All language subtitles for The.Vietnam.War.2017.Part04.Resolve SToRIES

PREPORU�UJE SE DISKRECIJA GLEDANJA
Film sadr�i materijale za odrasle,
neprikladan jezik i prizore nasilja

Ponekad bih �ula kako
kola �kripe u snegu,

i pomislila bih da mo�da neko
dolazi da nam donese lo�e vesti.

�ta nije bilo dobro
za mene da mislim.

D�IN-MARI KROKER
Saratoga Springs, Njujork
To je bila potajna strepnja za koju
sam znala da je stalno bila tu.

�itavog svog mladog �ivota,
Denton Kroker Junior,

poznat kao "Mogi" svojoj porodici,

je sanjao da slu�i svojoj domovini,

da stavi vlastiti �ivot na liniju

odbrane onoga �to je zvao
"individualnom slobodom".

�eleo je slu�i u Vijetnamu tako jako

da je pritiskao svoje roditelje
da mu daju njihov pristanak

da bi se pridru�io armiji pre
nego �to je napunio 18 godina.

Bio je �eljan borbe i bio je
zadovoljan kad je raspore�en

u 1. brigadu slavne
101. Vazduhoplovne,

"Vri�te�e orlove" koji su
predvodili trupe na dan D (Normandija).

Ali se brzo razo�arao
kad se na�ao pridru�en

komandi bataljona,
opravljaju�i oru�je,

prave�i liste, vode�i evidencije.

To je bilo "dosadno", pisao je ku�i.

Mislim da �ete mo�da
razumeti moje razo�aranje

kad vidite da nema
mnogo smisla biti ovde

ukoliko se ne
suo�imo sa glavnim ciljem,

uni�tenjem Vijet Konga.

Svakako nemate ose�aj uspeha

kad se va�i prijatelji
suo�avaju sa svim opasnostima.

Imala sam mapu na
vratima dnevne sobe.

I stavljala sam igle svaki
put kad se Denton preme�tao.

A preme�tao se dosta puta.

Znala sam imena
tih mesta u to vreme

kao �to poznajem
svaki deo na�eg sveta.

VIJETNAMSKI RAT

LINDON D�ONSON
Predsednik Sjedinjenih dr�ava
Jesi li imao dobar vikend?

ROBERT MekNAMARA
Ministar odbrane
Da, jesam, gdine predsedni�e.
Nadam se da ste i vi.

O �emu misli� ovih dana?
Nisam sa tobom pri�ao.

�ta se de�ava sa na�om
pauzom? �ta ka�u na�i generali?

Mislim da �ete da
vidite da �e neki strani lideri

da vas kritikuju ako
nastavite bombardovanje.

Zapravo, nijedan
drugi obave�tajni izvor

koji sam video ne ukazuje
da Hanoj �ak i razmatra

kretanje prema pregovorima da
bi nas naveli da produ�imo pauzu.

Obave�tajne informacije...

Kako je 1966. po�ela,
predsednik Sjedinjenih Dr�ava

je po�eo da u�i ime �oveka

koji je bio najmo�niji �lan
Politbiroa u Hanoju, Le Zuana.

...Prvi sekretar
komunisti�ke partije,

po imenu Le Zuan...
L-E veliko slovo Z-U-A-N...

koji danas �ini zna�ajan pritisak

na Ho �i Mina i ostale da
bi obezbedio nastavak rata

za koji misli da ga
dobija ili da ga mo�e dobiti.

# Do�ite gospodari ratova

# vi koji pravite svo to oru�je

# vi koji kujete
smrtne planove

Dok su oni nastavljali
da eskaliraju rat,

D�onson i MekNamara
su bili frustrirani

da ameri�ki komandanti u
Vijetnamu, koji su postali punoletni

tokom 2. svetskog
rata i rata u Koreji,

imaju problema da na�u smisao

u onome �to se
de�avalo na terenu.

U mesecima i godinama koje �e
do�i, kako je ameri�ko prisustvo raslo,

i Hanoj �e tako�e eskalirati,

�alju�i sve vi�e i
vi�e trupa na jug,

ja�aju�i svoju
protiv-vazdu�nu odbranu,

i regrutuju�i vi�e boraca

iz otu�ene
ju�novijetnamske unutra�njosti.

D�onsonova administracija je o�ajni�ki
poku�avala da podr�i vladu u Sajgonu,

i istovremeno, pomogne toj vladi da
nekako osvoji lojalnost vlastitog naroda.

D�onson je poku�ao da
stvori me�unarodnu koaliciju

da bi branio Ju�ni Vijetnam.

Ipak, samo pet dr�ava �e
ikada poslati borbene trupe,

Australija i Novi Zeland,
Tajland, Filipini, i Ju�na Koreja.

Ameri�ki najva�niji saveznici,
Britanija, Francuska i Kanada,

su odbili da u�estvuju i umesto
toga su pozvali na mirovne razgovore.

A sve vi�e i vi�e Amerikanaca,

uklju�uju�i neke od najuglednijih
spoljno-politi�kih stru�njaka,

su po�eli da postavljaju pitanje
o na�inu kako se rat vodio,

da li se ikad mo�e dobiti,

i da li bi SAD trebale
biti uop�te u Vijetnamu.

NE�EMO SE BORITI ZA RASISTI�KU USA
TREBAJU NAM NA�I CRNI VOJNICI OVDE, NE TAMO

Do po�etka 1966., 2.344
Amerikanaca je poginulo u Vijetnamu.

Skoro 200.000 je
bilo stacionirano tamo,

a jo� je bilo na putu.

Ovi vojnici �e ubrzo otkriti

da rat u kojem je
tra�eno da se bore

nije bio rat njihovih o�eva.

# vi povla�ite sve obara�e

Skloni smo da se
borimo u idu�em ratu

# da bi drugi pucali
na isti na�in na koji smo
se borili u onom pre njega.

# dok ste vi pozadi i gledate
Zarobljenici smo vlastitog iskustva.

# kako raste broj poginulih
Mnoge od stvari koje smo
nau�ili da deluju u 2. svetskom ratu

SEM VILSON
Vojska
prosto nisu bile
primenjive na rat u Vijetnamu.

Prosto smo mislili da
�emo u�i tamo sa maljem

i sru�iti stvari, po�istiti
ih i to bi bilo gotovo.

To je bilo nekako
upro��avanje problema

kombinovano sa na�im preteranim
samopouzdanjem koje je u�inilo da mi,

mislim, budemo arogantni.

I vrlo je te�ko razvijati neznanje

ako zadr�i� aroganciju.

# i staja�u nad tvojim grobom
dok ne budem siguran da si mrtav

4. Epizoda
Re�enost
(Januar 1966 - jun 1967)

Po�etkom februara 1966.,

predsednik D�onson
je dobio jo� lo�ih vesti.

Njegov stari prijatelj, D�. Viljem
Fulbrajt, mo�ni predsedavaju�i

komiteta Senata za inostrane poslove,

je planirao da odr�i
saslu�anje o Vijetnamskom ratu,

i TV mre�e su nameravale
da pokrivaju saslu�anje

od po�etka do kraja.

Fulbrajt, koji je
nekada podr�avao rat,

sada mu se protivio.

D�onson je bio alarmiran.

Njegovi vlastiti savetnici su mu
davali konfliktne savete o Vijetnamu godinama.

Ali javna debata o
tome kako vodi rat

pred milionima Amerikanaca
ga je ispunila strahom.

D�ONSON NA HAVAJIMA
Predsednik se sastaje sa Sajgonskim liderima

Nakon �to su saslu�anja po�ela,
predsednik je poku�ao da odvratiti pa�nju

iznenadnom najavom da ide
na vojnu konferenciju u Honolulu,

da upozna po prvi put dva
generala koji su sada vladali u Sajgonu.

Bio je to sastanak bez presedana,

i bio je namenjen da
oja�a re�enost SAD

da se do kraja
nastavi borba protiv

komunisti�ke dominacije
u Ju�nom Vijetnamu.

General Vin Van
Tju je bio �ef dr�ave,

ali je pravu mo� imao
Tjuov ogor�eni rival,

biv�i komandant avionstva
Ju�nog Vijetnama,

premijer Vin Kao Ki.

Ki je bio "nevo�ena raketa"
prema jednom ameri�kom diplomati,

poznat po svojim
kitnjastim uniformama,

kitnjastom privatnom
�ivotu i javnim izjavama.

Jednom je rekao novinaru
da je ono �to Vijetnamu stvarno treba

jeste "pet Hitlera".

Kako smo mogli dozvoliti
i prihvatiti da se to desi?

On je bio �arlatan.

FAN KVANG TJU
Sajgon
�ovek ne samo da nije imao
nikakvu obuku, nije imao obrazovanje,

ali izgleda da nije bio...
zainteresovan da bude obrazovan,

i bio je ponosan
na svoje neznanje.

Predsednik D�onson,
posle susreta i razgovora sa Kijom,

je bio veoma sretan.

Rekao je, "On je kao ameri�ki momak."

jer govori dobro
engleski i zna kako da pije.

i kako flertovati sa �enama.

TRAN NGOK �AU
Ju�novijetnamski politi�ar

On je, on je tip onoga

zovem to, stranca
u svojoj vlastitoj zemlji.

Predsednik D�onson je proveo
ve�inu vremena u Honolulu

tra�e�i od Kjua da se
fukusira na pacifikaciju,

da zaradi podr�ku
naroda Ju�nog Vijetnama

sprovode�i ekonomske
i socijalne reforme

koje su Amerikanci
tra�ili ve� vi�e od decenije.

D�onson nije bio zainteresovan
za "zvu�ne re�i" o napretku, rekao je.

�eleo je istinske rezultate,

ono �to u Teksasu
zovu, "konskinse na zidu."

Niko nije razumio
�ta zna�i "konskins" (krzno rakuna).

BUI DIJEM
Ju�novijetnamski diplomata
Vijetnamci u delegaciji su me pitali,

"Razume� li �ta je to?"

I rekao sam, "Ne razumem."

Morao sam pitate neke
Amerikance da mi objasne.

Neki ameri�ki prijatelji
su mi to kasnije objasnili

i tek onda su Vijetnamci razumeli.

Moje gledi�te je da
ne�e pro�i predugo vremena

SENATOR VEJN MORS
(D - Oregon)
i ameri�ki narod, kao narod, �e
odbaciti na� rat u jugoista�noj Aziji.

To su naravno dobre
vesti za Hanoj, senatore.
GENERAL MAKSVEL TEJLOR

GENERAL MAKSVEL TEJLOR
Znam za umetnost zamazivanja
koju vi militaristi dajete onima od nas

koji imaju iskrene razlike sa vama.

Ali ne nameravam
da se valjam u blatu sa vama

i uklju�ujem se u takvu
vrste debate, generale.

D�onsonov put u Honolulu
nije odvratio ameri�ku javnost.

Bili su prikovani za saslu�anja.

Mislim da su velike zemlje,

D�. VILIJAM FULBRAJT
a posebno ova zemlja,

dovoljno sna�ne da
postignu kompromise

a da ne izgube svoju
poziciju u svetu,

bez gubljenja svog
presti�a kao velike nacije.

Upravo suprotno, mislim da bi

to bila najve�a pobeda
za nas i na� presti�

ako bismo mogli biti
dovoljno umni i velikodu�ni

da napravimo neku vrstu dogovora
u ovom konkretnom sukobu.

Fulbrajt je pozvao cenjenog
diplomatu D�ord�a Kenana da svedo�i.

Tokom dve decenije,
njegova doktrina suzbijanja,

zaustavljanja sovjetske ekspanzije,

je bila osnova
ameri�ke inostrane politike,

i na neke na�ine je bila opravdanje

za ulazak SAD u
proksi rat u Vijetnamu.

D�ORD� KENAN
BIV�I DIPLOMATA
Prvo bih naglasio, da nismo ve�
toliko uklju�eni kao �to jesmo danas

u Vijetnamu, ne vidim razloga

za�to bi trebali �eljeti
da budemo uklju�eni,

i mogao bih smisliti nekoliko
razloga za�to to ne bi trebali.

D�ON SPARKMEN
(D - Alabama)
Pomenuli ste suzbijanje ovde.

Kako... kako mo�emo
suzbiti u Vijetnamu?

Bolje bi uradili ako bi se
pokazali malo manje opu�tenijim

i manje upla�enim od
onoga �to se de�ava u...

sigurno u manjim
zemljama Azije i Afrike,

i da ne ska�emo okolo kao
slonovi prepla�eni od mi�a

svaki put kad se ove stvari dese.

D�onsonu je laknulo,
kada je u zadnji trenutak,

umesto emitovanja
Kenanovog svedo�enja,

CBS emitovao reprize Real Mekoja,

�ou Endija Grifita i Lusi Love.

Ali je NBC nastavio da prenosi.

Ovo se ne ti�e samo nas,

ali ne mislim da to
mo�emo uspe�no napraviti.

A pod tim smatram da

ovo prosto nije prakti�an cilj,

kako ja to vidim, u ovoj zemlji.

Ne mo�ete to posti�i
i sa najboljom voljom.

To je ta�no, i imam strah

da je na�e razmi�ljanje o
ovom problemu jo� pod uticajem

neke vrste iluzuje
nepobedivosti na na�oj strani.

