди средње школе у ​​Штајру.

Марљивост: недоследна.

немачки: недовољно.

Географија и историја: довољно.

Математика: недовољно.

Физика: задовољавајућа.

Цртање слободном руком: похвално.

Спорт: одличан.

Немам фотографију Адолфа Хитлера током година нашег пријатељства.

Вероватно нема ниједне фотографије Хитлера у овом периоду.

Све што се могло рећи о сликама Хитлера као младића

већ је речено да није било цртежа друга из разреда

од четвртог разреда средње школе у ​​Штајру.

Случајно, овај цртеж, урађена 1905. године, сачувана је.

Дечак је могао само да црта профиле.

ипак,

било је нешто посебно фасцинантно о овој скици оловком.

Аугуст Кубижек.

После девет година Адолф Хитлер завршава школу без дипломирања.

За наредне три године, живи у Линцу од мајчине пензије,

не радећи баш ништа.

Сви његови рођаци сматрао га безвредним.

Особа која се клонила од било каквог плаћеног запослења

од почетка.

Аугуст Кубижек.

Адолф Хитлер разговара са својом мајком да му се дозволи да отпутује у Беч.

Жели да се пријави за пријем општем сликарском часу

на Академији ликовних уметности.

Од раног јутра до касно у ноћ,

Побегао сам од једне атракције до следећег.

Зграде су биле једине ствари то ме је фасцинирало.

Цела улица Ринг ме је утицала као чаролија из Арапских ноћи.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Од 1904. до 1908. г.

Био сам једини пријатељ Адолфа Хитлера у Линцу а потом у Бечу.

Аугуст Кубижек.

Хитлер, који је касније, по мишљењу неколико стручњака за уметност,

није био сасвим неталентован, успева да прође прву селекцију,

али се одбија после другог.

Адолф Хитлер, рођен у Браунауу, Горња Аустрија 20. априла 1889.

Немац, католик, мало лица, пробни цртеж: незадовољавајући.

Класификациони списак општег сликарског разреда.

Када је Адолф Хитлер, разочаран одбијањем,

враћа својој породици у Линцу после осам недеља,

Клара Хитлер је погођен тешком болешћу.

Она пати од отока.

Данас би се то дијагностиковало као рак.

Неколико месеци, Адолф Хитлер је предано брине о својој мајци код куће.

др Блох, кога сви воле, био је породични лекар Хитлер.

Аугуст Кубижек.

У великој мери, дечак је живео у свом свету.

Немам појма какве је снове сањао.

др Едуард Блох, јеврејски лекар из породице Хитлер.

Умире Клара Хитлер у ноћи 21. децембра 1907.

окружена својом породицом.

Смрт наше мајке имао велики утицај на мене и Адолфа.

Били смо веома везани за нашу мајку.

Када је умрла, Адолф је престао да долази кући.

Паула Хитлер, сестра Адолфа Хитлера.

За разлику од чега Хитлерова сестра Паула касније тврди,

Адолф Хитлер остаје у Линцу неколико недеља после смрти његове мајке.

Никада не каже својој породици, или његов пријатељ Кубижек

да је пао на пријемном испиту претходне године.

очигледно, имао је заиста лоше дане.

Лако се изнервирао

и дао ми је кратко време када сам почео да причам о својим студијама.

Аугуст Кубижек.

У пролеће 1908. год.

Адолф Хитлер почиње да живи живот расипника у Митрополији.

Беч је био најтемељније образовање у мом животу.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Ситна баштина која је била марљиво којим управља његов старатељ

морао да покрије и трошкове живота и његове студије.

Можда је могао да допуни своје приходе

кроз продају цртежа и слике.

Аугуст Кубижек.

Наредних месеци нема ни трага Хитлерових активности у Бечу.

Прекинуо је контакт са породицом,

и падне на другом пријемном испиту на Академији уметности.

Почиње да копира поглед на улицу Беча из књига,

а затим их продаје као разгледнице.

Био сам млад, неискусан човек без икаквих средстава за подршку.

Приморан да преживим сам,

неколико круна, често само центи од прихода мог рада,

једва били довољни да ми платим кревет и храну.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Хитлеров удео у наследству његовог оца исплаћује се 20. априла 1913.

његов 24. рођендан.

Хитлер је упознао Рудолфа Хојслера у мушком хостелу.

Са њим жели да се креће у немачки град Минхен.

Био је само пун хвале за овај град.

Истовремено, није заборавио велике пивске баште

и ротквице, итд.

Хитлеров укућанин 1912.

У овај град сам стигао као дечак и отишао као тих и озбиљан човек.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Главни разлог напуштања Аустрије

вероватно да је касније главнокомандујући Адолф Хитлер,

жели да изађе служења војног рока.

У суботу, 24. маја 1913. год.

Хитлер и Хојслер обавестио полицију о одласку

али не наводи где су планирали да живе.

У Минхену је Адолф Хитлер пронашао град то је да постане центар његовог живота.

Он, међутим, остаје аутсајдер.

Његово наследство му помаже да гради неизвесно али адекватно постојање

на рубу друштва.

Било је лепо недељно поподне у пролеће.

Неко је покуцао на врата а ја сам одговорио.

Био је то младић желећи да видим собу коју смо изнајмљивали.

Показао сам му и постигли смо договор.

Фрау Ана Попп, газдарица, Шлајсхајмер штрасе, 34.

Адолф Хитлер и Рудолф Хојслер изнајмите собу заједно од кројача, Попп

у улици Сцхлеиßхеимер Страßе 34 у близини округа Швабинг.

Млађа генерација којој припадамо није знао ништа о рату,

али су били опијени страним ратовима.

Нисмо имали појма шта је рат.

Адолфов отац никада није био војник.

С времена на време, старци би причали о Кенигрецу и Кустози.

Аугуст Кубижек.

Дневник, понедељак, 29. јун 1914.

надвојвода Франц Фердинанд, наследник аустријског престола,

је убијен заједно са својом женом.

Олош моралног безобразлука.

Хенриета Шнајдер, рођена 1872. домаћица, Источна Пруска.

Инцидент изазива рат на Балкану то прераста у светски рат.

За мене су ти сати били ослобађање од досадних емоција омладине.

Данас ме није срамота да кажем да сам био преплављен ентузијазмом,

пао на колена и од свег срца захваљивао небесима

које су ми дали срећа да живимо у овој ери.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

2. августа 1914, дан после Немачке објављује рат Русији,

одржан је велики патриотски митинг у Одеонсплатзу

испред Фелдхеррнхаллеа.

Хајнрих Хофман фотографише церемонију.

Годинама касније, у проширењу, он открива лице међу масама,

који је по свој прилици Хитлеров.

Петог августа 1914.

Пријавио сам се у војску на молбу Његовом Величанству

и ушао Први баварски пешадијски пук.

Био сам одложен на неколико дана,

затим пренети другом пешадијском пуку

и коначно додељена Баварском резервном пешадијском пуку,

број 16 16. августа.

Адолф Хитлер, нацрт моје личности.

Први пут у животу, Адолф Хитлер носи униформу.

У раним јутарњим часовима од 21. октобра 1914. год.

Хитлеров пук креће на пут са станице у Минхену

у правцу запада.

Убрзо након прве борбене мисије пука листа,

Хитлер је унапређен у каплара.

Одбио би даља унапређења током рата.

Ово би укључивало везаност за друге јединице Војске,

а Хитлер би изгубио другарство и безбедност пуковске породице.

Први пут Хитлер био део веће заједнице.

Са тим је дошао ред и структура

то га је поштедело свакодневну борбу за опстанак.

Фриц Видеман, поручник.

Од 9. новембра, Хитлер је распоређен као диспечерски тркач

и распоређен у састав пука.

У очима многих војника у рововима,

штабни дежурни иза непосредног фронта

су привилеговане кукавице.

Кад год је смрт јурила, извесно нешто је покушало да се побуни

и јави се слабом телу под маском разума

и био је у ствари само кукавичлук то је било иза ове маске,

покушавајући да заведе појединца.

До зиме 1915. '16. ова битка је већ била одлучена за мене.

Сама воља је коначно постала мој потпуни господар.

Сада би ме судбина могла ставити на кушњу а да не изгубим живце.

Млади ратни добровољац постао стари војник.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Хитлера поштују његови другови у штабу пука,

али он остаје аутсајдер.

На пет од шест фотографија показујући Хитлера са својим друговима,

он или стоји или седећи са стране.

Хитлер је рањен британским артиљеријским гелерима

5. октобра 1916.

и одведен је у болницу Црвеног крста у Билцу, јужно од Берлина.

До 1. марта 1917.

вратио се у слање у пуковском штабу.

У наредним месецима, учествује у борбеним активностима.

4. августа 1918. год.

Хитлер је награђен Гвоздени крст прве класе,

највиша војна почаст

да војници његовог ранга у царској немачкој војсци може да прими.

Номинација је поднета од јеврејског официра,

поручник Хуго Гутман.

Никада нисам изашао из Хитлера, разлог због његове фанатичне мржње према Јеврејима.

Искуство са јеврејским официрима током светског рата

није могао да допринесе овоме.

Фриц Видеман, поручник.

У ноћи 13. октобра,

Престаје Хитлерова ратна служба у тешком британском баражу.

Коришћен је иперит на брду јужно од града Вервик.

13. октобра,

дошли смо испод неколико сати артиљеријске ватре гасним гранатама.

Већ око поноћи, неки од нас су одустали,

укључујући и неке другове стално.

Ујутро сам и ја осетио бол који је постајао јачи сваких 15 минута.

У 7 сати сам затетурао и посрнуо назад са запаљеним очима,

поневши са собом последњу поруку рата.

Адолф Хитлер, Меин Кампф.

Након лечења у мобилној војној болници, Адолф Хитлер је транспортован

у пруску резервну болницу у Пасевалку, Западна Померанија.

Био је на фронту за 42 од 51 месеца рата.

Хитлер остаје у Пасевалку 28 дана, током којих се свет мења.

У војној болници у Пасевалку,

Адолф Хитлер и остали пацијенти сазнати да се револуција догодила,

монархија је абдицирала, а прекид ватре је закључен.

Нисам плакао од дана када сам стајао крај гроба моје мајке.

Сада се нисам могао зауставити.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

Као и све остало у Мајн Кампфу, овај приказ је стилизација

и мора се сумњати.

Не знамо да ли је то била Хитлерова воља или само случајност

то је утицало на његов будући курс од тада.

Дана 21. новембра 1918. год. Адолф Хитлер се враћа у Минхен.

Покушава да избегне демобилизацију и остати војник.

Долази до сукоба међу присталицама радничких савета

и парламентарна демократија у главном граду државе.

Социјалдемократска већина дозвољава десничарским добровољачким групама,

такозвани Фреикорпс,

да сломи власт радничких савета.

Писмо Клари и Фрицу Хесеу.

Добровољачки корпус оставио одличан утисак.

Без њих, били бисмо готови у Баварској.

Рудолф Хоесс, студент и члан Фрајкорпа.

Адолф Хитлер држи дистанцу од револуционарних снага,

али и од њихових десничарских противника.

Током овог периода, Хитлер постаје радикалнији.

Он је под утицајем војних официра попут Карла Мајра,

начелника Обавештајног батаљона.

Када сам га срео први пут,

наишао је као уморан пас луталица тражи власника.

Карл Мајр, капетан Рајхсвера.

Карл Мајр такође финансира патриотске странке као Деутсцхе Арбеитерпартеи,

немачка радничка партија,

која је основана у Минхену 5. јануара 1919.

углавном од групе железничара.

12. септембра 1919. год.

Хитлер, који је у међувремену демобилисан,

је послат да шпијунира о Немачкој радничкој партији од Мајра,

који пружа и финансијску подршку.

Током дискусије, професор је говорио о сепаратистичким ставовима.

Затим је реч преузео други говорник

и укратко, моћне речи, срушио професора.

Био је то Адолф Хитлер.

Мајкл Лотер, секретар Немачке радничке партије.

Једног дана сам имао прилику да разговарају са великом публиком

и оно што сам одувек инстинктивно осећао не знајући да је то истина.

Могао сам да говорим јавно.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

У другој половини септембра 1919. год. Хитлер се придружује Немачкој радничкој партији

и редовно учествује на својим састанцима.

Међу разним десничарима радикалне организације,

НСДАП никако није био најјачи,

али је било најактивније и кохезивна група.

Његов значај је искључиво резултат утицаја Хитлера као говорника.

Ернст Ханфштенгл, син издавача, познаник Адолфа Хитлера из 1920. године.

Дана 24. фебруара 1920. год.

Хитлер говори први пут пред више од хиљаду људи

у Хофбраухаусу.

Он такође најављује Партијски програм од 25 тачака,

који је формално валидан већ четврт века

до гашења НСДАП-а.

Прво, захтевамо уједињење свих Немаца у великој Немачкој

на основу права самоопредељења народа.

Друго, захтевамо једнака права за немачки народ

у односу на друге нације и укидање

мировних уговора у Версају и Сен Жермен.

Треће, захтевамо земљу и територију за издржавање нашег народа

и насељавање нашег вишка становништва.

Четврто, само национални друг може бити грађанин.

Само оне немачке крви могу бити национални другови,

без обзира на вероисповест.

Дакле, нема Јевреја може бити народни друг.

Неколико дана касније променили су име из Немачке радничке партије

националсоцијалисту Немачка радничка партија или НСДАП.

Хитлер је био странка а партија је била Хитлер.

Ернст Ханфстаенгл.

Јер управо сада, овде у Минхену,

креће покрет

толико јак да сви млади, моћни, а привлаче се здраве силе.

То је националсоцијалиста Немачка радничка партија.

Да буде потпуно јасно, ми смо антисемити.

Елисе Погх, Елисе Хесс из 1921. члан НСДАП-а.

Писмо њеном бившем професору на факултету.

Када је одржан први партијски конгрес, Аугсбург СА је добро заступљен.

На овој првој јавној презентацији,

Стичем утисак да ово има супстанцу.

Нисмо сами.

Идеја о отаџбини расте.

Тарл Валле, Аугсбург, бивши члан СА.

Немачка економија пропада.

Августа 1923. долази до хиперинфлације.

Све је горе.

Глад, векна хлеба је 140 милијарди.

Затим поново смањен на 80 милијарди.

Глад, глад свуда.

Кете Колвиц, сликарка и вајарка.

Национална удружења прецењују сопствене снаге

и верују да парламентарна демократија је на крају.

Интервју за лист Дејли мејл 2. октобра 1923. године.

Ако би се Мусолини појавио у Немачкој,

затим народ пали би на колена и поклонили му се

више од Мусолинија је икада био обожаван.

Адолф Хитлер.

Велика побуна деснице у Баварској са Лудендорфом на челу.

Хенриета Шнајдер, Округ Л, Источна Пруска.

Извештај регионалне владе Горње Баварске.

Минхен, 9. новембар 1923.

Прекјуче,

Хитлер је обећао генералу Фон Лосову и пуковник фон Зајсер лично

да ништа неће предузети.

Одговор на ову часну реч дато синоћ када,

са пиштољем у руци.

Хитлер је изнудио декларацију у корист националне диктатуре

од генералног државног комесара Вон Кахра.

