Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

VERDI - sedma epizoda -

Marijanijeva smrt je zatekla Verdija nespremnog.

U isto vreme potresla ga je i smrt Alesandra Manconija,

pisca kome se divio i koga je naprosto obo�avao.

Ose�ao sam puno po�tovanje za pisca koji je pisao tako lepe knjige.

To nisu knjige, to je uteha za celo �ove�anstvo.

Maestro, u�ite unutra.

Nekoliko godina ranije, Klara Mafei je upoznala Verdija sa Manconijem.

Tom prilikom se ponosni Verdi pona�ao stidljivo kao de�ak.

Kako da opi�em Manconija?

Kako da opi�em ose�aj koji je probudio u meni?

Kao da je svetac. Klara ga je tako zvala.

Posetio je Manconijev grob posle sahrane,

da izbegne indiskretne poglede radoznalaca.

Sahranjen je u crkvi San Fedele.

Imao je 88 godina.

Zapravo, �eleo je San Pietro, ali smrt ga je pretekla.

Hvala Vam.

Rikordi, �eleo bih...

Ne, nije va�no.

Moram da javno poka�em svoja ose�anja za njega. Predla�em...

Ne, moram da razmislim. Klara?

O �emu da razmislite?

Pisa�u Vam, a Vi to pismo poka�ite gradona�elniku.

Ili bolje da mu ja li�no pi�em.

Verdi je pisao gradona�elniku Milana

i ponudio mu da napi�e zadu�nu misu za Manconija.

Veliki deo te mise je napisao u Parizu.

Tada je Mucio �iveo u Parizu.

Verdijev magi�ni napitak.

Mucio �e me izvesti. On je pravi Pari�anin.

Lepo se provedi.

Gospo�e...

Maestro...

Verdi je uklju�io i "Libera me Domine"

komponovan godinu ranije u �ast Rosiniju,

a koji nikada nije bio izveden.

Dan gneva, dan kada �e svet izgoreti u plamenu.

Ritual ove zadu�ne mise ili rekvijema je kao i libreto

duboko podeljen. Libreto je podeljen godinu dana ranije.

To vi�e nije ponizna molitva nego sve�ana katoli�ka misa.

Umesto ljubomore, be��a��a, izdaje...

postoji samo kona�na dramati�na situacija: susret �oveka sa smr�u.

Sudnji dan. Dan gneva.

�ovek zna da mora umreti i s bolom o�ekuje neizbe�an doga�aj.

Razapet je izme�u nade i ose�aja straha.

22. maja 1874. rekvijem je izveden u crkvi Svetog Marka u Milanu.

Ta�no godinu dana posle Manconijeve smrti.

Izvo�enje je bilo pod okriljem grada.

Bio je prisutan gradona�elnik i gradski ve�nici. Me�u njima i Arigo Boito.

On je to sve podr�ao.

Prisustvovalo je 2500 ljudi, muzi�ari, zvani�nici i kriti�ari �irom Evrope.

Verdi je dirigovao, a jedna od solistkinja je bila Tereza �tolc.

Verdi je sa misom obi�ao celu Evropu. Pratila ga je �uzepina

i naravno Tereza �tolc, koja je pevala.

�uzepina se ose�ala umornom.

Klara, veruj mi da sam jako obeshrabrena.

Kako da verujem bilo kome?

Sme�no je koliko sam razo�arana svim pri�ama o ljubavi i odanosti.

Ona je i dalje bila sumnji�ava.

Florentinski list "Il Pungolo" je objavio seriju �lanaka.

Uvek ista pesma.

U �lanku "Karijera i avanture Tereze �tolc, nema�ke sopranistkinje".

Ona je zapravo bila �ehinja.

Sve su to la�i.

Jesi li videla? -Jesam, pa to je stra�no.

Marija Valdman, mecosopran, je tako�e pevala u Rekvijemu.

Don Karlos, kojim je dirigovao Marijani, je bio uspe�an.

Verdi i �tolc treba da su mu ve�no zahvalni.

Ta �tolc je jedna velika zavodnica

Izgleda neodoljivo, �to joj je Verdi na neki na�in priznao.

Verdi i �tolc su izdali Marijanija.

Sve su to la�i, sramne la�i.

�ta �u sada da radim? Ne mogu da ignori�em.

Mora�. Bude� li demantovala bi�e jo� gore.

A Verdi? �ta �e on re�i, ako bude video?

Veza �tolcove i Marijanija je vremenom zahladnila.

Ona je lukava i iskusna kurtizana.

Lukava i iskusna kurtizana.

Znaju�i da mo�e da bira, izabrala je sjajniju zvezdu.

Maestra Verdija.

Oni pominju i njegovu suprugu. -Gospo�u �uzepinu?

Tu, na dnu stranice.

Njegova supruga, �uzepina Streponi je primetila

da Tereza ne samo �to izvodi njegove opere,

nego zadovoljava i maestrove strasti.

O, Bo�e!

Mnoge glasine o Verdiju, Marijaniju i Terezi

poti�u iz tih skandaloznih novinskih �lanaka.

Bez obzira na prezir prema tabloidnom novinarstvu

mora se priznati da oni sadr�e bar zrnce istine.

Najzad, Marija Valdman koja je tako�e pevala u Aidi i Rekvijemu

nikada nije dovo�ena u vezu s Verdijem, a Tereza jeste.

Kako god bilo, ta pri�a je do�la do svog poslednjeg �ina.

Godinu dana posle turneje sa Rekvijemom,

Verdi i �uzepina su tri meseca bili u Parizu zbog Aide.

I Tereza je bila u Parizu, ali u drugom hotelu.

Pevala je naslovnu ulogu u operi.

Marija. -Da, gospo�o, �ta je bilo?

Kad se maestro vrati, reci mu da sam iza�la.

Ne vra�am se na ve�eru.

