Original subtitles

Početak XI veka. Prošlo je 20 godina otkako je

veliki knez Vladimir Svetoslavović pokrstio Rusiju.

Rusija je složena zemlja. Moćni savez okupljen oko Knjaza.

Sam Vladimir stoji na čelu kneževstva Kijevskog.

Iz svih krajeva zemlje sabira se danak.

Od koga se izdržava silna vojska.

Sabrani danak zemlje štiti od okolnih zavojevača.

U službi Knjaza su mnoga najmljena plemena.

Poput Normana, koje na Zapadu nazivaju Vikinzima, a u Rusiji-Varjazima.

Najdalje od Kijeva je kneževstvo Rostovsko.

Tu žive slovenska i finska plemena: Krivići, Vesi, Meri i Sloveni.

Za vladara ovih oblasti, još kao dete, postavljen je sin Vladimira-Jaroslav.

Od tada je prošlo nekoliko godina.

Knjaz Jaroslav prisajedinio je Rostovu nove zemlje.

No to nije bilo prosto.

Po rubovima kneževstva mnoge su skupine razbojnika.

Razbojnici otimaju ljude po selima i odvode u ropstvo.

Odvoze ih rekom Volgom i dalje preprodaju.

Napuštajući Rostov sa svojom družinom,

Jaroslav zatiče opustošena i popaljena sela Slovena i Mera.

Oko grada Rostova caruje bezakonje.

Koje samo tvrda vlast može da nadvlada.

Kneže, ovamo.

-Odavde su došli...dvadeset ljudi odveli. -Stićićemo ih,za mnom!

Da sačekamo pojačanje. -Nema vremena!

Vidi kakva roba.

Ako prigovaraš?

Nazad! - Ama čekaj, čekaj...

-Tovar je odličan.

Kneže, šta da činimo sa zatočenima? - Oslobodite ih.

Za mnom.

-Kneže, pogledaj, to je logor.

Pregledajte sve.

Proverite.

Napred!

Obrazujte stenu!

Zaštitite kneza!

Odstupamo!

Gde smo? -U Medveđem uglu,molitveniku pagana.

Hajde.

Idemo li!

Idemo.

Brzo, brzo.

Pazi.

-Čija je ovo bogomolja...Bila? - Plemena Medveda.

Ono je statua Velesa - paganskog glavnog boga.

Kakvo divno mesto su opoganili. Prosti Gospodi.

Vera im je takva. A sela njihova odmah preko reke.

A kakvi su to ljudi, pomažu razbojnike?

Ne mogu oni ni sebi da pomognu.

Sve je popaljeno a razbojnici su izbegli rekom.

Vraćati se neće. - Vratiće se, još kako hoće!

Položaj mesta je izuzetan. A reka za trgovinu idealna.

Tu treba da podignem utvrđenje.

Od čega, kneže?

Ne možemo da sakupimo danak. Od kog novca da dignemo utvrđenje?

Ako ne zaposednem Medveđi ugao, neću poraziti razbojnike..

Sa tvrđavom, sva reka će biti naša. -Na ovakvom mestu?

Sakupite oružije. Ti i ti, sa mnom.

Od čega vas je strah? Od izgorelih drva?

Kusaj, kneže! Daće ti snagu.

Našli smo je na razbojničkim taljigama.

Kakav plen smo nalovili.

Nevernica.

Ko si? Odveži je.

Sedi! Višata, daj joj da jede.

Na, jedi!

Uzmi, ne boj se.

Kneže... - Od žene vas je strah?

Pusti.

Ne boj se. Niko te neće taknuti.

Tata!

Pusti me.

Kako si smeo? - Bežala je, kneže. Ja sam je uhvatio.

Rekoh ti da budeš kod vatre, tamo te niko ne bi dirao.

Mrzim vas sve.

Ujutru polazimo za tvoje selo. Pokazaćeš nam put.

Svi, osim stražara, na spavanje.

Sredili smo divljake. Bogomolja je izgorela, sad i ta devojka.

Stariš, Višata.

Vrati se u Rostov. A ja ću sam da je vratim u pleme.

Šta govoriš,kneže. Pusti devojku i gotovo.