Malo pre nego je saslu�anje po�elo,

predsednik je odlu�io da nastavi
bombardovanje ciljeva u Severnom Vijetnamu.

Pauza od 37 dana koja je
po�ela na Badnje ve�e 1965.

nije dala nikakav
nagove�taj spremnosti Hanoja

da do�e za pregovara�ki sto.

U Ju�nom Vijetnamu,
gerilci Vijet Konga su sada verovali

da kontroli�u skoro
tri �etvrtine zemlje.

Ipak, general Viljem Vestmorlend,

ameri�ki komandant, smatrao je
kako je njegov najva�niji zadatak

bio da uni�ti regularne
jedinice Severnog Vijetnama

koje je Hanoj slao na Jug.

Vestmorlendov cilj
u naredne dve godine

�e biti ono �to �e
zvati "ta�kom ukr�tanja",

ta�ka u kojoj �e
ameri�ke i snage ARVN-a

ubijati vi�e neprijateljskih
vojnika nego mogu biti zamenjeni.

To bi bio rat iscrpljivanja.

Ali �e zahtevati
jo� ameri�kih vojnika.

Dolazili su iz svakog dela zemlje.

Ro�en sam na Vest Pointu
kad je moj otac tamo predavao.

Koliko se mogu setiti,

Vest Point je bio ono
�to sam �eleo da radim,

i ne jer sam posebno naginjao
MET HERISON
Vest Point

MET HERISON
Vest Point
ili jako �eleo vojnu
karijeru. To je bilo samo...

Vest Point je bio
vrhunac mojih ambicija.

Sin pukovnika koji je
u�estvovao u 2. svetskom ratu,

Met Herison je odrastao u
vojnim bazama �irom sveta.

Za njega i ostalo
�etvoro bra�e i sestara,

vojska je uvek bila
centar njihovih �ivota.

Obra�anje roditeljima
sa "ser" i "madam",

i govorili ste "da" umesto "ja".

Na telefon bi se javljali,
"Odaje pukovnika Harisa."

Ustajali bi svaku nedelju
ujutro i �istili bi ku�u.

EN HERISON BOUMEN
Sestra
Moj tata bi doveo mar�evski
orkestar sa Vest Pointa

i moja sestra i ja bi
�istili pra�inu po dnevnoj sobi.

Metovim roditeljima se
�inilo da ne mo�e pogre�iti.

On je bio oli�enje vrednosti koje su
se nadali da �e usaditi u svu njihovu decu:

du�nost, �ast i dr�ava.

Najja�i utisak koji
imam iz moje klase

i mojih vr�njaka je da su to
bili momci koju su bili idealisti.

Mislim da su momci izvu�eni iz
malih mesta �irom Sjedinjenih Dr�ava

to imali zajedni�ko.

Bilo je to vreme pre
preispitivanja ameri�ke posebnosti.

Mi se nismo pitali.

Mi smo verovali u ono �ta
je ova zemlja predstavljala,

i verovali smo da ljudi
koji su imali sposobnost

da vode vojnike to
trebaju da urade.

# Divlja Sali,

# huh, huh,
Hteo sam da idem sa gladijatorima.

# mislim da je bolje
da se malo obuzda�
�eleo sam da idem
sa �vrstim momcima.

# Oh Bo�e, �ta sam to rekao?
Ro�en sam u Bostonu,
u delu zvanom Roksberi.

ROD�ER HERIS
Roksberi, Masa�usets
Tamo su bili oni koji
vas regrutuju u bande

i poku�aju da vas
namame da radite stvari

koje nisu bile u najboljem
interesu dru�tva. Recimo to tako.

Rod�er Heris je sanjao o odlasku
na koled� preko fudbalske stipendije,

ali nije bio dovoljno veliki da
igra za svoj tim u srednjoj �koli.

I onda sam se
prijavio u marinski korpus.

I ose�ao sam... da je
to bila dobitni�ka kombinacija

jer ako poginem,
onda �e moja majka mo�i

da dobije 10.000 $ od osiguranja.

Mislio sam da je to bilo puno
novca, da �e majka biti bogata

ako poginem.
Ona bi bila bogata.

A ako pre�ivim,
onda �u biti heroj,

i mogu se vratiti i na�i posao.

Naivno, glupo, zar ne?

D�on Masgrejv je bio iz kvarta
Fermont u Independensu, Misuri.

Imao sam 17 godina i
moj najbolji prijatelj i ja

smo oti�li i prijavi se u marince.

Uvek sam sanjao
da budem marinac. I...

D�ON MUSGREJV
Fermont, Misuri

Dobro, znao sam da
ne�u biti odrasli �ovek odmah

ali �u postati marinac
i to je bilo dovoljno.

Radio bih ne�to... zrelo.

I radio bih ne�to
�to je bilo va�no.

I tamo je bio rat i
�eleo sam da budem deo toga.

Odrastao sam u
Perkasiju, Pensilvanija.

I svakog "Dana se�anja"

BIL ERHART
Perkusi, Pensilvanija
�itava ta generacija
iz 2. svetskog rata bi se obukla

u njhove uniforme Ameri�ke
legije i paradili bi uokolo.

Ja bih stavljao crveni, beli i
plavi krep papir na moj bicikl.

I deca su mogla
voziti iza parade.

Bil Erhart �e se
prijaviti delom jer njegov otac,

sve�tenik, nije slu�io u vojsci.

Erhart je bio nadareni u�enik

i u zadnjoj godini srednje �kole

je bio primljen na �etiri koled�a.

Da je oti�ao na
bilo koji od njih,

njegova regrutacija bi bila odgo�ena.

Sve se svelo na tu ideju da �u
slu�iti mojoj zemlji i biti heroj

i imati tu divnu
marinsku uniformu.

A devojke bi mi
se samo ve�ale o vrat

i niko me vi�e
ne bi mogao tu�i.

A u isto vreme bih
stvarno slu�io svojoj zemlji.

To je bila moja
�ansa da budem...

ne �elim to trivijalizovati,
ali je to bila �ansa da budem

zvezda vlastitog D�on Vejn filma.

Bila mi je to �ansa da uradim ono
�to je generacija 2. svetskom ratu uradila

i �to ju je �inilo tako ponosnom.

Sada je bio moj red.

Odakle god da su do�li, kakav
god je bio razlog dolaska u vojsku,

U.S. MORNARI�KI REGRUTNI CENTAR
PARIS AJLEND, JU�NA KAROLINA
obuka ih je transformisala.

Nekih prvih pet
nedelja u Paris Ajlendu

sam bio ube�en
da �u umreti tamo.

Instruktori su rekli da �e
me ubiti. I zvu�ali su ozbiljno.

Odrastao sam �itavog �ivota
u segregiranom kom�iluku.

Tako da nikad nisam upoznao crnu
osobu dok nisam do�ao na obuku.

Nikad nisam bio pored crne ili
hispano osobe, ili nekoga ko je bio Jevrej.

Samo... nije bilo me�anja
tamo gde sam odrastao.

Pa je to zato bilo
kao otvaranje o�iju.

Ali kada sam ih upoznao,
saznao sam da smo svi bili isti.

Bili smo svi iz
radni�ke klase i siroma�ni.

I svi smo �arko
�eleli da budemo marinci.

Kada sam zavr�io obuku,

ose�ao sam se kao kralj sveta.

Bio sam Bog.
Mogao sam uraditi sve.

Na dan kada sam postao marinac.

Marinski korpus vas
trenira da budete borac.

Obu�avaju vas
da se borite, da ubijate.

Znali su da ka�u, da ako ste
marinac, ne mo�ete umreti

dok ne ubijete tri Vijetnamca.

A ja sam rekao,
"Ja sam iz Roksburija."

"Ako o�ekuju da ubijem
trojicu, ja �u ubiti deset."

Ludilo.

Sklonost velike sile je da koristi

ono u �emu ja najve�a...

naime svoju vatrenu mo�,
destruktivnu mo�.

Ispu�tanje puno bombi i
puno ga�anja artiljerijom

sa distance.
Spasavate �ivote.
LESLI GELB
Pentagon

LESLI GELB
Pentagon
Ubijate dosta njih,
a nemate puno gubitaka.

Centralna obalska provincija Bin Din

je bila dom za vi�e
od pola miliona ljudi.

Decenijama je bila upori�te gerilaca,

i po�etkom 1966.,

Vijet Kong je bio poja�an sa
vojnicima Severnog Vijetnama,

ukupno oko 8.000 njih.

General Vestmorlend je
poslao 20.000 ameri�kih,

ju�novijetnamskih i
ju�nokorejskih vojnika

da upadnu u provinciju
u potrazi za neprijateljem

i njihovim izvorima snabdevanja.

Prvo su bacali letke i
govorili preko zvu�nika

da upozore seljake
na u�asnu sudbinu

koja �eka one koji
pucaju na njihove helikoptere,

upozoravali ih da
napuste njihove domove,

obe�avali slobodan prolaz za svakog
pripadnika Vijet Konga koji je �eleo da se preda.

Onda su po�eli sa
vazdu�nim i artiljerijskim udarima

i razneli su zaseoke na komade.

Bila je to prva velika
"na�i i uni�ti" kampanja u ratu.

Ofanziva je trajala 42 dana.

Vojska je prijavila 2.389
ubijenih neprijateljskih vojnika.

Vestmorlend je bio zadovoljan.

Ali komandanti na
terenu su bili zabrinuti

da bez obzira na svu ameri�ku
vatrenu mo� koju su upotrebili,

ve�ina severnovijetnamskih
vojnika je uspela

da pobedne nazad
na Centralne visoravni.

Operacija �e odvesti vi�e od
100.000 civila iz njihovih domova.

Sli�ne "na�i i uni�ti"
kampanje bombardovanja,

17 velikih ameri�kih
ofanziva samo tokom 1966.,

�e proizvesti ukupno vi�e od
3 miliona izbeglica �irom zemlje,

skoro jednu petinu
populacije Ju�nog Vijetnama.

Po�to nije postojala linija fronta,

kao �to je bila u ranijim
svetskim ratovima,

i po�to nijedan teren nije bio
trajno osvojen ili izgubljen,

ameri�ka vojna komanda
u Vijetnamu, MACV

sve vi�e se vra�ala na jedinu
groznu meru pretpostavljenog uspeha:

brojanje le�eva.

Brojanje tela.

Problem sa ratom, je �esto metrika.

D�EJMS VILBENKS
Vojni savetnik
To je situacija gde ako ne
mo�ete meriti ono �to je va�no,

u�inite va�nim ono
�to mo�ete meriti.

U ovom slu�aju je
ono �to ste mogli meriti

bio broj tela mrtvih neprijatelja.

Ne dobijate detalje
sa brojanjem tela.

Dobijete brojeve.

A brojevi la�u, ve�ina njih.

Ako je broj tela
znak va�eg uspeha,

D�O GALOVEJ
Novinar
onda terate ina�e �asne ljude,

ratnike, da postanu la�ovi.

Ako je brojanje tela znak uspeha,

onda postoji tendencija
da ra�unate svako telo

kao da je od
neprijateljskog vojnika.

Dolazi do tendencije
da gomilate mrtva tela
ROBERT GARD
Vojska

i mo�da da koristite
vi�e vojne mo�i

nego �to bi ina�e mogli
da bi postigli rezultat

koji ste dobili u
zadatak da ostvarite.

Razmislite samo o
problemu iz pozicije Severa.

Morali su da snabdevaju Jug.

Govorim o dovo�enju ljudi,
opreme, potrep�tina, i tako dalje.

MERIL MekPIR
Avijacija
Po�eli su iz ni�ega i
prokr�ili put kroz to,

kroz to podru�je
veli�ine Masa�ustesa.

To nije trivijalna koli�ina zemlji�ta

koje su preuzeli, sagradili
su tamo puteve i odr�avali ih.

Godinama je Hanoj krijum�ario
ve�inu naoru�anja i potrep�tina

na Jug preko
improvizovane flote d�unki,

ko�a i teretnjaka.

Ali kada je ameri�ka mornarica
uspe�no blokirala obalu Juga,

Severni Vijetnam je
bio prisiljen da prenosi

skoro sve njihove zalihe
kopnom, preko Laosa i Kambod�e,

neutralnih zemalja koje je
Hanoj smatrao delom ve�eg boji�ta.

Amerikanci su ga
nazvali Ho �i Minov put.

Severni Vijetnam
ga je nazvao Ruta 559,

po ljudima i �enama
559. armijskog korpusa,

koji su ga pretvorili iz
zarasle pe�a�ke staze

u 19.000 kilometara
zapetljanih puteva u d�ungli

kroz koje su ljudi i
materijal tekli ju�no.

Kada su se borili sa Francuzima,

Viet Min je ovisio od
desetina hiljada nosa�a,

a zatim od mno�tva biciklista.

Sada, da bi parirali
pove�anom ameri�kom prisustvu,

Severni Vijetnam je koristio
mehanizovaniji transport,

�tafetu ruskih kamiona
sa �est to�kova

koji su putovali
pod za�titom mraka.

MACV je rezonovao
da ako bi Ho �i Minov put

mogao biti dovoljno o�te�en,

neprijatelj se ne bi mogao odr�ati.