Ali, gospo�o... -Ostavila sam mu poruku.

Ovo pismo je objasnilo �ta se to promenilo u njihovom odnosu.

Zbog boljeg razumevanja, treba ispri�ati doga�aj od prethodne ve�eri.

Te ve�eri se Verdi spremao za izlazak.

Izlazi�? -Da.

Skoro �e ve�era. -Vrati�u se.

Ide� u hotel Ric? -Da. -Ve� sam se raspitala.

Gospo�a �tolc je dobro. Sino� sam ti to rekla.

Znam, ali ona danas nije imala probu. Moglo bi biti problema.

Znam, ali...

Dragi moj, ona ti nije ni �ena, ni �erka, ni sestra, a dobro joj je...

mogao bi jedan dan da je ne vidi�.

Nije poznato �ta joj je odgovorio. U svom pismu �uzepina

spominje gorke i te�ke re�i.

Mogu�e je da joj je Verdi pomenuo njenu ru�nu pro�lost.

Kad je spomenula tu epizodu, nastavila je:

Ne znam da li je to istina ili nije,

ali znam da si poslednjih �etiri godine obasut njenom pa�njom.

A to se ne bi moglo opisati kao akt milosr�a.

Uvek sam bila ljubazna i susretljiva prema njoj.

A �ta mi se pru�a za uzvrat?

Gorke i te�ke re�i.

Ako je tako, bolje je da se sve zavr�i.

Ako nije, ne obra�aj toliko pa�nje na nju.

Zapamti da sam ja, tvoja �ena, koja prezire tra�eve,

sada primorana da ih prihvatim.

Znam da sam u pravu i ne o�ekujem milostinju,

ali tra�im da o tome razmisli�.

Da li tra�im previ�e?

Ovo pismo je dokaz krize nastale izme�u Verdija i �uzepine.

Pitanje je da li su �izepinine sumnje potvr�ene.

Na ovo se ne mo�e odgovoriti.

Ni �uzepina, nakon �etiri godine, nije imala odgovor na to.

Ipak, na osnovu nekih dokaza, mogu�e je izneti neko mi�ljenje.

Samo mi�ljenje.

Izgleda da ni�ega nije bilo izme�u Verdija i Tereza.

Verdi je bio grub prema �uzepini. -Da, toliko gorkih re�i,

nasilnih i grubih.

Logi�no je, ako je neko bio nepravedno optu�en.

A inteligentna Tereza, znaju�i da tu nema ni�ega,

bila je u boljem polo�aju. Mogla je pogledati �uzepini u o�i

i mogla je �uvati Verdijev interes, ma kakav on bio.

Interesi, �elje. Treba li Verdija osu�ivati za to?

On je �ovek, ali je i kreativni genije.

Mo�da Tereza nije dra�ila njegovu pohotu, ali ma�tu verovatno jeste.

Mo�da zbog gorkog iskustva sa Don Karlosom.

Ili je u njenoj �enstvenosti, na�ao inspiraciju za Aidu.

Da li je ona postala njegova inspiracija?

Mo�da je �uzepina zato ogor�ena.

Verdijeva reakcija na pismo nije poznata.

�uzepina je provela tu�no leto u Santa Agati.

Tereza je oti�la da peva u Rusiju.

Po povratku njeno prijateljstvo sa Verdijem je bilo manje toplo.

Dozvolite mi, gospo�o. Malo nakrenite glavu.

Toliko? -Ne previ�e.

Eto, toliko.

Ne pomerajte se.

Budite mirni.

Gotovo.

Ova je fotografija i danas u Santa Agati. Potpisala je �uzepina.

Posle dve godine mir se vratio. Oluja je pro�la za uvek.

Mome Verdiju sa ljubavlju...

i u znak se�anja na stare dane.

Sa ljubavlju i u znak se�anja na stare dane.

Ne za uvek, nego za stare dane.

Kao da ka�e: Zaboravimo sve.

Ako je htela da mu ne�to oprosti,

opro�taj je re� 'se�anje'. Suptilni nagove�taj.

Santa Agata, 8. septembar 1878. Tvoja Pepina.

Kakva �ena. Ne �eli da privatna drama ima dru�tvene posledice.

Telegram od prefekta Parme.

Na ruke senatora �uzepe Verdija.

Senator? -Postao sam senator zbog svojih prihoda.

Dao sam 13.000 lira za porez.

Nemogu�e. -U politici je sve mogu�e.

Obja�njeno mu je da je postao senator zbog umetni�kih postignu�a.

Jadni Piave je umro posle osam godina patnje.

Umro je i kralj Viktor Emanuel II.

Vaskrsao je Boito, biv�i vo�a mladih pobunjenika.

Boito. -�ta je to?

"Mefistofeles". Rikordi mi je poslao partituru.

Boitov "Mefistofeles", prera�en je i ponovo izveden.

Sada je do�iveo veliki uspeh.

Evo i posvete od Boita.

Onaj Boito koji te je optu�io za dekadenciju?

Poslao ti je svoju operu, sa posvetom?

Izgleda da je nekada�nji mladi buntovnik, postao odrastao �ovek.

Oni su zime provodili u �enovi, sada u apartmanu palate Dorija.

Zdanju u kome su odsedali kraljevi, pape i carevi.

Mala Filomena, Marija kako su zvali

svoju usvojenu k�erku, nije vi�e bila dete.

Danas se udaje.

Kako izgledam, strina? -Kao an�elak.

Prekrasno. -Kakva je bila tvoja ven�anica kad si se udavala?

Moja haljina? -Kad si se udavala.

�ovana.

Navuci rukavice.

Ti si praznik za o�i.

Izgleda� sjajno.

�ekaj.

Idemo.

Na�a nevesta. Zar nije lepa?

O, stri�e... -To je istina.