Pleme ne plaća danak. Dogovoriću se sa njima.

Kako ćeš bez družine pregovarati sa divljacima, kneže?

Neće mi biti ništa.

Urazumi se, kneže! - Ne mešaj se u moje poslove, starče!

Nisam momak koga si nekad podučavao. Sad sam knjaz a ti si moj boljar.

Odnesite sve u Rostov i vratite se sa družinom.

Ti,započni sa pripremama za utvrđenje. Kad se vratim,počinjemo sa gradnjom.

GRAD ROSTOV NA NERSKOM JEZERU.

Budaj,je li to tata dolazi? - Da,tvoj tata.

Što sediš na konju kao žena? - Drugačije i ne ume.

Ludača.

Šta ste stali! Hajde, brže!

Kuda vodiš te razbojnike, Budimire? - Pozdrav,Svetozare,kako stoje stvari.

Gde je Jaroslav? - Čiča Višata, gde je moj tata?

Knez je otišao u selo Medveda. - Zašto?

Zarobili smo jednu bezbožnicu i otišao je da je vrati.

Sve vojvode kod mene. - Otišao je sa Haroldom, nije sam.

Kako si mogao da ga ostaviš? - A šta sam mu ja... Sam je tako rešio!

Zapovedio mi je da sve pripremim za gradnju utvrde na Medveđem uglu.

Davno je to trebalo.

Svetozare, šta sam trebao da radim? - Kako ti se zapovedi-tako izvršavaj!

Trebali ste svi da se vratite.

Niko nije znao gde se družina zaputila, a razbojnici su znali gde je danak prikupljen.

Otkud?

Izlazite svi.

Višata, pripremi ljude za izgradnju.

Što nas mrziš. Spasili smo te od razbojnika,nahranili, napojili....

Divlji ste vi ljudi.

Mi divlji? A tvoj siledžija nije divljak!

Kao i oni koji nas progone sa naše zemlje?

Ko vas progoni? - Takvi, kao vi!

Zbog kojih se krijemo, kao zveri.

To su verovatno bili Varjazi.

Bezvlašće je ovde i svako čini šta hoće.

Oče!

Hoće li se vratiti knez i Harold? - Vratiće se uskoro,živ i zdrav.

Bolju od tebe ženu knjaz neće naći.

Vrlo si lepa a i njegov sin te obožava.

Ne zanima mene knez! - Harolda zaboravi!

Varjag je on, nije ti par. A plaćenici ne žive dugo.

Ispratiš ga ujutro, a ne dočekaš uveče.

SELO PLEMENA MEDVEDA

Zašto si sama išla na molitvenik?

Šta da te Vend nije spasio? - Ne marim ja za Venda!

Razumem da ne možeš da zaboraviš muža.

No, Velimir je mrtav i neće se vratiti.

Ja nisam večan, kćeri. I posle mene, Vend ce biti vođa plemena.

Oče, ja njega ne volim.

Narod ga neće voleti kao tebe, nego će strahovati od njega.

A kad nastupi opasnost, svi ćemo postradati.

Zato što Vend ne ume da pregovara.

Stani uz njega i napravi od njega vožda. Obećaj da nećeš izneveriti svoj narod.

Dobro, obećavam.

Znači vožd Vend pokoravaće se uvek voždu Rajdi.

Neka tako bude... A kada?

Izađi.

Zapalili su naš molitvenik. - Otkrij ko su i koliko ih je.

Baš! - Izvrši!

Hoćeš da piješ?

Evo, pij.

Zašto ste zapalili molitvenik? - Razbojnici su ga zapalili.

Ja sam spasio vašu devojku od njih.

Vraćam vam je i dolazim k vama u miru.

Oni koji su nam dolazili u miru, ubijali su nas.Zbog čega?

Ja ne znam ko vam je pre dolazio.

Ja sam knjaz Rostovski - Jaroslav.

Dođoh da razgovaram sa vašim vođom.

Ja ću ti iseći noge

i posešću te na mravinjak.

Vend! Milej te traži.

Ko odlučuje koga ćete i kad napasti?

Sve ću da kažem. Aldan odlučuje o svemu.

A kako je Aldan saznao da će se u selu kupiti danak?