Генерал Вон Лоссов и пуковник фон Зајсер.

Истовремено, присутни министри

су приведени од стране Хитлерових људи.

Хитлер износи своје предлоге за нове владе у Берлину и Минхену

и помиње Ериха Лудендорфа као Фирер и поглавица са диктаторском моћи

над Немачком националном армијом.

Пита већ пијану публику,

''Да ли прихватате ово решење за немачко питање''

"велике немачке државе?"

Онда док гомила виче свој договор, Хитлер проглашава,

''Јутро ће нас или пронаћи са националном владом у Немачкој''

"или нас пронађу мртве."

Побуна је намењена да стави Минхен и Баварску

у рукама револуционара,

а затим, походом на Берлин да сруше демократски систем.

Пучисти рачунају на пребеге из војске у Баварској

и баварска полиција.

Ово се, међутим, није остварило.

Ујутру 10. новембра, 2.000 револуционара, неки наоружани,

кренуо од Бургербраукеллера пивница кроз центар града

до Лудвигштрасе на адреси Одеонсплатз.

Десет година касније,

Минхен, 9. новембар 1933.

Аматерски филм традиције

који заправо датира од године преузимања власти,

годишњи поход старих бораца НСДАП-а у Фелдхеррнхалле.

На челу колоне, као 1923. г. су Адолф Хитлер и Херман Геринг.

Повукли смо се у кафе Стефани.

Убрзо су дошли људи и рекли да је било окршај на Одеонсплатцу

и огромна гомила Хитлерових људи окренуо се и побегао од државне полиције.

Оскар Марија Граф, писац, Из мог живота.

Дана 12. новембра 1923. год.

Адолф Хитлер је послан у тврђавски затвор у Ландсбергу.

Добио је ћелију број седам.

Вође пуча суди се за велеиздају

у главној предаваоници Централне ратне школе

26. фебруара 1924. године.

Извештај виртембершког емисара, 13. марта 1924. године.

И сам сам присуствовао једном од рочишта и био сам узнемирен када сам видео како посматрачи,

који сте могли јасно да видите, били су углавном из кругова блиских Хитлеру,

искористио сваку прилику да покажу подршку оптуженом.

Карл Мозер фон Филсек.

Хитлер изговара своју одбрану.

Писмо Клари и Фрицу Хесу.

У прилогу је Хитлерова коначна изјава.

То је један од најбољих, најснажније говоре које је икада одржао.

Чак и они у судници који нису били пријатељски расположени према Хитлеру

били дубоко дирнути.

Рудолф Хесс, студент.

Пресуда је изречена 1. априла 1924.

Сви оптужени, са изузетком Лудендорфа,

су проглашени кривим.

Током својих 13 месеци у затвору Ландсберг,

Адолф Хитлер почиње транскрипт манифеста

који приказује његово наводно путовање кроз живот

и његов развој као политичара,

и износи свој поглед на свет.

Одлучио сам не само да разјасним циљеве нашег покрета,

али и да нацртам слику његовог развоја.

Уз то сам и ја имао прилику

да дају представу мог сопственог развоја.

Адолф Хитлер, предговор за Меин Кампф.

Биографски делови његове књиге

су, у великој мери, претерано и непроверено.

Међутим, његови политички циљеви су смртно озбиљни.

Његов поглед на свет је волунтаристички.

Он то види онако како жели да види.

Изведено је Хитлерово политичко јеванђеље од примитивне дарвинистичке идеје

борбе за егзистенцију.

То одражава трајну борбу за опстанак свих против свих

пренета из природе у људско друштво.

Ова борба је, по његовом мишљењу, процес селекције

у којој се такозване трке високог квалитета имају веће шансе за опстанак.

На њеном челу је наводно белац нордијске расе Аријеваца,

оснивачи културе.

Као и већина антисемита пре њега, Хитлер верује у јеврејску расу

прерушен у верску заједницу.

Он види Јевреје у историји као паразите у телима других народа,

и као контаминира крви аријевске расе.

Сатима, црнокоси јеврејски дечак чека да упадне у заседу несуђеној девојци

кога он запрља својом крвљу, и тако је краде од њеног народа.

Са истом скривеном агендом, уништавајући омражену Белу расу

са неизбежним резултирајућа бастардизација.

Адолф Хитлер, Мајн Кампф.

У другом поглављу Хитлер прави нацрте планова за територијални животни простор

за свој аријевско-немачки народ.

Заустављамо се бескрајни немачки покрет на југ

и окрећући поглед према земљи на Истоку.

Ако данас говоримо о новој земљи у Европи,

првенствено можемо имати у виду само Русију и њене вазалне пограничне државе.

Адолф Хитлер, Меин Кампф.

Дневник, 14. јануар 1925.

На крају месеца,

Хитлер жели да позове за поновно успостављање

националсоцијалиста Немачка радничка партија.

Једина ствар коју треба урадити.

Јозеф Гебелс.

Хитлерова преостала реченица

од три године, 333 дана, 21 сат и 50 минута се одриче,

према педантно тачне судске списе.

Дана 27. фебруара 1925. год. Хитлер поново успоставља странку.

У првом кругу избора за председника Немачке 29. марта 1925.

Ерих Лудендорф је кандидат НСДАП-а

и друге националистичке групе.

Он добија само 1,1 одсто гласова.

Када Пол фон Хинденбург улази у трку у другом кругу гласања,

Хитлер наређује својој партији да подржи остарели 77-годишњи армијски генерал.

Хитлер и Лудендорф иду својим путем.

Хитлер је сада једини вођа националног логора.

Дневник, 26. април 1925.

Хинденбург је изабран.

Да ли је он човек које је Немачкој потребно у овом тренутку?

Није ли он престар, на који је лако утицати?

Бела Фром, немачко-јеврејска новинарка.

Од 1924. па надаље, немачка привреда се опоравља.

Ово води до пет златних година Вајмарске републике.

Осврћући се сада на то,

Видим луди вртлог овог Берлина 1928. и '29

као својеврсна Помпеја откривају уочи ерупције Везува.

Сефтон Делмер, дописник Дејли експреса у Берлину.

Нацисти су мрзели саму културу

јер је суштински међународна а самим тим и субверзивна за национализам.

Кристофер Ишервуд, британско-амерички писац.

1920-их година,

Берлин је био испред свега то је било познато као ново у нашој области.

Имало је све.

Рајнхардтов велики театар, велики филмски студији, сјајни филмови,

најлепших барова и ресторани, укључујући геј барове.

Берлин је био продуктиван и богат идејама, богат идеалима,

и истовремено практичан, комбинација никада раније постигнута.

Марлен Дитрих, глумица и певачица, мемоари.

Уметност више није била само украс живота, него њен непосредни израз.

кубизам, футуризам, експресионизам,

како год то желите да назовете,

овакви смо били.

Ово је био наш свет.

Тако потресен и шокиран да је све било наопако.

Надреализам?

Наравно, шта друго?

Вики Баум, писац и новинар.

Упркос недостатку политичког успеха, странка организује спектакуларне скупове.

Прво у Минхену и Вајмару,

затим од 1927. искључиво у Нирнбергу.

Дневник, Нирнберг, 4. август 1929.

Стампедо људи то превазилази наше најлуђе наде.

Напољу већ грцају бубњеви.

Бакљаде су бескрајно дуге.

Јозеф Гебелс, лидер НСДАП Берлина.

Партијске конвенције су без питања Хитлерово лично дело.

Баш као што је био укључен у изградњу СА од најситнијих детаља униформи

на боју закрпа на крагни,

бавио се планирањем партијских конвенција,

све до украса у Конгресној сали.

Алберт Кребс, лидер НСДАП, Хамбург.

Кроз град тријумфална поворка.

Сви навијају и бацају цвеће.

марта прошла скоро четири сата.

Море радости и цвећа.

Јозеф Гебелс, дневник.

Континуирана фрагментација партијског пејзажа

је повољан за успон НСДАП-а.

на изборима, освајају све већу подршку

од отцепљених и протестних партија.

Након затвора у Ландсбергу,

Хитлер постаје једини вођа националистичког покрета.

Осећа се изабраним судбином да покаже Немачку пут народног спаса.

Иако је партија остаје неуспешан на изборима,

а чланство се само полако повећава,

култ личности око Хитлера расте.

Овај Фиреров култ држи националсоцијалистички покрет заједно

преко идеолошких подела и личне разлике.

Између 1925. и 1929. г. Хитлеров мали политички покрет

обележен је активизмом, динамиком, ентузијазам, младост и снага.

Скоро 60% нових чланова странке су млађи од 30 година.

Уличне поворке, промоције штампе и пропагандне турнеје по провинцијама

створио атмосферу активизма и напетости.

Било је безбројних сукоба и рањени људи,

чак и мртви људи остали на тргу.

Хорст Вессел, аутобиографија.

Фебруара 1930. један од страдалих био би берлински студент Хорст Вессел.

Последњи пут, огласио се позив на оружје!

За борбу смо сви спремни.

Ускоро Хитлерове заставе

летеће преко свих улица.

Време ропства ће трајати али још мало.

Са марљивошћу, кроз учење, и морам рећи од глади,

полако, баук азијског бољшевизма

систематски спроводи Версајским уговором.

Једном сам донео одлуку, боље знање сада да се превазиђе.

Први пут 16. новембра 1928

после забране јавног наступа у Пруској је укинута,

Хитлер говори у Спортпаласту у Берлину,

наводно пред 18.000 присталица.

По први пут, користи електроакустични звучни систем,

говорећи у микрофон.

По први пут, његове речи се јасно разумеју

у сваком углу великог простора.

Тринаестогодишњи режим,

и као резултат, само гомила рушевина, где год да погледамо у Немачкој.

Признајемо да инсталирамо само једну странку уместо свих партија,

та партија познаје само Немачку.

Здраво!

Здраво!

Државни другови, победа или пораз,

средња класа је у беди,

финансије,

па је типично немачки да поседује 30 партија.

Ни Адолф Хитлер није завршио школу нити је имао било какву стручну спрему.

Повремено је живео у склоништима за бескућнике или на улици.

Одбио је да се бави редовним послом.

До данас то изгледа необјашњиво да би могао доћи на власт.

Ниоткуда,

Хитлер је постао Фирер, вођа немачког Рајха.

Један од најмоћнијих људи 20. века,

који је донео свет на ивици катастрофе,

и смрт милионима људи.

Народ га је обожавао и пође за њим слепо у провалију.

Током свог живота, чувао је своје порекло и свој живот у тајности.

Нико не треба да зна како је и ко је био.

Хитлерови савременици, од рођења до смрти,

употпунити слику.

Ко је био Хитлер?

октобра 1929,

љута јесен после лепог лета,

киша и мирно време и нешто се гуши у ваздуху,

а није било време.

Први пут на улици, ђубриво-браон униформе.

Себастијан Хафнер, новинар, мемоари.

СПД победио је на немачким изборима 1928

и од тада води коалициону владу са народним партијама средње класе.

Ово се распада годину дана након смрти либералног министра иностраних послова

због разлика у унутрашњој политици.

1930. канцелар Брунинг убедио свог председника Фон Хинденбурга

да распусти парламент и расписати нове изборе

24 месеца раније.

Брунинг је одлучан да влада уз помоћ председника,

по потреби и без већине.

Националистички социјалисти сада су седели у парламенту.

Успон странке више се није могло превидети.

Ернст Ниекисцх, Националбољшевиста и Хитлеров противник.

По узору на Италију крајем 1920-их,

покрета који се називају фашистичким јачају широм Европе.

У неким источноевропским државама,

диктаторске владе ослањају на подршку таквих фракција.

Савез фашиста је такође основана у Великој Британији.

Партијска демонстрација у Манчестеру 1934.

сер Освалд Мозли, оснивач Британске уније фашиста.

Године 1930. незапосленост је порасла на 3.076.000,

и националсоцијалисти затим повећао своје посланике на 108,

са 18% гласова.

Мање од три године касније,

националсоцијалистичке партије дошао на власт.

Незапосленост је порасла на 6.014.000.

Новогодишња наредба, 31. децембар 1931:

Војска смеђокошуљаша много пута се умножио.

Покрет је страдао велику крвну жртву.

Другови, почетком ове године,

хвала ти на свему који сте постигли у протеклој години

преданим радом и самопожртвоване битке.

Можете ући у Нову годину са радосним поверењем,

поносан на оно што си постигао године 1931.

Адолф Хитлер.

После унутрашње партијске расправе у Минхену 2. фебруара

Адолф Хитлер одлучује да се кандидује у првом кругу гласања

на немачким председничким изборима марта 1932.

Дневник: Берлин, 16. фебруар 1932.

Каква чудна земља у којој је председништво

мора се одлучити између Тхалмана, Хитлер или Хинденбург.

Тхеа Стернхеим, колекционарка и ауторка.

Опет, то је била политика толеранције када је СПД питао своје бираче

да гласају за Хинденбурга и колико су верно следили.

Голо Ман, син Томаса и Катије Ман.

Дневник: понедељак, 29. фебруар 1932.

Ко ће победити?

Хенриета Шнајдер, домаћица.

Предизборна кампања у априлу 1932.

Убрзо је Хитлер потонуо у мрачну апатију.

Само је седео тамо, тмурно гледајући кроз прозор,

вате у ушима.

Потпуни контраст са радосном руком екстровертан начин, Темпелхоф.

Док су се врата авиона нагло отворила,

Хитлер се склонио и одмах бацио се у своју Фирерову позу.

Тамо је стајао, гологлав, усправан и ненасмејан,

руку подигнуту у знак поздрава.

Сефтон Делмер, британски дописник Дејли експреса у Берлину.

Дневник: Вајмар, 10. април 1932.

недеља…

Други круг гласања на немачким председничким изборима.

Хинденбург је коначно изабран над Хитлером.

Хари Граф Кеслер, публициста и дипломата.

У јуну 1932. год.

Франц фон Папен, у име председника Рајха Фон Хинденбурга,

формира десничарски конзервативни кабинет која је без већине у парламенту.

Нови канцелар нада у подршку Хитлера

и, према Хитлеровим захтевима,

упитао је председник Рајха расписати нове парламентарне изборе

31. јула.

Дневник: 31.05.1932.

Лотте долази у недељу.

Она планира путовање са Карлом у Вестерленд.

Брунинг је јуче поднео оставку.

Шта сад?

Хенриетта Сцхнеидер.

Таненбергов јунак, херој немачке републике,

имао туп дух,

мрзовољни фелдмаршал својом чврстом савешћу.

Са истински германском слепом оданошћу,

издао је побожног канцелара коме је дуговао своју моћ.

Брунинг је отпуштен.

Његов наследник, упоредно либерални генерал фон Шлајхер,

убрзо је био мета дивљих интрига.

Клаус Ман, син Катие и Томаса Мана.

предуго,

били смо задовољни уз смех и шалу

о молеру Хитлеру.

Карл Зукмајер, немачко-аустријски драматург.

Дневник: недеља, 31. јул 1932.

Мржња странака је страшна.

У десет сати, избори почињу без Вилхелма.

Мучи га неуралгија.

Хенриетта Сцхнеидер.

Тријумф националсоцијалиста На јулским изборима 1932

је Пирова победа.

Дневник: резултати избора 1. августа 1932.