Kad sam je videla u belom, kako kora�a do oltara,

naslonjena na Verdijevu ruku, bila sam duboko dirnuta.

Odisala je nevino��u.

�uzepina je uvek imala ose�aj kajanja

zato �to nije bila nevina mlada nevesta,

nego iskusna �ena sa ose�ajem krivice zbog pro�losti.

Kada se Filomena udala, oni su �esto bili sami.

U svojoj veli�anstvenoj rezidenciji, Verdi je �esto bio utu�en.

Kako to ide? Jeste li zavr�ili? -Pogledajte.

Skoro je gotov.

�uzepinu vi�e nisu uznemiravale posete Tereze �tolc.

Malo �okolade.

Otvorite usta. -Prestanite, devojko.

�ta radite vas dve? -Malo ogovaramo...

mu�karce. -Ba� lepo.

Maestro, za�to vi�e ne pi�ete muziku?

Muziku...

Za�to da pi�em? �ta bih time dobio?

Da bih �uo da vi�e ne mogu da pi�em? Da sam po�eo da imitiram Vagnera?

Zar da posle �etrdeset godina zavr�im kao imitator?

Stigao je jo� jedan brod sa imigrantima. Jadni ljudi.

Jesmo li zato stvorili Italiju?

Zapravo, muzika je bila njegov �ivot. Trebao mu je razlog da nastavi da radi.

Slede�e godine dogodile se se poplave. Po je do�ao do Mantove.

Tih godina vladala je nezaposlenost i glad u mladoj Italiji.

Sada jo� i poplava.

Organizovano je prikupljanje pomo�i sa svih strana.

Verdi je pristao da izvede Rekvijem u Skali, u dobrotvorne svrhe.

Stigao je u Milano tajno, ne bi li izbegao publicitet.

Ali nakon uspe�ne izvedbe, u hotelu su ga �ekali

obo�avaoci i novinari.

Molim vas, gospodo, oslobodite prolaz. Hvala.

Moja �ena i ja bismo vas zamolili da nas izvinite.

Umorni smo. Oprostite. Do sutra. Hvala.

Ovo je dobro. Hvala.

Slava je zamorna. -Slava ponekad mo�e biti bolna.

To je bilo to.

Moja stopala.

Zna� �ta �u da uradim?

Ugasi�u svetla.

Tako.

Tama me odmara.

Ta�no. Sada je mirno kao u Santa Agati.

Ni ko�ije na ulici se ne �uju.

Smeta li Vam da vozite ulicom Manconi ili nekom drugom?

Zbog Verdija? -Da.

Karegi, ovamo.

Dodaj mi.

Jesi li spreman? Dobro.

Ni re�i. Ti�ina.

Sviraju.

Travijatu.

Uvertiru.

Na ulici.

Zakr�ili su celu ulicu.

Tebi u �ast.

Slu�aj. Oni sviraju za tebe.

Pod balkonom? -Da.

Misli� da...? -Pojavi se.

Kaput. -Ne sada. Ti se obuci.

To se zove slava.

Hvala, prijatelji. Puno hvala.

Hvala vam svima.

Zahvaljujem Vam, Fa�o.

I svim muzi�arima.

Maestro, dajte novu operu. Morate napisati novu "Aidu".

Star sam. Vreme je da se povu�em.

Uop�te niste stari.

Vi ste jo� sna�ni. -Nemojte nas odbiti.

Vidite kako se ja dr�im.

Ali, za ovaj veliki orkestar Milanske Skale,

mo�da bude simfonija.

Maestro, mi �ekamo novu operu. -Da je objavite?

Oprostite, hladno je. U mojim godinama se treba paziti.

Laku no�.

Gospodo. -�ulio.

Verdi �e napisati novu operu, a Vi �ete, Boito, napisati libreto.

Bi�u sre�an, ali koju operu? -O tome �emo kasnije.

Zasad to ne�emo pominjati.

On je iz Buseta, pa moramo biti diplomate.

Pre povratka u Santa Agatu, Rikordi je upoznao Verdija sa Boitom.

Ej, Fa�o, do�i da popijemo kafu.

Jo� kafe? Zar opet? I ina�e sam nervozan.

A za�to? To je samo prijateljski susret.

Rikordi ho�e da me kompromituje. Susret sa Boitom...

Ali ti �ita� "Otela" ve� tre�i put.

Nervozan si. -Zar ja?

Oni kasne.

Pepina, javi se.

Maestro Fa�o i maestro Boito. -Neka se popnu.

Uvedite ih.

Pobrini se za kafu. -Tu je, pred tobom.

Slobodno.

Boito, Fa�o. Vi se, naravno, znate.

�uzepina, ti poznaje� gospodina Boita?

Boito? Naravno. Kompozitor, pisac i pesnik.

Je l' tako? Pesnik. -Da, naravno.

Kafa? -Da, hvala.

�ta je? Kasno je za kafu?

Nije, ali pre dolaska Boito je ve� popio dve.

Nije tako... -Ni tre�a kafa Vam ne�e na�koditi.

Kafa je lek za du�u, ali i za telo.

Sedite, Verdi voli da stoji. Ose�ajte se kao kod ku�e.

Poplave u regionu, trijumf Rekvijema,

izvo�enje Fa�ove serenade iste no�i, sve je to

uticalo na ovog mladog, nervoznog �oveka.

Verdi ga je pa�ljivo prou�avao.

Serenadu koju sam sino� �ula...

Tamo sam sedela. Jeste li je �uli, Boito?

Da, bio sam sa prijateljem, �uzepe �akozom.

�akoza? �uveni �ahista? -Da, maestro.

Kad se prolomio aplauz, �akoza mi je rekao:

"To se zove slava".

Evo kafe. Fina je i topla.

Verdi je bio nepoverljiv.

Taj isti Boito ga je uvredio pi�u�i o banalnosti i dekadenciji.