Više od toga ne znam. Poštedi me.

Aldan ima svog čoveka u Rostovu.

U Rostovu, kažeš. Koga? - Samo Aldan zna.

Krupan čovek.

Kako mu je ime. - Zovu ga Buljina.

Šta se dešava, Vend?

On je knjaz. Ubiću ga jer nam nije ni od kakve koristi.

Stani, Vend! Treba dobro promisliti.

Promisliti. A ti si izgleda već odlučio? Molićeš neprijatelja za mir.

Zbog tebe je poginula polovina plemena. - Ne, Vend!

Polovina plemena je opstala, a mogli su svi poginuti.

Zbog tebe mi je porodica mrtva! Starče,kukavice...

Tvoj je otac bio moj drug, Vend.

LOGOR RAZBOJNIKA

Lepotica.

Aldan, stigao je izaslanik Buljine.

Pleme Medveda drži rostovskog kneza.

Buljina zahteva da selo zapalite a Jaroslava ubijete.

Zahteva...A ni za usluge na Medveđem uglu još nije platio?

To ne znam. Ali ovo treba uraditi odmah.

Kird, pusti da prođem. - Ne puštam.

Mene?

Glavu.

Jesi li to došla da me otruješ?

Tvoj život ionako nije na ceni. Pij!

Pij, biće ti lakše.

Stoj! - Kreni!

Treba da ti promenim zavoj.

Nećeš da bežiš ako te odvežem?

Kird!

Ovuda.

Kroz podzemni prolaz.

Ispaljuj!

Čuvaj!

Ispaljuj!

Bog Veles lično pomaže Medvedima.

Gledaj, pobegao je podzemnim putem.

Veži ga i okreni naglavačke.

Aldan, šta da prenesem Buljini?

Dok mi ne isplati sve, da ne dolazi.

Čuvaj!

Koliko se samo skupilo naroda.

Tako se podiže tvrđava.

Dobro veži, da ne potone. Požuri!

Jesu li razbojnici? - Ko bi drugi bio?

- Višata je obećao po grivnu za svakog.

Predajte se!

Stoj! Drži ga!

Vojvodo, uhvatili smo razbojnike na reci.

Praštaj, vojvodo! Aldan nas je na sve prisilio.

Jedva smo uspeli da se izvučemo, tokom napada na Medvede.

Zašto je Aldan napao Medvede? - Hoće da se domogne kneza.

Kako? -Hoće da se domogne kneza!

Kog kneza? - Rostovskog kneza, Jaroslava.

Zar razbojnici da zarobe kneza? - Da,on je u selu plemena Medveda.

Naša devojka,a ovo je, pomislio bi,knez rostovski?

Kada sam došao svesti, kneza nije bilo, a družina sva pobijena.

Šta je sa knjazom? - Ne znam.

Ko vas je napao? - Ne znam, bila je zaseda.

Opiši napad. - Ovo je Medveđi ugao, išli smo ovuda.

Zaseda je bila na ovom mestu. Tu su nas čekali.

To su sigurno bili razbojnici. Ti koji su vas napali.

Kaži ti Velikom knezu,

kada bude pitao za sina Jaroslava?

Ako je knez živ, tražiće otkup.

A ako nije

tada smo svi gotovi.

Knez je zatočen u selu Medveda.

Razbojnici su pokušali da ga preotmu Medvedima,

ali nisu uspeli.

Kako si saznao? - Od dvojice odbeglih razbojnika.

Za šta će razbojnicima naš knez? - Ne znam?

Sastavićemo družinu.

Svi ćemo se sakupiti da spasimo kneza!

Budimire!

Saberi vojsku! - Jesam vam rekao da su razbojnici!

Došao sam vam u miru! - U miru ćeš i otići.

Govori. - Ti koji su noćas napali,

ne priznaju ni vaše bogove, ni Hrista.

Shvatite, oko vas je sve uništeno. Pale vam kuće i pustoše,

zdrave i jake odvode u ropstvo, a nejake ubijaju.

Lažeš, psu! Ne traba nam Rostov!

Samo ja i moja družina možemo poraziti takvog neprijatelja.

Ne možeš!

I da svi budemo slobodni na našoj zemlji.