Tri miliona tona
eksploziva �e biti ba�eno

samo na deo puta u Laosu,

milion tona vi�e nego je
palo na Nema�ku i Japan

tokom �itavog 2. svetskog rata.

Neke klju�ne ta�ke su bile
pogo�ene toliko mnogo puta

da su im radnici dali
imena, "Kapija smrti,"

"Brdo spaljenog mesa" i
"Klisura izgubljenih du�a."

Da bi izlo�ili
neprijateljski saobra�aj,

drugi avioni su ispu�tali
hemijske defolijante,

uklju�uju�i i "Agens Orand�",

koji su uni�tili
hiljade hektara d�ungle

i pretvorili tlo u ono �to
je jedan ameri�ki pilot nazvao

"ko��ata, lunarna pra�ina."

Izbu�ili bi rupu na putu i rekli,
"Ha ha, nikada je ne�e zaobi�i."

Idu�eg dana bi do�li
i rupa ne bi bila tamo;

MERIL MekPIR
Avijacija
bila bi pra�ina po stablima
okolo, 50 m u oba pravca

�to je govorilo o te�kom
saobra�aju �itavu no�.

Jednom me je
ameri�ki prijatelj upitao,

"Kako ste se oduprli tako
neverovatnom napadu?"

DONG SI NGUJEN
Severovijetnamska armija
Da, bio je to jak napad,
ali smo mi kontrolisali tlo.

Va�e snage su bile
samo avioni gore na nebu.

�ak 230.000 omladinaca,
mnogi od njih dobrovoljci,

su radili da bi odr�ali put
otvorenim i da bi saobra�aj tekao.

Vi�e od pola njih su bile �ene.

Li Min Kue, koja je oti�la
iz svog doma na Severu

sa romanom Ernesta
Hemingveja u rancu,

do�ekala je svoj 17.
ro�endan na tom putu.

Svi smo morali da izdr�imo.

D�ungla je bila vla�na i mokra.
Bombe su padale i danju i no�u.

Mi �ene smo morale
na�i na�in da pre�ivimo.

LI MIN KUE
Mladi dobrovoljac
Mislili smo da je to stra�no.

Hiljade ljudi je umrlo
na putu od gladi i nesre�a,

groznice i zmijskih
ugriza i �iste iscpljenosti,

kao i od nemilosrdnog bombardovanja.

Nismo imali kada ni da di�emo.

Jedna grupa je
brojala i merila kratere.

Ostali su ih popunjavali.

Ponekad samo �to smo zatrpali kratere,
ameri�ke bombe su opet pale na njih.

Kako da se ne bojite?

Ni�ta nije ostalo.

Samo o�tar smrad i oblaci
dima koji se di�u u vazduh.

TRAN KONG TANG
Severnovijetnamska vojska
U mojoj jedinici su
neki vojnici izgubili �ivce.

Neki su dezertirali i
vratili su se na Sever.

Imali smo druge jedinice
koje su ih okupljale, obrazovale

i ohrabrivale da
se vrate na front.

Ali u ovoj vrsti rata nikad ne
znate. Morate biti stalno na oprezu

jer ne mo�ete razlikovati
prijatelje od neprijatelja.

Opustite se na trenutak i mo�ete biti
nagra�eni granatom ili ki�om metaka.

Nisam mogla da gledam vesti.

Moji roditelji bi
sedeli ispred televizora

a ja bih se krila u kuhinji.

KEROL KROKER
Saratoga Springs, Njujork
Naravno da to nikome ne
govorite, ali je to bilo previ�e.

Stvarno nisam �elela da znam.

# Ah-oh, svetlost dimnjaka

# sija kao zlato
Mogi Kroker je proveo ve�i deo
svog detinjstva �itaju�i o ratu.

Ali ga ni�ta nije
pripremilo za ono �to �e iskusiti

u Kvang Duk provinciji
na granici sa Kambod�om.

Namerno je lo�e obavljao
svoj posao u �tabu bataljona

da je na kraju preme�ten tamo gde
je najvi�e �eleo, u borbenu jedinicu.

# Voa-oh, ka�i mi du�o

# �ta se de�ava sa tobom?

# Za�to me ne
�uje� kako pla�em?

# vuuu-huuu, vuuu-huuu

Ne �uti se u tim
danima je jako te�ko.

Obi�no bi pro�lo 8 do
10 dana izme�u pisama.

D�IN-MARI KROKER
Saratoga Springs, Njujork
Znaju�i da je u
akciji, niste znali �ta,

znate, �ta se mo�da doga�a.

Mogijev komandant bataljona,

potpukovnik Henri Emerson,
poznat kao "Revolvera�",

je bio hrabar,
neumoljiv i nemilosrdan.

Par meseci nego �to
je Mogi do�ao tamo,

ponudio je paket viskija
prvom od njegovih ljudi

koji mu donese odse�enu
glavu neprijateljskog vojnika.

Doneli su.

Za 9 dana ranog maja 1966.,

Mogi i njegova jedinica se nisu
borili ni sa kim osim sa terenom.

Borili su sa lavirintom
d�inovske trave i bodljikavog �bunja,

bambusom vi�im od tri �oveka

i d�unglom sa trostrukom
kro�njom tako debelom

da im je ponekad trebao
sat vremena da pro�u 30 m.

Monsum je po�eo. Sun�evo svetlo
je retko dolazilo do �umskog tla.

Duga�ke crne pijavice su uzrokovale
rane koje bi brzo postajale inficirane.

Kada je pukovnik Emerson
saznao da �etiri �ete

Severnovijetnamaca
pripremaju zasedu,

odlu�io je da ih preduhitri.

11. maja, naredio je
svojim ljudima da krenu u napad,

podr�ani velikim vazdu�nim
i artiljerijskim udarima.

Pre nego �to se bitka zavr�ila,

oko 2.000 granata je ispaljeno
na neprijateljske polo�aje.

Krv je bila svuda,
prosuta po tlu,

razmazana po li��u
i travi i bambusu.

Tamo su bile desetine le�eva,

rastrgani na komade ili ugurani
u zemlji, skriveni u �ikarama,

napola sahranjeni
u iskopanim grobovima.

Podrhtavanje tla je
izbilo nekima o�i iz glava.

Usred borbe, Mogijevo
odeljenje se kretalo uskim putem

kada su dva neprijateljska
mitraljeza otvorila vatru na njih.

Njegov najbolji prijatelj
je bio smrtno ranjen.

Mogi je �u�nuo ispred njega,
radiom pozvao za�titnu vatru,

i onda, dok su oba
mitraljeza nastavila pucati,

odneo je svog umiru�eg
prijatelja sa linije vatre.

Za svoju hrabro��e biti
nagra�en Medaljom za zasluge.

U pismima ku�i, Mogi
nije rekao svojoj porodici

ni�ta od onoga
�to je video ili uradio.

Jednog dana sam
bila u po�ti �alju�i ne�to,

i upitala sam slu�benika,
"Kako vam jave"

"ako je va� sin ranjen?"

Bilo mi je te�ko da
formiram ove re�i.

Ali sam ose�ala da moram znati.

Ose�ala sam se tako
odvojenom u prostoru, u strepnji.

�ovek je rekao, "Ne pitajte
to. Ne razmi�ljajte o tome."

Rekla sam, "Moram znati."

Odgovorio je,
"Ne brinite, re�i �e vam".

ODBIJTE DA UBIJATE

# Oh, naredni�e, ja sam novajlija
i upravo sam stigao u logor

# Do�ao sam nositi uniformu
i pridru�im se borbenim jedinicama
OKON�AJTE RAT U VIJETNAMU

# I �elim da obavim svoju du�nost,
ali jednu stvar moram da zamolim
CRNA NACIJO: 53 % MRTVIH
2 % TRUPA... ZA�TO?

IZA�ITE IZ VIJETNAMA
Nisam voleo ratne
protestante, bilo kakve.

Nekako sam ose�ao kako su oni
privilegovani, razma�eni klinci

FILIP KAPUTO,
Marinci
koji su mo�da protestovali

jer nisu hteli da idu.

Pa su to ostavljali nekom tipu

koji je mo�da zavr�io dve godine
srednje �kole da to uradi za njih.

PREGOVARAJTE ODMAH!
Rat je do 1966. po�eo da
ima uticaj na srednju klasu

BIL ZIMERMEN
Univerzitet �ikaga
jer je opseg regrutacije
morao biti pro�iren.

Nisu mogli na�i dovoljno
ljudi da se dobrovoljno jave

ili regrutovati ljude
iz radni�ke klase.

Po�eli su regrutovati
ljude iz koled�a.

I tada se antiratni
pokret prebacio

sa moralnog pokreta na
pokret zbog sopstvenih interesa

vo�enog od ljudi koji
nisu �eleli da idu u rat

i od njihovih voljenih koji
nisu �eleli da im deca idu u rat.

# I znam da nije bitno
�to nikad ranije nisam ubio

Bil Zimermen je bio student

na Univerzitetu u
�ikagu u maju 1966.

Sin ista�nonjema�kih izbeglica,

radio je za pokret za
gra�anska prava u Misisipiju

i protivio se ameri�kom
uklju�ivanju u Vijetnamu od 1963.

Regrutacija je bila te�ak problem
za mladi�e Zimermenove generacije.

Od 1942., svaki
stanovnik SAD mu�kog pola

je bio du�an da se
registruje kad navr�i 18 godina.

Ali od 27 miliona
ameri�kih mu�karaca

koji su navr�ili godine
tokom Vijetnamskog rata,

vi�e od pola je
izbeglo vojnu slu�bu

kroz izuze�a i odlaganja.

Skoro 500.000 Amerikanaca
se prijavilo za prigovor savesti

na osnovu religioznih
ili moralnih razloga,

6 puta vi�e nego
tokom 2. svetskog rata.

Ukupno je 170.000 njih dobilo
dozvolu da obavlja alternativnu slu�bu

u bolnicama, skloni�tima
za besku�nike i �kolama.

Neki su obu�eni za
bolni�are i poslati u Vijetnam.

Najmanje dvojica su poginula;

oba su odlikovana
Kongresnom medaljom �asti.

Milion mladih ljudi je slu�ilo
u Rezervi i Nacionalnoj gardi

sa o�ekivanjem da nikada
ne�e biti poslati u borbu.

Rezervisti i gardisti
su bili skoro uvek belci,

generalno bolje obrazovani,
sa boljim vezama,

i bolje pla�eni nego
oni koji su regrutovani.

Prekidanje njihovih �ivota,
predsednik D�onson je ose�ao,

bi pove�alo protivljenje ratu.

"Ako imate lovu," jedan vojnik
je rekao, "ne morate da idete."

DOBRODO�LI
REGRUTNI CENTAR ORU�ANIH SNAGA
Rezultat je bio da se
sastav vojske jako pomerio

prema manjinama
i neprivilegovanima.

# Gdine Bekle�, gdine Bekle�

# �ta vi mislite,
ko sam ja

# Podi�e� mi poreze, zamrzava� mi
platu, i �alje� mog sina u Vijetnam

# daje� mi ku�u drugog razreda
Neko vreme, Afro-Amerikanci,

# i polovnu ode�u
iako su predstavljali
samo 12% populacije,

# misli� li da su obojeni
samo drugorazredne budale
su pretrpeli
nesrazmeran broj �rtava.

Ozloe�enost je po�ela da raste.

IZA�ITE IZ VIJETNAMA BELCI
IZA�ITE IZ JU�NE AFRIKE BELCI
Moramo ulo�iti toliko snage
u ja�anje na�e zajednice,

da ako do�u po jednu osobu,
ima�e posla sa svima nama.

To moramo da uradimo!
To je ono �to �emo radimo.

SIROMA�NI BELCI i CRNCI UMIRU u
VIJETNAMU, A BOGATI POSTAJU JO� BOGATIJI
Moramo stvoriti toliko
snage unutar na�e zajednice,

pa kada L. B. D� ka�e, "Do�ite
momci, u moj rat," mi ka�emo,

"Do �avola ne, mi ne idemo".

Ne idem da pomognem nekome da
dobije ne�to �to moji crnci nemaju.

Ako idem da poginem,
poginu�u sada, bore�i se sa vama,

ako �u da idete da poginem.

Vi ste moji neprijatelji, moj neprijatelj
su belci, ne Vijet Kong, ili Kinezi ili Japanci.

Vi ste moj protivnik kad �elim slobodu

Vi ste moj protivnik kad �elim pravdu.
Moj ste protivnik kad �elim jednakost.

I �elite da idem
da se negde borim,

Klej osu�en na 5
godina u slu�aju regrutacije
ali me ne�ete
podr�ati ovde kod ku�e.

Na po�etku, 10.000 regruta
je pozivano svakog meseca,

ali u 1966., pove�eni zahtevi
za sve�im trupama u Vijetnamu

su podigli ovaj broj na 30.000.

Hiljade studenata sa koled�a sada
nisu vi�e mogli o�ekivati odlaganje.

Ako je va� uspeh pao
ispod nekog praga,

izvukli bi vas sa koled�a.

I najgore �to vam se moglo desiti
je da budete ubijeni u Vijetnamu.