Pro�i �e jo� dve godine pre nego �to Boito bude pozvan u Santa Agatu.

Onda, Boito i Fa�o, hvala na poseti.

Nema na �emu. Ima jo� ne�to o �emu bih s Vama razgovarao.

O �emu? -O jednoj divnoj pri�i. O �ekspirovom Otelu. -Otelo...

O njegovoj prostoj lakovernosti u odnosu na lukavog Jaga.

Obrazovan, korumpiran, ambiciozan, vlastoljubiv i dekadentan

on truje naivnog Mavra, nenaviklog na ovakvo pona�anje.

Perfidni Jago, koji se krije iza maske po�tenog �oveka.

Jago? -Da, maestro.

Lo� �ovek. Samo Va�a muzika mo�e do�arati takva dva karaktera.

Jago koji stra�ne stvari kazuje na lepr�av na�in.

Ako mu neko ka�e da je ne�uveno to �to govori,

on odgovara: "Stvarno? Nije mi to bila namera."

Tako on, svojom zlobom, gura prostodu�nog Mavra

u besmislenu ljubomoru, nasilniju, nasilniju...

nego oluja kojom po�inje opera.

Oluja?

�ekspirov "Otelo" po�inje tajnim ven�anjem Otela i Dezdemone.

Dramati�nije je ako opera po�inje uraganom,

dok se Otelo vra�a sa Kipra.

Oluja se sti�ava, narod se raduje,

a Jago po�inje da smi�lja svoj pakleni plan.

Dezdemona i Otelo, nakon bekstva iz Venecije,

zapo�inju svoj bra�ni �ivot pod vedrim i zvezdanim nebom.

Za�to ste toliko oklevali s tim? Ostanite jo� malo.

Ne mo�emo ostati.

Maestro, ako dozvoljavate,

done�u sutra scenario "Otela".

Bi�e mi drago. Zna�i, prekosutra?

Prekosutra u ovo vreme. -Dobro.

Dovi�enja.

Bilo je dobro? -Grozno.

Prvo ni�ta, a onda ka�e... -To je dobro.

Sada donesi sinopsis. -A posle?

Smisli�u ne�to.

Dakle, prekosutra �e doneti sinopsis.

Upleo sam se u to.

Ali, ti si pristao. -Da, znam, znam...

Onda mu napi�i: "Dragi Boito, predomislio sam se".

To je tako glupo.

Svi su me nagovarali. Rikordi, Fa�o, Boito. �ak i ti.

Meni je 70 i moja muzika je stara. Nisu potrebne arije, glasovi... Samo bam, bam...

Oni �ele Vagnera. Ako nema onda otpada�.

Budi diplomata. Neka Boito napi�e libreto, pogledaj ga...

Ako je prihvatljiv, po�ni da radi�, ako nije, nemoj. -Ako nije...

Nije poenta u tome. Zavitlavaju me.

Nebesa. To smo ve� pre�iveli.

Boito vi�e nije bio mladi�. Bilo mu je 36.

Po�njeo je uspeh sa "Mefistofelesom"

U Parizu i Londonu je postao slavan.

Ali zbog ljubavi prema Verdiju zanemario je rad na operi "Neron".

Prionuo je na libreto "Otela".

Jedra, brod, zastave... Huk vetra, trube...

Grom i munje...

Uprkos zubobolji.

Raduj se. More uzima svoj plen. Neprijatelj je mrtav.

Bog je na�e du�mane potopio u oluji.

�ulio Rikordi mu �alje pisma.

Boito se povukao u Veneciju, kod svog brata Kamila.

Kamilo je obo�avao Ariga.

Arigo, nosim ti oblog.

Sada me ne boli. -Ne, to mo�e biti ozbiljno.

Pismo za Rikordija.

Radim najbolje �to mogu da doka�em Verdiju

da mu se niko ne divi kao ja.

Eto, tako...

Ovo je vrelo. -I treba da bude.

Verdi je bio druga�iji, nepoverljiv.

Ljubazno je odbio Rikordijevu molbu da primi Boita u Santa Agatu.

Dragi �ulio, bi�u iskren.

Dolazak Boita bi me obavezao, �to ja ne �elim.

Lui�i, idi na po�tu.

Boito nije do�ao, ali je Verdi oti�ao u Milano.

Pro�itao je Boitov libreto i otkupio ga je.

Libreto opere u �etiri �ina,

"Otelo", baziran na tragediji Vilijama �ekspira.

Ona me je volela zbog mog juna�tva, a ja nju zbog njenog saose�anja.

Verdi je libreto stavio u fioku

zajedno sa "Kraljem Lirom", koji je tamo bio 20 godina.

Ali povremeno ga je uzimao i pregledao.

Otelove prve re�i treba da budu "Radujte se!".

Prve �etiri linije treba ise�i. �im se pojavi treba da ka�e "Radujte se!"

Ponovo bi ga vratio u fioku.

�ulio Rikordi je bio nervozan. Samo da Verdi ho�e da primi Boita.

Kad bih ubedio Verdija da preradi "Simona Bokanegra" zajedno sa Boitom.

Verdi je pristao da primi Boita.

Posle Bokanegra treba da rade Otela.

Verdi je pristao da preradi "Simona Bokanegra".

I da Boito prepravi libreto.

Ali ne i da se sastane s Boitom. Sve je obavljeno preko pisama.

Pisma su postajala manje zvani�na a vi�e prijateljska.

Prvo je potpisano: "S po�tovanjem, Verdi"

Drugo sa: Srda�no, �. Verdi"

Slede�a sa: "Va� stari prijatelj, �. Verdi"

Najzad je napisao:

Nastavite tako. Voli Vas �. Verdi.

Postepeno se stari medved pripitomio.

Ovo je jako lepo. -�ekajte da �ujete duet sa Simonom.

Tiho! -Ti�ina tamo.