Pa sad...Čuješ li glas naroda?

Žrtvujte ga! Prinesite ga bogovima!

Dajte ga Velesu.

Gospode, spasi i sačuvaj njihove duše.

Rodime, dolazi ti zamena. - Konačno.

Gde si se toliko zadržao?

Ubiće rostovskog kneza. Čekao sam da vidim.

Jesi li dočekao? - Ne, drži!

Je li sve mirno? - Da, mirno!

Šta stojiš, kapak zatvori.

Svemoćni Velese!

Prinosimo ti ovog stranca. Daj nam snagu i kazni neprijatelja!

Kneza prinosimo kao žrtvu. Njegova je smrt Velesu ugodna.

Smrt! Smrt!

Veles! Veles!

Velese, veliki, smiluj nam se.

Ubio je Gospodara! Ubijmo ga! - Stanite!

Veles je pokazao svoju volju!

Ostavio je kneza u životu. Takva je njegova volja.

Odvedite ga kod Čurila.

Otac je saznao za nas.

I šta je rekao?

Da te zaboravim.

Zašto?

Zato što si najamnik. I stranac.

Zašto si se ućutao, Harolde?

Je li otac u pravu?

Možda i mogu postati knjeginja? Možda je ispravno da pođem za kneza.

Šta mi savetuješ? - Očekuješ od mene savet?

Ako je moguće. - Posavetovaću te onda.

Budi poslušna kćer i poslušaj svoga oca.

Stani, Harold!

Mnogo si me uplašio...

Zašto si išao kod Medveda? Mogli su te ubiti.

Zašto ne odeš mome ocu?

Iskaj moju ruku. Čega se bojiš…Ili me ne voliš?

Razgovaraću sa Svetozarom kada se vratim.

Ostavićeš me samu?

Podariću ti nož.

Začaran je. Sam ubija neprijatelja.

I šta ću sa nožem? - Da se zaštitiš.

Nikoga se ne boj.

Neću se bojati isto kao da si ti pored mene.

Znači, Nevzor i Kurilo?

Gde su? - Pustio sam ih, čemu ih držati?

Oni su iz straha i pošli u razbojnike.

Svašta se događa. - Da, svašta.

Istina.

A i ta tvrđava, rekao sam mu, nije potrebna.

Poslali smo ljude na izgradnju a da nismo ni pitali Velikog kneza.

Danak ne sakupljamo, a zidamo tvrđavu.

Sve je to Jaroslavova tvrdoglavost.

Tvrđava, veliš, nije nužna?

Veliki knjaz nije odobrio.

Vladimirom se pravdaš?

Napolje!

I razbojnike,što navodno nemaju pojma,

si pustio. Praviš se budalom.

Buljino.

A šta je to što nosiš? Amajlija?

Ne, to je znak Hrista.

Svaki hrišćanin ga nosi. Krepi duh i čuva od bolesti.

Jasno.

Kršten sam još kao dete i svega se pridržavam.

A zašto ti taj tvoj bog pomaže? - On svima pomaže.

On sve ljubi. - Stvarno.

Pogledaj, kneže.

List.

Jednostavna lepota...

A ne postoje dva jednaka lista.

Ali jedna im je grana.

Na sve imaš odgovor.

Vidiš pečurke.

Ova je bela.

A ova je pegava. Sve se razlikuju.

Ljudi se isto tako razlikuju. Time upravljaju sile.

A možda sile i ne upravljaju. Inače bismo bili isto što i zveri.

O tome odlučuju bogovi.

Ništa nije dobro za sve i jednako za sve.

Kao što se listovi razlikuju, tako se sve razlikuje.

Ako misliš dobro.

Jesi li čitao Sveto pismo, starče?

Kakvo je to pismo? O tvom grešnom bogu?

Boli li te ruka?

Uzmi, pij!

Govori mi.

O tvom bogu.

Kome ostavljaš grad, Svetozare? - Ne boj se, niste bez zaštite.

Prepuštaš žene i decu razbojnicima. Zar se ne bojiš Boga?

Kako češ se opravdati pred Njim?

Ne razmišljaš.

Višata je u zatvoru. Postaraj se da ne umre.