Pa smo protestovali
na Univerzitetu �ikaga

da je univerzitet bio
sau�esnik u ovom ratu

NEMA VI�E RANGIRANJA
sla�u�i se da se ove liste
dostave regrutnim komisijama.

Smatrali smo da prvi put,
mi zaista imamo uticaj.

Ve�ina Amerikanaca, mladih
i starih je ipak podr�avala rat.

STUDENTI IZDAJICE
�ELE PREDAJU
"Mladi Amerikanci za slobodu",

Okrug Filadelfije
Mladi Amerikaci za slobodu
stvoreni od konzervativnog
pisca Viljema F. Baklija,

.YAF. PODR�AVA POBEDU
NAD KOMUNIZMOM u JU�NOM VIJETNAMU
su odr�avali kontra-demonstracije
na kampusima �irom zemlje.

# Slava, slava, haleluja!
Njegova istina mar�ira.

Moj brat, sedmo dete u porodici,
se priklju�io lokalnom pokretu otpora.

LE KAN KONG
Viet Kong
Amerikanci su ga
ubili u akciji �i��enja.

Drugi brat je napadnut iz zasede
dok je spavao i upucali su ga u srce.

Moj zet je izdat od dou�nika.

Slomili su mu vrat i ubili ga.

Pucali su na na�u
ku�u i ubili moju sestru.

Moja majka je
plakala �itavo vreme.

Ipak, i dalje je ohrabrivala najmla�eg
brata da se priklju�i revoluciji.

Odrasla sam veruju�i
da su komunisti bili ljudi

koji uni�tavaju porodicu, religiju,

i ljudi koji nisu
privr�eni na�oj zemlji

ve� me�unarodnom komunizmu.

Moja majka ih je opisivala kao
(govori vijetnamski),

�to zna�i da su to ljudi

sa glavom vodenog
bizona i licem konja,

ZUONG VAN MEJ ELIOT
Sajgon
�to je zna�ilo da
su bili podljudi,

i da su bili brutalni.

Ali sa druge strane sam
mislila da oni uklju�uju ljude

kao �to su moja sestra
Tang i dosta mojih ro�aka.

Nisam mogla
pomiriti ove dve slike.

Ali od te dve, mislim da je
druga slika bila mnogo ja�a

jer sam bila
tako zastra�ena njima.

Mislila sam da ovi ljudi moraju
biti stvarno, stvarno u�asni ljudi.

To je bio okvir
uma koji sam imala

kad sam po�ela da radim
istra�ivanje o komunisti�kom pokretu.

Zuong Van Maj je
bila k�erka zvani�nika

u ju�novijetnamskoj
vlasti i sada je bila udata

za Amerikanca, Dejvida Eliota.

U 1964., ona je radila
za RAND korporaciju u Sajgonu.

Naru�eno je istra�ivanje
od strane Roberta Maknamare

da se prou�e
neprijateljski zatvorenici

da saznaju "Ko su Vijet Kongovci?

I �ta ih pokre�e?"

Se�am se prvog
intervjua. Bila sam sama.

Bila sam jako mlada i oti�la
sam u ovaj prili�no sumorni zatvor

da intervjui�em visokorangiranog
funkcionera koji je bio zarobljen.

Oti�la sam misle�i da
�u upoznati to �udovi�te,

ovog tipa sa glavom
vodenog bizona i glavom konja.

U�ao je unutra i bio je
veoma iznena�en da me vidi.

Isto kao �to sam i ja bila
iznena�ena da ga vidim.

Ovde je bio �ovek koji je
posvetio �itav svoj �ivot borbi

za ono �to je on
nazivao pravim razlogom

da oslobodi svoju zemlje
od strane dominacije,

da ujedini zemlju pod
samo jednom vladom.

On je potpuno verovao u to

da ta�ke da je �rtvovao
�itav svoj �ivot tom cilju.

I tako sam oti�la...
veoma impresionirana sa njim.

Kada je RAND-ov izve�taj predstavljen
Maknamarinim zamenicima u Pentagonu,

u kome je Vijet Kong
opisan kao privr�eni neprijatelj

koji "mo�e biti pora�en
samo uz ogromnu cenu,"

jedan vi�i zvani�nik je rekao,
"Ako je to �to ka�ete istina,

"mi se borimo na pogre�noj strani,"

"strani koja �e izgubiti ovaj rat."

# Sun�eva svetlost je lagano
dopirala kroz moj prozor danas

# Mogao sam je lako izbe�i
ali promenio sam na�in

# Treba�e malo vremena,
znam to, ali �u u me�vremenu
Sveukupni mit o ameri�koj
vojsci koja tr�i bezobzirno

sa politikom, sa strategijom,
sa taktikom da terori�e i ubija

i mu�i nevino stanovni�tvo
Ju�nog Vijetnama,

ta slika je...

STJUART HERINGTON
Vojni savetnik
to nije pravedno prema mladim
mu�karcima i �enama koji su slu�ili tamo.

To sigurno nije ta�an prikaz
onoga �to je na�a vojska bila.

Od prvog dana, D�onsonova
administracija je shvatila

da se rat ne mo�e dobiti

bez uveravanja siroma�nih
farmera u unutra�njosti

da vlada u Sajgonu, a ne Vijet Kong,

radi u njihovom najboljem interesu.

Uz vojsku, mnoge ameri�ke
humanitarne organizacije

su radile
u vijetnamskim selima.

Kopali su bunare
i gradili vetrenja�e,

osnivali �kole,
uvodili pobolj�ani pirina�,

obezbe�ivali medicinsku njegu,

i elektrificirali
ve�inu unutra�njosti.

Pod pritiskom Roberta MekNamare,

MACV se borio da na�e na�ine
da izmeri progres u pacifikaciji

44 ju�novijetnamske provincije,

220 distrikta i 13.000 zaselaka,

i kona�no su do�li do
"SiISTEMA OCENJIVANJA ZASEOKA".

Uskoro je nekih 220 ameri�kih
savetnika u distriktima

bilo obavezno da proizvede nekih
90.000 stranica podataka, svakog meseca,

planina informacija tako zastra�uju�a

da ni za koga nije imala smisla.

Sve se moglo kvantifikovati.

Mogli ste bukvalno da ka�ete,
"Koliko je pacifikovano ovo selo?"

"Pacifikovano je 37,5%."

Dobro, �ta to zna�i?
Amerikanac bi vam rekao,

"Nismo imali incident u ovom selu"

"ili ovoj provinciji," kako god.

"Stopa incidenata pada,
i zato mi pobe�ujemo."

FILIP BREJDI
U.S.A.I.D
Ali bismo ukazali na neke problemati�ne
oblasti u provincijama u kojima smo radili,

mogli smo prosto da
ka�emo da nisu pacifikovane

sem ako ih ne �elite smatrati
pacifikovanim za drugu stranu.

U obimu u kojem je
pacifikacija bila uspe�na,

�kole su bile izgra�ene,
bunari su bili o�i��eni.

A onda jedne no�i, dolazi 400
severnovijetnamskih vojnika u selo,

pogube �efa sela
i otmu 12 mladi�a

za slu�bu u revolucionarnim
oru�anim snagama,

i onda ljudi pogledaju vladu i ka�u,

"Obe�ali ste da �ete nas
za�tititi, ali niste ostali."

Bio sam tamo rano.

Bio sam u stvarno dobroj jedinici,
koja je verovala u vojne tradicije,

koja je verovala u �ast,

MAJK HEJNI
Vojnik
koja je verovala �ak i u
humano tretiranje neprijatelja

jednom kada
postane ratni zarobljenik.

Poru�nik Majk Hejni iz
Basket Rid�a, Nju D�ersi,

je bio komandir voda
u 1. konji�koj diviziji.

Stigao je krajem 1965.

i raspore�en je u gusto
naseljeni deo centralnog Vijetnama,

gde se na�ao okru�en

infiltracijama Severnovijetnamaca

i sa seljacima �ija
lojalnost nije bila jasna.

Nikad nismo uspeli da shvatimo

kako da odredimo
ko je bio neprijatelj.

Ako ste normalni,
pristojni ameri�ki mladi�,

vi ne podi�ete samo tako pu�ku i
pucate na nekoga i poku�avate ga ubiti

ukoliko niste prili�no
sigurni da je on neprijatelj.

A ako nije bio naoru�an,

ili vam nije pretio na neki
na�in, ne biste ga upucali.

Pro�li bi kroz selo u kojem nije bilo
ljudi koje smo mogli identifikovati

kao neprijateljske vojnike i
na�li bi dosta skrivenog pirin�a.

Trajna nare�enja su bila
da ga raznesemo, zapalimo,

uni�timo, otrujemo, �ta god.

Stvarno nismo
�eleli da radimo to jer...

niste morali biti
stru�njak da pogledate uokolo

i vidite da ti ljudi zavise
od toga. To je njihova hrana.

Ponekad bi nam rekli da
spalimo nastambe od slame.

I ljudi bi bez entuzijazma
poku�avali upaliti krov.

�im bi se plamen ugasio,
nisu poku�avali ponovo.

U srcima nam nije bila
namera da uni�tavamo

hranu i domove za civile.

To nam je davalo
nelagodan ose�aj,

"O �emu se radi u ovom ratu?"

Ve�ina borbi u Vijetnamu

je bila one vrste koju
je Majk Hejni video,

malog obima, iz blizine i inicirane
od neuhvatljivog neprijatelja.

Vojska je to nazivala "kontaktom".

"Rat je pakao," gu�teri bi
voleli da ka�u, "ali kontakt je majka."

Posao pe�adijskog voda je
obi�no bio da poku�a upla�iti

neprijateljsku pe�adiju
i da je uni�ti.

Stvarna taktika je bila da
smo se pona�ali kao mamac.

I na nekom nivou smo znali to.

Znate, u�i u �umu i privu�i vatru.

Posle 6 meseci njegove
ture, Hejni je preduzeo

ne�to �to su on i njegovi ljudi
smatrali da �e biti lak zadatak:

popeti se na padinu nedaleko
od njihove baze u An Keu

i poterati malu neprijateljsku
minobaca�ku jedinicu sa linije grebena.

�im smo krenuli, po�eli smo
dobijati neke lo�e vibracije.

Na�li smo otiske �izama u blatu

na ivici zone sletanja,

i dobru stazu, �esto kori�tenu
stazu koja je i�la prema grebenu.

Se�am se da sam pri�ao sa jednom
od mojih komandira odeljenja o ovome.

I obojica smo smatrali,
"Sranje, ovo zaudara."

I iznenada je istureni �ovek,

prvi �ovek u koloni,
narednik Mej,

je samo podigao M16
na rame i ispalio rafal.

Okrenuo se i rekao, "Vijet
Kong na stazi. Vijet Kong na stazi."

Pre nego sam stigao obraditi ovo,
pao je dole pogo�en u prsa. Bum!

I iznenada je dobro
postavljena zaseda eruptirala.

Bilo je tako
glasno i neo�ekivano.

Bio sam iznena�en za
trenutak. "Koji se �avo doga�a?"

Hejnijev radista,
vojnik Teri Karpenter,

je dobio na vezi komandira �ete.

"Uletili smo u ne�to gadno,"
Hejni je rekao.

U tom trenutku je metak
pogodio Karpentera u glavu.

Znao sam da je Teri pogo�en.
Znao sam da je narednik Mej pogo�en.

Pozvao sam posadu prvog
mitraljeza da iza�u napred

i po�nu dejstvo mitraljezom.
Brzo su ih neutralisali.

Nisu imali �anse
da mnogo deluju.

U tom trenutku mi niko
nije ostao u isturenoj jedinici.

Svi su bili pogo�eni
osim mene. Svi.

Svi su bili ubijeni ili smrtno
ranjeni u tom trenutku.

No� je pala. Ono �to je ostalo
od Hejnijeve �ete pripremilo se

na napad za koji su
smatrali da �e po�eti u zoru.

Le�ao sam tamo na liniji.

Bio sam do mrtvog
neprijateljskog vojnika.

Bilo je nekako moje lice,
njegove noge i stalno sam ga gledao,

jer nisam mogao
da vidim rane na njemu.

I nekako vam �udne misli
dolaze, "Ovaj tip �e me ubiti.

"On se pretvara.
�eka�e dok ne po�ne napad,

i onda �e sko�iti i ubiti me."

I skoro sam ga ponovo upucao.
Da budem siguran da je mrtav.

Onda je neprijatelj po�eo da ispaljuje
minobaca�ke granate me�u Hejnijeve ljude.

Ose�ao sam kao
da je neko uzeo �eki�

i udario me u potkolenicu,
koliko god je jako mogao.

Bio sam tako zapanjen
�okom od pogotka,

i samo sam povukao
dubok uzdah u stra�nom bolu.

Nisam mogao govoriti.

Malo posle �to smo upali u zasedu,

i kada sam saznao da
sam izgubio gomilu ljudi,

pomolio sam se Bogu
govore�i, ne�to kao,

"Ako ti treba jo� ljudi
iz mog voda, uzmi mene.

" Ne uzimaj vi�e moje ljude."

�im sam to rekao,
poludeo sam na sebe i rekao,

"Sveca mu, mogu
li da povu�em molitvu?"

Ali je bilo prekasno.
Izrekao sam je.

