Original subtitles

Posvećeno našim očevima i dedovima

DEGRADIRANI OFICIR

Komandirima vodova sam već naredio.

Celu noć moraju da stoje mirno sa svojim jedinicama u stroju. Jasno?

Ne zanima me šta piše u vašim papirima.

Ali to su činjenice, druže kombat (komandant bataljona).

Sa ovim papirima su već upoznati i istražni organi vojnog suda.

Zbog toga nam je i došao islednik iz vojnog suda da bi istražio celi slučaj.

Zar nije tako, druže potporučniče?

Tako je.

Ovo je sranje, a ne činjenice.

U skladu sa naredbom broj 227, pošaljite moj odgovor u odred:

Nije moj posao da se raspravljam sa njim. Moj posao je da ratujem. Jasno?

Prošli smo tri kilometra iza linije fronta, zauzeli dva uzvišenja. Mi smo...

Možeš ići.

Da, sve je to lepo.

Čak bih rekao izvanredno.

Verovatno bi vas trebalo nagraditi za takav...

...uspeh.

Uzmite!

Da nije bilo jučerašnjeg napada,

ili je možda bolje reći povlačenja,

jer vod koji je bio tamo nije ni izašao iz rova.

Šalju nam ovde balavce...

Klince koji se odmah useru...

Momak se uplašio i nije poveo vod u napad. Treba li ga zbog toga streljati?

U svakom slučaju, treba preduzeti nekakve mere.

Ako preduzmete nekakve mere, biće kažnjeno 40 posto mog bataljona.

Ko će se onda boriti?

I šta onda?

Moj bataljon ne može sam držati ceo front.

Niko od vas ni ne traži da držite ceo front.

Vama pred nosem se dešavaju nepravilnosti.

Kukavičluk, niži oficirski sastav odbija da izvrši naređenja...

Situacija je tragična.

Ako vi druže kombat ne preduzmete odgovarajuće mere,

drug islednik će morati da preduzme određene mere prema vama. Jesam li u pravu druže isledniče?

Da. -Tako je.

Preduzeti mere, znači...

Kuda? -Idemo, brzo.

Desno! -U redu.

I ti si se prodao? Pritisli su te?

Tebe štitim, budalo. Ako ovaj ostane u bataljonu, i ti ćeš da nastradaš.

I ti isto. Pokazaću ja vama.

Druže kombat!

Vod! Mirno!

Druže kombat! Uzmite šinjel!

A na tebe se ne odnosi komanda "Mirno"?

Komanda "Mirno!"važi za sve. Vod! Mirno!

Poravnajte se kada stojite u stroju!

Neka istupi komandir voda!

Nedisciplina vlada u tvom vodu.

Još nisi ni omirisao front, a već kršiš pravila.

Jesi li dobio naređenje?

Dobio si naređenje da kreneš u napad. A šta si ti uradio? Ostao u rovu?

Kako se zoveš?

Zašto nisi poveo vod, kopile?

Naredio sam vodu da sačeka artiljerijsku podršku.

Kakvu podršku?

Artiljerijsku podršku.

Pre napada pešadije na neprijateljsko utvrđenje

je potrebna

artiljerijska podrška koja treba da neutrališe neprijateljske mitraljeze,

i artiljeriju neprijatelja.

To piše u statutu a ima za cilj da se smanje nepotrebni gubici ličnog sastava jedinice.

O, kopile!

Prokletstvo!

Nije bio napunjen.

Drugovi vojnici...

Neispunjavanje naređenja komandira bataljona će se strogo kažnjavati.

Ne sme biti samovolje.

Vaš komandir voda je napravio grešku.

Iz straha nije izvršio naređenje. Taj prekršaj se tretira kao izdaja domovine.

Njegov slučaj će da razmatra vojni sud, i njihova odluka će biti konačna:

Streljanje i sramota za porodicu izdajnika.

Njegova majka, otac i svi njegovi rođaci će do kraja života

da se stide što su rođaci izdajnika i ratnog zločinca.

Ovo se odnosi i na sve vas... vojnici.

Svi vi takođe imate žene, decu...

...majke.

I oni će da plate zbog vašeg kukavičluka...

...i zločina.

Zapamtite to.

Ako se još smo jednom desi nešto slično...

Ako još samo jedan gad uradi nešto slično...

Ubiću ga lično ovim rukama.

Da li je to jasno?

Pogrešno ste napisali "degradiran". Ispravite to.

Ako ne znate kako se nešto pravilno piše, pitajte mene.

Vi samo radite svoj posao, i ne smete da pravite...

...greške. Niti gramatičke...

a kamoli političke...

...druže potporučniče.

Mi smo protiv samovolje.

Pred zakonom su svi jednaki.

I pešadinci, i vi

koji radite u vojnom pravosuđu.

Sprovođenje degradiranog oficira u štab divizije

i prosleđivanje njegovog slučaja pravosudnim organima, je rezultat vašeg predanog rada.

Ovo je bio vaš prvi ozbiljni zadatak.

Na osnovu toga kako izvršite ovaj zadatak, vaši stariji drugovi će videti

koliko ste politički pismeni

i koliko ozbiljne zadatke mogu da vam povere u budućnosti.