Najbolje da pođem s vama. Divljake ako prosvetim,neće se prolivati krv.

Prosveti sve one koji preteknu. Blagoslovi, oče Fedore.

Da ostavimo nešto Varjaga da paze na grad, decu i žene?

O borbi razmišljaj, a ne o ženama.

Tata.

Tata.

Došla sam da ti zahvalim.

Ubiti Svedržitelja. Kako si smeo?

Čurilo, ostavi nas da porazgovaramo.

Oni ti to ne mogu zaboraviti. -Milej, je rekao da me Veles spasio.

Tako kaže Milej.

A Vend i ostali traže tvoju smrt, zbog ubistva Svedržitelja.

Pomoći ću ti da noćas pobegneš.

I ne vraćaj se.

Nikuda ne idem dok se ne dogovorim sa Milejem.

Zbog toga sam došao.

Ubiće te. - Ako je takva Božija volja.

Sem toga...

još mi nisi izlečila ranu.

Nije...očigledno,on za poslove...

Sedi Čurilo i gledaj... Niko da se seti

ogradu da ti popravi. - Gde je Rajda?

Za svakoga se Čurilo stara.

A knez je takav da jednu ogradu da mu popravi ne može.

Knez jednu ogra... ogradu...

Miči se, starče. - Ograda mi je na sve strane šuplja.

Šta ćeš ti ovde?

Došla da mu izvidam rane.

Pravi se bolestan da bi pobegao. - Nigde ne namerava da ide.

Hoće da razgovara sa Milejem. Pitaj ga. - Kome veruješ?

Ne idi kod njega. Ne idi!

Sklonite to. Skloni to!

Skinite mu taj oklop! - Tolike godine sam mu bio veran.

Gledali smo smrti u oči, a sada kaže da sam izdajnik.

Traži da priznam da sam izdao. - Znam da si nevin.

Neću mu oprostiti! Nikada neću oprostiti!

Koliko ih je tamo?

Na stotine. - Jeste li sigurni?

Na prilazu našoj šumi, Rostovci su podigli logor.

Zađu li u šumu, ja ću te ubiti.

Ostaje vam samo jedno. Pustite me i neće biti borbe.

Ne verujem ti. - Pošalji čoveka pred Rostovljane.

Neka im prenese da sam živ i da me ništa ne ugrožava.

Čurilo će da ide.

Reci im:Knez je živ i zdrav i zapoveda da se zaustavite.

A ako ne poveruju? - Poverovaće.

Kaži im da ću, ako napadnu, biti ubijen.

Tebe će svakako ubiti,a ja ću da se, pod stare dane,skitam po šumi.

Konačno, ima li ovde i drugih, osim Čurila!

Ili je Čurilo jedini u plemenu?

Kako to zvuči.

Čurilo i rostovski knez će spasiti pleme, a?

Bolje idi kud si pošao. -Baš tako.

Ubiće te.

Možda već ujutru.

No to će tek sutra biti.

Morala si na ovaj put, umesto da sediš kod kuće.

A što ti nisi ostao u Rostovu, nego si pošao sa mnom?

Ludo. Ja hoću da se borim za kneza. Neću valjda u Rostovu?

Video sam kako si se umilila knezu. - A kako sam to uspela?

Jasno je kako, kao i svako žensko.

Mili kneže, sve ću da učinim za tebe, paziću ti i dete.

-Idemo! - Stoj, hoćeš li knezu dete da ubiješ?

Hej, razmisli, nećeš valjda pešačiti tako divna i krasna?

Buldaj, zašto si oterao Željanu?

Željana,Ne ljuti se! Nije on loš čovek, samo priča mnogo.

Nemoj ga se bojati. - I ne bojim se.

Hoćeš da ti budem zaštitnik? - Hoću.

- Onda idemo. - Idemo.

Dobro, sedajte.

LOGOR ROSTOVLJANA

Željana, stigni me! - Nemoj daleko da ideš.

Jaroslav je tako rekao:Čurilo, idi i spasi Rostovljane.

U suprotnom će moja družina nastradati od smelih Medveda.

To je rekao? - Tačno to.

Kod nas šta god se desi, sve Čurilo rešava.