Ti�e. Spremite se za promenu scene.

Prera�eni Bokanegra je sa uspehom izveden marta 1881.

Verdiju je bilo 68 godina.

Verdi je sve vi�e cenio Boita,

nervoznog i emotivnog, a istovremeno postojanog i stabilnog mu�karca.

Najzad je Boito bio pozvan u Santa Agatu.

Raduj se, Boito. Vrata tajanstvenog dvorca su ti otvorena.

Dobrodo�li.

Boito, �ulio.

Ovog puta...

ne�emo raditi Otela preko pisama.

Hajde, hajde.

Hvala Vam.

Igrate li bilijar? No�i u Santa Agati su duge i pune komaraca.

Lulu. Prava prijateljica. Uginula je.

Lepa slika.

Pitate se ko je to? Trebalo bi da sam ja.

Od Vin�enca �emita. Ne znam za�to izgledam tako namrgo�eno.

Do�ite.

Ovuda.

To je soba moje supruge.

Boito, razgledate ku�u? Samo izvolite.

Do�ite.

To je njegov spinet.

"To je njegov spinet."

Otac mi ga je kupio od sve�tenika. Bilo mi je osam godina.

Jo� uvek svira.

Probajte ga.

Mudar papagaj. Zna sve porodi�ne tajne.

Ro�eno je iskreno prijateljstvo.

Veoma va�no za nepoverljivog Verdija.

Po�ela je dugogodi�nja saradnja koja je dovela do "Otela" i "Falstafa"

Boito je ostao nekoliko dana u Santa Agati.

Radili su na libretu koji se najzad mogao pretvoriti u muziku.

Kada je oti�ao...

Gospo�o, zaboravio je sun�er za kupanje. -Zaboravio je on i svoje ime.

Boito je zaboravio �e�ir, �etku i sun�er.

Umetnici hodaju s glavom u oblacima.

To je Marijeta iz Vilanove. �ta je bilo?

Moj mu�... On krvari.

Treba ga odneti u bolnicu.

Mog mu�a je napao bik. Le�i u krvi.

Verdi!

Nesre�a u Vilanovi. Njenog mu�a je napao bik.

Le�i na putu. Mora u bolnicu.

Ko�ija... Bastiano!

Marija, donesi brzo �ar�ave i �ebe.

Pomozite mu. -�ta se desilo?

Upregnite Stelata u ko�iju. On je najbr�i. Po�urite!

Jesu li ovi �ar�avi dobri?

Ne, ti nemoj i�i. -Za�to ne?

Krenite!

On umire. Koliko je daleko? -Trideset kilometara do Pja�ence.

U Busetu ga ne�e primiti, zato �to je iz provincije Parma. Idioti!

Treba izgraditi bolnicu u Vilanovi.

A ko?

Verdi je odlu�io da sagradi bolnicu u Vilanovi. Izgradio je ovu.

Sada, kad je libreto "Otela" zavr�en, on vi�e nije mislio o tome.

Ali ga je �ulio Rikordi neprestano podse�ao na to.

Stavite to tamo. Sigurno je bo�i�na torta od �ulija.

Rikordi...

Evo i pisamca.

Najlep�e �elje. �ulio Rikordi.

Tom Bo�i�u 1881. prisustvovala je Tereza �tolc,

Mucio, ve� u godinama i njegova �ena.

Prelepo.

Crna beba. An�elak. Za�to je crn?

On je Mavar. Otelo. -Otelo nije beba.

Maestro �e u�initi da odraste.

Je li to devoj�ica ili de�ak?

Ako je to Otelo, ne�to mu fali. -Petli�.

Sram Vas bilo. To se ne govori.

�ta je to petli�? -To je pi�a.

To je milane�ki dijalekt. Moram da objasnim.

Za Otela. -Ne�to treba razmotriti. Pitam se...

Ako prionem na posao i napi�em Otela ove godine...

idu�e godine, Rikordi vi�e ne�e slati torte.

Te godine u Veneciji je umro Vagner.

Kako tu�no. Vagner je umro.

Oti�ao je �ovek koji je sna�no uticao na muzi�ku dramu.

Kad sam pro�itao telegram preplavila me je tuga.

Suparnik, protivnik,

neprijatelj, kako su mnogi mislili, je oti�ao.

Verdi je ostao sam.

Bilo mu je 70 godina.

Pisao je Klari Mafei: -"Ose�am se veoma starim"

�ivot mi je �ini besmislenim, beskorisnim.

�ta da radimo? �ta smo do sada uradili?

Odgovor je poni�avaju�i i tu�an: ni�ta.

Ni�ta. Ipak, nakon �etiri godine Otelo je napisan.

Ura�en je u naletu inspiracije.

Dragi �ulio, imam novost, ali nemoj je razglasiti.

Maestro Verdi komponuje.

Ali rad na operi je ponovo prekinut.

Pro�itaj ovo.

�ta je to? -Zanimljiv �lanak.

Jedan napolitanski list je objavio intervju sa Boitom.

U intervjuu je rekao da je libreto toliko dobar,

da mu je �ao �to s�m nije komponovao operu.

Pa neka je napi�e. Ja sam s tim zavr�io.

Ne obra�aj pa�nju na te �lanke. Ti jedno ka�e�, oni drugo napi�u.

Novinar je bio nepromi�ljen. Boito nije rekao ni�ta.

Ali trebalo je Verdija u to uveriti.

Jako ljut, on je prestao da radi na Otelu.

Maestro, Vi jedini imate prava na Otela.

Ko bi drugi mogao da napi�e muziku za Otela?

Boitovo pismo je otkrilo Boitovu lojalnu prirodu.

Molim Vas da ne odustanete. To je sudbina namenila Vama.

Nemojte odustati.

Nastavite.

Vi imate bolji i sna�niji duh od mene.