Добили смо мало земље, Марксизам је много добио.

Сада морамо да преузмемо власт и збрисати марксизам.

У сваком случају, Овог мишљења је и Хитлер.

Нећемо добити апсолутну већину на овај начин.

Јозеф Гебелс.

Као и скоро све главне странке у Рајхстагу

желе да сруше Вон Папенову владу.

Председник Рајха Фон Хинденбург се распушта септембра у новоизабрани парламент

и расписује нове изборе за 06.11.1932.

На немачким изборима у новембру 1932. НСДАП је освојио 11,75 милиона гласова,

СПД је имао 7,25 милиона, а КПД око 6 милиона.

Заједно, обе радничке партије били много јачи од нациста.

Манес Шпербер, аустријски писац и тадашњи члан КПД-а.

Многи левичари су веровали да је Хитлер никада се не би опоравила од овог неуспеха

и престао је да буде претња.

Кристофер Ишервуд, Британско амерички писац.

Првог јануара 1933.

Хитлер је те вечери био добро расположен и разговорљив као у стара времена.

Пре него што је отишао додао је свом упису у књигу гостију:

Првог дана Нове године…

Онда ме је погледао и рекао: са потиснутим узбуђењем.

Ова година припада нама.

Ернст Ханфштенгл, шеф Бироа за инострану штампу НСДАП.

Након што је Хинденбург одлучио против канцелара Брунинга,

председник је скренуо пажњу

силама великих коалиција аграрно-тешка индустрија,

који је оперисао са Хитлером против Брунинга, његови природни савезници.

Заузео је њихово виђење Хитлера.

Реконструкција и даље проширење

великог земљорадника и моћне позиције тешке индустрије,

требало да се изведе напред.

Али моћ није требало пренети до националсоцијализма.

Ернст Ниекисцх, новинар и националбољшевиста.

Дневник: понедељак, 30. јануар 1933.

Елса се вратила из школе уз поклич: "Хајл Хитлер".

Тада смо познавали Хитлера коначно постао немачки канцелар.

Хенриетта Сцхнеидер.

Произведен фрагмент филма користећи рани Агфацолор филмски процес.

Приказује хиљаде додатака поново стварајући бакљаду

кроз Бранденбуршку капију.

Требало би да подсети гледаоце од 30. јануара 1933. године.

Да су нацисти непријатељи.

Непријатељи за мене и све ми драго.

Нисам био ни на тренутак погрешио око тога.

Погрешио сам колико је страшно непријатељ би постали.

Себастијан Хафнер.

Већина његових министара били су чланови немачке националне народне партије.

Потпуно је презирао странку

и био уверен да ће једног дана моћи да их се ослободи.

Да бисте могли ово да спроведете,

поставио је један услов на шта је пристао и немачки председник.

Желео је моћ да нареди нове изборе.

Ернст Ниекисцх.

Говор у берлинском Спортпаласту, 10. фебруара 1933. године.

Не могу се одрећи моје вере у свој народ,

и чврсто стој уз уверење да ће најзад доћи час

када су милиони који нас данас проклињу стајаће уз нас,

и са нама ће поздравити ново тешко стечено и болно стечену немачку нацију

које смо заједно створили.

Нови немачки Рајх величине и моћи,

славу и правду.

Амин.

[аудио на немачком језику]

Адолф Хитлер, канцелар Рајха.

Избори у Рајхстагу 5. марта,

су последњи колико-толико слободни избори у немачком Рајху.

На улицама, дисиденте терорише СА.

Ужас који се осећао свуда ометао слободне изборе,

али је утицало резултати само незнатно.

Манес Спербер.

На изборима профитира НСДАП од високе излазности од 88,8%,

повећање од 43,9%.

Мора да направи коалицију са Немачком националном народном партијом.

Већина Немаца не жели парламентарна демократија, такође.

Демократске странке остаје јасно у мањини

јер 12,3% бирача дали своје гласове за комунисте.

12. март 1933, депеша за штампу.

Канцеларија Рајхстага

послао новоизабране чланове позив на уводну седницу.

Према директиви,

комунистички чланови Скупштине нису упућени позив.

Воссисцхе Зеитунг Невспапер.

Влада Рајха нема намеру државе путем овог Закона о омогућавању.

Али…

Два дана касније, седео сам у Кролл оперској кући,

не као посланик Рајхстага,

Био сам посматрач.

Дана 23. марта 1933. год. Био сам сведок седнице Рајхстага

у којој је Овлашћени закон усвојен је са 441 гласом против 94.

Артур Аксман, члан руководства Хитлерјугенда.

Ово не мења лице комунизма и организације које су јој сродне.

Са такозваним Законом о омогућавању,

Хитлер захтева изузетна овлашћења за себе и своју владу,

чиме се отвара пут диктатури.

Социјалдемократи су били једини чланови да гласа против Закона о омогућавању.

[Немачки говорни аудио].

Али рањив не значи нечастан.

Упркос мом уверењу, да су социјалдемократе пропали...

[Немачки говорни аудио].

Није ме импресионирао Велдов говор.

Артур Акманн.

Наша слобода и наши животи може се узети али не и наша част.

Члан први Закона описује пренос

законодавних овлашћења од парламента до кабинета.

Законодавна а извршне власти постају једна.

Парламент је практично сам себе укинуо.

господо…

Од 30. јануара,

у Немачкој се догодила револуција,

који у нашој историји

ће се једног дана с правом назвати национална револуција.

Очигледно је да историјски процес као што би ово требало,

као у свакој битци,

бити у пратњи ту и тамо жалосним појавама.

Он је прекршио Устав са Уставом,

и тиме победио у борби за неограничену власт у првом и одлучујућем кругу.

Луц Граф Шверин фон Крозигк, Министар финансија.

Свако ко се није борио против Хитлерове државе

ефективно је служио.

Естера, грофица од Шверина, источнопруски земљопоседник.

Ја, као природна кукавица, обдарен страшном маштом,

држао језик за зубима.

Мари Луисе Касцхнитз, писац, белешке.

Људи се држе живота.

Можете се сложити са тим,

али можете и да останете прикривени и постати невидљив.

Алдер Шефер, писац.

Писмо из затвора 07.06.1933.

Знате тај затвор уопште ме не депримира.

Шта сам заиста могао да радим напољу овог тренутка?

Склони се тужних погледа радника

пониженим срцем и опуштена рамена,

и реци им да ни ја то не могу променити.

Боље је бити споља неслободан

и изнутра окренути будућности гордом душом.

Јулијус Лебер, члан СПД-а у Рајхстагу.

Први импровизовани концентрациони логори управља СА,

а затим их преузима Химлеров СС, стварајући тако СС државу.

На победничком митингу у Нирнбергу почетком септембра 1933.

Шеф штаба СА, Ернст Рохм

је најистакнутији партијски лидер после Хитлера,

и јасно његова десна рука.

Рохм показује своју лојалност Хитлеру у јавности.

Приватно, међутим,

оштро критикује Хитлера за његову политику према немачкој војсци.

Захваљујући свом инстинкту за моћ, Хитлер је спреман да верује гласинама

шире противници моћног шефа СА

да су лидери СА, са својих 4 милиона чланова,

планирају државни удар.

Дневник: Берлин, 24. јун 1934.

Политички, смрди.

Нико не зна зашто тачно.

Предстоји борба за власт између СА и СС.

Ерих Ебермајер, писац.

Разлике у мишљењу између Рема и Хитлера,

посебно се тиче питање немачке војске ескалирало.

Пред руководством СА,

Рохм коначно позива немачку војску да буде укључен у његову команду.

Дневник: недеља, 1. јул 1934.

Побуна вођа СА у Минхену са Ремом на челу,

Сам Хитлер је помогао у хапшењу банде и дао их стрељати.

Хенриетта Сцхнеидер.

2. јула,

Хитлер најављује званични завршетак чистке,

у којима стрељано између 150 и 200 људи.

Рем је био једна од последњих жртава.

Стрељан је 2. јула 1934. године.

Ханс Франк, баварски министар правде, и правни директор Рајха.

Да угуши наводну Ремову побуну, Адолф Хитлер користи услуге СС-а,

чији су лидери довели полицију, готово у потпуности под њиховом командом.

СС, који је раније био још увек повезан са СА,

је награђен за своју убилачку службу.

20. јула 1934. Хитлер декретом:

С обзиром на велике услуге СС,

посебно у вези са догађајима од 30. јуна 1934.

Овим их промовишем на самосталну организацију

у оквиру НСДАП-а.

Адолф Хитлер.

Тиме је Хитлер исковао одлучујуће оружје његове државе.

СА постаје фолклорни клуб за НСДАП.

Хитлер се заклео да само 77 људи био погубљен.

То је било неизбежно да су неки случајно стрељани,

као Вили Шмид у Минхену, на пример.

СС-овци су журили да пуцају први Вили Шмид који су могли да нађу

без судског поступка.

Морате узети у обзир колико Вилија Шмида је било у Минхену.

Фриделинд Вагнер, унука Рихарда Вагнера.

Дневник: Берлин, 1. август 1934.

У време ручка, одвезли смо се до купатила Халенсее.

Људи су пријатељски расположени и мирни.

Чак и млади људи изгледа да се овде добро понашају.

Лист Берлинер Зеитунг јутрос у 8.30 објавила билтен.

Стање се погоршава,

пулс слабији,

па је крај близу.

Ова смрт не долази у добром тренутку.

Ерицх Ебермаиер.

Лист преноси следеће о смрти Хинденбурга.

Влада је донела следећи закон

која се овим објављује.

Канцеларија ће бити спојена са оним канцелара,

што значи сва овлашћења председника

одлази код Фирера и канцелар Адолф Хитлер.

Калвин Шилд, пензионисани пастор,

Баленстедтов дневник.

Дневник: среда, 17. октобар 1934.

Направљен је закон.

Хитлер ће остати вођа немачког народа доживотно.

Хенриетта Сцхнеидер.

Магична формула коју је Фирер наредио.

Фирер жели.

Фирер прихвата.

Фирер забрањује, или Фирер овласти,

постао потпуно нови, легитимисани метод ауторитета

да издају директиве то је поништило све постојеће форме

државног живота у Немачкој.

Ханс Франк.

Стигао у Минхен око 8:00 и отишао у Хофбројхаус,

што је било веома интересантно.

Хитлер изгледа популаран овде, као што је Мусолини био у Италији.

Џон Ф Кенеди, студент путује по Европи: дневник.

У почетку, шта ме је изненадило да ли је то већина Немаца,

колико сам могао да видим,

изгледа да није сметало да су им слободе одузете,

да толико од њихове сјајне културе био уништен,

или убрзо постао свестан да буде сигуран то у позадини

ту је вребао терор Гестапоа и страх од концентрационих логора.

Велика већина није изгледало претерано забринуто

са оним што се догодило неколицини комуниста,

социјалисти, пацифисти, пркосни свештеници и пастири,

и Јеврејима.

Вилијам Ширер, дописник Универсал Невс Сервице у Берлину.

Полазак за Келн преко Франкфурта.

Сви градови су веома атрактивни

показујући да нордијске расе свакако изгледају супериорније од Латина.

Немци су заиста превише добри.

Џон Ф. Кенеди: дневник.

Морао сам много да размишљам о коментарима обичне, средовечне Берлинчанке.

Рекла је да је ишла на све церемоније и стајао близу места где је Фирер пролазио,

али никада није могла да га види јер кад год би се приближио,

њене очи пуне суза.

Ерик Корте, начелник одељења, Министарство иностраних послова.

Хитлер је деловао скромно,

Средња класа,

прилично досадан и самосвестан,

ипак са чудном нежношћу и привлачну беспомоћност.

Марта Дод, ћерка америчког амбасадора Вилијама Дода.

Насамо, а ми, као лични телохранитељи,

припада његовом приватном животу,

био је једноставан.

Роцхус Мисцх, СС телохранитељ пук.

Једноставан живот ниже средње класе није му било тешко.

Привукао је много емпатије.

То му је дало много заслуга за друге непопуларне одлуке.

Иначе, његов једноставан начин имао и јасне политичке намере.

Често је наглашавао:

Ако сам једноставан и непретенциозан, онда моја околина мора бити помпезна.

На тај начин, моја једноставност изгледа још јаче.

Алберт Шпер, Крансберг-протокол.

Геринг је постао дебео и ван форме, деловао смешно у својим фантазијским униформама

и његову љубав према медаљама и одликовањима.

Његова похлепа за земаљским добрима претворио га у лопова.

Роберт Цоулондре,

који је служио као амбасадор у Берлину у јесен 1938.

написао то од свих Хитлерових злокобних пријатеља,

и даље је био најбољи.

Пол Стелин, аташе ваздухопловства и француска амбасада у Берлину.

Предлагано је много пута

да је Хитлер имао непоколебљиву веру у својим старим друговима.

Све до Рајхсмаршала био забринут,

ова претпоставка је, нажалост, тачна.

Хајнц Гудеријан, командант 2. тенковске дивизије.

Остатак вечери, причао је вицеве ​​о Гебелсу и Герингу.

Да ли знате разлику између Гебелса и Геринга?

Питао је, а када нико није могао да одговори, сам је решио загонетку.

Гебелс је максимална количина глупости човек може да изговори за један сат.

Геринг је максимални износ од лима

човек може да виси на прсима.

Фриделинд Вагнер.

Берлин, новембар 1937.

У новембру, изложба лова отворио рајх мајстор Хунтер Геринг.

Снажно страно учешће допринео њеном успеху,

изазвавши сензацију у Берлину

и импресионирајући гостујуће госте из целог света.

Наши француски земљаци су долазили у гомилама.

Паул Стехлин.

Осудио је елегантне страсти његових узвишених колега,

попут лова или коњских трка.

То су били последњи остаци феудалне владавине кнежева.

Много их је исмевао.

Алберт Спеер.

Хитлеров зао дух био је Гебелс.

Ернст Ханфстаенгл.

Исте вечери, Први пут сам видео Гебелса.

Мали човек са превеликом главом на телу детета.

Био је изненађујуће ружан.

Његов недостатак, клупко стопало,

једва смањена антипатију коју је изазвао.

Међутим, био је веома интелигентан,

а после Хитлера, најбољи говорник у странци.

Паул Стехлин.

Није ме брига шта људи мисле, и рећи ћу ово отворено,

Гебелс је био занимљив човек, Никада га нисам волео.

Био је опасан само пред крај.

Зарах Леандер, шведска певачица и глумица.

Био је способан да препозна мане и слабости

националсоцијалистичког система.

Није био довољно храбар да на њих укаже Хитлеру.

Пред Хитлером, био је као Геринг и Химлер,

мали човек.

Хајнц Гудеријан, генерал-мајор.

Говор у Минхену, 14. марта 1936.

Са поверењем месечара,

ја идем путем за мене обележен судбином.

Адолф Хитлер.

Дневник: недеља, 16. март 1935.

Увече смо чули проглас немачком народу др Гебелса.

У одговору на усвајање двогодишњег служења војног рока у Француској,

Хитлер је увео обавезни војни рок у Немачкој.

Радовање у Берлину.

Хенриетта Сцхнеидер.

Интервју са Вордом Прајсом, дописник Дејли Мејла,

17. јануара 1935. године.