Ispostavilo se da posle te molitve
niko iz mog voda vi�e nije poginuo.

Ameri�ka artiljerija je na
kraju potisnula neprijatelja.

Pre�iveli iz Hejnijeve �ete su
se spustili niz brdo u bezbednost.

On je odne�en u bolnicu.

Le�ao sam na krevetu jecaju�i.

I ta sestra je do�la.
Nagnula se i rekla, "Poru�ni�e...

"Va�i ljudi su ovde.
Trebate prestati da pla�ete."

U tom trenutku je
moj narednik iz voda,

krupni crnac iz Detroita
koga sam jako voleo,

narednik Sem Hant,
do�ao je i seo do mene

i uzeo moju ruku
i rekao ovoj sestri,

"Gospoja, ovaj ovde poru�nik
ne mora ni�ta prestati da radi."

Gledao sam kako Amerikanci umiru.

Iako nisam znao njihov jezik,

LE KONG HUAN
Viet Kong
video sam ih kako
pla�u i dr�e jedni druge.

Kada je neko poginuo,
ostali su se okupili oko njega.

Nosili su njegovo telo i plakali.

Svedo�io sam takvim
scenama i mislim

da Amerikanci, kao i mi Vijetnamci

imaju dubok ose�aj humanosti.

Brinuli su jedni za druge.

Dosta sam o tome razmi�ljao.

Studenti su sada
ljuti. Pronela se vest

da se okupe kod glavne
budisti�ke pagode u sumrak.

Nakon svih ovih godina, Vijetnamci su
nau�ili da �ive sa krizama i ratom.

Ali jo� nisu nau�ili
da �ive kao nacija.

LINDON D�ONSON
Predsednik Sjedinjenih dr�ava
Din, �ta �e� napraviti?

Kre�emo li se prema ta�ki
gde bi nam bilo te�ko

tra�iti od ljudi da ginu tamo,

kada se ovako ne�to doga�a
svaka dva ili tri meseca?

DIN RASK
Ministar inostranih poslova
Mislim da nije
jo� gospodine, nikako.

Mislim da je to i
dalje manji problem.

Ali politi�ki razgovori
ne�e mo�i sti�i nigde

ako oni ne odr�e
elemente reda i poretka.

15. maja 1966.,

vlada Ju�nog Vijetnama,
zemlje za koju

su mnogi Amerikanci
rizikovali svoje �ivote,

se opet �inila da
je na ivici kolapsa.

Nadmo� premijera Kija
je zadala te�ak udarac

budisti�kim aktivistima,
koji su zahtevali

predstavni�ku vlast i pregovore
za okon�anje rata od 1963.

Kada je Ki iznenada
otpustio rivalskog generala,

popularnog budisti�kog komandanta,

demonstranti su pohrlili
na ulice Hueja i Da Nanga.

Zatvorili su luku kroz koju je
dolazila ve�ina ameri�kih potrep�tina.

Neki ju�novijetnamski vojnici,
lojalni otpu�tenom generalu,

napustili su borbe protiv
komunista i uputili su se prema gradu.

Ljutita gomila je
zapalila ameri�ke d�ipove.

Natpisi na kojim je pisalo
"Mir!" i "Amerikanci idite ku�i!"

su se pojavili posvuda.

Predsednik D�onson je bio vrlo zabrinut,

da je tra�io od njegovih savetnika
da pripreme rezervnu poziciju

ako Kijova vlada padne.

"Ako bude potrebno", rekao je
"Amerika bi trebalo da bude spremna"

"da iza�e iz Vijetnama, i mo�da"

"umesto toga napravi
branu komunizmu u Tajlandu."

Ki je naredio vojsci Ju�nog Vijetnama

da okru�e i pot�ine Da Nang,

gde su razmenjivali vatru
sa nekada�njim drugovima.

Dok su Kijove snage upadale u
budisti�ke pagode u Da Nangu,

njegovi ratni avioni su mitraljirali
okupiranu glavnu pijacu.

Pobuna je slomljena.
Va�ingtonu je laknulo.

Izgledalo je da Ki opet ima kontrolu.

Ali sa svog komandnog
mesta na vrhu brda izvan grada,

jedan ameri�ki marinski
poru�nik gledao je u neverici

kako su dve bitke tekle simultano:

na zapadu, njegove kolege
marinci su se borili sa Vijet Kongom;

na istoku, vojska Ju�nog Vijetnama

izgleda da je bila u
ratu sa samom sobom.

# Zdravo tamo, moj stari prijatelju

# do�ao sam da opet
razgovaram sa tobom
Mogi Kroker: 16.maj 1966.

Dragi mama i tata...

# jer vizija polako zastra�uje
Na�e operacije ovde na granici
Kambod�e su prili�no uspe�ne.

# usa�uje sumnju dok spavam
Nema sumnje da �ete o
tome �uti na vestima.

# i vizija
Stalno dobijamo sve vi�e i vi�e
operacija pa ni�ta nije potpuno sigurno.

# koja mi je usa�ena
u glavu ostaje

Ne znam ho�u li opet
skoro da idem na teren,

# unutar zvuka ti�ine
ali ne o�ekujete
stalna pisma.

# u nemirnim snovima hodam sam
Ka�ite Rendiju da jedva �ekam
da vidim njegovog novog psa.

# uskim ulicama pod kaldrmom
Mo�da �u uzeti odsustvo
od 15 dana u Tokiju,

# ispod oreola uli�nih svetiljki
da ne puknem.

# podigao sam ovratnik zbog hladno�e i vlage
Bio je to predivan proletni dan,
i otvorila sam pismo u kojem je to stajalo.

# kad su mi o�i zaslepljene
I bila sam stvarno devastirana

# Bleskom neonskog svetla
jer je do tog vremena,

D�IN-MARI KROKER
Saratoga Springs, Njujork
Vijetnam bio u potpunom haosu.

Dolazilo je do stalnih promena
ljudi koji su vladali Ju�nim Vijetnamom.

I bili su protesti budisti�kih
monaha i drugih koji...

tamo su bile
antiameri�ke demonstracije.

Pomislila sam,
"Za�to? Za�to smo tamo?"

Mislim da je pismo u kome moj
brat pokazuje neku vrstu o�aja,

verovatno prvi put da je to
izrazio tako otvoreno �itavoj porodici.

KEROL KROKER
Saratoga Sprngs, Njujork
Vratilo me na dan...

kad mi je rekao,
"Ne �elim da se vratim nazad."

Pi�u�i starom �kolskom prijatelju,

Mogi je bio jo� direktniji.

Mogi Kroker: Dragi Daf,

Od kad sam zadnji put pisao,
a �to je bilo pre nekoliko meseci

dogodili su se brojni uzbudljivi,
ali stra�no neprijatni doga�aji,

od kojih je najgori kad
sam bio priklje�ten

sa dva laka kineska mitraljeza
koji ispaljuju 900 metaka u minuti

i kada je moj najbolji prijatelj
poginuo manje vi�e pored mene.

Jednog dana �u ti mo�da ispri�ati �itavu
pri�u ako mi �ivci potpuno ne odu do tada.

Zapravo je ovo
potonje samo pusta �elja,

u la�noj nadi da �e
me skloniti sa linije.

Bio sam fantasti�no
religiozan neko vreme,

�alju�i raznovrsne molitve koje su se
uglavnom ticale poku�aja da ostanem �iv,

ali sam opet ateista...
dok pucnjava ne po�ne.

Vest Point
8. jun, 1966

Stvarno sam verovao da moramo
zaustaviti komunisti�ku ekspanziju.

Tako�e sam verovao da
smo na ispravnoj strani.

MET HERISON,
Vojska
Ba� kao �to je nas Francuska
podr�avala tokom na�e revolucije,

mi smo pomagali Ju�novijetnamcima
sa podr�kom tokom njihove revolucije.

Metju Harison je bio jedan
od 300 diplomaca iz klase 1966.

koji je dobrovoljno slu�io u Vijetnamu.

Rend�eri! - Rend�eri!
- Sve do kraja! - Sve do kraja!

Ali je najpre oti�ao u
Floridu da postane Rend�er

i da izdr�i 9 nedelja
najzahtevnije obuke

koju je armija nudila.

Tata ide na mali put!
- Tata ide na mali put!

Glavni �ovek je bio major
�arls A. Bekvit, "Besni �arli",

heroj opsade Plej
Meja godinu dana ranije.

"Ako je �ovek krvavo glup,"
rekao je grupi prido�lica,

"njegova majka �e
dobiti telegram i pisa�e,"

"Va� sin je poginuo jer je glup."

"Nadajmo se da �e va�a majka
pro�itati samo , 'Va� sin je mrtav.' "

"Sa obukom koju
�emo vam ovde dati,"

"mo�da va�a majka ne�e
primiti nikakav telegram."

" Zato obratite pa�nju."

Da bi uspeli, Harison i njegovi
drugovi su morali pre�iveti

dane bez sna;
bili su li�eni hrane i vode,

morali su mar�irati uz planine
dok im noge ne bi prokrvarile

i da patroliraju kroz mo�vare u
kojima su bile otrovne zmije i pauci;

morali su nau�iti da otkriju zamke

i da nadmudre veterane
maskirane kao Vijet Kong.

"O�ekujte neo�ekivano," Bekvit
je stalno govorio svojim u�enicima.

"�ivot je nepravedan."

Jednom kada je postao Rend�er,
Harison je bio �eljan da krene za Vijetnam...

i da se stavi u akciju
ve�tine liderstva i pre�ivljavanja

koje je upijao tokom pet godina.

REND�ER

Se�am se razgovora sa mojim klasi�ima
koliko stra�no �e biti slu�iti u vojsci

ako su svi makar godinu
pre nas ve� slu�ili u borbi

a mi nismo imali
prilike da to uradimo.

Bojao sam se da
�emo dobiti rat prebrzo

i ja ne bih imao
prilike da ga iskusim.

3. jun 1966. je bio 19.
ro�endan Mogija Krokera.

Njegova �eta je bila
uklju�ena u jo� jednu kampanju,

usmerenu na nala�enje i
eliminisanje trupa Severnog Vijetnama

koje su ulazile preko
Laosa na Centralne visoravni.

Kako je pala no�, Mogiju i
njegovom odeljenju je nare�eno

da krenu prema brdskom grebenu

koji je imao pogled na
opkoljenu predstra�u ARVN-a

tako da bi se
artiljerija mogla upotrebiti

i navoditi da
granatiraju neprijatelja ujutro.

Kretali su se polako
i oprezno uz padinu.

Mogi je bio na �elu.

Mitraljez je iz mraka otvorio vatru.

Denton Kroker Junior
nikad nije stigao do vrha brda.

# Dole niz ulicu psi laju
i polako pada mrak

# kad mrak po�ne da osvaja,
psi �e prestati da laju
Bio je to divan dan
da se iza�e u na�u ba�tu.

Kandi, na�a mala curica je
oti�la na ro�endansku zabavu.

A ostala deca su
mislim bila oko ku�e.

Kratko posle vremena
ru�ka, iza�la sam na trem.

Videla sam dva �oveka u
uniformama koji idu prema ku�i.

Znala sam da se
ne�to u�asno desilo.

I str�ala sam niz stepenike.
Zgrabila sam jednog od njih i rekla,

"Nemojte mi da
ka�ete. Ne recite to.

Ne moj predivni momak."

A on je samo rekao, "Da."

# Sa mog ku�nog praga
moje o�i po�inju da blede

Sedela sam na
kau�u u dnevnoj sobi.

Iznenada sam �ula kako
majka vri�te�i doziva mog oca.

Kao na filmu, do�ao je
sve�tenik uz stepenice

sa vojnikom, a
ona je govorila, "Ne."

I dozivala je mog oca.

Moja reakcija je bila
da sam sko�ila sa kau�a,

istr�ala na zadnja vrata i
zgrabila ruku mog malog brata

i samo sam po�ela da hodam.
Rekla sam, "Mora� po�i sa mnom."

Rekla sam, "Pokaza�u ti ne�to."
Nisam imala pojma gde idem.

Samo sam rekla sebi,
"Ne. Ovo se ne�e desiti."

I ne�to me je nateralo
da se okrenem

i da u�em sa zadnje
strane ku�e iz uli�ice.

Moja otac je stajao tamo.

Pala sam mu u naru�je i rekla,

"Nemoj da bude istina, tata.

Je li istina?"
I on je rekao, "Da."

Nekako sam znala da su
se stvari zauvek promenile.

Da je moja mama kao moja
mama i moj tata kao moj tata,

vi�e nikada ne�e biti isto.

Se�am se da
smo sedeli na kau�u

i da sam ih zagrlila i rekla sam,

"Vole�emo jedni druge
i bi�emo dobro."

Ali nisam znala koliko dugo.

Znate?
Svi smo poku�ali.

# za oboje je samo jo�
jedno jutro hiljadama km iza
Denton W. Kroker Mla�i,
19, poginuo u Vijetnamu

Kerol mi je rekla jednog dana,

vrlo brzo nakon
�to je Denton poginuo,

verovatno isti dan,
"Kako mo�e� verovati u Boga?"

A ja sam rekla,
"Jer smo imali Mogija."

Mislim da je njegov
�ivot bio pravi dar.

Bila je privilegija imati ga.