Ako mi napi�ite:

Dragi Boito, probajte da pobolj�ate ove stihove.

U�ini�u ono �to tra�ite.

Verujem u Vas i to mi daje snagu.

Moj "Neron" je bezvredan, a Vi ste nedosti�ni.

Gospodaru...

Vi ste �ivi spomenik umetnosti i �ivota.

Svi ostali smo bezvredni.

Kakav �ovek.

Izvoli.

�uzepina je promenila stav prema Boitu.

Shvatila je da vi�e ne treba da se me�a u njihov odnos.

Verdijev genije je bio u prednosti. Ona je morala da ostane u senci.

Ona je morala da se povu�e u neki ugao.

Te�ko je, ali bar ne�u biti povre�ena.

Tako je bolje.

Da, gospodaru.

�ta ka�e�?

Glasno razmi�ljam.

Njeno mesto je zauzeo Boito.

Nakon nekoliko meseci Otelo je zavr�en.

Boitovo prijateljstvo je sada bezrezervno prihva�eno.

Trajalo je poslednjih petnaest godina Verdijevog �ivota.

Verdi je bio sumnji�av i stalno je testirao Boita.

Istu sumnji�avost i testiranje gajio je i prema �uzepini.

Ovo je tipi�no za Verdijev karakter, oprezan i nepoverljiv.

Te�ak i sebi i drugima.

Prihvatanje Boitovog prijateljstva donelo mu je i zadovljstvo.

Nekada�nji protivnik je bio pobe�en.

Mo�e se re�i da je u sedamdesetim Verdi bio ja�i.

Vi ste pametniji i sna�niji.

Slaba�ne pobunjenike je porazio stari �arobnjak.

�ta to radite, Tamanjo?

Ali, maestro... -Trenutak.

Od po�etka. Vi kao da nikada...

u �ivotu niste po�inili samoubistvo.

Verdiju je bilo 73.

Otelo je gotov i spremala se premijera u Skali pod njegovim vo�stvom.

Otelo je slomljen. On baca svoj ma�.

Sviraj.

Hajde, lezi.

Ne vri�ti! Voli� da vi�e� jer ima� sna�an glas.

"Tiha i lepa". Po�ni odatle, Fa�o.

Tamanjo ne�e da peva tako. -Ne bi da ga trube nadja�aju.

Zaboga! Maestro, jeste li dobro?

Ima sr�ani napad. -Ma, kakav napad?

Eto vidite. Odglumite da ste mrtvi.

Nastavite.

Ne, ne treba, Tamanjo.

Jeste li videli?

Mogao sam stradati od vlastitog naliv-pera.

Jemo li spremni? -Ne mogu da verujem, Boito.

Neverovatno. -U njegovim godinama to je �udesno. Muzika je �udesna.

Lak�e s tim vetrom. Munje! Senke.

Tamanjo, jeste li spremni? -Posle Vas.

Maestro... Bi�e ovo trijumf.

Spu�tajte zavesu.

Divno!

Maestro Verdi...

Poklonite se. -Divno, hvala vam.

Podignite zavesu.

Trijumf, najbla�e re�eno. Verdi je postao po�asni gra�anin Milana.

Sve svetske novine su pisale o tome.

Glavna tema je bila:

Verdi nema 73 godine. On stvara kao da mu je 37.

Hajde Boito. Iza�i pred zavesu. -Ne, oni ho�e Vas. -Ma, hajde!

To je i tvoje.

Dve ve�eri kasnije Verdi je pozornici rekao "Zbogom"

Oprostio se i od "Skale".

"Corriere de la Sera" ovako opisuje doga�aj:

Trenutak je bio vrlo emotivan.

Svi zaposleni su iza�li na binu da pozdrave maestra.

Sa svima se rukovao ili ih je potap�ao po ramenu.

Bravo. Ve�eras ste osvetlali obraz ovog pozori�ta.

I ti, Romilda...

Rasplakala si me.

Bravo.

Bravo, Tamanjo. -Ne mogu Vas zagrliti,

prljav sam od �minke.

Malo �minke nije va�no. Bravo, Tamanjo.

Mo�ete li obrisati �minku? Ne sa Dezdemoninom maramicom.

Sa ru�om.

Fa�o, moj dragi Fa�o.

Sad zbogom svima.

Iza pozornice bio je gradona�elnik Milana.

Grad Milano Vam se zahvaljuje na prelepoj muzici koju nam pru�ate.

Hvala vam svima.

Sada kad je moja duga karijera zavr�ena...

odlazim u penziju. Povla�im se.

Bi�u miran seljak u Santa Agati.

Zbogom.

Ljudi su vikali: "Ne, ne. Morate napisati novu operu!"

Zbogom svima. -Ali Verdi je oti�ao sa scene.

Skala �e uvek biti Skala.

Napustio je pozori�te suznih o�iju.

Milano, dragi moj Milano.

Zbogom!

Milano!

Veli�anstveno ve�e ali ne i kraj njegove umetni�ke karijere.

A onda u osamdesetoj...

U osamdesetoj je Verdi napisao "Falstafa".

Svi�a Vam se?

�ulio i Boito su doneli maketu pozornice u "Skali"

sa dekorom iz "Falstafa", koji se spremao za februar.

Hohen�tajn je dobro dizajniran.

Kulise su ve� gotove. -Nadamo se da je i muzika tako dobra.

Pepina... Ne jo�. �ulio, nemoj da je pusti�.

Ne, nemojte jo�.

Spremno je. U�i.

Sedi kraj mene.

Spremna?

"Falstaf", Prvi �in, prva scena.

Unutra�njost kr�me.

Lepo je, zar ne?

Lepo je. Vrlo lepo.

Moj Verdi pi�e muzi�ku komediju.

Ne nego komi�nu operu. -Komediju, gospo�o.

Zabavljajte se. To je u redu. -Mi radimo.