Opravdaću ukazano mi poverenje.

Koji ti je ovo dan na frontu?

Treći.

Jasno.

Mislio sam da sam mrtav.

Ti i jesi mrtav.

Uzmi epolete.

Čije su to epolete?

Tvoje.

Ko ste vi?

Ja sam stražar. Pazim na tebe da ne vaskrsneš.

Dobro.

Sedi i ne pomeraj se!

Ne šalim se.

Naređeno mi je da pazim na tebe dok te ne pošalju na vojni sud u štab divizije.

Ja izvršavam naređenja.

Zato sedi tu da ne bi morao da te jurim.

Zašto me odmah šalju na vojni sud?

Ja nisam kriv.

Kakve to ima veze?

Da napišem današnji datum?

Da, današnji.

Dajte da pogledam.

Izveštaj islednika

369-te streljačke divizije...

Degradiran...

Nije loše.

Sada možete otpratiti zatvorenika

do vojnog suda.

Mislim da bi trebalo pozvati kola.

Kola?

Koga mislite da vozite?

Poručnika... bivšeg poručnika? -Da.

Vidite ovako... Kada budete vodili komandanta divizije,

tada možete da zovete kola.

A sada peške. Peške.

Prvi put sam ovde. Ja...

Doduše, imam kartu.

Vidite da nije tako loše.

Umete li da koristite oružje? - Da, naravno.

Jednostavno... Ja još nikada nisam... -Naravno.

Idemo!

Kada ste stigli u diviziju? -Pre tri dana.

Na prvoj liniji fronta ste prvi put? -Da, prvi put.

Želeo sam da se borim na frontu,

ali su me u vojnom odseku

prekomandovali u vojno pravosuđe.

I to je veoma važno. Zar ne?

Da.

Ovo je veoma važno. Izvadite kartu!

Dakle, ovo je izveštaj...

Pokažite mi gde je štab divizije.

Mi smo ovde...

...a štab je ovde. Znači, treba da idemo ovuda.

Pokažite mi pravac!

Kuda ćete povesti degradiranog?

Tuda.

Jako dobro.

Za 15-20 minuta ćete naleteti na nemačke položaje.

Izvinite, ne razumem se baš najbolje u ovo.

Ovo je front, druže isledniče.

Danas su ovde Nemci a već sutra možda naši, i obratno.

Haos, a ne linija fronta.

Počnite da razlikujete neke stvari, druže isledniče.

Druže kapetane, dozvolite mi da se obratim.

Ne dozvoljavam. Skini opasač!

Druže kapetane, dozvolite mi da se udaljim. -Idite.

Razumem! -Ostanite.

Koliko imate godina?

60. -Kako ste dospeli u vojsku?

Dobrovoljno sam se prijavio.

Postoji li neko stariji od vas u bataljonu?

Za ceo bataljon ne znam. U mojoj jedinici nisam sreo nikoga starijeg.

Dobro

Dozvolite mi da se udaljim. -Ne dozvoljavam.

Izvadite kartu i dajte mu je.

Pokažite mi gde se nalazimo.

Evo, ovde.

A gde se nalazi štab divizije?

Tamo.

Jeste li to videli na karti?

Ne, propuzio sam ja celu ovu kartu na svom stomaku. Šta će mi mapa.

Odlično.

Dozvolite mi da se udaljim. -Čekajte!

Vodićete degradiranog.

Trebujte hranu za sebe i dva vojnika.

Ja ću javiti u štab divizije da ste krenuli.

Druže kapetane, mislio sam da bi...

Dozvolite mi da vas pitam nešto privatno.

Potrebno mi je najmanje dvoje ljudi.

Dosta je i jedan.

Ali on je veoma star.

A ako degradirani pokuša da pobegne?

Uradite sve da mu to ne padne na pamet.

U suprotnom, i sami ćete na vojni sud.

To bi bilo sve. Dovedite se malo u red.

Druže...

Zašto smo stali? Gde se nalazi put?

Molim?

Gde je put? -Tamo.

Pa, vodi onda! Nemamo vremena.

Razumem! -Stani!

Zatvorenik napred, ti za njim, a ja na kraju.

Pa, idemo.

Ako pokušaš da pobegneš, pucaću! Da li je to jasno?

Na koga se to odnosi. -Na njega. I na tebe.

I prekini sa pričom. -Razumem!

Sačekajte ovde.

Pazi na njega! -Razumem!

Potrebna nam je hrana za jedan dan. Za jednog oficira i dva vojnika.

Ovde nemamo oficirsku hranu.

Treba otići u zemunicu, u štab.

Onda idite! Nemamo vremena. -Razumem!

Izgleda da se poručniku jako žuri.

Ne sviđa mu se naša hrana. -Bez razgovora!

Želi da nahrani momka pre nego što umre.

Ko je to rekao?

Ja sam rekao. Gledaj ovamo! Tu sam.

Mogao sam da ležim s rupom u stomaku. Eno, tamo. Vidiš?

A ja sam živ.

Zato što je momak rekao: "Ne izlazi iz rova dok ne udari artiljerija". Zato nisam izašao.