I sa bogovima razgovaram i ljude spašavam.

To što je meni pripalo da pomažem knezu,

znači da nisam makar ko.

A da te ja malo pošaljem na stegu

dok se se ne dosetiš istine.

Kakva je to stega? -Saznaćeš.

Prisetićeš se i ko te je poslao i šta su sa knezom uradili.

Kazni me najstrožijom kaznom,

ali mi veruj, jer će inače

mnogo nevine ljudske krvi biti proliveno.

Verovatno i samog Jaroslava.

Poći ćeš da pregovaraš s njima. - Bio sam s knezom kad su ga uhvatili,

biću i kad ga budem spasavao. -Odlično,sprovešću te Mileju u selo.

Otac kaže da ideš Medvedima? - Ništa strašno,do večeri ću se vratiti.

Čekaću te.

Stani!

Dalje nam tvoja straža nije potrebna.

Varjazi ostaju ovde.

Izvan logora. Čekajte me i budite spremni.

Razumem!

Stoj, ovde treba da siđemo sa staze.

Inače ne bismo daleko stigli.

Preskoči prepreku.

Spusti oružije.

I idi za mnom.

Harolde, mislio sam da nisi živ.

Kako mi je sin? - Živ i zdrav, kako si ti.

Sešćemo svi za sto.

Svaki je mir bolji od razdora.

Spremni smo da sklopimo mir

i prisajedinimo Rostovu,ako ćemo nastaviti da živimo po našim zakonima.

Mnogo se radujem tvom mudrom rešenju, vožde.

Ne nameravam se mešati u život vašeg plemena.

Evo ruke.

Od sada, Rostov će vam biti zaštitnik.

Iznesi predlog, Vend.

Za početak neka se Rostovljani povuku. - To će biti dobar znak.

Krenućemo izjutra. - Do povlačenja,Jaroslav ostaje ovde.

Harolde,vrati se i kaži Svetozaru neka povuče vojsku.

Meni ovde ne preti opasnost.

Slovo kneza je zakon. Popijmo za mir!

Ne.Skupo ramejsko vino.

Za mir!

Nema se vremena, kreni! - Pustite ga.

Idi s Bogom.

LOGOR VARJAGA

Snimi kakva devojka.

Došla da uteši Harolda, uoči boja. - A možda će sve da nas uteši?

Milej, dozvoli mi da oženim tvoju kćer.

Rajda je moja. - Sedi, Vend.

Hoću da ona postane Rostovska knjeginja.

Hvala ti na časti, kneže. Razmisliću.

A odgovor ću ti dati kada sve opasnosti za pleme budu otklonjene.

Goražd, šta je bilo? - Izađi da porazgovaramo.

Tiše, probudićeš Iljušu. - Izađi.

Tiše, tiše...

Jaroslava nisam video, možda više i nije živ.

Šta ti je rekao njihov vožd? - Traži otkup za kneza.

Dajmo im otkup. Možda je knez i živ. Ne smemo da rizikujemo.

Zar vas je strah od tih divljaka?Ja i moji varjazi sami ćemo ga osloboditi.

Smiri se, Harold.

Krenućemo u zoru, spremite se za boj.

Pusti prvo mene i Varjage.Zapamtio sam gde su Medvedima zamke.

Milej!

Stoj! Izdaja. Otrovan je. Umire. Pomagaj,Vend.

Čurilo, Rajda, izađite! Nas dvojica treba da razgovaramo.

Idite.

Tvoj mač.

Daj ga.

Treba da se dogovorimo,Vende.

Buljino! Konačno si stigao.

Je li sve u redu? - Tiho, Goražde.

Na tvoj znak,Varjazi će se skloniti i propustiti Rostovljane k Medvedima.

A oni neka biju jedni druge.

Malog kneza sam sakrio. Šta sa njim da radim?

Rećićemo da su ga razbojnici oteli i traže otkup.

One koji su mi videli lice... nisam ostavio u životu.

Sam ćeš ga odvesti i tražiti otkup a onda ćeš ga ubiti.

Vojnici će ga naći mrtvog, i neće moći da nas okrive.

Željana!

Idi.

Uplašila si se?

Priđi. Hajde! Hajde!