Ovde sada Falstaf ulazi na pozornicu.

Pomeraj ga... Dobro je.

Publika treba da ga i vidi i �uje.

Dakle...

ako Falstaf ve� sedi...

onda Dr Kajus treba da do�e odavde.

U osamdesetoj godini Verdi je napisao komi�nu operu.

Prvu i poslednju nakon "Jednog dana vladavine" pre pola veka.

Kao da je hteo da se doka�e. Bilo je to remek delo.

Libreto je ve� bio gotov. Napisao ga je Boito.

Verdi ovu operu duguje Boitovom iskrenom prijateljstvu.

Boito je zanemario sopstveni rad. "Neron" nije napredovao,

ali je prilje�no radio za Verdija.

Hajde da se sada vratim me�u publiku.

Falstaf je zna�ajan lik Vilijama �ekspira.

Pro�drljivac, lenjivac, varalica i ulizica.

Verdi mu se podsmeva s melanholijom.

Falstaf nije Seviljski berberin, ili neki drugi komi�ni lik.

Tamo su svi zabavni,

ovde ima dosta crnog humora.

Njemu je �ao starog Falstafa.

Falstaf je bio jo� jedan trijumf.

Hteli su da mu dodele titulu Markiza od Buseta.

Verdi je odbio.

Jo� jednom je proveo zimu u �enovi. -�ovana,

moja ve�era.

Ovi �enovezi... Oni su dobri trgovci i vredni radnici.

Volim ih.

Na prole�e se vratio u Santa Agatu, da vidi radove i kontroli�e ra�une.

Svako leto su on i �uzepina provodili u Montekatinu,

na banjskom le�enju. I Tereza �tolc je bila tamo.

Jeste li umorni. -Jesam, malo.

Vidite maestra. Pravi je �armer.

Gospo�o �tolc. -Zdravo. Dolazi doktor Groko.

Doktore... -Kako ste, g�o Verdi?

Malo umorno. -To me ne iznena�uje.

Maestro, oprezno s mladim damama. Jedan pogre�an korak i gotovi ste.

U mojim godinama je lak�e pisati operu.

Izvinite, moje dame. Moram da se pridru�im supruzi.

Du�o... -Opet se be�ari�.

Tereza �tolc je sada iskrena prijateljica, kakvu je �uzepina oduvek �elela.

Njoj je 50 a �uzepini 80.

U 83. Verdi zapo�inje novi posao.

Nije bila opera, ali on je to nazvao svojim najlep�im delom.

Dom za ostarele peva�e i muzi�are.

Dobro jutro, gospodo. -Dobro jutro.

Ne�to sam ra�unao i po tome ispada skupo.

Da, maestro, sve sam zapisao.

Ne. Prvo, ovo ne li�i na dom za stare.

Stare treba negovati. -Ja to ne �elim.

Stari ljudi treba da primaju goste. Naprimer, ja sam gost.

Zva�emo to "Ku�a odmora za muzi�are".

Sada, kad smo odlu�ili o nazivu...

stara�ki dom ili ku�a odmora...

da vidimo gde �e se stari ljudi odmarati i spavati.

Pogledajte. Spava�e u ovim spavaonicama.

Spavaonice? Kao u bolnicama?

�ta biste rekli da Vi ili Va� brat spavate u velikoj spavaonici?

Kao u siroti�tu. Treba sa�uvati malo dostojanstva. Svi u velikoj sobi?

Svako mora imati svoju sobu. -Da ali to ko�ta.

Neka budu male, ali da budu kako treba.

Radite to srcem.

Tek tada �e biti kako treba. Zar ne, Pepina?

Ne spavaonice. Treba da budu jednokrevetne sobe, ali...

Neke treba da budu i dvokrevetne.

Tako �e prijatelji praviti dru�tvo jedni drugima.

Ima� srca.

O�troumno i logi�no. Bravo, Pepina.

Dakle, maestro? -Treba dobro razmisliti.

Ovo �e biti moje najlep�e delo.

Po�to sam se s�m setio, s�m osmislio i

s�m pla�am, imam prava na popust.

Mo�da mo�emo i ne�to u�tedeti ako se usvoji Pepinina ideja.

Svaki gost bi prose�no ko�tao 345 lira godi�nje.

Pa... za oko osamdeset gostiju...

Ku�u je projektovao Kamilo Boito, arhitekta i Arigov brat.

Verdi je nadgledao gradnju Ku�e Odmora u Milanu.

Dakle ovo je po�etak gradnje? -Da.

Pazite!

Hvala. Treba se paziti.

Verdi je polo�io 400.000 lira u Milansku banku. Danas je to 150 miliona $.

�ta god da mu se desi, projekt �e biti zavr�en.

Ti si iz Parme? -Iz Bezansona.

�ta te dovodi u Milano? -Posao, Maestro.

Ne mo�e se zaraditi kao seljak. Morao sam na gradili�te.

Ja nisam kao Vi.

A zemlja ide u parlog.

Industrija ne�e re�iti na�e probleme.

Ponekad sa svog prozora u �enovi gledam brodove

koji dovoze imigrante. Gladni su,

siroma�ni...

To je bila druk�ija Italija od one koju su sanjali izme�u 1848. i 1860.,

godina snova o ujedinjenju. Verdi ovu modernu Italiju nije voleo.

Te zime se �uzepina razbolela. Upala plu�a.

Imala je 82 godine.

Verdi je upravo napunio 84.

Je li to Verdi?

On ni ne ose�a hladno�u. -Obukao je topli zimski kaput.

Marija...

Donose drva za pe�.

Verdi je iz Milana nabavio specijalnu pe�.

Ba�ta je bila sumorna, ali on je me�u suvim li��em na�ao ljubi�icu.

Pomiri�i je.

Ne mogu, Verdi.

Mora da je hladna. -Probaj opet.