Ako Bog da, preživeću i ovaj rat.

A njega će sutra streljati. Da li je to pošteno?

Svi vi niste poslušali naređenje.

Poslušao sam. On je rekao, "Nije vreme za umiranje".

"Živi!" Evo, živ sam.

Zato i želim da se dobro najede.

Zato nemoj da ga vređaš.

Kako se zovete?

Nemam ja imena.

Naspi komandiru!

Uzmi, momče! Jedi! -Vojniče!

Jedite.

Uzmi!

Slušaj vojniče... Donesi i meni.

Daj.

Stavi još malo.

Ovo su oficirske, a ovo za vojnike.

Roze...

Mleko. -Lepo ti živiš.

Dobro.

Zatvorenik napred, ti za njim! Napred marš!

Ne očajavaj, momče.

Druže kombat, dozvolite mi da se obratim.

Pokušao sam da se povežem sa štabom, ali nema odgovora.

Pokušajte ponovo.

Razumem!

Gde je onaj?

Ko? -Onaj usrani islednik.

Vodi degradiranog u štab divizije.

Ovo je poslednji put da te štitim.

Sledeći put će i tebe da povedu.

Žao mi je momka. Balavac.

Kažeš da ti je žao?

Bolje žali sebe.

Zašto sebe?

Meni je svejedno.

Stani!

Mislim da treba da skrenemo levo.

Ne, pravo.

Dobro misliš, druže poručniče. -Napred marš!

Idemo!

Stani!

10 minuta odmora.

Vojniče, ne ispuštaj ga iz vida.

Razumem! Neću ga ispuštati iz vida.

Moram da odem.

Odmah se vraćam.

Hoćeš?

Recite mi... Hoće li me tamo saslušati?

Hoće li me na sudu saslušati da im objasnim šta se dogodili, zašto nisam poveo borce?

Uplašio si se.

Nisam se uplašio.

U vodu mi je od 30 njih 14

ostalo u rovu.

Da sam im komandovao "Napred!", zbrisali bi nas čim bismo podigli glavu.

Bili smo Nemcima kao na dlanu.

Neprestano su nas gađali.

Kako da ih porazimo sa 14 pušaka?

Recite mi, kako? Kako?

Nikako.

Potrebna je artiljerija ili neka magija.

A meni su jednostavno naredili: Napred!

Njima je izgleda svejedno.

Ovo želiš da kažeš na sudu? -Da.

Probaj.

Hoće li to uzeti u obzir?

Neće ni da te saslušaju.

Pročitaće izveštaj i poslaće te pred zid.

Kakav zid?

Zašto pred zid?

To je sud. Moraju da me saslušaju. Neka pozovu moje vojnike da svedoče.

Da... Nećeš stići da odrasteš. A vreme ti je.

Neće oni da gube vreme s tobom.

Kako to, neće?

Tek onako će da me streljaju?

Bolje da me pošalju u kažnjenički bataljon. Tamo ću bar imati neku šansu.

Koga imaš kod kuće? Jesi li oženjen?

Ma gde oženjen? Samo jednom u životu sam poljubio devojku.

I to još dok sam išao u školu.

I tada sam dobio dobar šamar. Tvrdoglava devojka.

Sestra mi je rekla da joj se sviđam.

Imaš sestru?

Da, sestru i majku.

Hoće li saznati šta mi se desilo?

Naravno da će saznati.

Kakva sramota.

Napisaću im pismo.

Hoćete li im ga poslati? -Hoću. Piši im.

PAŽNJA! MINIRANO!

Evo! Tu je adresa.

Treba da pucate u mene ako nešto pokušam.

Šta ako pokušaš?

Razumete...

Želim da poginem u borbi. Da ubijem bar jednog Nemca, ili da uništim tenk.

Vi uradite to što mislite da treba, samo pošaljite pismo.

Spremaš se da pobegneš? -Da.

Vi pucajte. Ako me pogodite, znači da mi je takva sudbina.

A ako ne, dokopaću se prve linije, uključiću se u borbu, i tamo ću da poginem.

Neću da te ubijem.

Ako želiš da bežiš, beži. Samo... Tvoja stvar.

Ako nećete pucati, i vas će poslati na vojni sud.

Poslaće i mene i njega. Njega posebno.

Šta je sad ovo?

Spasio sam svoje ljude, a vas će ubiti zbog mene.

Dižite se! Brzo!

Rekao sam, dižite se!

Rekao sam ti da ustaneš!

Brže!

Po naredbi štaba divizije...

Uhapšen si!

Bićeš pod posebnim nadzorom

zbog grubog kršenja discipline.

Zabranjeno je razgovarati sa zatvorenikom.

Zabranjeno je propisima. Sve sam video!

Kriv sam, druže poručniče.

Kriv...

Kako da znam da nisi u dosluhu s njim?

Zapamti... Politički komesar je javio u štab divizije

da smo krenuli pre dva sata.

Ako se ne pojavimo u štabu u određeno vreme

to će značiti da nismo izvršili naređenje. Svi mi zajedno.

Čak i ako me ubijete

vas će tražiti, pronaći i kazniti.