Šta ti je? Sva drhtiš. Biće sve dobro.

Sve će se uskoro završiti. - Šta će se završiti?

Gde je Iljuša? - Iljuša?

Šta će ti Iljuša, Željana? Sve ovo radim zbog tebe.

Zbog nas dvoje. Pamtiš li o čemu smo maštali?

-Pamtiš.

Ne,ostavi me.

Pusti me, hoću da idem! - Zašto?

Pokopaj je.

Rostovci! Ispred vas su izdajnici i zlotvori.

Nemojte nikoga da poštedite. Napred!

Ne ubijaj! Kazaću sve.

Ostaćeš upamćen, Vend.

Aldan, vrati se nazad.

U Rostovu je zaseda.

Buljino, kako si me samo nasamario.

Govori, gde su! Govori!

Nisam bio ja. Harold ju je ubio!

Harold.

Kopaj.

Nisam ubio Iljušu. Predao sam ga Haroldu živog.

Gde je moj sin? - Živ je, vezan u šumi.

Za sve je kriv Harold.

Zašto si sa mnom tako uradio?

Tata!Tatice!Tata!

Umukni!

Ja sam izgubio majku pa oca. Više im ni lica ne pamtim.

Sećam se majčinog mirisa. A lice sam zaboravio.

Miris krvi pamtim.

Ne mogu da ga zaboravim.

Zbog tebe nisam uspeo

da izbegnem sa ženom koju sam voleo.

Čiča Harolde, hoćeš li me ubiti?

Bojiš li se?

Znaš li...

I ja se bojim smrti. Ne veruješ mi?

Harold! - Idemo.

Tata! - Okružite ga!

Harolde, odustani, neće ti se desiti ništa, obećavam.

Sklonite se svi da ga ne bi zaklao! Svi nazad!

Ne prilazite mi s leđa.

Harolde, vrati mi mog sina, molim te!

Zar se ni Boga ne bojiš!

Ti imaš svog Boga a ja svog.

Moj bog je Odin i on mi dopušta da ubijem.

Odin je bog ratnika. Harolde, pogledaj se

kakav si ti vojnik? Ti si ubica i kukavica.

Daj da vidimo ko je od nas ratnik. Ubiješ li me, spasićeš sina.

Kaži im da se uklone. - Sklonite se svi, brzo!

Nazad.

Hajde.

Odin je velik!

Dolazim

Tata!

ne ispuštajući

oružije iz ruke.

Otvori rajska vrata! Valhala.

Tata, iz šume dolaze ljudi.

Medvedi, kneže.

Raduje me što ste došli.

Hoću da kažem,

koliko je dobro što smo svi zajedno.

Bez vas bismo teško zasnovali tvrđavu.

Tvrđava je začetak budućeg grada.

Mi smo svi različiti, kao listovi na drvetu.

Mnogo nas je, no Bog je jedan.

I sve nas ljubi jednako.

Budemo li se delili i budemo li živeli u razdoru, poginućemo.

I tela i naše besmrtne duše izgubićemo.

U jedinstvu je naša sila. Jedinstvu i ljubavi.

Mudar...kao Čurilo.

Zbog čega si došao, Višata? U rane da diraš?

Oprosti mi, Višata.

Bog će ti oprostiti, Svetozare. - Bog me je kaznio.

Rajda.

Mudro si govorio. Listovi na drvetu se razlikuju.

I naši putevi se razlikuju. Ti si knjaz,čeka te veliki put.

A ja sam obećala ocu da ću ostati sa svojim narodom.

Idi, ljudi te čekaju! Idi.

Kneže, kako ćeš nazvati tvrđavu?

Kako ću je nazvati?

Neka o tome ljudi sami odluče.

Oko tvrđave izrastao je grad i ljudi su ga nazvali-Jaroslav.

Uvažavajući kneza-osnivača.

Sećanje žitelja sačuvalo je i grb grada:

medved sa sekirom na plećima.

U istoriji je Jaroslav upamćen po nazivu "Mudri".

Pod njegovom je upravom Kijevska Rusija doživela procvat.

Njegovi su potomci vladali su Poljskom, Vizantijom,Nemačkom,Austrijom i dr.