Знам страхоте рата.

Никакви добици не могу надокнадити за губитке које доноси.

Видео сам тај рат није највиши облик блаженства,

али напротив.

био сам сведок само најдубље патње.

Дакле, могу, сасвим искрено, да кажем,

Немачка се никада неће сломити мир сам по себи.

Адолф Хитлер.

Видео сам знак на вратима продавнице,

„Пси и Јевреји нису дозвољени.

Едгар Феуцхтвангер.

Дневник: недеља, 15. септембар 1935.

Вечерас на радију, објављују исход

данашњих резолуција у Рајхстагу.

Односно, закони да су се посланици НСДАП-а договорили,

антијеврејске законе.

Брак између Аријеваца а не-Аријевци је забрањено.

Карл Винцелет, у пензији.

Сада предлажем Рајхстагу усвајање закона,

који ће вам бити прочитан од друга председника Рајхстага Геринга.

Иза сва три закона стоји партија а иза њега немачка нација.

Бракови између Јевреја и држављана немачке или сродне крви је забрањено.

Наш Фуррер, наш спаситељ и творац.

Сиег Хеил! Сиег Хеил! Сиег Хаил!

Дневник: Берлин, 10. децембар 1935.

Закон о генетском здрављу, или је донесен закон о стерилизацији,

и предвиђа опсежни прегледи и тестови

за верене парове пре него што се венчају.

Ако се ствари овако наставе, ускоро ћемо имати трку супермена.

Досад, нема знакова да се ово дешава.

Ерицх Ебермаиер.

Пред крај Недеље културе, Поново сам био у авиону.

Чак и из ваздуха,

Могао сам да видим масу људи унутар партијских зграда на Цепелинфелду.

На повратку са аеродрома,

врела топлота овог униформисаног јавног фестивала

изненада ме је обавио.

маршевска музика, колоне људи, усковитлана прашина,

свастичне заставе на свим могућим и немогућим местима,

а тротоари смеђи од људи.

Паул-Отто Сцхмидт, главни преводилац у Министарству спољних послова,

искуства.

Прошли марш је трајао четири сата.

Испружио је десну руку у нацистичком поздраву,

за буквално све време.

После сам га питао како је то могао да уради.

Његов одговор: снага воље.

Невил Хендерсон, британски амбасадор у Немачкој.

Сваки пут када сам приметио како су очарани људи изгледали,

њихова лица пуна скоро библијске оданости када су видели Хитлера.

Као у делиријуму, испружили су руке

и поздрави га уз крике и повике хеила.

Паул-Отто Сцхмидт.

Током година, процедуре на митинзима у Нирнбергу канонизовани.

Образац, како Хитлер изражава Алберту Шперу

у дебрифингу на партијској конвенцији 1938.

мора бити неповратан ритуал.

Докле год је жив,

канонизација би обезбедила његов потенцијални наследник,

са позајмљеном Хитлеровом харизмом и постати литургија Трећег рајха.

У петак 11. марта 1938.

Аустријски радио лагани музички програм.

Било је 7:45 увече кад га је спикер изненада прекинуо.

Канцеларка је хтела да говори.

рекао је Курт Шушниг да би избегли крвопролиће,

капитулирао би пред Хитлеровим жељама.

Свој говор је завршио речима:

„Боже чувај Аустрију.

др Едуард Блох, Хитлеров породични лекар,

написано у америчком егзилу 15. марта 1941.

Осим његове одлучности да доведе све тевтонске расе у Рајх

као што је тако јасно описано у Меин Кампф-у,

Хитлер је имао два разлога за жељу да апсорбује Аустријску Републику.

То је отворило врата Чехословачке

а што пространији портали југоисточне Европе у Немачку.

Винстон Черчил, Други светски рат.

Ако се и данас тврди да је Хитлер окупирао Аустрију

против воље Аустријанаца,

то се не поклапа са мојим запажањима.

Фриц Видеман, ађутант Адолфа Хитлера.

Хитлеров говор са балкона Хабзбуршке палате:

Као Фирер и канцелар немачке нације и Рајха,

Ја извештавам пре историје,

улазак моје домовине у Немачки Рајх.

Дана 25. марта 1938. год.

Хитлер почиње последњу изборну кампању у свом животу.

Хитлер жели да потврди анексију Аустрије на референдуму.

Он процењује 80% гласаће за то у Аустрији.

Више је него изненађен када је 10. априла увече

објављени су резултати референдума.

99,75% је гласало за Аншлус, више него у Старом Рајху.

Он је заиста веома усамљен, нема среће са женама.

Превише је благ са њима, а жене то не воле.

Потребан им је човек који ће њима управљати.

Јозеф Гебелс: дневник.

У октобру 1938.

Вили Форст шутира Беламија у студију УФА у Берлину.

Говор нацистичкој женској лиги у Нирнбергу.

Било је време када је либерализам борила се за једнака права жена,

али лица немачких жена а девојкама је недостајала нада.

Били су тмурни и тужни него данас.

Данас видимо безброј сјаја, лица која се смеју.

Адолф Хитлер.

Знао је да је могао било који број жена.

Одбио је јер није знао, како рече у шали,

да ли су га фаворизовали као канцелар Рајха или као Адолф Хитлер.

Алберт Спеер.

Што се тиче Еве Браун, нико изван ужег партијског круга

а СС је знао за њу до последње године рата.

Чарлс Бјули, Ирски изасланик у Берлину,

1933-1939.

Приватно, Хитлер је био веома љубазан.

Ева Браун га је много волела и волео ју је.

Херта Шнајдер, пријатељица Еве Браун.

Дневник: 18. новембар 1934.

Не желим да то буде моја грешка ако му се више не свиђам.

Ева Браун.

Неколико месеци године 1934. и 1935.

Ева Браун води дневник.

Дневник укључује период када покуша самоубиство,

вероватно да би натерао Хитлера да јој се посвети.

Дневник: 11. март 1935.

Само да га никад нисам срео.

у очају сам, Поново купујем прашкове за спавање.

Требам му само у одређене сврхе, ништа друго није могуће.

Кад каже да ме воли, мисли само у том тренутку.

Ева Браун.

Тада је Ева Браун покушала прво самоубиство.

Овај чин очаја дубоко гануло Хитлера.

Криста Шредер, Хитлеров приватни секретар.

Политички, није имала појма.

Често сте чули како се Ева Браун жали,

„Не знам ништа, све се крије од мене."

Хитлер се навикао на карактер његове девојке,

али се није дао на све што је желела.

Подлегла је многим строгим правилима.

Када је плесала, радила је то тајно јер Хитлер није волео плес.

Цхриста Сцхроедер.

Напори које смо моја жена и ја уложили да охрабри Хитлера

да узимам приватне часове плеса нису били крунисани успехом.

„Не“, рекао је категоричан.

За државника, плес је недостојанствена активност.

Све ове лопте су чисто губљење времена.

Осим тога, валцер је превише женствен за мушкарца.

То је управо та валцер манија због чега сам толико мрзео Беч,

и како је то допринело до пропасти Хабзбуршког царства.

Ернст Ханфштенгл из 1937. у егзилу.

Хитлер тврди његов јавно спартански начин живота

у околини не безначајног луксуза.

Додатно у свој приватни стан у Минхену,

има и пребивалиште у Алпима на Оберсалцбергу.

Незапажено од стране јавности, он гради богатство вредно милионе.

Ја немам никакве акције.

Не поседујем акције ни у једној компанији.

Не зарађујем дивиденде.

Адолф Хитлер у Крупповим делима, Есен 27. марта 1936.

Министарство финансија Рајха

изјављује да је Хитлер више није у обавези да плаћа порез

због свог уставног положаја.

Од 1934. Хитлер то више не чини.

Када је морао да доноси велике одлуке, попео се у Оберсалцберг.

Овде је живот био усмерен на његове личне потребе.

Тезге око Оберсалцберга,

заустављање у малим пансионима, дао му је, како је рекао,

унутрашњи мир и самопоуздање да доноси одлуке

то је изненадило свет.

Алберт Спеер.

Није попио ни кап алкохола и никада није јео месо.

Није пушио.

Његово подвижништво је било стварно а не вештачки.

Ханс Франк.

Један од присутних упитао је свог лекара да ли здравље канцелара Рајха

присилио га да држи тако строгу дијету,

а он је одговорио да његове спартанске навике углавном из психолошких разлога.

Густав Манерхајм, фински фелдмаршал.

Узгред, Фирер је покушао да поквари уживање месоједа у свом оброку.

Иако није хтео претворити било кога у вегетаријанство,

одједном је почео да прича како је страшно ходало је кроз кланицу.

Гертрауд Траудл Јунге, Хитлеров приватни секретар.

Рекао је да ужива у месу изазвао жељу за алкохолом.

А опет, алкохол је стимулисао пушење.

Тако је један порок водио до другог.

Никотин је, по његовом мишљењу, још горе од алкохола.

„Поиграо се са том идејом потпуне забране пушења

широм Немачке.

Кампања би почела са лобањом и укрштеним костима

одштампан на пакету цигарета.

Цхриста Сцхроедер.

Хитлер је вођен идејом да ће му бити одобрен само кратак живот.

Моја лична последња воља и тестамент.

Берлин, 2. мај 1938.

У случају моје смрти, Одлучио сам да моји остаци буду сахрањени

у десној слепоочници вечног Божијег дома.

Мој ковчег треба да личи на друге.

Цело моје имање биће препуштено партији.

Фраулеин Ева Браун, Минхен,

доживотни додатак од 1.000 марака мјесечно.

мојој сестри Анђели, Дрезден,

доживотни додатак од 1.000 марака мјесечно.

Мојој сестри Паули, Беч,

доживотни додатак од 1.000 марака мјесечно.

Мом полубрату Алојзу Хитлеру, паушал од 60.000 марака.

мом поузданом Јулијусу Шултеу, паушал од 10.000 марака

и доживотну месечну пензију од 500 марака.

Ја постављам господара трезора као извршилац овог тестамента.

У случају његове смрти Мартин Борман.

Адолф Хитлер.

Ни Адолф Хитлер није завршио школу нити је имао било какву стручну спрему.

Повремено је живео у склоништима за бескућнике или на улици.

Одбио је да се бави редовним послом.

До данас то изгледа необјашњиво да би могао доћи на власт.

Хитлер је ниоткуда постао Фирер, вођа немачког Рајха.

Један од најмоћнијих људи 20. века

који је донео свет на ивицу катастрофе

и смрт милионима људи.

Народ га је обожавао и пођоше за њим слепо у провалију.

Током свог живота, чувао је своје порекло и свој живот у тајности.

Нико не треба да зна како је и ко је био.

Хитлерови савременици, од рођења до смрти,

употпунити слику.

Ко је био Хитлер?

Успео је да очара његови људи користећи мистичну групу

то чак није ни зависно о Националсоцијалистичкој партији

то му је помогло да дође на власт.

Често имам прилику да ово доживите,

заиста, у свим друштвеним круговима.

Роберт Цоулондре, француски амбасадор у Берлину,

1938. и 1939. године.

ВОЗИЛА СТОП! ГРАНИЧНА ЦАРИНА

Грабов се налази у близини немачке границе.

Кад год смо дошли до границе, неколико у групи се одвојило,

претрчао границу, и пољуби Немачку Земљу.

Касније сам то научио ова деца су били етнички Немци

који су васпитавани да воле Немачку.

НЕМАЦ И СЛОБОДАН - ХОЋЕМО ДА БУДЕМО!

Рут Елијас, чешка Јеврејка.

Дневник, понедељак, 12. септембар 1938.

Увече смо чули близу партијске конвенције у Нирнбергу.

Адолф Хитлер позвао је председника Бенеша.

Ако Судетски Немци не буду заштићени, знамо шта треба да радимо.

Боже сачувај постојећи мир.

Дневник, уторак, 27. септембар 1938.

Хитлер је говорио немачком народу синоћ.

Ако Бенеш не прихвати његову понуду, уселићемо се 1. октобра.

То значи рат.

Дневник, среда, 28. септембар 1938.

Сутра, састанак у Минхену између Хитлера,

Даладије, Чемберлен и Мусолини.

Хенриет Шнајдер, домаћица, Источна Пруска.

Упркос грубости

и безобзирност Учинило ми се да сам видео на његовом лицу,

Стекао сам утисак да овде био човек на кога се могло ослонити

када је дао реч.

Невил Чемберлен, британски премијер,

писмо својој сестри.

Дневник, петак, 30. септембар 1938.

Преговори у Минхену имали срећан крај.

Чеси морају да се повуку Судета сутра.

Хитлер, наш принц мира.

Хенриетте Сцхнеидер.

Геније Фирера и његова одлучност да се не смањи,

чак и пред ратом, поново су остварили победу

без употребе силе.

Алфред Јодл, генерал-мајор.

У Минхену, неуспели пуч 1923 прослављен са великом помпом.

СС-овци су марширали по целом граду.

Радио је објавио смрт дипломате.

Едгар Феуцхтвангер.

[аудио на немачком језику]

[аудио на немачком језику]

[аудио на немачком језику]

Хеил СС људи!

Хајл Хитлер!

Кунем ти се,

Кунем ти се,

Адолф Хитлер

Адолф Хитлер

оданости и храбрости.

У понедељак, 7. новембра 1938. год.

17-годишњак без држављанства Јеврејски дечак Гриншпан

одлази у немачку амбасаду,

захтева да говори са једним од саветника,

одведен је код дежурног саветника вом Рата,

и пуца у њега.

Гриншпан описује мотив за чин као да жели да се освети

за своје сувернике, за пољске Јевреје протеране из Немачке.

Валтер Тауск, немачки Јеврејин, Бреслау, дневник.

Након традиционалног марша у Фелдхеррнхалле,

на друштвеној вечери лидера НС партија и старих другова,

најављује Јозеф Гебелс смрт Ернста вом Рата.

Идем на свечани пријем у старој градској кући.

Веома заузет.

Пријављујем ствар Фиреру.

Он наређује: „Повуците полицију.

„Јевреји би једном требало да осете гнев народа“.

Јозеф Гебелс, дневник.

Дневник, новембар 1938.

У ноћи то доноси вест о смрти,

избија погром широм Немачке.

Све синагоге су у пламену.

Прозори су разбијени у свим јеврејским радњама,

роба уништена, а у станове се проваљује.

Хиљаде Јевреја је ухапшено и затворен у концентрационе логоре.

Кете Колвиц, сликарка и вајарка.

Када тај сегмент становништва које није учествовало

било као полиција или СА се пробудио после кобне ноћи

и видео уништење то се догодило,

одвијао се низ које њени подстрекачи нису очекивали.

Непогрешив, дубок осећај депресије и стид обузе јавност.

Људи су говорили, срамота ме је што сам Немац.

Рудолф Бинг, Немачки јеврејски бизнисмен, Нирнберг.

Дневник, 6. децембар 1938.

Издан је бојкот против Јевреја широм Рајха.

Забрана против Јевреја у Берлину важи за сва позоришта,

биоскопи, кабареи, концертне и предаваонице, музеји, сајмови,

радио торањ, Деутсцхландхалле и Спортпаласт.

Поред тога, све на отвореном и затворени базени,

добро као од Вилхелмштрасе и Фесештрасе

до споменика Рајху и Зеугхауса.