Je li ti to jasno?

Mogao bi ti biti otac. Prestani da se dereš na njega.

Prekini, ili ću da pucam.

Zašto? -Zbog neizvršavanja naređenja.

Nije bilo nikakvog naređenja.

Zaveži!

Jesi li me razumeo? -Nisam.?

Druže poručniče...

Meni je naređeno da dostavim zarobljenika u štab divizije i da ga predam vojnom sudu.

Naređeno mi je da ga dostavim živog, i ja ću to da uradim.

Predlažem da nastavimo put. Treba da stegnemo pre mraka.

Ovako je već bolje.

Kreni!

Napred marš!

Ovo je bivši nemački bolnica.

Gde si nas to doveo?

Idemo u štab divizije, druže poručniče.

Kroz nemačke položaje?

Gde se nalazimo?

Iza nemačkih linija?

Rekao si da poznaješ ovaj kraj.

Tako ti je to. Juče je bilo iza njihovih linija, danas iza naših.

Pogledaj šta tu sve ima. -Šta radiš tamo?

Kradeš?

Kada ovuda prođu lovci na trofeje, više ništa neće ostati.

A ovde ima korisnih stvari, poručniče. Pogledaj!

Ne diraj to!

Rekao sam da to ne diraš!

Vojniče, hoćete li izvršiti naređenje?

Čekaj malo.

Pucaću ako odmah ne izvršite naređenje.

Probaj ako smeš.

Spusti pušku!

Spusti ti pištolj!

Prekinite!

Ubiću pasjeg sina, nemam šta da izgubim.

Prvo ću ja tebe ubiti. -Hajde probaj.

Spustite obojica oružje. Spustite, rekao sam.

Zar nemate pametnijeg posla.

Umoran sam od vas, dečurlijo.

Niste ni nedelju dana na frontu, a već bi da ubijate.

Jesi li nekada ubio čoveka, a da to nije bilo u borbi? Odgovori brzo.

Ne. -A ti?

Ne, ali ja...

Ponašate se kao dva petla. Nikad nemate mira.

Moramo krenuti.

Prestanite da pljačkate.

Rekao sam da prestanete!

Šta ti je poručniče? To su nemački medicinski instrumenti.

Dobro će doći u našoj bolnici,

ili ćemo ih predati u štabu, poručniče.

Hoćemo li stići u štab pre mraka? -Hoćemo.

Poručniče?

Gurni dva prsta u usta, lakše će ići.

Uhapšeni!

Uhapšeni!

Gde je puška?

Uzeo je sa sobom. -Šta je ovo?

Ova je nemačka, nije naša.

Prokletstvo!

Stoj!

Ne možeš pobeći daleko!

Stani, rekao sam! Stani!

Stani, pucaću!

Ipak je pobegao.

Pronaći ću ja tebe!

Čuješ li me?

Vrati se dok još nije kasno! To je naređenje.

Sve ću ti oprostiti!

Svakako mi nećeš pobeći!

Vrati se, kopile!

Pobegao je.

Kako je to moguće?

Ja sam kriv, druže poručniče.

Ti...

Pustio si ga. Ti...

Dao si mu oružje.

Nagovorio si ga.

Nisam, druže poručniče.

Možemo li ga stići?

Teško.

Dobro... Onda treba što pre da stignemo do štaba

i javimo im da je prestupnik pobegao.

A tebe treba uhapsiti.

Zbog izdaje domovine.

Zbog gubitka oružja.

Za saradnju sa prestupnikom.

Jesi li me razumeo?

Kriv sam, druže poručniče.

Šta kriv, kriv... Šta ako i ja odem na sud zbog tebe?

Hoćeš li i onda reći da si ti kriv?

To je moja vojnička dužnost. Odgovaraću ako sam kriv.

I tebe će streljati. -Verovatno hoće.

A tvoja porodica će u logor. -Nemam ja nikoga.

Napisaću izveštaj.

Sve ću detaljno opisati.

Da ste mu dali pušku i pustili ga da pobegne.

Uhapšeni ste!

Imam pravo ubiti vas na licu mesta,

ali ja vam poklanjam život.

Samovolja nije rešenje. -Kako želite.

Šta je ovo? Zašto ćutite?

Šta to radite?

Ništa. Sada je sve u redu.

Šta znači "Sada je sve u redu"?

Dobro... Krenimo, poručniče!

Gde?

U štab divizije. -Ja ne idem.

Ne idem bez zatvorenika.

Kako hoćeš. Onda idem sam.

STOJ!

Slušaj...

Slušajte... Vama se obraćam, druže...

Čekajte.

Ne mrdaj! Dvaput ti neću govoriti.

Ko si ti? -Partizan.

Idemo! -Gde?

Kod mene.

Jesi li ti jedini partizan ovde? -Jesam.

Hajde, požuri! -Zašto si sam?

Gde su ostali?

Stani!

Stigli smo.

Ulazi!

Rekao sam, ulazi!

Zašto si me napao?

Zar ne vidiš da sam naš?

Ne zanima me ko si ti.

Sedi i ćuti.

Slanina se pokvarila.

Smrdi.

Šta sve vi jedete.