Prijatelj mi je napisao,
"Na�a deca su nam pozajmljena,"

�to mislim da je istina.

10 dana kasnije, armijski
kapetan je dopratio Mogijevo telo

u pogrebnu ku�u Dika Stouna.

Porodi�ni sve�tenik je sugerisao

da Mogu bude sahranjen
u Saratoga Springsu

da njegovi roditelji mogu
lak�e da obilaze njegov grob.

Oni su ipak izabrali
Nacionalno groblje Arlington.

"Deo mog srca je znao,"
se�a se njegova majka,

"da ako bi bio
sahranjen blizu nas,

�elela bih da izgrebem
zemlju da mu povratim toplinu."

Omaha, Nebraska

�ujem da moji prijatelji ka�u,
"Zabrinut sam" i "Zbunjen sam",

i "Frustriran sam," i svi
mo�emo razumeti te ljude.

Ponekad i sam skoro dobijem
�ir na stomaku, samo ih slu�aju�i.

Svi �elimo da se rat zavr�i.

Svi �elimo da se
vojnici vrate ku�i.

Nema osobe na ovom svetu

koja vi�e �eli da
se ove stvari dese,

da mir zavlada u svetu,

od va�eg predsednika
Sjedinjenih Dr�ava.

Vojska je tvrdila da je ubila

oko 57.000 neprijateljskih
vojnika u prvih 6 meseci 1966..

Ipak, privatno se
administracija brinula

da "ta�ka ukr�tanja"
generala Vestmorlenda,

trenutak kada se vi�e
neprijateljskih vojnika ubije

nego se mo�e zameniti,
nije izgledala bli�e.

Od po�etka je genaral�tab tra�io
od predsednika da bude agresivniji,

da dozvoli vojnicima da gone
neprijatelja u Laos i Kambod�u

i da pro�iri listu meta za
bombardovanje u Severnom Vijetnamu.

D�onson i dalje nije
dozvoljavao prelazak granice

regularnim kopnenim trupama
zbog straha od uvo�enja Kine

ili �ak i Sovjetskog Saveza u rat.

Bio je oprezan zbog
te�eg bombardivanja,

boje�i se da ne pogodi vi�e civila.

Bez obzira na zabrinutost,

predsednik se sada saglasio da
poja�a kampanju bombardovanja,

zvanu "Operacija
Kotrljaju�a grmljavina".

Odobrio je napade na naftna
postrojenja �irom Severnog Vijetnama,

uklju�uju�i i neke lokacije
blizu gradova Hajpog i Hanoj.

Njegovi komandanti
su ga uveravali

da �e to biti smrtni
udarac neprijatelju,

i sigurno �e dovesti Severni
Vijetnam za pregovara�ki sto.

Desetine hiljada naleta je obavljeno.

Mnoge bombe su
pogodile nameravane mete.

Ipak, mnoge su proma�ile

i umesto toga pale
na stambene kvartove,

ba� kao �to se predsednik bojao.

LINDON D�ONSON
Predsednik Sjedinjenih dr�ava
Stvari idu prili�no
dobro na Jugu, zar ne?

ROBERT MekNAMARA
Ministar odbrane
Da, mislim da jesu.

Jer mislim da im
nanosimo te�ke gubitke,

ali me samo pla�i kad
vidim �ta radimo tamo

sa Bog zna koliko
aviona i helikoptera

i vatrenom mo�i i borimo se
sa gomilom polugladnih prosjaka.

To je ono �to se
de�ava na Jugu.

I velika opasnost je,

da oni tako mogu
skoro neograni�eno dugo.

Jedina stvar koja �e to spre�iti je
gdine predsedni�e, slom njihovog morala.

Nema sumnje da vojnici na Jugu,
Vijet Kong i Severnovijetnamci,

oni znaju da mi
bombardujemo Sever.

I imamo odre�ene ruke.
A kada vide da ih ubijamo

tako mnogo na Jugu,

i oni vide da �e
materijal slabije dolaziti

sa Severa, mislim da �e im
to naru�iti malo vi�e moral.

Za mene je to jedini na�in da
pobedimo jer ih ne ubijamo dovoljno

da u�inimo nemogu�im
Severu da nastavi sa borbom.

Ali ih ubijamo dovoljno
da uni�timo moral

ovih ljudi dole ako misle
da �e ovo trajati ve�no.

U redu.
Samo napred Bob.

Ljudi su ginuli.
Ku�e su im uni�tavane.

Moja �kola je evakuisana
u ruralno podru�je.

Na�i �ivoti su se izokrenuli.

Imao sam 14 godina.

BAO NIN
Hanoj

Nisam bio upla�en.
Bio sam ljut.

Ponekad su bombe padale na
pijace i �kole ubijaju�i mnogo dece.

HO HU LAN
Severnovijetnamska voska
Mnogo ljudi u Severnom Vijetnamu je

poginulo uklju�uju�i i
�lanove moje porodice.

Tako da je jedini na�in da
postignemo mir i bezbednost

u pozadini bio da se
nastavimo boriti na frontu.

Ljudi govore o kolateralnoj
�teti, ali to ne�to zna�i.

Ne �elite praviti
kolateralnu �tetu.

MERIL MekPik
Avijacija
�elite naneti �tetu
koju �elite da nanesete.

To je dobitni na�in
da se ovo uradi.

Iako sam bio sam u �eliji

i ostali su bili sami,
nismo bili sami.

Bili smo zajedno u ovom
starom francuskom zatvoru

pola sveta udaljeni
od Sjedinjenih Dr�ava.

Polako sam po�eo da shvatam da
ovo mo�e potrajati dugo vremena.

EVERET ALVAREZ
Ratni zarobljenik
Dugo vreme za mene
je bila godina ili dve.

Nikad nisam ni sanjao
da �e biti 8 i po godina.

U leto 1966.,
poru�nik Everet Alvarez,

prvi ameri�ki pilot koji je bio
oboren iznad Severnog Vijetnama,

bio je zarobljenik skoro 2 godine

i pridru�ilo mu se vi�e od 100
drugih oborenih pilota u Hanoju i okolini.

Iako su ih Severnovijetnamci
sve smatrali "agresorima",

"kriminalcima," i "vazdu�nim
piratima", a ne ratnim zarobljenicima

koji zaslu�uju humani tretman,

Alvarez i ostali su na
po�etku tretirani dosta dobro.

To nije potrajalo dugo.

Ljudima je uskoro bilo zabranjeno
da komuniciraju jedni sa drugima,

prisiljeni su da se
poklanjaju svojim �uvarima,

i govorili su im da ih je
njihova zemlja zaboravila.

Bili su podvrgnuti
izolaciji, premla�ivanju,

i satima i satima torture,

a sve u cilju da ih
nateraju da priznaju krivicu

i da snime izjave
u kojima osu�uju rat.

Kad bi se vrata �elije
otvorila, kad bi rekli,

"Ti, tvoj red,"
znao si u dubini sebe,

znao si da se
mo�da ne�e� vratiti.

Okovi, u�ad,
premla�ivanja, lomljenje kostiju.

Oni... oni su uradili sve.

Ruke su mi pocrnele od lisica
koje su prekinule cirkulaciju.

I nisu me pustili da
umrem. Samo su odr�avali bol.

Onda sam shvatio da
nemam nadljudske mo�i.

Kad sam se prvi put slomio i dao
im ne�to, ose�ao sam se tako nisko.

Ose�ao sam se tako malenim.

Neki od ljudi koji su
naterani da snime izjave,

uradili su najbolje �to su mogli
da prenesu ku�i istinska ose�anja.

Komandir D�eremaja Denton
je treptao o�ima speluju�i

"mu�enje" Morzeovim kodom.
T-O-R-T-U-R-E

6. jula, nedelju nakon
�to su ameri�ke bombe

prvi put pale
na Hanoj i Hajpong,

�uvari su okupili Alvareza
i jo� 51. zatvorenika,

i dok su kamere snimale,

proveli su ih kroz centar Hanoja,

pored ljutitih gra�ana.

Mogao sam �uti
kako se gomila prikuplja.

I kad sam pro�ao pored
nekoga sa megafonom,

pogledao me je i zavikao gomili.

"Alvarez, Alvarez,
ku�kin sine, ku�kin sine!"

Ljudi su po�eli da pritiskaju,
da bacaju stvari, boce, cipele.

�uvari su imali dosta
problema da dr�e ljude dalje.

Severnovijetnamci su
se nadali da �e dobiti

me�unarodnu podr�ku zbog tretiranja

ratnih zarobljenika
kao ratnih zlo�inaca.

Imalo je suprotan efekat.

Ljudi sa svih strana, �ak
i oni koji su se protivili ratu,

saose�ali su sa ovim
jadnim, bespomo�nim ljudima.

Planovi za javna
su�enja su otkazani.

Bombardovanje je nastavljeno i
jo� vi�e ameri�kih aviona je sru�eno.

Severnovijetnamci su se ponosili
zarobljavanjem ameri�kih pilota.

�ak i od dece se
o�ekivalo da urade svoj deo.

Ruke u vis! Ruke u vis!

Nisi izgovorio dobro. Ponovo.

Ruke u vis!
- I ponovo. - Ruke u vis!

Bombardovanja oko Hanoja i Hajponga

koja su za rezultat imala
tako puno zarobljenika

su dugo vremena vo�ena
iz podruma Bele ku�e,

gde je predsednik li�no birao mete,

i odu�ivao da �emo napasti sada,
i da �emo onda uzeti malo pauze.

Vazdu�na mo� je
zloupotrebljavana, ve�inu vremena.

Operacija "Kotrljaju�a
grmljavina" je uni�tila

ve�inu severnovijetnamskih
skladi�ta nafte.

Ali su oni prebacili ve�inu
njihove nafte u podzemne rezervoare,

i jo� ih je dolazilo svaki dan
iz Kine i Sovjetskog Saveza.

Bombardovanje je svejedno poja�ano.

�irom Severa je napravljeno
dovoljno priru�nih skloni�ta napravljenih

od betonskih cevi
ukopanih 1,5 m ispod zemlje

da se smesti
oko 18 miliona ljudi,

prakti�no �itavo stanovni�tvo.

Preko milion ljudi je bilo
zadu�eno da rade stalno

da bi popravili ono �to
ameri�ke bombe uni�te.

Kad su klju�ni
mostovi bili uni�teni,

postavljali su pontonske mostove
preko no�i da odr�e tok saobra�aja.

Ekipe su �ekale uz puteve
sa hrpama �ljunka i kamena

i gomilama drveta za
popunjavanje kratera.

Radili su pod sloganom
"Neprijatelj uni�ti, mi popravimo.

Neprijatelj uni�ti,
mi popravimo ponovo."

"Kotrljaju�a grmljavina"
je bila najgluplja kampanja

ikada smi�ljena od ljudskog bi�a.

Normalna ljudska osobina je da
mislite kako va� neprijatelj misli kao vi.

D�EJMS VILBENKS
Vojni savetnik
Postoji poznata pri�a, navodna,
da kada MekNamara �eli da zna

�ta Ho �i Min misli,
on intervjui�e samog sebe.

Ono �to tada
postaje problem je

da poku�avate poslati
poruke koje su racionalne

bazirano na va�oj racionalnosti,

ali nemaju ni�ta sa definicijom
racionalnosti na drugoj strani.

Tako da je ono �to
je iracionalno za nas

potpuno racionalno
za drugu stranu

ako ste odlu�ili da �ete
ponovo ujediniti Vijetnam

bez obzira �ta to zahteva,
bez obzira na broj �rtava.

Hanoj je u�inio sve �to je
mogao da publikuje �tetu

koje su ameri�ke
bombe nanosile civilima.

Ve�ina Amerikanaca je odbacivala
ovo kao komunisti�ku propagandu.

U.S. kampanja na 2 grada;
linija snabdevanja malo ote�ana

Ali kada je Harison
Salsburi iz Njujork Tajmsa

otputovao u Severni Vijetnam
i objavio na Bo�i� 1966.

ono �to je video, sumnje
javnosti o moralnosti rata su porasle.

Dosta vojnika sa
kojima smo pri�ali

su delili na�e brige o
tome kako se rat vodi,

i da li se mo�e ili
ne mo�e pobediti.

Ali kad do�emo
do zvani�nih pozicija,

LESLI GELB
Pentagon
bilo je ono �to dobro znamo,

naime, "Mo�emo dobiti
ovaj rat i radimo kako treba."

" Samo nam treba vi�e...
vi�e vojnika, vi�e bombardovanja."

Se�am se jedne prilike kad
sam se vratio iz Vijetnama,

oti�ao sam da vidim Maknamaru.

Pitao je, "Kako na�e strate�ko
bombardovanje uti�e na tok rata?"

Rekao sam,
"Ne ja�a nas ni u �emu."

Umesto toga, kontraproduktivno je."
Rekao je, "Kako misli�?"

"Gdine ministre, pristup
maljem ne funkcioni�e."

"Ti ljudi znaju da
�emo u nekom trenutku"

"da se umorimo od ubijanja njih."

"I misle da nas mogu nad�veti."

Rekao je, "Za�to mi
ljudi ne govore te stvari?"

SEM VILSON
Vojska
Odgovorio sam,
"Gdine ministre, ne pitate."