Ерих Ебермајер, писац.

Узнемираван од стране нацистичких власти, око 120.000 немачких и аустријских Јевреја

успеју да напусте своју домовину до почетка Другог светског рата.

Дневник, 1. јануар 1939.

Нова година.

Нека буде година мира.

Тхеа Стернхеим, колекционарка и ауторка.

Дана 13. фебруара 1939. год. Хитлер каже неколицини самоувереника

да намерава да предузме акцију против Чеха средином марта.

Немачка пропаганда је прилагођена томе.

Дневник, Берлин, 14. март 1939, ноћ.

Извјештавају страни емитери да је чехословачки председник Хача

данас је стигао у Берлин и примио га је Хитлер.

Да ли ово ипак значи рат?

Ерицх Ебермаиер.

У међувремену, Ја сам се бавио транскрипцијом

изјаве од само неколико редова, читајући:

Чехословачки председник је изјавио да је поверљиво поставио судбину

чешког народа и земље

у рукама фирера немачког Рајха.

Фирер је прихватио ову декларацију

и изразио своју намеру заузимања чешког народа

под заштитом немачког Рајха

и гарантујући им аутономни развој

њиховог етничког живота одговара њиховом карактеру.

Паул-Отто Сцхмидт, тумач за Адолфа Хитлера.

Три сата,

Хитлер је водио дискусију са председником Чехословачке.

Сви смо то знали радило се о рату или миру.

Одједном су се врата отворила.

Хитлер је изјурио и рекао,

"Људи, добре вести!"

„Хацха је потписао споразум.

„Сићи ћу доле као највећи Немац у историји“.

Криста Шредер, Хитлеров приватни секретар.

Писмо Елизабет Вагнер, 15. март 1939, вече.

Фирер се одвезао у Праг у четири сата поподне.

Он остаје у Прашком замку.

Ујутру ће бити парада.

Његов сан је тако испуњен.

Едуард Вагнер, генерал артиљерије.

Тајни извештај амбасадору Јозефу Липском у Берлину.

Сви чекају даљи кораци од Хитлера.

Генерално се претпоставља да након анексије Мемела,

мора да иде даље захтевима за нагодбу са Пољском.

Пре свега преузимање Данцига и ходник.

Решења ових питања

наићи ће на разумевање и признање од немачког народа.

Феликс Дечевски, пољски генерални конзул.

Писмо његовој жени, Вита Сацквилле-Вест, 20. април 1939.

Долази до прекида кризе, што ме чини немирним.

То је један од најгорих ствари са овом тензијом.

Ако Хитлер ништа не уради, сви постајемо немирни,

и ако нешто уради, сви се уплашимо.

Харолд Николсон, члан парламента, Национална лабуристичка партија.

Лето је било на измаку.

Време је било топло и спарно, и бројни Данцишки кафићи,

пивске и винске баште били испуњени Немцима

уживају упркос свим причама о скором рату.

Било је тешко зачети од таквих људи који иду у рат

или изазивање рата због њих.

Вилијам Ширер,

дописник Колумбије Систем емитовања у Берлину.

13. август 1939, Оберсалцберг,

Паул-Отто Сцхмидт, тумач Адолфа Хитлера.

Хитлер је био потпуно спреман за рат.

Британци су криви за све.

„Пољаци имати озбиљну лекцију за научити."

„Демократије су инфериорне у односу на Немачку и никада се неће борити."

Био је главни говор који се понављао говора немачког диктатора.

Следећи дан, италијански министар иностраних послова Ћано

примљен је у Бергхофу.

Хитлер је говорио следећу реченицу на овом догађају:

„Чврсто сам уверен да ни Енглеска ни Француска

ући ће у општи рат“.

19. августа, Кете и Ерих Хузер из Лајпцига

започињу свој медени месец са излетом кануом по реци Одри

у горњошлеском Рацибору.

Узимају Ерихову камеру.

12 дана новопечени Лајпцигерс веслати низ Одру.

За то време Адолф Хитлер гура континент у светски рат.

Дневник, Париз, 19. август 1939.

Саопштење немачко-рус пакт о ненападању.

Тхеа Стернхеим.

Крајем јула, по Хитлеровом одобрењу,

министар спољних послова фон Рибентроп и државни секретар фон Вајцзекер

поставити темеље за споразум са Совјетским Савезом,

што укључује и преграђивање Пољске и балтичких држава.

Хитлеру се жури јер верује јесењим кишама

спречиће моторизовани рат у заосталој Пољској.

19. августа, Стаљин је прихватио Хитлерову понуду

са обе руке након што је Хитлер предложио

цепање Балтика у сфере утицаја.

то сам приметио ако Рибентроп путује у Москву,

значи Русија позива Хитлера да изврши инвазију на Пољску.

Ернст фон Вајцзакер, државни секретар у Форин офису, мемоари.

Телеграм немачкој канцеларки, Херр А. Хитлер, 21. август 1939.

Захваљујем на Вашем писму.

Надам се да немачко-совјетски пакт о ненападању

биће прекретница и озбиљно побољшање

у политичким односима између наших земаља.

Ј. Стаљин.

Упућено главнокомандујућим војног, 22. августа 1939. године.

Постајало ми је јасно да је спор са Пољском

може се догодити у неповољном тренутку.

Ево основе за овај налаз.

То у суштини зависи од мене, о мом постојању, о мојим политичким способностима,

јер је чињеница да вероватно нико никада неће имати поверења

целог немачког народа као и ја.

Убудуће, вероватно никада неће бити човека

који има више ауторитета од мене.

Моје присуство је, дакле, од велике вредности,

али могу бити елиминисан било кога од злочинца или од идиота.

Адолф Хитлер.

Загушљиво влажни дани пуна страха и очекивања.

Врло смирен.

Сада само неколико аутомобила, али возова.

Возови готово без паузе.

Звиждући пискаво.

Не можеш ништа да урадиш.

Не могу мислити или осећати ништа друго осим

нема рата.

Мари Луисе Касцхнитз, аутор, белешке.

30. августа, Кете и Ерих Хјузер стигли су до делте

реке Одре и Штетин, лука.

Владини бродови за крстарење су усидрени овде,

стављен под заштиту Црвеног крста као болнички бродови.

Два дана после младенаца стићи у Штетин,

почиње Други светски рат.

Ерицх Хуесер постаје војник 1. септембра.

Дневник, среда, 30. август 1939.

Поподне, трупе опремљене за рат пролазиле су сатима,

кренувши ка граници.

Пољска је прогласила мобилизацију.

Хенриетте Сцхнеидер, Источна Пруска.

Приватни ратни дневник, генерал Франц Халдер.

Захтеви Фирера на војном врху.

Уништење Пољске једнако елиминацији његове живе моћи.

Не ради се о постизању одређена линија или нова граница,

већ о уништавању непријатеља.

Средства се мало брину.

Узнемирујуће је видети износ одговорности

које он носи и прихвата.

Едуард Вагнер.

Порука команданта Вестерплатеа Полуострва у штаб пољске морнарице

у Гдињи, 1. септембра 1939. у 04:50.

у 04:45, оклопна крстарица Шлезвиг-Холштајн

отворио ватру на Вестерплату са свим својим пушкама.

Бараж се наставља.

Хенрик Сухарски, мајор пољске војске.

Јутро, 10 часова, седница Рајхстага.

Хитлер изгледа смртно озбиљан.

Први пут у сивој униформи, посланици устају нечујно.

Онда Хитлер говори без белешки, описујући догађаје последњих дана.

Затим долази реченица.

„Од 5.45 часова ми смо узвраћали ватру“.

Рудолф Јордан, покрајински лидер НСДАП-а.

Обраћање пред Рајхстагом, Првог септембра 1939.

„Још једном сам обукао тај капут то ми је било најсветије и најдраже“.

„Нећу је више скидати док се победа не обезбеди,

или нећу преживети исход“.

У раним часовима, 3. септембра у 4 сата ујутро,

У складу са тим сам добио инструкције од владе Његовог Величанства

да уговори састанак са министром за спољне послове у 9 часова.

У складу с тим дао сам коначни ултиматум

од владе Његовог Величанства др Шмиту тачно у 9 часова,

истичући да осим ако задовољавајућа уверавања

примила је влада Његовог Величанства пре 11 часова по британском летњем времену

суспензије свих немачких снага из Пољске,

постојало би ратно стање између наше две земље од тог часа.

Невил Хендерсон, британски амбасадор у Немачкој.

Паул-Отто Сцхмидт, главни преводилац у МИП, искуства.

Онда сам узео ултиматум канцеларији.

Хитлерови најистакнутији људи

били окупљени у просторији испред његове канцеларије.

"Какве вести?"

Питали су забринути гласови.

Одговорио сам слегнувши раменима: „Школа је отказана“,

и ушао у суседну собу, где је Хитлер седео за својим столом

док је Рибентроп стајао на прозору.

ја сам остао на извесној удаљености од Хитлеровог стола

и полако преводио ултиматум британске владе.

Када сам завршио, владала је потпуна тишина.

Хитлер је седео као претворен у камен, само гледа право напред.

После неког времена се обратио Рибентропу.

"Шта сад?"

Рибентроп је тихим гласом одговорио:

„Претпостављам да ће Французи издати идентичан ултиматум у року од сат времена“.

Пошто је мој посао био завршен, отишао сам

и рекао онима који чекају изван тога за два сата,

постојаће ратно стање између Енглеске и Немачке.

Геринг се окренуо према мени и рекао:

„Ако изгубимо овај рат, онда нека нам се небо смилује“.

Ратни дневник, 13. септембар 1939.

Фирерова колона је тутњала.

Видели смо нашег Фирера.

Ишао је на фронт.

Герхард М., војник, Флензбург.

Око 16.000 чланова немачке оружане снаге гину

а 30.000 је рањено У пољској кампањи 1939.

Извори наводе 68.000 мртвих и 130.000 рањених на пољској страни.

Десетине хиљада пољских цивила

су убијени у току петонедељног сукоба.

Дневник, 28. септембар 1939.

Варшава је коначно пала.

Планине лешева морају бити уклоњене.

Руси марширају у Пољску

и крећу се горе до договорене линије разграничења.

Раштркане пољске дивизије воде херојску, очајничку борбу.

Удо фон Алвенслебен, капетан 16. тенковске дивизије.

Сутрадан у Варшави, трупе су парадирали испред Хитлера.

Снимила су га браћа Лантсцхнер.

Стајао сам близу Хитлера и видео како га гледају трупе.

Очарано.

Без изузетка, изгледали су спремни да уради било шта за њега.

Ако би он издао наређење, умрли би за њега.

Лени Рифенштал, редитељка и глумица.

Фирер је говорио опширно и детаљно о текућој инкорпорацији

бивших покрајина Позена и Западне Пруске.

Друштвени слојеви, сматра се расно вредним,

могао бити германизован.

У принципу, морали би да изгледају расно чисто

и имају право наследно расположење.

Посебна група културног наслеђа би се створио.

Ето, језик би био најважнији фактор.

Рекао је да га не занима у пољској интелигенцији,

како су били присталице пољског национализма.

Герхард Енгел, Хитлеров војни ађутант, мемоари у дневничкој форми.

У време ручка 9. маја, напустили смо Берлин у великој тајности

и путовао при првом светлу ка Хамбургу.

Окренуо воз и стигао у Ахен у 3 сата ујутру.

Под прекрасним звезданим небом, ишли смо колима до командног места

Фиреровог штаба, Фелсеннест, или Роцки Еерие.

Вилхелм Кајтел, врховни врховни командант оружаних снага, мемоари.

У првом извештају Оружаних снага

у подне 10. маја, Снимио сам реченицу:

Фирер је лично преузео

врховна команда немачке војске која је деловала на Западу.

Пола сата сам се рвао са њим над одобрењем ове публикације.

Изјавио је да жели да остане анониман

а не умањити слава за генерале.

нисам одустајао, и на крају је попустио.

Вилхелм Кеител.

Хитлер је преузео заслуге за успех западне кампање.

Алберт Шпер, мемоари.

Дневник, петак, 10. мај 1940.

Сада је рат заиста почео.

Чемберлен је поднео оставку, а Черчил га је заменио.

Отишла је једна лоша особа, а дошло је много горе.

Хенриетте Сцхнеидер.

Тако је у ноћи 10. маја год. на почетку ове моћне битке,

Стекао сам главну власт у држави.

Не могу да сакријем да сам био при свести дубоког осећаја олакшања.

Осећао сам се као да корачам са судбином и то је сав мој прошли живот био

већ припрема за овај час и за ово суђење.

Винстон Черчил, Други светски рат.

23. маја 1940. године.

Успели смо.

Ваздухопловство уништава Енглезе на плажи.

био сам у могућности да убеди Хитлера да заустави војску.

Фирер жели ово да им буде лекција.

Ханс Јесцхоннек, шеф Генералштаба Ратног ваздухопловства

Ерхарду Милху, државни секретар Министарства ваздухопловства.

Дневник, петак, 14. јун 1940.

Вести у један сат ноћу.

Париз је окупиран од наших трупа без борбе.

Застава подигнута три дана.

Хенриетте Сцхнеидер.

Француска је понудила прекид ватре 17. јуна.

Никада нисам видео Хитлера срећна као тог дана.

Хајнц Линге, собар Адолфа Хитлера.

поднета му је мировна понуда Француске док је стајао окружен својим официрима.

Живим покретом се ударио по бутини.

Били смо са стране и посматрали сцену које је снимио и Валтер Френц.

Криста Шредер, Он је био мој шеф.

Хајнрих Хофман, фотограф.

Кајтела, који је био занесен изливом емоција,

сковао фаталну фразу:

„Фиреру мој, ти си највећи војни командант свих времена“.

Франц Халдер, начелник Генералштаба.

Део Хитлеровог све већег самообожења после првих војних успеха

укључивао и сам поверовао у то.

Хитлер је био на врхунцу моћи.

Био је господар Европе.

Густав Манерхајм, фелдмаршал Финске.

Немачка је имала ваздушну превласт над Европом.

Инвазија на Велику Британију чинило се да се спрема.

Ернст вон Веизсацкер.

Неколико дана у енглеској престоници било је све што је било потребно

да препозна разлику између Лондона и Париза.

Овде нико није размишљао о капитулацији.

Јулиус Дојч, аустријски социјалиста јеврејског порекла у изгнанству, мемоари.

Тек после Француске била спљоштена да Британија,

захваљујући њеној предности острва, развијена,

из муке пораза и опасност од уништења,

националну одлучност једнака оној у Немачкој.

Винстон Черчил.

Дневник, субота, 20. јул 1940.

Хитлер је говорио у Рајхстагу.

Понудио је мир Енглеској.

Хенриетте Сцхнеидер.

Мемоари у облику дневника, 4. новембар 1940, канцеларија Рајха.

Непријатан састанак у седишту коме је присуствовао Геринг,

вон Брауцхитсцх и Кеител.

Због извештаја на енглеском и других медија,

Фирер, по први пут, сумња у успехе Луфтвафеа

и штрајкачке фигуре.

Фирер је видно депресиван.

Имао утисак да не зна како даље.

Герхард Енгел.