A što ti ovde jedeš? Kolače?

Jedem meso.

Stanite!

Jesu li Nemci tamo iza šume?

Moguće.

Mi napadamo, oni se povlače, mi se povlačimo, oni napadaju.

Sve se vrti u krug.

Možda je bolje da sačekamo da padne mrak.

Možda je bolje sačekati, ali ti žuriš na vojni sud.

Da... Žurim.

Samo radim svoj posao.

Dobro ga radiš. Poveo si jednog na streljanje, a dovešćeš dvojicu.

Kako dvojicu?

I zašto na streljanje?

Sud će odlučiti.

Sam si rekao da je kazna za gubitak oružja streljanje. -Da.

Sud će da odluči. Mene i sebe vodiš na streljanje.

Zašto ste tako sigurni da će i mene streljati?

To je sud.

Vaš kombat strelja bez suđenja i istrage.

Tamo se zna red. Možete izneti svoju odbranu.

Zar nije tako?

U svakom slučaju će te streljati.

Ne... U izveštaju ću sve detaljno da objasnim.

Kako se sve tačno dogodilo. Kako ste vi...

Ti si oficir pa i treba da pišeš. Samo, to ti ništa neće pomoći.

Hoćemo li jesti?

Vojniče, naređujem vam da naložite vatru. Odmorićemo se malo. Izvršite naređenje!

Razumem! Svejedno će te streljati.

Idemo poručniče. Moramo pronaći mesto gde ćemo naložiti vatru.

Žedan sam.

Voda ti je tamo u uglu.

Odlazim!

Neću te pustiti.

Loše te hranim?

Zašto mi nećeš dozvoliti da odem?

Moram da idem.

Probaj!

Ne ideš ti nigde!

Šta ću ja da jedem?

Stavi konzervu da se malo zagreje.

Bliže vatri.

Tako...

Imam i hleb.

Cigarete...

Mogu li da dobijem cigaretu, druže poručniče.

Zapalite.

Zašto ste došli na front?

Niste morali.

Šta da radim kod kuće? Dobrovoljno sam se prijavio.

Imate li dece?

Nemam nikoga. -Poginuli su...

ili nestali?

Ako je tako, mogu da zamolim komandu da ih potraže.

Šta ima ti da moliš nekoga. Bolje bi ti bilo da se brineš o sebi.

Dakle... Ja nisam kriv.

A ovaj degradirani je kriv? -Da. Mislim... Oni tamo će da odluče.

Izveštaj je kod tebe u tašni. Kada si pisao izveštaj

već tada si osudio poručnika.

Morao sam. To mi je posao.

Odkud vi znate da imam izveštaj u tašni?

Znam ja mnogo toga.

Umoran sam od tebe, poručniče.

Konzerva se neće ugrejati. Premesti je.

Šta će biti ako dođem pred vojni sud?

Hoće li mojoj majci napisati da sam ja prestupnik?

Naravno da će napisati. Obavezno će napisati.

Onda ću joj ja napisati pismo.

To je u redu.

Draga mama...

Jesi li ugasio vatru?

Idemo!

Šta ti je, ženo? -Sine...

Sine moj, došao si.

A ja sam govorila Ragozinovoj ženi: Vratiće se moj Aljošenjka, videćete.

A ona je samo stajala i klimala glavom.

Pitala sam komandira zašto klima glavom, a on mi je odgovorio da je bolesna.

Nije klimala glavom dok je moj Ljošenka bio ovde.

A sada klima glavom.

Kako je to moguće?

Nisam očekivala da ću te ponovo videti.

Petruša...

Vratio si se.

Moj muž...

A ja te nisam čekala.

Udala sam se.

Mislila sam da si poginuo.

A ti si živ moj Petenjka, živ si...

Vi ste me pomešali s nekim.

Srce moje...

Od kada si otišao u građanski rat, nije bilo vesti od tebe.

Mislila sam da si poginuo.

Molila sam se, a posle sam se udala.

Rodila sam sina...

To je on.

Uskoro će da se vrati. Otišao je u šumu.

Otišao je u šumu. Došli su Nemci, a on je otišao.

Moj muž je Grigorijev sin.

Sećaš li se?

Sećaš li se? Onaj s krivim nogama.

Uvek si ga zadirkivao.

Idemo!

Nije on ljubomoran.

Idemo kući!

Njega ionako

nikada nema kod kuće.

Hladno je napolju. Možda će teba da posluša i vrati se u kuću.

Petruša...

Idemo, dragi...

Pogledaj! Opet je šetao bos.

Poludeću zbog njega.

Oduvek je bio tvrdoglav.

Ništa ne može ući u tu njegovu tvrdu glavu.

Kako možeš da šetaš bez čizama? Brzo ih obuj jer će ti smrznuti noge.

Ko je to uradio? Nemci?

Nemci se nisu vraćali. Zauvek su otišli.

Poveli su i moga sina.

Dolazio je naš, sovjetski komandir.

Lep, mlad, veseo...

Pitao je ko je bio starosta (upravnik sela) kada su ovde bili fašisti.

A Rogozinova žena

je pokazala na nas.