Mislim da se svaki otac i sin bore

# Zimski dan
tokom svog
zajedni�kog �ivota.

# u poznom i mra�nom decembru

Ne mislim da smo moj otac
i ja bili izuzetak od toga.

# Sam sam
Za mene je interesantna stvar

# zurim kroz prozor
dole na ulicu
da se prostor za razgovor o
vijetnamskom ratu nikad nije stvorio.

# Na sve�e pali, tihi sneg
I to je jasno
bila odluka mog oca.

# Ja sam stena
ja sam ostrvo
Krejg MekNamara,
sin ministra odbrane,

je bio u�enik u Sent Pol
�koli u Konkordu, Nju Hemp�ir,

gde se trebala
odr�ati rasprava o ratu.

KREJG MekNAMARA
Sin
Se�am se da sam nazvao
oca iz govornice i rekao,

"Tata, ima�emo ovo i ako ima
nekog materijala u podr�ci tome"

"za koji misli� da trebam
izneti, molim te javi mi."

Materijali za podr�ku nisu stigli.

Mislim da je moj otac
�eleo da me ljubavlju za�titi

od vijetnamskog iskustva
koliko je najbolje mogao.

Znamo da to ne mo�ete u�initi.

Stvari krvare i to se
prosto ne de�ava na taj na�in.

Verovatno je u to vreme shvatio

da materijala za
podr�ku... nije ni bilo.

Danas mogu da
ka�em da je vojni progres

u zadnjih 12 meseci
prevazi�ao na�a o�ekivanja.

Vijet Kong nije mogao pokrenuti
ofanzivu koju su planirali

a koja je bila usmerena da
prese�e zemlju u naju�em delu.

Vojni pritisak, koji su
snage primenile prema njima,

ih je spre�io da pokrenu tu ofanzivu
i naneo im je jako te�ke gubitke.

Bez obzira kako to merili,

bolje stojimo nego �to smo
mislili da �emo u ovo vreme.

# Znam da ho�e�
da me ostavi�,

# ali odbijam da te pustim
Naravno, kada sam stigao, mislio sam
da sam uklju�en u pobedni�ki projekt.

# Ako moram moli�u i
preklinjati za tvoju naklonost,
Mislim, Amerika ne gubi.
Nikad ne gubimo.

# Ne smeta mi, jer
mi to toliko zna�i
Nekako nisam mnogo

BIL ERHART
Marinci
znao o ratu iz 1812., koji je bio...

prili�no nere�en,

ili Gra�anski rat u kojem
je polovina Amerike izgubila,

ili Korejskom ratu gde smo dobili
prvo poluvreme, a izgubili drugo.

Ali sam bio podu�avan
da Amerika nikad ne gubi.

Marinci su bile prve ameri�ke borbene
trupe koje su se borile u Vijetnamu.

Od njih se o�ekivalo
i da se bore du�e

nego njihove kolege iz
kopnene vojske, 13 meseci umesto 12.

Marinski redovi Bil Erhart,

D�on Muzgrejv i Rod�er Haris su
svi stigli u Da Nang po�etkom 1967.

Prva stvar koja mi je
napala nos su bili strani mirisi.

I da vi�am ljude koji
vr�e nu�du pored puta

i da vidim �ivotinje koje nisam
ranije video, velike vodene bizone.

Bilo je kao da sam na Marsu,

jer mi je bilo potpuno strano.

Ali iskreno,u mom glupom
Misuri detinjem pogledu,

sam pomislio, "Vidi sve te strance."

D�ON MUSGREJV
Marinci
Nije mi sinulo jo� neko vreme

da sam jedini
stranac tamo bio ja.

Ose�aj je bio da idemo
tamo da spasimo ljude.

I da komunisti zauzimaju
tu zemlju i da im treba pomo�.

Ali kad smo stigli
tamo shvatili smo da...

ROD�ER HERIS
Marinci
da to nije ba� tako.

Mnogi od Vijetnamaca bi
pljuvali na na�e kamione

i govorili bi nam da
se vratimo u Ameriku.

A onda smo po�eli pitati
sami sebe, za�to smo mi ovde?

Ovi ljudi nas ne �ele ovde.

Rod�er Heris je bio
dodeljen �eti G, 2. bataljona,

9. regimente 3. marinske
divizije u Pu Baju, izvan Hjua.

D�on Muzgrejv je
najpre bio stacioniran

sa 1. marinskom divizijom
u Da Nang vazdu�noj bazi.

A Bil Erhart se
pridru�io 1. regimenti

1. marinske divizije
blizu grada Hoj Ana.

Redov Erhart je dobio
posao za stolom,

sre�ivanje ise�aka informacija
za dnevni obave�tajni izve�taj.

Tri dana nakon
�to je do�ao u Hoj An,

grupa uhap�enih civila
je dovedena u kompleks.

Ta dva amfibijska vozila
su u�la na zadnju kapiju.

Marinci na vrhu su ih
po�eli gurati sa vozila.

Ruke i noge su im vezane,
nemaju na�ina da spre�e pad.

Bukvalno mo�ete �uti pucanje
kostiju, i��a�ivanje ramena.

I ja zgrabim kaplara Sala,

a on najmonotonijim, najdubljim
glasom koji sam ikad �uo, ka�e,

"Erharte, bolje da dr�i�
usta zatvorena i o�i otvorene"

"dok ne shvati�
�ta se de�ava ovde."

"Ti traga�i, oni nale�u na
mine napolju na pesku svaki dan."

"Ginu, ostaju osaka�eni."

"A ovi ljudi znaju
gde se mine nalaze."

"Tretira� li ove ljude
lepo pred traga�ima"

"i ovi traga�i �e ti preurediti
glavu i dupe i od�etati smeju�i se."

Tada, u tom trenutku, tre�i
dan u Vijetnamu, ja se mislim, "Vau.

Koji se �avo doga�a ovde?"

Smatram da uni�tava dobro ime

i liderstvo Sjedinjenih Dr�ava.

DR. BEND�AMIN SPOK
Nadalje, verujem da se
rat vojno ne mo�e dobiti.

Verujem da se od
hiljada ameri�kih mladi�a

tra�i da umru da bi spasili
obraz Lindona D�onsona.

On sada mora znati da
se ovaj rat ne mo�e dobiti,

ali on ne zna
kako da odustane.

Zato verujem da ovi
mladi ljudi nisu samo u pravu

ve� im treba i
zahvaliti ako to iska�u

odbijaju�i da u�estvuju
vi�e u tako ne�uvenom ratu.

Dr. Bend�amin Spok je bio
najomiljeniji pedijatar svog vremena.

Milioni ameri�kih roditelja
su konsultovali njegov bestseler,

"Odgoj beba i dece".

Po�etkom 1967. je
napisao predgovor �lanku

u levi�arskom magazinu Ramparts

o uticaju ameri�kog napalma
na ju�novijetnamsku decu.

Dr. Martin Luter King Mla�i, je
bio me�u onima koji su ga pro�itali.

Mesecima je bio u
agoniji po pitanju rata.

Ali nije bio voljan da se otvoreno
sukobi sa Lindonom D�onsonom,

koji je uradio toliko
mnogo za gra�anska prava.

Sad vi�e nije
mogao ostati nem.

4. april, 1967
Dolazim u ovu
veli�anstvenu Bo�ju ku�u ve�eras

jer mi moja savest
ne ostavlja izbora.

Dolazi vreme
kad je �utanje izdaja.

To vreme je za nas
do�lo po pitanju Vijetnama.

11 dana kasnije,
King se pridru�io dr.Spoku

i verovatno pola
miliona protestanata

na masivnim demonstracijama
u Central parku

organizovanim od
strane nove koalicije,

nazvane "Nacionalna mobilizacija
za okon�anje rata u Vijetnamu".

To je bila najve�a gomila u kojoj
je iko od nas ikad bio u �ivotu.

BIL ZIMERMEN
Antiratni aktivista
Kad je �elo mar�a
do�lo do Ujedinjenih nacija,

za�elje mar�a jo� nije
napustilo Central park.

Toliko nas je mnogo bilo.

Nisu svi ljudi na
mar�u bili studenti.

HO�E LI TE NAPALM
PREOBRATITI U DEMOKRATU?
Kao rezultat toga, svi smo
ose�ali da sada imamo �ansu.

Da postoji put koji mo�emo
da vidimo da okon�amo rat.

Prekinite bombardovanje.

Spasimo �ast na�e nacije.

Prekinite bombardovanje
i prekinite rat.

Spasimo ameri�ke
i vijetnamske �ivote.

Preduzimo trenutni korak
prema mirovnom stolu.

Zaustavite bombardovanje.

Antiratni pokret je ja�ao

u brojevima i militantnosti.

"Nismo vi�e zainteresovani
samo da protestujemo protiv rata,"

jedan organizator je rekao,
"mi smo iza�li da ga zaustavimo."

U me�uvremenu, neki iz D�onsonove
administracije su postali uvereni

da je antiratni pokret komunisti�ka
konspiracija upravljana iz Moskve.

FBI i CIA, kojoj je
zabranjeno statutom

da operi�e unutar Sjedinjenih Dr�ava,

su po�eli da se ubacuju u
pokret, prislu�kuju lidere,

�ak i da podsti�u nasilje
da bi potkopali njihovu poruku.

SPALITE SEBE,
NE NA�U ZASTAVU

U to vreme, ljudi
koji su podr�avali rat

su govorili "Moja zemlja,
u pravu ili ne";

"Amerika, voli je ili je napusti."

Ili "Bolje mrtav nego crven."

JEDINI DOBAR KOMUNISTA
JE MRTAV KOMUNISTA
Ta ose�anja su
nam izgledala suluda.

Nismo �eleli �iveti u dr�avi

koju �emo podr�avati
bez obzira je li u pravu ili nije.

�eleli smo da �ivimo u dr�avi koja
postupa ispravno, a ne pogre�no.

A ako na�a dr�ava ne
radi to, treba je popraviti.

Tako da smo imali veoma
razli�ite ideje o patriotizmu.

NAPUSTITE VIJETNAM ODMAH!
Pa smo zapo�eli eru u kojoj
dve grupe Amerikanaca,

obadve misle�i da
postupaju patriotski,

su krenule u rat
jedna sa drugom.

Preko 200.000
komunisti�kih simpatizera

u tom parku su poku�ali da
zapale ovu zastavu, ali nisu uspeli.

Re�i �u to ovako, postoji
monstruozni mit u inostranstvu,

mit koji je stvorio
Hanoj i u koji veruje,

a to je da su Sjedinjene
Dr�ave tako podeljene
RI�ARD NIKSON
BIV�I PODPREDSEDNIK

da samo ako se dr�e da
�e pobediti u Va�ingtonu,

i u Sjedinjenim Dr�avama, pobedu koju

im ne dozvoljavaju
na�i borci na terenu.

Kao �to sam rekao ranije,

u proceni neprijateljske
strategije mi je evidentno

da oni veruju da je na�a
Ahilova peta na�a re�enost.

Dve nedelje posle
protesta na Menhetnu,

general Vestmorlend se obratio
zajedni�kom zasedanju Kongresa,

prvi general koji je ikada
pozvan sa bojnog polja

od svog predsednika da to uradi.

Podr�ani od ku�e sa
re�eno��u, poverenjem, strpljenjem,

odlu�no��u i stalnom podr�kom,

u Vijetnamu �emo pobediti
komunisti�kog agresora.

Iza scene, ni Vestmorlend ni
administracija kojoj je slu�io

nisu bili sigurni da �e
Sjedinjene Dr�ave pobediti.

Vestmorlend je izvestio predsednika

da je prema zadnjim statistikama,

"ta�ka ukr�tanja" kona�no
dostignuta tog prole�a,

osim u vojnom sektoru malo
ju�nije od demilitarizovane zone.

Upozorio je da Sjedinjene Dr�ave
rade malo �ta vi�e osim da se dr�e.

Ako bi dobio jo�
200.000 dodatnih vojnika

i dozvolio im da
pre�u u Laos i Kambod�u,

mogao bi prese�i Ho �i Minov put

i zavr�iti rat za dve godine.

Ali "kada mi dodamo
divizije," D�onson je upitao,

"zar i neprijatelj
ne mo�e dodati divizije?

Gde se sve to zavr�ava?"

Vestmorlend nije imao odgovor.

Umesto toga, on i general�tab
su zatra�ili od predsednika

da im dozvoli da bombarduju
lokacije tik uz kinesku granicu

i da polo�e mine ispred
luka Severnog Vijetnama

da spre�e Sovjete da
ih snabdevaju sa mora.

U me�uvremenu, Robert
MekNamara, glavni arhitekt

ameri�ke strategije u Vijetnamu,

je bio sve manje i manje
uveren u kona�an uspeh

i u ponovljene pozive za sve
vi�e i vi�e ljudi i bombardovanja

koje je tra�ila
vojska u inostranstvu.

Robert MekNamara
je bio d�in Va�ingtona.

On je bio oli�enje
intelekta i samopouzdanja.

Ako postoji problem,
mora postojati odgovor.

I to je bila
njegova fatalna gre�ka.