Фирер и врховни командант немачке војске,

штаб Фирера, апсолутно строго поверљиво само за официре.

Девет примерака.

Друга копија.

Наредба број 21, Операција Барбароса.

Чак и пре краја рата против Енглеске,

немачка војска мора да се припреми да свргну Совјетску Русију

у брзој кампањи, Операција Барбароса.

Највећи део руске војске у западној Русији

треба уништити смелим операцијама

преко покрета клешта резервоара како би се спречило повлачење

јаких борбених јединица у пространства руске унутрашњости.

Адолф Хитлер.

Мемоари у облику дневника, 18. децембра 1940. године.

Наредба за Барбаросу је издата.

Врховни командант армије је наредио да сазнамо

хоће ли фирер оружани ангажман или само блефира.

По мом мишљењу, сам Фирер још увек не зна како даље.

Нада се да ће Енглези капитулирати

и не верује САД ће ући у рат.

Герхард Енгел.

Дневник, понедељак, 9. јун 1941.

Овде је велика операција.

Улице су пуне војске сваке врсте на путу ка граници.

Хенриетте Сцхнеидер, Источна Пруска.

Када се одлучио за Источни поход у лето 1941.

рекао је Еви Браун морао је да отпутује у Берлин на неколико дана.

Цхриста Сцхроедер.

Када је Адолф чуо музику Вагнера,

он се преобразио, тада је изгубио своју жестину.

Постао је тих, флексибилан, управљив.

Немир је нестао са његовог лица.

Шта га је покренуло током дана нестало.

Аугуст Кубижек, пријатељ из детињства.

Вагнерова музика постала му друга природа.

Ернст Ханфштенгл, до 1937. Шеф Бироа за инострану штампу НСДАП.

Највише је волео Вагнерову оперу.

Осим тога, Бетовенове симфоније и Брукнер или песме Рихарда Штрауса.

Од лаких забавних комада,

ценио је Слепог миша и Весела удовица.

Борман је доказао своје музичко знање само променом записа.

Хајнрих Хофман.

Готово увек је био исти репертоар да их је Хитлер дао да играју.

Једина популарна песма коју је Хитлер дозволио била је магарећа серенада,

који је често завршавао концерт.

Гертрауд "Траудл" Јунге, Хитлеров приватни секретар.

Чућете то много у блиској будућности.

Биће то победничка фанфара за нашу руску кампању.

Како Вам се допада?

Адолф Хитлер Алберту Шперу после слушања

до првих тактова Лес Прелудес од Франца Листа,

Руске фанфаре, 21. јуна 1941.

Дневник, субота, 21. јун 1941.

Дивље гласине стижу са границе.

Хенриетте Сцхнеидер.

Ратни дневник Групе армија Север, 22. јуна 1941. године.

Почетак инвазије, 3:05 ујутру.

Цео фронт групе армија прешла границу.

Хуберт Фрајхер фон Грисенбек, мајор.

Да ли је он луд, овај Хитлер?

Могао је да се удружи са енглеским Чемберленом

против комунистичке Русије

или са комунистичком Русијом против англосаксонског капиталистичког света,

али је напао и једно и друго.

Да, он је луд.

Хвала Богу!

Клаус Ман, животни извештај.

Цхриста Сцхроедер.

Све је почело тако обећавајуће.

У прва два дана у Волфсцханзеу, доживели смо бар како стоји испред

на великој мапи Европе и показујући на Москву, говорећи,

„За неколико недеља бићемо у Москви.

„У то нема сумње.

„Онда ћу подићи Москву на земљу.

„Тамо ћу направити резервоар.

„Име Москва мора бити потпуно избрисан."

Вилхелм Кајтел, начелник Врховне команде Оружаних снага

фелдмаршалу Федору фон Боку 25. јула 1941.

Брзи колапс Русије је од виталног значаја за немачке интересе

пошто се Русија не може потчинити.

Фирер је био забринут о овој ситуацији и забринуто упитао:

"Колико времена да ли ми је остало да докрајчим Русију,

и колико ми још времена треба?"

Русија, Група армија Југ, писмо, 1941.

То је наш рат, а не као непријатељска пропаганда воли то да зове Хитлеров рат.

Они не знају тог Хитлера је један од нас, војник попут нас.

Знамо да би то урадио све што је у његовој моћи за нас.

То нам даје неограничено поверење.

Фирер не оставља на цедилу ниједног друга, а кад не помогне,

то је зато што је нешто било важније.

Хорст Роцхолл, пуковски лекар из Касела.

Дневник, 10. октобар 1941, 23.30.

У Русији сада пада снег, нешто са чиме не можемо добро да се носимо.

Едуард Вагнер, генерал интендант.

У Русији је зима, знате.

За много месеци, температура је склона да падне веома ниско.

Има снега, има мраза, и све то.

Хитлер је заборавио на ову руску зиму.

Мора да је био врло слабо образован.

Сви смо чули за то у школи, али је заборавио.

Винстон Черчил.

Дневник, четвртак, 11. децембар 1941.

Око 3:00, слушали смо фиреру из Рајхстага.

Сада је и званичан рат са Америком.

Фирер ће се побринути све испадне добро.

Хенриетте Сцхнеидер.

Када је немачка војска, изненађена до страшне зиме 1941–42.

заглавио у руском леду и снегу, Хитлер је често био депресиван,

али као и пре, надао се брзој победи.

„Постоји само веома танак вео да морамо да продремо“.

„Морамо бити стрпљиви.

„Руски отпор неће издржати.

Цхриста Сцхроедер.

17. децембра посетио сам генерале командујући 14. и 47. тенковским корпусом,

као и Седми армијски корпус,

да поново учим о стању трупа.

Три генерала известио да су трупе

почињали да сумња у врховну команду.

Црни лед који отежава свако кретање.

Руси су спремни и опремљен за зиму,

а немамо ништа.

Хајнц Гудеријан, генерал-пуковник.

Ханс Халдер, ратни дневник, 17. децембар 1941.

Поноћ, позван Фиреру:

„Раздруживање не долази у обзир.

„Непријатељ је само направио дубоки упади на неколико места“.

„Постављање позадинског ешалона је илузорно.

„Фронт пати само у једном погледу“.

"Непријатељ има више војника."

— Нема више артиљерије.

„Њему је много горе него нама.

Адолф Хитлер, усмено наређење Групи армија Центар,

16. децембра 1941. године.

Команданти, вође јединица, а официри треба да предузму личне кораке

да присили трупе да се упусти у фанатички отпор

да држе своју позицију без обзира на продоре непријатеља

на боку или позади.

Само са оваквим ратовањем можемо ли добити потребно време

да добије појачање из отаџбине и Запад који сам наредио.

Дневник, 11. јануар 1942.

Како кротко наша војна саопштења су постала.

Фридрих Келнер, службеник суда, Лаубацх Хессиа.

Али терет рада и све већа забринутост због неуспеха

у току рата нарушио Хитлерово здравље.

Од зиме 1941–1942. Морел га је пратио дан и ноћ.

На крају је Хитлер почео да има мистериозне ињекције скоро сваки дан.

Цхриста Сцхроедер.

Дневник, Берлин, 3. март 1942.

Карактеристике ситуације.

Даља ерозија немачких снага у Русији.

Споро даље погоршање економског стања и ситуације са храном у Немачкој.

Улрих фон Хасел, дипломата и члан немачког покрета отпора.

У Ростову на Дону,

закотрљало се неколико таласа повлачења кроз наше просторе у лето 1942. године.

Отворени су резервоари за нафту, запаљена житна поља,

све да не би пали у руке непријатеља.

3. августа 1942. год. Немачки извиђачи су изронили на моторима.

У року од три дана, Немачке трупе су ушле у Приволноје.

Совјетске трупе су биле раштркане.

Иза Наљчика раде јединице за баријере да изврши наређење број 227 од Стаљина.

Ни корак назад.

Михаил Горбачов, школарац.

Ратни дневник, 30. јул 1942, дан 404.

У прамцу реке Дон, западно од Стаљинграда,

Шеста армија групе армија Б води жестоку борбу,

а ситуација је тренутно нејасна.

Франц Халдер.

Хтео сам да дођем на Волгу, на одређено место и одређени град.

Адолф Хитлер, обраћање на традиционалном скупу

у минхенском Бургербраукеллеру, 9. новембра 1942. године.

11. септембра ми је наређено да се јавим фронтовском штабу под Хрушчовом.

Рекли су ми да преузмем 62. армију.

Моја наређења су била да браним Стаљинград.

Након што сам прихватио наруџбу, Питао ме је Никита Хрушчов,

"Како видите ово?"

Рекао сам да добро разумем наређење.

Покушаћу да то изведем.

Или ћу бранити Стаљинград или ћу умрети радећи тако.

Сео сам у ауто и одвезао се у Стаљинград.

Василиј Чујков, генерал-потпуковник, Стаљинградски протоколи.

Врхунац рата био постигнут.

Нешто незамисливо надјачао најлуђе снове.

Северни рт, Пиринеји, Сахара, а Волга је формирала границе

од сфере утицаја створеног преко ноћи.

Наравно, постојале су веће империје,

али овај укључивао Европу и њене народе.

Није било разлога за радост.

Знао си шта нас чека

јер несразмера сила је била очигледна.

Удо фон Алвенслебен, војни капетан, дневник.

Знали смо да Хитлер неће стати

и задржао би бацање војних снага на фронт,

али је осетио да то није битка за живот који се овде бори

него пре битка до смрти.

Василиј Чујков.

Осећам се да имам право да то захтевам сваки немачки војник жртвује свој живот.

Адолф Хитлер Хајнцу Гудеријану 20. децембра 1940. у 15.30 часова.

Дневник, недеља, 8. новембар 1942.

Фирер је говорио из минхенског Хофбројкелера.

Поново је легао у ратне злочинце.

Американци слетео у Алжир током ноћи.

Хенриетте Сцхнеидер.

др Тео Морел, Лични лекар Адолфа Хитлера,

дневник, 15. децембар 1942.

Дан пацијената.

Лоше спавам због војне ситуације.

Профундол.

До самог краја, војници су поверовали Хитлеровом обећању

да ће их добити из окружења.

Знао сам да је ово страшна лаж.

Бернд Фреитаг вон Лорингховен, мајор, излетео из опсаде Стаљинграда.

Протокол испитивања затвореника Хермана Стротмана,

потпоручник-ађутант Првог батаљона 79. панцер гренадирског пука,

1918. у Минстеру, католик.

Мушкарци су достигли границе своје издржљивости,

и ова граница је постигнут 2. фебруара.

Предали смо се спонтано.

Око шест сати ујутру, Речено ми је да су стигли руски тенкови.

Почео сам да плачем, изашао из склоништа, и одложио оружје.

У ком тренутку је један дозвољено да се рат посматра као изгубљен?

Како видим, веома касно.

Алберт Спеер, Крансберг протоколи.

Ни Адолф Хитлер није завршио школу нити је имао било какву стручну спрему.

Повремено је живео у склоништима за бескућнике или на улици.

Одбио је да се бави редовним послом.

До данас,

изгледа необјашњиво да би могао доћи на власт.

Хитлер је ниоткуда постао Фирер, вођа немачког Рајха.

Био је један од најмоћнијих људи 20. века,

који је донео свет на ивицу катастрофе

и смрт милионима људи.

Народ га је обожавао и пође за њим слепо у провалију.

Међутим, током свог живота, држао је у тајности своје порекло и свој живот.

Нико не треба да зна како је и ко је био.

Хитлерови савременици, од рођења до смрти,

разјаснити слику: ко је био Хитлер?

Његова мајка је ишла на мису са малом Паулом сваке недеље.

Не могу да се сетим да је Адолф био у пратњи његова мајка једном у цркву.

Август Кубижек,

другарица из детињства Адолфа Хитлера у Линцу.

Хитлер није имао емотивну везу у цркву.

Мислио је на хришћанску религију био застарео, лицемеран,

и институција која заробљава људе.

Криста Шредер, Хитлеров приватни секретар.

Ако људи мисле да сам религиозан човек, то не може да шкоди.

Адолф Хитлер фотографу Хајнриху Хофману.

са сигурношћу могу рећи да и пре мог одласка,

Сазнао сам за Хитлерову намеру

да ликвидирају пацијенте са неизлечивим болестима,

не само неизлечиви ментални болесници, у случају рата.

Његово резоновање је било то то би била непотребна уста за храњење.

Фриц Видеман, лични ађутант НСДАП-а Адолфу Хитлеру

до 19.01.1939.

Мемоари у облику дневника,

8. августа 1939. године.

Данас смо били сведоци нечег окрутног.

Булер и Борман су показали Хитлера филм о еутаназији, Недостојан живот.

Бави се животом и понашањем неизлечивих душевних болесника

у бројним санаторијумима.

После је била дуга дискусија.

Фирер је имао оштар став.

Да је имао такво дете,

тражио би да се стави од своје беде,

углавном зарад ближњих.

Герхард Енгел, Хитлеров војни ађутант.

За многе злочине Адолфа Хитлера,

не постоје документи који потврђују његову непосредну и непосредну одговорност.

Није тако са централно организованим убијањем

ментално хендикепираних, назива еутаназија.

Негде почетком октобра 1939.

Адолф Хитлер потписује наређење са задњим датумом за 1. септембар,

дан почетка рата.

Својим потписом,

он овлашћује Филипа Булера, шеф Фирерове канцеларије,

и Хитлеров млади лични лекар, Карл Брандт.

вођа Рајха Боухлер и др Брандт

поверена им је одговорност проширења овлашћења лекара

тако да пацијенти који,

на основу људског расуђивања, сматрају се неизлечивим,

може се приписати убиство из милосрђа након коначне дијагнозе.

Адолф Хитлер.

Једног дана смо били изненађени извештајем

да је операција еутаназије био у току у Швапској.

Чланови породице су примили пепео уз службено обавештење

да је вољени покојник нажалост умрла сасвим изненада

од пнеумоније или од заразне болести.

Кроз погрешну комуникацију таквог саучешћа

а понекад и дупле испоруке урни,

настао је немир међу становништвом и свештенством.

Рајнхард Шпици, аустријски члан СС-а и НСДАП-а.

бискуп Минстера, Клеменс Август Граф фон Гален,

налази храброст да јавно изнесе искрено мишљење.

Проповед у цркви Светог Ламберта, Минстер, 3. август 1941.

Сада морамо очекивати сиромашне, беспомоћни и болесни људи

да буде убијен пре или касније.

Да ли само ти или ја имамо право на живот

све док смо препознати као продуктиван од стране других?

Ако је легитимно убити непродуктивни чланови заједнице,

онда тешко нашим храбрим војницима

који се враћају кући из рата са тешким ратним ранама као инвалиди.

Ако принцип да човек има право да убије свог непродуктивног ближњег

се успоставља и примењује,

онда тешко свима нама када остаримо и самим тим непродуктивни.

Клеменс Август Граф фон Гален, бискуп Минстера.

Вон Галенов храбри протест је заснован на конкретним критичним тачкама,

и то је успешно.

Сукоб између Хитлеровог режима, бискуп Минстера,

и други јавни критичари је само делимично решено.

Хитлер суспендује највећи део програма еутаназије

више од годину дана,

после више од 70.000 људи био убијен.