Moj muž se uplašio da će im reći za našeg sina. Rekao je da je on.

Kako je to smešno. Ko će verovati staroj budali.

Svi su otišli

a on nikako da se vrati kući. Šta da se radi?

Reci mu ti Petruša.

Nisam ja Petruša. -Tebe će da posluša.

Kao deca ste se zajedno igrali.

Petruša... Dođi ovamo!

Ispekla sam krompir.

Upravo sam ga izvadila iz peći.

Kada je bio ovde naš oficir? -Nedavno.

A Rogozinova žena je samo klimala glavom... -Imate li lopatu?

Imam. Šta će ti?

Treba mi.

Kako ti kažeš. Odmah ću je doneti.

Stani!

Šta je bilo? -Tragovi.

Pa šta? -Šta ako su to njegovi tragovi?

Za mnom!

Da, to su njegovi tragovi.

Šta si pronašao?

Epolete. -Znao sam.

Sada ću da pucam. Više mi nećeš pobeći.

Odveo te ili ne, sada mi je svejedno.

Imam pravo da te streljam na licu mesta zbog pokušaja bekstva.

Bez suđenja i istrage. Na licu mesta. Da li ti je to jasno?

Petrušu...

Moga Petrušu...

Beži odavde!

Stani! Ne mrdaj! Jesi li razumela?

Moj muž se vratio.

Druže potporučniče, ne grešite dušu. Ne pucajte u ženu.

Ko ti je ona?

Nije mi niko.

Zašto te onda naziva mužem?

Ne diraj moga Petrušu. Ne diraj ga...

Hoćete li mi pomoći? -Hajde.

Ko ga je obesio? Naši ili Nemci? -Naša.

Njegov sin je bio starosta kada su ovde bili fašisti.

Žena je poludela.

Pitam te još jednom.

Ko ti je ova žena?

Kako zemlja može da trpi idiote poput tebe?

Zemlja sve trpi.

Drži ga.

Tako...

Ja odlazim.

Nije ti bilo dosta šetnje? Oprostite mi...

...ako možete.

Mogu. Zašto i se prijavio u vojsku ako ne želiš da slušaš naređenja?

Došao sam da branim domovinu.

A slušati naređenja...

Ovde nemam nikoga čija bi naređenja trebao slušati.

Ovo je moj život i sam odlučujem šta ću da radim s njim.

Zbogom kopile.

Stani!

Rekao sam, stani!

Misliš li da se šalim?

Misliš li da je tebi sve dozvoljeno?

Obojica to mislite, ali vlast vam to neće dozvoliti.

Stani! Rekao sam da staneš!

Šta si to uradio?

Metak je prošao. Nije zakačio kost.

Izdrži, izdrži...

Nisam gađao u njega. Samo sam opalio.

Zaveži, kopile fašističko!

Smiri se. -Mogu li pomoći.

Već si mu dovoljno pomogao.

Izdrži, izdrži...

Stanite.

Već 100 puta sam vam rekao: Nemojte nas pratiti.

Tražim svog sina. -Čekajte ga kod kuće.

Otišao je u šumu.

Nisi ga video? -Nisam.

Ponavlja jedno te isto.

Ostavite je na miru, druže poručniče.

Idemo.

Ovde su neka kolica.

Treba ih okrenuti.

Hajde, okreni prema meni!

Ne pritiskaj polugu.

Nemoj! Ostavi to!

Budale...

Mogao sam već biti na prvoj liniji fronta.

Mogao, mogao... Stalno ponavljaš jedno te isto.

Postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, dečko.

Mislite li na smrt? I ja sam razmišljao o tome.

Ne smrt. Pričam ti o životu.

Ponekad je...

Ponekad je šta?

Ponekad je život teži od smrti.

Otac mi je uvek govorio

da nije najgora stvar

u životu umreti.

Živeti je mnogo teže.

Ne sećam se tačno.

Poznata vam je ta misao? -Poznata, poznata...

Je li ti otac još uvek živ?

Umro je još pre rata. Smrznuo se u snegu.

Voleo je da popije?

Dešavalo mu se.

Hej, ne stoj, ne stoj

na planini strmoj

Ne dozvoli da ti opada lišće

u plavo more

Ne dozvoli da ti opada lišće

u plavo more.

Jer u plavom moru

plovi brod

Jer u plavom moru

plovi brod

A brod plovi

i seče talase...

Daj ruku!

Evo, stigli smo.

Konačno.

Predaj izveštaj. -Znam i sam.

Zašto nema stražara?

Majku ti milu...

Previše je tiho ovde.

Bojiš li se?

Bojim se.

Nemaš čega da se plašiš. Leži i odmaraj.

Smrt je veliko olakšanje.

Molim?

Ništa.

Tamo nema nikoga. Juče su bili ovde.

Šta da radimo?

Gde su nestali?

A da se vratimo?

Sa njim ili bez njega.

Sedite ovde.

Zar nema suda? -Nema.

Ne ulazi! Pucaću!

Koliko imaš vojnika? -Vojnika?

Ovo su svi moji vojnici.

Umiru jedan po jedan.

Jutros ih je bilo 11, a sada ih je ostalo samo 7.