Zapanjuju�a stvar je

LESLI GELB
Pentagon
da on koji nikad nije izgledao...

kao da sumnja u
ne�to �to je rekao,

zapravo je po�eo duboko sumnjati
u ono �to je radio u Vijetnamu.

Ali mi nismo znali za to.

U privatnom memorandumu
upu�enom predsedniku,

MekNamara je rekao D�onsonu da

"slika najve�e svetske supersile"

"kako ubija ili ozbiljno
ranjava 1.000 civila nedeljno,"

"dok poku�ava da natera malu,
zaostalu naciju na pokornost"

"po pitanju �ija je
zakonska osnova jako sporna,"

"nije ba� dobra."

Tra�io je od predsednika da
ograni�i broj vojnika, ne da ih pove�ava,

i da proglasi bezuslovni kraj
bombardovanja severno od 20. paralele.

"Rat u Vijetnamu
dobija sopstveni zamah

koji se mora zaustaviti,"
MekNamara je napisao.

"Dramati�no pove�anje
ameri�kih vojnika"

"i napadi na Sever nisu
neophodni i nisu odgovor."

"Nepretelj ih mo�e apsorbovati ili im
mo�e parirati, jo� vi�e nas zaglavljuju�i"

"i rizikovaju�i �ak i
ozbiljniju eskalaciju rata."

Na kraju, D�onson je
poku�ao da na�e srednje re�enje.

Pro�irio je listu meta
za bombardovanje,

ali je odbio da minira luke

i slo�io se da po�alje
Vestmorlendu samo jo� 47.000 vojnika,

�to je dovelo ukupan broj
ameri�kih vojnika u zemlji

na vi�e do pola miliona ljudi.

17. juna 1967.,
Robert MekNamara je pozvao

svog vojnog pomo�nika,
potpukovnika Roberta Garda.

Telefon je zazvonio i lampica
je pokazala da je ministar na liniji.

Podigao sam i rekao,
"Da, gdine ministre?"

ROBERT GARD
Vojska
MekNamara je rekao,

"Bobe, �elim detaljnu studiju pozadine
na�eg u�e��a u Vijetnamu," i spustio je slu�alicu.

Lesli Gelb, 30 godina star, �lan

osoblja odseka za
me�unarodnu bezbednost,

je bio imenovan da
nadgleda tajne analize

o tome kako su klju�ne
odluke bile dono�ene,

sve unazad do
Trumanove administracije.

MekNamara nam je dao
puni pristup svom plakaru,

u njegovoj kancelariji,
koji je bio kao soba.

Svi njegovi privatni
papiri su bili tamo.

Ja sam birao dopise,

od kojih sam dosta ja
pomogao da se napi�u.

Ali su tamo bili i oni
koje nikad nisam video.

U tim dopisima ste po�eli da vidimo
kako Robert MekNamara komunicira

sa predsednikom sam,
i izra�ava svoje sumnje.

To me zapanjilo.

Mislio sam da smo
uglavnom vodili gerilski rat.

Nisam znao da �emo se
boriti protiv ljudi kao �to smo mi,

MET HERISON
Vojska
da sam imao
dvojnika tamo koji je...

vodio pe�adijski
vod, koji je znao �ta radi,

koji je bio potpuno spreman
da ubije mene kao i ja njega.

Tog juna, poru�nik Metju Harison

je kona�no dobio svoja nare�enja da
se pridru�i 173. vazdu�nodesantnoj,

elitnoj jedinici koja je spremna
da brzo ode gde god je potrebna.

Nazivali su sebe Vatrogasnom
brigadom generala Vestmorlenda.

Harisonov dolazak u Bijen Hoa je
bila neka vrsta ponovnog okupljanja.

On i 7 drugih sa
Vest Pointa iz klase 1966.

su se na�li zajedno
u 2. bataljonu,

uklju�uju�i dva
posebna bliska prijatelja:

Donalda D�ada i Ri�arda Huda.

Kao mladi poru�nici,
imali smo 22 godine,

mi smo stvarno bili
idealisti i bili smo kao izvi�a�i.

Zaista sam ose�ao da
sam jedinstveno kvalifikovan

da predvodim ameri�ke
vojnike i da nema ni�ta va�nije

od onoga �to sam
nameravao da radim.

Ali kad sam se pridru�io 173.,

mislim prvog dana tamo,
neki tip mi je pokazao

ne�to �to je izgledalo kao
gomila kajsija na ko�nom kai�u.

Ispalo je da su to bile
u�i, suve, sasu�ene.

Teoretski sam shvatao
�ta zna�i bili u ratu.

Naravno, niko to ne
mo�e razumeti dok ne do�ivi.

Herison je bio
komandir voda u �eti �arli.

Njegov klasi� sa Vest
Pointa je slu�io u �eti Alfa.

Tokom par dana,

preba�eni su helikopterima u srce
Centralnih Visoravni blizu Dak Toa,

gde su severnovijetnamski
vojnici pretili kampu Specijalnih snaga.

Preba�eni su u zone sletanja,

napravljene na strmim
padinama pokrivenim d�unglom

na planini koju su
Amerikanci nazvali Brdo 1338

zbog njegove visine u metrima,
sa nare�enjima da love neprijatelja.

Hodali su dva dana,
prate�i dobro utabanu stazu,

stalno u potrazi za
zasedama ili zamkama.

21. juna uve�e,

Harisonova �eta �arli
se smestila za tu no�

dok su njihovi prijatelji
iz �ete Alfa postavili logor

malo manje od 3 km ju�no,

uzdu� istog klizavog
puta u d�ungli.

Niko nije znao da je �itav
severnovijetnamski bataljon,

mo�da 500 ljudi

bio ulogoren sa druge
strane linije grebena,

samo par stotina metara dalje.

U 6:58 idu�eg jutra,

patrola iz �ete Alfa je naletela
na odred severnovijetnamaca.

Amerikanci su se povukli

i borili su se da
uspostave perimetar.

Za nekoliko minuta
su bili pod napadom

iz nemilosrdne
automatske vatre iz AK-47.

Neprijatelj je izvodio
napad za napadom,

prilaze�i bli�e svaki put.

�eta Alfa je radijom zatra�ila
vazdu�nu i artiljerijsku podr�ku,

ali je d�ungla sa trostrukom
kro�njom blokirala pogled.

Ovde Alfa 6.
- Paragon 6, prijem.

Imamo jako puno neprijatelja koji
se kre�e u toj jaruzi zapadno od nas.

Trebaju nam udari iz vazduha.

Bacite ne�to oko brda, ali se
dr�ite dalje od linije grebena, prijem.

Paragon 6 ovde.
Ka�ete da imate puno

neprijatelja koji vam
prilaze sa zapada, prijem.

Imamo puno pokreta i
pucnjave sa na�e leve strane.

Imamo prave heroje i
prokleto sam ponosan na njih.

Ali pazi da ovi svi
ljudi nose crne beretke

i da imaju AK-47,
svaki od njih

i da imaju prokleto puno
municije, duplo vi�e nego ja.

Bi�emo tamo �im
pre mo�emo, prijem.

Cenim to. Samo
uradite �to najbolje mo�ete.

Oko podneva, Harisonovoj
jedinici je bilo nare�eno da spasi

priklje�tene ljude iz �ete Alfa.

Bio je to planinski teren.

Nosili smo dva tela zajedno
sa gomilom in�injerijske opreme.

Nismo mogli pre�i nekih
par stotina metara dole

gde se ve�ina borbi odvijala.

Put je bio strm i klizav.

Severnovijetnamske trupe,

sada ukopane sa obe strane staze,

spre�ili su Meta Herisona i
njegove ljude da do�u do �ete Alfa.

U sumrak je pucnjava prestala,

i oni su se ukopali
na vrhu grebena

i u�linili sve da odspavaju.

Tako smo le�ali u no�i 22. juna

i mogli smo �uti vriske
ranjenih niz brdo

dok su Severnovijetnamci
i�li okolo i ubijali ih.

Do jutra je neprijatelj nestao.

Harison i njegov vod
su se spustili niz brdo

i do�li su do onoga
�to je ostalo od �ete Alfa.

Od 137 ljudi,
76 je le�alo mrtvo uz put.

43 su pogo�ena
u glavu iz blizine.

U�i su bile otkinute,
o�i su bile izva�ene,

prsti sa prstenjem nestali.

Jo� 23. su bili ranjena.

Harison je na�ao svoje klasi�e,
Donalda D�ada i Ri�arda Huda,

me�u mrtvima.

To je bio moj uvod u rat.

To je bila moja
dobrodo�lica u Vijetnam.

Proveli smo ostatak
dana stavljaju�i ta tela

u vre�e i otpremaju�i ih odatle.

Trajalo je beskona�no.

To je ne�to �to
sam znao teorijski

ali sam sada
razumeo prakti�no

kad sam stavio
moja dva klasi�a u vre�e,

momke sa kojima sam
i�ao u �kolu �etiri godine

i bili smo dobri prijatelji i
sa kojima sam nedelju ranije

pio pivo i zezali
smo jedni druge

a sad ovih ljudi vi�e nije bilo.

�eta �arli je na�la samo
9 ili 10 tela neprijatelja.

Herisonu i njegovim ljudima
je nare�eno da pretra�e

obli�nje obronke i da
na�u jo� mrtvih neprijatelja,

za koje su komandanti smatrali
da ih je ubila ameri�ka artiljerija.

MACV-u je trebalo brojanje tela.

Nikad ih nismo locirali
i ja i danas verujem

da ih nismo locirali
jer ih nije ni bilo tamo.

Mislim da smo 22. juna
pretpeli stra�an poraz.

Priznati da je pe�adijska
�eta iz 173. zbrisana

od strane Severnovijetnamaca nije bilo
ne�to �to su na�i lideri bili spremni da urade.

Pa smo morali
prodati sebi i javnosti

ideju da smo naneli gubitke

neprijatelju toliko ozbiljne
kao �to su oni nama.

Jedan oficir je rekao novinaru
da je razbijena pe�adijska �eta

U.S. Kapetan pri�a kako
je 76 ljudi poginulo u bitci
ubila 475 neprijateljskih vojnika.

Kad je drugi oficir sugerisao
generalu Vestmorlendu

da je ta brojka
prevelika da bi bila uverljiva,

on je odgovorio, "Prekasno.

Ve� je iza�lo."

Nekoliko dana posle bitke,

Vestomerland je do�ao da govori

onome �to smo mi
smatrali njegovom brigadom.

Sko�io je na haubu
d�ipa vrlo sve�

gledaju�i pa�ljivo komandanta bitke

i dao nam je motivacioni govor
i rekao kako je ponosan na nas

i kakav smo
veli�anstven posao uradili.

Ali od tada sam
imao vi�e od sumnje

da je ovo bila bajka,
da Vestmorlend gre�i

i nisam znao da
li on zna da gre�i

ili je verovao u
ono �to mu je re�eno

i �eleo je da veruje.

Ali je to bilo prvi put da
sam se uhvatio u ko�tac

sa �injenicom da je liderstvo

bilo izvan dodira sa
stvarno��u ili je lagalo.

# Dole niz ulicu laju psi
i polako pada mrak

Se�am se vrlo te�kog
razgovora koji sam vodila

# kad se potpuno smra�i
sa devojkom koja je bila
zaista moja najbolja prijateljica.

I poveo se
razgovor o Vijetnamu.

Se�am se da me
je pogledala i rekla,

KEROL KROKER
Saratoga Springs, Njujork
Moj otac ka�e da
"Ne mo�e� slu�ati ljude"

"koji su izgubili nekoga u ratu

"jer �e ga oni podr�ati
da opravdaju smrt te osobe."

Osetila sam se kao
da me udarila u stomak.

Ali sam znala u tom trenutku
da se neke frakcije razvijaju

i da ne�e biti
lako da idem tim putem;

da �e ljudi imati
mi�ljenja o smrti mog brata

koja na neke na�ine ne�e imati
ni�ta sa njegovom smr�u za mene.

prevod i obrada
dragans

# Zdravo tamo, stari prijatelju

# Do�ao sam opet
sa tobom da popri�am

# Jer je vizija
blago u�asavaju�a

# Ostavila je svoje
seme dok sam spavao

# I vizija koja mi je
posa�ena u mozak

# Jo� ostaje

# Unutar zvuka ti�ine

# U nemirnim snovima
sam hodao sam

# Uskim ulicama od kaldrme

# Ispod svetlosti lanterne

# Okrenuo sam kragnu
od hladnog i vla�nog

# Kad su mi o�i probodene
bljeskom neonskog svetla

# Koje je preseklo no�

# I dotaklo zvuk ti�ine

# I na golom svetlu sam video

# 10.000 ljudi, mo�da vi�e

# Ljudi pri�aju a ne govore

# Ljudi �uju a ne slu�aju

# Ljudi pi�u pesme koje
glasovi nikad ne dele

# I niko se ne usu�uje da

# remeti zvuk ti�ine

# A ljudi su se klanjali i molili

# Neonskom bogu
kojega su stvorili

# I znak je bljesnuo
svoje upozorenje

# Re�ima �iji je oblik tvorio

# A na znaku je pisalo

# Re�i proroka su ispisane
na zidovima podzemne

# U hodnicima zgrada

# I �aputane u zvukovima ti�ine

Adaptirao na srpski:
suadnovic