У мање упадљивим облицима,

поново је уведен програм еутаназије у санаторије и старачке домове

и вежбао одмах до краја рата.

Фирер ме је позвао у канцеларију Рајха у 16 ​​часова. данас.

За почетак,

провео је читав сат описујући кампања у Пољској.

Пољаци, само танак германски слој.

Испод тога, ужасна акција.

Јевреји, најгоре од тога можете замислити.

Само тешка рука мајстора могао да влада овде.

Алфред Розенберг,

директора Канцеларије за спољну политику НСДАП-а.

Два дана касније, Отишао сам у варшавски гето.

Зид од цигле висок око осам стопа била изграђена

око целе пусте области

од којих сви Аријевци био евакуисан

а у које више од 400.000 Јевреја био присиљен.

Целокупно становништво гета чинило се да живи на улици.

Једва да је било квадратног дворишта празног простора.

Како смо бирали свој пут преко блата и рушевина,

сенке онога што су некада били људи или жене пролетеле поред нас

у потрази за неким или нечим,

очи им пламте са неком лудом глађу или похлепом.

Често пролазимо поред лешева лежећи голи на улицама.

Јан Карски, курир пољског подземља.

Дуже време,

истраживачи и тужиоци су тражили за дефинитивно писмено наређење од Хитлера

за убиство европских Јевреја.

Таква наредба од Хитлера

о коначном решењу на јеврејско питање

очигледно не постоји.

Календар службе Хајнриха Химлера.

Химлерове белешке са предавања.

Штаб Фирера, Фухрер, ​​Волфссцханзе,

18. јул 1941, 16.00 часова.

јеврејско питање,

истребити као партизане.

Реструктурирање Вафен-СС.

У сваком случају, потпуно сам уверен, чак и без писменог доказа,

да истребљење Јевреја враћа се на специфично Хитлерово наређење,

јер је незамисливо да Химлер и Геринг би ово извео

без његовог знања.

Николаус фон Доле, Ађутант Луфтвафеа Адолфа Хитлера.

Одмах после инвазије Совјетског Савеза од стране Вермахта,

одреди смрти од 3.000 људи безбедносне полиције

и Служба безбедности Рајха започињу своје операције убијања.

Политичка одговорност лежи са Херманом Герингом,

коме је Хитлер пренео координација јеврејске политике.

Ако ме питају да ли сам знао о стрељању Јевреја,

Морам да кажем да сам добио наређење да присуствују стрељању Јевреја

као гледалац.

Сећам се да смо морали да будемо на месту стрељања у 20.00 часова.

Капетан морнарице, Лиепаја.

Око поднева један старац из Доње Саксоније, Пуковник Сцхаер, посетио ме.

Међу стварима о којима је говорио које су биле посебно страшне

било стрељање Јевреја.

Рекао му је други пуковник, Типпелскирх, верујем.

Ернст Јунгер, капетан, Париз, дневник.

Видео сам дугачак, дубок јарак.

СС људи и летонска полиција у цивилу са тракама на рукама

стајали поред њега.

Терен је био зарастао у жбуње, а земља је била песковита.

Гледали смо око сат и по извршења.

Током овог времена,

довезена су три до четири камиона од града до места снимања.

Тада су жртве теране као стока од камиона до јарка.

Сваки пут петоро је морало да маршира у једном фајлу у јарак.

До пуцњаве је дошло под командом СС-а.

Жртве су стајале наспрам нас.

Могу тачно да се сетим да после салва,

жртве су се срушиле.

Капетан морнарице, Лиепаја.

Писмо шефу СС и летонске полиције, командант полицијских снага Риге,

Трећег јануара 1942.

Погубљење Јевреја извршено у временском оквиру извештаја

је и даље говор локалног становништва.

Судбина Јевреја је жаљена много пута,

и тренутно,

чујеш мало људи у корист њиховог елиминисања.

Између осталог,

кружи гласина да је погубљење снимљено.

Шеф СС и полиције, Лапиерре.

Мемоари у дневничкој форми.

Мрачно, тмурно расположење.

Фирер је имао дугу дискусију са Химлером,

а после је било уобичајено одговарајућу атмосферу.

Герхард Енгел.

Хитлер ми никад ништа није рекао о третману Јевреја.

У спољној политици,

тема је тек настала када је Јевреје требало да буду депортовани

из неке или друге земље.

Франц фон Сонлајтнер, члан НСДАП,

и после 1939. Саветник за посланство у Министарству спољних послова.

Адолф Хитлер се обратио традиционално окупљање

у минхенском Бургербраукеллеру 8. новембра 1942.

Сећате се седнице Рајхстага на којој сам изјавио

да ако јудаизам за тренутак замисли

које може да донесе међународни светски рат

за истребљење европских раса,

резултат неће бити истребљење европских раса,

али истребљење Јевреја у Европи.

Увек су ме исмевали као пророка.

Безброј таквих који се у то време смејао

данас се више не смеју.

Они који се и сада смеју можда се више неће смејати.

дневне новине Данзигер Ворпостен,

13. маја 1944. године.

Јевреји бележе велике губитке у другим регионима Европе.

Језгро јеврејских насеља које смо нашли у Пољској,

попут оних у Варшави и Лублину,

данас су неутралисане.

Насеља од једне и по милиона Јевреја у Мађарској

тренутно се баве на сличан начин.

Дакле, само у овим земљама, пет милиона Јевреја је елиминисано.

У другим европским земљама,

дугогодишње државне мере против Јевреја се такође повећавају.

Вилхелм Лоебсак,

директор пропаганде покрајинског НСДАП-а у Гдањску, Западна Пруска.

Током војног брифинга око јесени 1944.

шеф штампе Рајха Дитрих дошао са енглеским извештајем.

У овом новинском чланку,

наводно су Руси заузели немачки концентрациони логор

по имену Мајданек.

Слике су показивале полице

на којој велики број могло се видети чешљева,

добро распоређено како би странци очекивали да виде

у немачкој институцији.

У тексту је то речено људи су овде били истребљени.

Дитрих представио извештај штампе Хитлеру.

Стајали смо тамо са задршком да чује шта ће рећи.

Одговор је био брз.

То су руке белгијске деце одсечен током Првог светског рата.

То није ништа друго до непријатељска пропаганда.

Верујем да сам цитирао Тачна Хитлерова изјава.

У сваком случају, свима нам је лакнуло.

Франц фон Сонлајтнер,

после 1939. саветник посланице у Министарству спољних послова.

Трећег дана рата, Рањен сам код Гродна.

када сам дошао к себи,

било је много рањених лежао на земљи.

Били смо на милост и немилост немачких војника.

После неког времена они који су могли да се крећу одвезени су даље.

Другови су ме ухватили испод руку

јер они који су пали одмах су стрељани.

Дмитриј Дмитријенко.

Од фебруара 1938.

Адолф Хитлер је био врховни командант војске.

У овом својству,

он је одговоран за масовна убиства совјетских ратних заробљеника.

Док један до три одсто умрлих англо-америчких затвореника,

око 50% заробљеника Црвене армије нестаје.

Од отприлике 5,3 до 5,7 милиона Војници Црвене армије у немачком заробљеништву,

2,5 до 3,3 милиона умре.

Процене се разликују.

Храну су добијали само копачи гробова.

Логор је постављен у густој боровој шуми.

Кору смо загребали ексером и на тај начин се хранили.

После извесног времена, цела шума је била поједена.

Борис Шеремет.

Команда војске је потпуно свесна ситуације

и одобрава гладовање совјетских затвореника.

У новембру 1941. год.

када су начелници штабова источних армија реци генерал-интенданту

које треба војскама Совјетски затвореници као радници,

али да су гладовали у логорима, он наводи:

Ратни заробљеници који не раде морају да гладују.

Радни ратни заробљеници могу, у неким случајевима, бити храњен војним намирницама.

Едуард Вагнер, генерал-интендант.

Писмо Вилхелму Кајтелу.

Судбина совјетских ратних заробљеника је трагедија огромних размера.

Велика већина њих је гладовала или умрли од изложености временским приликама.

Алфред Розенберг, министар за окупиране источне територије.

Вилхелм Кајтел, начелник Врховне команде Оружаних снага.

Такве сумње су припадале војничким концептима витешког ратовања.

Овде имамо посла уз уништење једне идеологије.

Из тог разлога, одобравам и подржавају ове мере.

Стално слушам да Хитлер није могао знати

о свему.

Ово је чиста глупост.

Знам из личног запажања и примедбе Хитлера

да је све знао.

Хајнц Линге, собар Адолфа Хитлера.

Све до 1940.

Хитлер је изгледао млађе него што је био у стварности.

Након тога, међутим, прилично брзо је остарио.

Све до 1943. споља је изгледао на своје године.

Касније је дошло до његовог брзог физичког погоршања било очигледно.

Професор др Ханс Карл фон Хаселбах, заменик лекара Адолфа Хитлера.

Смрт људског бића уопште му није сметало.

Он је људе видео као везе у дугом ланцу,

а он је сматрао прву карику да буде сам.

Деца су, у његовим очима, само потенцијал

којим већи или мањи животни простор

једног народа се мерило.

Цхриста Сцхроедер.

Тхе Фунни Приватес.

Војници које сам срео нису били Хитлерови следбеници

и само невољно служио Фиреру,

али сви су одобравали рат као неизоставну појаву живота.

Рат је крајњи напор да не можете да избегнете.

Ова слика је била дубоко укорењена у њима.

Вилна Штурм, новинар и писац.

Дневник, понедељак, 26. јул 1943.

Мусолини је поднео оставку.

Кажу да је болестан.

Синоћ Хамбург, Есен и Кил је поново бомбардован.

Хенриетте Сцхнеидер.

Док сам се трудио да се утврде вредни циљеви

за Хитлера и генералштаб ваздухопловних снага,

наши непријатељи су покренули пет великих напада само у једном великом граду, Хамбургу.

Иако је ова акција била у супротности сва тактичка разматрања,

имало је катастрофалне последице.

Алберт Спеер.

Дневник пилота борбеног авиона Ханса Аренса,

који је рођен 1921. и убијен у акцији, 21. фебруара 1944. године.

Те прве ноћи терора 25. јула остаће за нас незаборавно

и већина свих становника Хамбурга.

Лично ми је драго да сам све то доживео.

као војник,

довело је до крајње одлучне мржње нашег непријатеља.

Писмо Георгу Цимерману, војник у Норвешкој, од мајке.

Хамбург, 28. јул 1943.

Драги Георг, ми смо још живи, али Хамбург де факто више не постоји.

Ниједна кућа не стоји, само планине рушевина.

Целе улице су блокиране.

Мртва тела се не спасавају.

Непропусни дим, испарења а ватре и даље свуда горе.

Дезинтеграција је у току.

Нема више полиције, ништа.

Хамбург је заувек изгубљен.

Магдалена Зимерман.

Кад сам путовао у Бардиније из Бабелсберга,

У возу сам срео познаника.

Све је то доживео у Хамбургу као противваздушни војник.

Тако је јако мирисало на лешеве

да ниси могао да добијеш смрад из носа.

Леци су бачени изнад Хамбурга

са цитатима из ратних говора Хитлера и Геринга,

без икаквих коментара.

Ерих Кестнер, писац, ратни дневник.

Хамбург, 30. јул 1943.

Моја Ханеле,

речи не могу изразити кроз шта пролазимо овде.

Влада која не може да заштити своје жене а деца је просто криминална.

Моја Ханеле, кад бих могао да чујем само једну реч од тебе и Георга.

Твоја мајка,

Магдалена Зимерман.

Када је путовао у Баварску у Бергхоф,

или штаб Фирера,

ишао је возом са затамњеним прозорима ноћу

тако да није био суочен са разарањима од бомбардовања.

Бернд Фреитаг вон Лорингховен, капетан.

Током читавог рата, Адолф Хитлер никада није посетио бомбардовани град.

Алберт Спеер.

др Тео Морел, Лични лекар Адолфа Хитлера.

Дневник, 23. септембар 1943, 20.15 часова.

Преглед после вечере.

Јака надутост, грчеви од узнемирености,

стомак показује повећано стварање масти.

Преписана дијета.

Дивио се Морелу и његовој уметности,

и био је, у извесном смислу, зависи од њега и његових лекова.

Алберт Спеер.

Новогодишњи проглас, 1944.

1944. година ће отежати и тешке захтеве према свим Немцима.

Монструозни догађаји рата ове године ће се приближити кризи.

Потпуно смо уверени да ћемо издржати.

Адолф Хитлер.

Дневник, 27. мај 1944.

Утисак све више разараног Берлина:

поражавајуће.

Истовремено,

Берлинци седе на сунцу на столицама

усред рушевина и рушевине на еспланади,

као да је мирно време.

Улрих фон Хасел, дипломата, и припадник Отпора.

Дневник, 9. мај 1944.

Пацијент А, тензиона главобоља на левој страни,

ноге дрхте од узнемирености.

Инвазија је неизбежна, али где?

др Тео Морел.

Плутократски свет Запада

може предузети њен претећи покушај слетања

кад год хоће.

Неће успети.

Данашњи ред Адолфа Хитлера у Вермахт.

Хитлеру је речено о искрцавању ујутру 6. јуна.

Изразио је олакшање по добијању првог извештаја

и рекао да је то сада могуће да победи непријатеља.

Николаус фон Доле, Ађутант Луфтвафеа Адолфа Хитлера.

Убеђење Немаца

да не бисмо напали у времену које је тада владало

био дефинитиван фактор у степену изненађења који смо постигли.

У сектору Омахе, узбуна непријатељска дивизија, 352.

што су затвореници изјавили био на том подручју

за маневре и вежбе одбране,

чиниле неке од интензивних борећи се на том месту.

Двајт Д. Ајзенхауер, амерички генерал,

Врховни командант савезничких снага у Европи.

Хајнц Линге, собар Адолфа Хитлера.

Међу Хитлеровим навикама,

који упркос нашим напорима, није могло да се поправи,

да је стално питао за време,

пре свега током рата.

Углавном само престајем у 12 и пет.

Адолф Хитлер у новембру 1942.

Дана 20. јула 1944. год.

Добио сам наређење да се припремим за кретање оперативне јединице

од Мауервалда до Зосена, јужно од Берлина.

Био је врео источнопруски летњи дан.

Мауервалд се налазио удаљен само 20 километара

из Волфшанца,

где је експлодирала Штауфенбергова бомба око 12.45 часова

Бернд Фреитаг вон Лорингховен.

Сећам се грмљавине у комбинацији са блиставим пламеном,

а у исто време и густ дим.

После неколико секунди потпуне тишине, Чуо сам да неко зове.

Вероватно је то био фелдмаршал Кајтел.

Где је Фирер?

Хајнц Бухолц, стенограф у седишту Волфшанце.

Чули су се узнемирени позиви за лекара.

Експлодирала је бомба.

Шефу се ништа није десило, али колиба је била разнесена до неба.

Цхриста Сцхроедер.

Хеинз Линге.

Када сам стигао, видео сам Хитлера.

Погледао ме је упитно великим очима и загледао се у моје узнемирено лице.

Са смиреним осмехом рекао је:

Линге, неко је покушао да ме убије.

Дневник, петак, 21. јул 1944.