Trebalo ih je evakuisati. -Trebalo?

Nikoga nije briga za njih. Samo su se pokupili i otišli.

Ostavili su mi samo alkohol. Kako da im pomognem kada nemam ništa drugo?

Zar očekuju da ih izlečim alkoholom?

Smiri se, draga. Smiri se.

Samo mi reci šta se ovde dogodilo.

Front se pomerio i štab je premešten.

Nama iz saniteta

je naređeno da sačekamo ovde u zemunici i da će bolnicu kasnije prebaciti u pozadinu.

Već dva dana čekam ovde.

Jesi li ti doktor ili medicinska sestra?

Ja...

Nekada sam bila hirurg,

a sada su mi oni gadovi ostavili samo alkohol.

Oni samo umiru, umiru... Razumeš?

Svaki dan umiru.

Ne plači. Pokaži mi ko je od njih još uvek živ.

Ovaj?

Ovaj je mrtav.

Ovaj je živ.

Ovaj je takođe mrtav.

A ovaj? -Ovaj je živ.

I ovaj je još uvek živ. -Pomozi mi!

Šta hoćeš da uradiš s njim? -Treba izneti žive na svež vazduh.

Ovde je zagušljivo.

Nije dobro da leže ovde zajedno s leševima.

Bravo, daj ruku.

Idemo, ovamo!

Samo pažljivo.

Dobro, dobro... Idemo, idemo...

Tako... -Ovuda!

Stavimo ga bliže vatri.

Stavimo ga ovde. -Hajde, hajde...

A ovaj? Je li naš? -Naš je.

Ima ranu od metka.

Šta ti se dogodilo?

Zalutali metak. Doktorko, imate li nešto protiv bolova?

Hoćeš li alkohol?

Daj mi šolju!

Hajde, na eks, da ne bi spalio grlo.

Bravo! Polako, polako...

Tako...

Biće ti bolje. Strpi se malo. Tako...

A onoga nisi video? Gde je nestao?

Nisam.

Mila...

Znaš li gde mogu da nađem konja i sanke?

Treba prevesti ranjene.

Konja i sanke?

Prevešćemo ih sankama. Znaš li gde ih možemo pronaći?

Morate ići u susedno selo.

Tamo postoje sanke i konj.

Je li daleko? -Da li je daleko?

Preko brda nije daleko. Samo, sama neću moći da ih dovezem.

Reci Petruši da pođe sa mnom.

Petruša je bolestan.

Sačekaj draga, sačekaj... Smislićemo već nešto.

Druže poručniče, u podrumu su ranjenici. Treba ih evakuisati.

Potrebne su nam sanke. Pomozite!

Gde da potražim štab?

Ne znam. Premestili su ga još juče.

Gde?

Gde... Bliže frontu.

Zašto nisu mislili na nas?

Zar nas niko neće tražiti?

Neće.

Ni vas, ni mene? -Ni vas, ni mene.

Namerno si nas vodio pogrešnim putem!

Druže poručniče, ovo je front. Štab se stalno premešta s jednog mesta na drugo.

Sve ovo je neozbiljno.

A šta se dogodilo sa sudom?

Biće suda. Kako ćemo da vodimo rat ako nemamo sud?

Idemo, druže poručniče. Treba pomoći ranjenicima.

Idemo.

Ovuda!

Držite, druže poručniče.

Držim ga.

Stavimo ga ovde.

Kako se zove? -Nemam pojma.

Zovem se Ivanov, druže kombrig (komandant brigade).

Pomešao si me s nekim, Ivanov.

Nisam Vladimire Mihajloviču.

Ne toliko po licu. Prepoznao sam vas po leđima.

Prolupao je. -Nije. Glava mu je u redu.

Ludi tako ne govore, -Zdravo, druže kombrig.

Bolje bi bilo da ništa ne govoriš, Ivanov.

Idemo Petruša... Treba da dovezemo sanke.

Draga... Petruša ne može. Poručnik će ići s tobom.

Idemo... Idemo, draga... Idemo.

Onda, krenimo... -Sačekajte!

Šta je to pričao ranjenik? Rekao je da ste vi kombrig.

Bunca. Pomešao me je s nekim. -Nije.

Čuo sam da je izgovorio ime... Vladimir Mihailovič.

Zabunio se.

Zašto vi, Vladimire Mihailoviču, živite sa lažnim dokumentima?

Okreni se i idi! Brže!

Ranjenici ovde umiru, a ti postavljaš pitanja.

Nalevokrug! Napred marš!

Izvrši zadatak! Imaš dva sata da izvršiš zadatak i da se vratiš. Brže!

Balavac.

Krenimo doktorko! Ima tamo još živih.

Idemo, druže kombrig.

Poznaješ li ga?

Zajedno smo krenuli u rat.

41-ve.

Zlatni čovek.

Spasio je našu opkoljenu brigadu.

Bili smo spremni da mu ljubimo noge, ali su iz komande rekli

da smo izdajnici jer smo se povukli.

Rasformirali su našu brigadu.

Njega su poslali na vojni sud.

Kako je preživeo?

Tražim svog sina.

Jeste li videli moga sina Aljošenku?