Радио је преносио детаље напада.

Бомба је постављена од Клауса фон Штауфенберга.

око један сат,

Фирер је говорио да докаже да је преживео.

Шта би се десило да је Фирер умро?

Рат би био готов,

и било би револуција у Немачкој.

Хенриетте Сцхнеидер.

Његово поверење, његова вера у победу, његова сигурност,

али и његова свест о моћи и заблуде величине

сада превазишао све границе разума.

Траудл Јунге, Хитлерова приватна секретарица.

Лични ратни дневник, 7. октобар 1944.

Јутарњи брифинг.

Почетак напада на Источну Пруску и Будимпешту.

Дуга дискусија са Герингом.

Станица 12 тешка противавионске батерије одмах

да заштити Фиреров штаб.

Кајтел предлаже пресељење у Берлин, али Хитлер је против тога.

Вернер Креипе,

генерал авијатичара, Начелник штаба, Луфтвафе.

Првих дана новембра 1944.

иселили смо се из Волфшанца јер су Руси били близу.

Траудл Јунге.

Немачка је била под великим притиском.

Крајем 1944. год. производња оружја је нагло опала.

Заробљени на истоку, југоисток, југ и запад,

Немачка је била стратешки опкољена и није могао да се ослободи.

Ипак, Хитлер је узео једна крајња мера за другом.

Нацисти су потиснули без милости и најмању опозицију њиховом режиму.

Било нам је јасно Немачка је мобилисала своје последње снаге.

Међутим, крајем 1944.

Немачка је још увек била у стању да се брани и пружили озбиљан отпор.

Њена војска се и даље састојала од око 17,5 милиона мушкараца,

од којих су 5,3 милиона били борбени војници.

Георгиј Жуков, главнокомандујући, први белоруски фронт.

Са само 19 година, Валтер је такође погинуо у акцији.

Седео сам на крову наше куће који је оштећен у другом бомбардовању

кад сам видео поштара донети обавештење о смрти.

Тетка је звала у кућу: Валтер је пао.

Смрт мог брата био је дубок шок за мене.

Хелмут Кол, школарац.

Говор командантима дивизија, 12. децембра 1944. год.

у Адлерхорсту, близу Зигенберга, Хесен.

Ако трпимо још неколико заиста тешки ударци

онда се ово вештачки одржава заједнички фронт

може изненада да се сруши у сваком тренутку, у огромном удару грома.

Адолф Хитлер.

Хитлер је открио следеће на веома ограничен круг слушалаца.

Због приметне слабости непријатељских снага у региону Ајфела,

одлучио је да отуда крене у напад.

Мета је морала бити Антверпен.

Зигфрид Вестфал, генерал-мајор,

Начелник штаба главнокомандујућем Западу.

Дана 16. децембра 1944. год.

Генерал Бредли је дошао у мој штаб разговарати о начинима и средствима превазилажења

наше акутне несташице у замени пешадије.

Тек што је ушао у моју канцеларију,

ушао је штабни официр да пријави благе продоре наше линије.

Било је кроз овај исти регион

које су Немци покренули њихов велики напад 1940.

Двајт Д. Ајзенхауер.

Немачки тенкови су примећени северно од града Луксембурга.

Рундстедт је наредио тенкове да напредују кроз Ардене

на скоро истом месту како су Немци продрли у мају 1940. године.

Они иду опет у истом правцу

до обале Канала према Антверпену

како би се савезници зауставили од коришћења порта

преко којих долазе њихове главне залихе.

Стефан Хејм, Каплар америчке војске, писац.

Моје мишљење је било да је то неопходно да игра на последњу Хитлерову карту

до максималног ефекта.

Као Горка, покушао сам да добијем што ближе фронту.

Трупе напредују били добро расположени,

јер ниско висећи облаци спречио било какву ваздушну активност.

Био сам забринут да би се време разведрило.

Алберт Шпер, мемоари.

Све док време држао наше авионе на земљи,

био би савезник непријатеља вреди много додатних дана.

Двајт Д. Ајзенхауер.

Наша последња велика офанзива на Западу са 300.000 људи,

то је било тако славно успешно у старту, на крају пропао

захваљујући десет дана блиставог сунца.

Англо-Американци су тако могли да размести огромну надмоћ у ваздуху.

Леон Дегрелле, Командант Валонског Вафен-СС.

Савезници су очекивали да стигне до реке Рајне

најкасније до Божића.

Арденска офанзива је то спречила.

Међутим, колико је мушкараца изгубило животе због бесмисленог одлагања?

Волтер Роуланд, индустријалац, комесар за производњу резервоара

у Министарству наоружања и Ратна производња.

Рудолф Јордан, покрајински лидер НСДАП,

Комесар за одбрану, 25.12.1944.

Кад смо седели заједно једног сунчаног јутра,

сузе су се појавиле у очима моје жене.

Где ћемо бити на Божић следеће године?

Ово је било постављено питање од мајке наше деце,

питање судбине породице.

Ово питање би се поставило у кући покрајинског челника

и свуда другде у Немачкој.

Била сам уплашена,

јер сам то осећао одговор више није био убедљив,

али морао сам да останем иста особа:

Хитлеров заменик,

портпарол Немачке наде до краја.

данас знам да је то била вера у чудо.

У данима после Божића,

било је јасно да је очекивани успех не би био постигнут.

На крају године, офанзива се морала посматрати као неуспех.

Ницолаус вон Белов.

Адолф Хитлер, крајем децембра 1944. свом ађутанту Николау фон Белоу.

Знам да је рат изгубљен.

Њихова супериорност је превелика.

Радије ћу ставити метак у мојој глави сада.

Никада нећемо капитулирати, никада.

можемо погинути, али понећемо свет са собом.

31. децембар 1944, Луксембург.

Седео си тамо са полупразном чашом у руци

и слушао промукли глас са непогрешивим акцентом.

Два или три пута, говорник је скоро изгубио глас.

Такође је помешао своје речи,

али тако је увек било кад се узбудио.

Знаковито је било то што је његов грлени урлик више није желео да ради

те новогодишње ноћи.

Стефан Хејм, Каплар америчке војске, писац.

Адолф Хитлер, последња радио адреса немачком народу.

30. јануара 1945. године.

Стога, сада апелујем целом немачком народу

да се опашу још већим, јачи дух отпора

док не будемо могли поново, као пре,

стављати на гробове мртвих ове титанске борбе,

венац исписаним речима: а ипак си био победник.

Ја, дакле, очекујем сваког Немца да испуни своју дужност до краја,

да принесе сваку жртву то ће се и мора тражити.

13. фебруара 1945. године.

Модел Линца је коначно завршен.

Екстензивни модел развоја обала Дунава

је сада постављен у једном од великих, подруми светлих тонова

нове канцеларије.

Када сам водио Адолфа Хитлера у ову собу,

дуго је стајао и гледао,

као преплављен по општем утиску.

Померио сам рефлектор на позицију од сунчевих зрака у поподневним сатима.

Сада му је представљена перспектива како би изгледао његов град на Дунаву

у пензији.

Херман Гислер,

Генерални грађевински инспектор за преуређење града Линца.

Није прошао ни дан

када се влада коначиште нису били нападнути.

Када је бомба експлодирала у близини,

бункер који лежи у подземној води приметно заљуљао.

Светло је почело да трепери,

па је Хитлер повисио тон као у сну.

То је било близу.

Те бомбе су могле да нас погоде.

Био је приметно уплашен и није се осећао сигурно.

Цхриста Сцхроедер.

- Комплет прве помоћи за ваздушни напад. - Средином марта 1945.

- Сандук са лековима за ваздушни напад. -Хитлер преноси скоро све активности

до бункера испод Канцеларије.

Од тада ретко види дневну светлост.

Негде средином марта,

Стигла је Ева Браун у канцеларији Рајха.

Хитлер је дао све од себе да је натерам да се врати у Минхен,

али је јасно дала до знања да је њено место било на страни Хитлера

и нико не би могао да се предомисли.

Роцхус Мисцх, телефониста у Фиреровом бункеру.

Увек се помињао 20. април 1945. године

као датум последњих фотографија и филмски сегменти Хитлера

и делегација Хитлерјугенда.

Ово није истина.

Они су са другог пријема Хитлерове делегације.

То се догодило 20. марта 1945. године.

Артур Аксман, вођа Хитлерјугенда.

- Тачно или погрешно, отаџбина моја. - Између 3:00 и 4:00 ујутру

11. априла 1945. године.

Одједном су се зачули повици.

Били су све гласнији.

Изашли смо напоље да откријемо узрок.

Неко је викнуо: Видите, капија!

Крива свастика је нестала.

На јарболу заставе вијорило је нешто бело.

Дивно победнички минут,

за које наши немачки другови чекао 4.453 дана и ноћи,

коначно био тамо.

Увече, стигла је америчка пешадијска јединица.

Томас Геве, немачки Јеврејин и затвореник у Бухенвалду.

12. априла 1945. године.

Неће бити пријатно слушати.

Предлажем да вам испричам о Бухенвалду.

Стигли смо до главне капије.

Затвореници су се збили иза жице.

Тамо је навирало око мене смрад који заудара.

Мушкарци и дечаци посегнули су да ме додирну.

Били су у крпама и остаци униформи.

Смрт је већ обележила многе од њих,

али су се смејали очима.

Едвард Мароу, радио дописник за ЦБС Невс.

21. априла наше трупе су стигле прстен берлинског аутопута.

Овај успех створио је повољне услове да потпуно огради фашистичку престоницу.

Василиј Чујков, генерал.

Тог дана сам Хитлера видео само накратко.

Шеф и даље није могао да верује да су Руси били на капији.

Роцхус Мисцх.

Зецхлин, Мекленбург.

Око 23:50, Хитлер зове.

Он држи кратко предавање о ситуацији и завршава овим речима.

Видећете, Руси ће патити

највећи и најкрвавији пораз у њиховој историји

пред вратима Берлина.

Карл Колер, начелник Генералштаба Луфтвафеа.

22. априла 1945. године.

Овај датум означава крај Трећег Рајха за мене.

Немачки Вермахт је капитулирао 8. маја 1945.

Међутим, 22. априла, у недељу,

Хитлер је капитулирао.

Роцхус Мисцх.

22. априла,

присуствовали смо извештају о стању у уобичајено време поподне.

одмах сам препознао да облаци тешки као олово

висиле над просторијом.

Вилхелм Кајтел, начелник Врховне команде Оружаних снага.

Мемоари.

Већ сам донео одлуку.

Нећу више напустити Берлин.

Бранићу град до краја.

Или ја водим борбу око престонице Рајха

или гинем са својим војницима у Берлину и погинути у борби

за симбол Рајха.

Адолф Хитлер.

Током статусне конференције, који је био гласан и турбулентан,

Хитлер је коначно изговорио магичну реченицу

и од тада то понављао свима

који се шуљао око бункера неверујући.

-Нирнберг, град партијских митинга. -Рат је изгубљен.

Роцхус Мисцх.

Гертрауд Траудл Јунге.

У малом предсобљу, Хитлер стоји непомично.

На далеки и заповеднички начин, он дозива:

Пресвуци се одмах.

За сат времена доћи ће авион и одведе те на југ.

Све је изгубљено, безнадежно изгубљено.

Ева Браун прилази Хитлеру,

узима обе руке,

и каже насмејано и утешно, као да разговара са тужним дететом:

Међутим, знаш да остајем овде са тобом.

нећу бити послат.

Хитлерове очи почињу да светле

и он нешто ради којој нико никада није био сведок,

чак ни његови пријатељи од највећег поверења и помоћници.

Пољуби Еву Браун у усне.

Немачка војска се распала пред нашим очима.

Винстон Черчил.

Почеле су да се шире мрак и пропаст по читавом бункеру.

Артур Акманн.

Фирер ми прилази, стисне ми руку и пита:

Јеси ли се мало одморио, дете моје?

Хтео бих нешто да диктирам.

Узмите кратицу.

Гертрауд Траудл Јунге.

Мој приватни тестамент.

Као што нисам сматрао

да бих могао преузети одговорност склапања брака

током година борбе,

Сада сам одлучио, пре завршетка моје земаљске каријере,

да узмем девојку која, после много година верног пријатељства,

ушао у практично опкољени град својом слободном вољом

како би поделила њену судбину са мном као женом.

По сопственој жељи, она иде као моја жена са мном у смрт.

Оно што поседујем припада, утолико што има било какву вредност,

партији, ако ово више не постоји, држави.

Ако би и држава била уништена, није потребна даља моја одлука.

Потписано, Берлин, 29. април 1945, 4:00 пре подне.

Адолф Хитлер.

30. априла 1945. године.

Имао сам блиски контакт са Мохнкеом, командант Цитаделе.

Мохнке је често био са трупама на линији фронта.

29. априла пријавио се Хитлеру да на северу,

Руси су били на малој удаљености са Веидендаммер моста,

на истоку у Лустгартену,

на југу код Потсдамер Плаца и Министарство ваздухопловства,

а на западу у Тиргартену.

То је било само неколико стотина метара из Канцеларије.

Када га је Хитлер упитао: Колико дуго можете издржати?

Он је одговорио: Двадесет до 24 сата највише.

Артур Акманн.

30. априла 1945, око поднева,

Борман ми је рекао да је Хитлерова одлука сада била чврста.

Онда ми је Хитлер рекао да би се сада упуцао

и то Фраеулеин Браун такође би јој одузео живот.

Тела је требало сахранити.

Он ме је одредио да направи потребне аранжмане.

Ото Гунше, СС ађутант Хитлера.

Мој политички тестамент.

Умирем срећног срца

пред неизмерним делима и достигнућа

наших војника на фронту, наше жене код куће,

достигнућа наших пољопривредника и радници,

и напори, јединствени у историји, наше младости која носи моје име.

Пре свега обавезујем челнике нације и оних под њима

да се савесно придржавају расних закона и да понуди немилосрдну опозицију

тровачу свих народа, међународног јеврејства.

Издато у Берлину, овог 29. априла 1945. године у 4.00 ч.

Адолф Хитлер.

Не може бити ни најмање сумње да му је Адолф Хитлер одузео живот

у Фиреровом бункеру канцеларија Рајха у Берлину

30. априла 1945. год.

својом руком, наиме поготком у десну слепоочницу.

Узрок смрти, Окружни суд 2, Берхтесгаден,

8. децембра 1956. године.

Собар Хајнц Линге извештава час његове смрти у 15.50 часова.

Каже да је забележио овај пут

од дединог сата у предсобљу Хитлерове канцеларије.

Ађутант Отто Гунсцхе наводи његов последњи сат у 15:30.

Рекао је да је погледао на сат.

Није то била нелојалност,

него његово самоубиство чиме је стављена тачка на Хитлерову организацију.

Он и његова организација били једно те исто,

и тако се с њим завршило.

Овај човек, који је устао ни из чега,

понудио се Немачкој

у време када је била чежња за нови магнет.

Формулисао је доктрину

заснован на мешавини фашизма и теорија расе.

Тоталитарни систем му је дозволио да делује без устезања.

Механизација војске

дао му адуте муњевитих напада и изненађења.

Све је то довело до репресије,

а то је опет довело до ових злочина.

Шарл де Гол, мемоари.