Vi ste ga poveli sa sobom.

Jeste li videli moga sina?

Zove se Aljošenka.

Vi ste ga poveli sa sobom.

Hajde... -Dajte ga tamo!

Tako...

Možeš li da izdržiš? -Mogu.

Izdrži još malo.

Možda će nas tvoj komandir izvući iz ove situacije.

Nije on komandir. On je obični vojnik.

Za mene je on komandir.

Tamo su Nemci.

Njih petnaestorica. Dolaze ovamo.

Takva nam je sudbina.

Treba bežati odavde.

Brže!

Mi možemo pobeći. A oni? -Šta oni?

Pobij ih sve. To bar umeš da radiš. Imaju li neka tehnička sredstva?

Ne, samo vojnici.

Kako idu? U stroju, ili su raštrkani?

Zajedno.

Hodaju polako, osmatraju i tiho pričaju.

Daj mi mapu.

Možda će proći pored nas a da nas ni ne primete.

Mala je verovatnoća za nešto takvo.

Verovatno traže put do svojih.

Dakle, ovde je reka...

Nemaju kuda da prođu. Moraju preko nas.

Koliko imamo živih boraca? -Sedmoricu.

Ko može da drži oružje? -Mogu ja.

Samo me okrenite na stomak i ja sam spreman.

Dobro, Ivanov. -Mogu i ja, druže kombrig. -I ja...

Doktorko...

Najvažnije je da budemo tihi

da bi mogli da sačuvamo ranjenike.

Kada se pojave, moramo ostati mirni. Jesi li razumela?

Pucaj samo ako ne bude drugog izlaza.

Ako nešto krene naopako, kreni onamo, prema reci. Jasno?

Dobro. Razumem, druže kombrig! Hvala.

Za sada... nema na čemu.

Kako se zoveš? -Vojni doktor trećeg ranga...

Pitam te za ime.

Sofija.

Sofija Borisova.

Pa, Sofija Borisova... Sačuvaj bar jedan metak. U redu?

Pa... Jesi li shvatio koji je tvoj zadatak? -Jesam, druže kombrig.

Drži se, čoveče, drži se... -Razumem.

Uskoro će se pojaviti.

Rekao si da ih ima 15? .Da.

Ne pucaj pre nego se svi pojave. Dobro? -Razumeo sam.

A kako se vi prezivate, druže kombrig?

Šta će ti to?

Ako preživim...

Da me pošalješ na sud? -Šta to pričate?

Naprotiv...

Za početak gledaj da preživiš, posle ćeš da misliš o tome.

Ne zatvaraj oči kada počneš da pucaš.

Kako ti je rana? Hoćeš li izdržati?

Izdržaću. Hvala vam, druže kombrig.

Prestani. Kako si mi se ranije obraćao?

Nikako.

Onda tako i nastavi.

Da li je to istina?

Šta? -Da ste kombrig.

Nekada sam bio. Sada više nisam.

Jeste li i vi pobegli?

Ne. Ne bi se usudio. Četrdeset prve

je sve još bilo u haosu.

Niko nije znao da se bori. Nije se znalo šta je ispravno. Tada su svi bili kao ti sada.

Jesu li vas pomilovali?

Tako nekako... Postavili su me pred zid...

I...

Odjednom se začula artiljerija. Nastala je panika. Svi su se razbežali.

Nije im bilo do streljanja.

Svuda oko mene je bila vatra i dim. Ja sam bio ranjen.

Trčao sam s jedne strane na drugu, ni sam ne znam gde.

Nisam imao nikakvih dokumenata niti činova. Kao i ti sada.

Svojih sam se plašio više nego Nemaca.

Hteo sam da poginem što pre.

Nisam imao pojma gde je pozadina, a gde front.

Leševi su bili na sve strane.

Pokupio sam neka dokumenta

i krenuo...

Izgubio sam svest i probudio se na nekim kolicima.

Posle su me odvezli u vojnu bolnicu

pod tuđim imenom i sa tuđim dokumentima.

Pomislio sam da me nisu prepoznali kada su me poslali nazad na front.

Obični vojnici ne požive dugo u ratu.

Tako to ide. Neko ne može da preživi a neko ne može da umre.

Šta to znači?

Kakav sam ti ja vojnik? Skoro sam slep...

...mator.

A meci me zaobilaze već dve godine, pa sam pomislio

da ćeš možda i ti posle vojnog suda

da završiš u kažnjeničkom bataljonu, pa ćeš da ratuješ još malo,

možda i preživiš...

Mislio sam... Ako reše da te streljaju da stanem pored tebe.

Njima je svejedno koliko će budala da pošalju na onaj svet.

A vidiš šta se desilo sa sudom. Opet me je zaobišao.

Evo...

Jesu li to oni? -Jesu.

Polako, polako... Ne pucaj!

Oprosti mi!

Sine...

Nisam uspeo da vas zaštitim.

Vladimir Nikolaevič Smirnov.

Vladimir Ivanovič Smirnov.

Jesu li rođaci?

Nisu. Samo se isto zovu i prezivaju.

SLAVORKC-KERESTUR 07. 01. 2015.