�ao mi je.

Sat kasnije, u �etiri popodne, �uzepina je umrla.

Pobrinite se da svi saznaju.

Ona ima sestru.

Boito je u Parizu. -Bi�e mu javljeno.

Mome Verdiju sa ljubavlju i u znak se�anja na stare dane.

Santa Agata, 8. septembar 1878.

Tvoja Pepina

Vi�e ne sedim u uglu da slu�am tvoje radove,

u svojoj udobnoj stolici. Da te po�urujem i govorim:

"Ovo je dobro, maestro. A ovo nije."

"Trenutak... Ponovi to. To je originalno."

Mome Verdiju sa ljubavlju i u znak se�anja na stare dane.

�uzepina je sahranjena u Milanu u grobnici koju je izabrao Verdi,

na Spomen groblju.

Verdi je ostao u Santa Agati, na nagovor usvojene k�erke Filomene,

koja je smatrala da �e to za njega biti previ�e.

Gradona�elnik �e �ekati u Milanu.

Boito je stigao iz Pariza.

Pri zdravoj pameti molim Boga

da moji poslednji postupci budu pravedni.

Imenujem svog voljenog supruga za jedinog naslednika

i molim Boga da ga pazi i u �ivotu i u smrti

i da se ponovo na�emo u boljem svetu.

Zbogom, moj voljeni Verdi.

Neka Bog ponovo ujedini na�e du�e na onom svetu.

Verdi je po�iveo jo� tri godine.

An�elino. -Da, mama.

Odnesi kafu stricu. Nije ni pipnuo kola�.

Vidi da li mora stalno da svira pogrebnu muziku.

Va�a kafa, deko.

U godi�njoj poseti Montekatinu, pridru�ila mu se i Tereza. Bilo joj je 60.

Morate ograni�iti duvan i vino.

Kakva je svrha odricati se dobrih stvari?

Morate stalno biti aktivni i baviti se ne�im.

Maestro mnogo �eta.

Zaspao je.

Vidite.

Je li mu dobro? -Jeste, neka se odmara.

Hrana je bila prete�ka za njega.

Ho�ete li iza�i da bi maestro Verdi mogao da spava?

Hvala vam.

Nisam primetio da je zadremao.

Ponekad je mislio da dugo �ivi. Mnogi prijatelji i saradnici su umrli.

Piave nakon osam godina bolesti, Gislanconi, Kamarano,

�ezarino de Santis iz Napulja, i Solera, libretista "Nabuka",

a prvo su oti�la njegova deca i Margerita.

Mrtvi su ve� 60 godina.

I Bareci i Mucio.

Uskoro �u i ja napustiti ovaj svet sa ose�ajem zahvalnosti

i prijateljstva prema svojoj dragoj supruzi. -I Fa�u i Klari Mafei.

Ona je umrla pre 13 godina.

I drugi. Svi oni vi�e nisu bili deo njegovog �ivota.

A sada i �uzepina.

Maestro.

Koliko jo� do pono�i?

Stigao je novi vek. Dvadeseti vek.

Gospo�o �tolc. -Hvala Vam. Ne mogu... Uzmite Vi.

Samo jednu zdravicu.

Lepo odsvirano, Arigo. Bravo.

Maestro? -Dosta je.

Tako.

Arigo, Arigo...

Za tvog "Nerona".

Za uspeh i slavu.

Ne, maestro. Moja slava je samo odraz Va�e slave.

Kad je re� o "Neronu"... -Ispijte...

Jadni Boito. Veliki prijatelj.

Ali, opasno je biti prijatelj genija.

Santa Agata, maj 1900.

Ovo su poslednja Verdijeva pisma, pisana stara�kom rukom.

Pisma za Terezu su �armantna.

Danas sam ne�to �aljiv, pa Vam �aljem dva poljupca umesto jednog.

Neka su melanholi�na. "Tako sam slab

da se jedva kre�em. Ne mogu ni da se brinem o sebi.

Neka su sumorna.

S�m sam i tu�an. Ovaj �ivot...

Sve je pro�lo i sve je tu�no...

To nije bilo ta�no. Bio je okru�en ljubavlju Filomene i njenog sina.

On je bio njegov sekretar. -Malo mleka, stri�e.

Mleko?

Mleko... Marija, �ta �e mi hrana za bebe.

Donesi mi kafu. -Ve� ste popili pet.

Kafa krepi i du�u i telo.

Naro�ito starima. Donesi kafu.

Dodaj mi knjigu sa ra�unima, An�elino.

On je jo� uvek bio spreman za posao.

Proverava autorske honorare i ra�une sa imanja.

I tro�kove Ku�e za odmor.

Da bi video kako Ku�a napreduje, napustio je Santa Agatu u decembru.

�ekajte, maestro. Ja �u dovesti mog brata.

Neka ostane tu. Brzo �u ja.

�ekajte tu. Ne izlazite.

Maestro, napolju je hladno.

Pada ki�a. Do�i �emo kada sine sunce.

Glupost. -Ne, maestro.

Do�avola! An�elino.

Da, deko. -Otvori vrata.

Jo� ne�to? -Da, pomozi da iza�em.

Ovo u Milanu zovu kere�om ku�icom.

Ostareli peva�i neka laju u mojim operama.

Nije ba� lepo vreme. -Ali vi ipak radite.

Unutra�nji radovi. Vodovod je zavr�en. Sve je u redu.

Slu�ajte... Vi znate da sam polo�io 400.000 lira

u Narodnu banku. -Da, maestro.

Dobro.

Stvarno je lo�e vreme. Do�i �emo drugi put.

Prelepo je. -I jako skupo.

Dovi�enja, Kamilo. -Maestro.

An�elino...

Umesto da idemo ku�i, hajde da se provozamo po Milanu.

Milano.

Boito, recite An�elinu da pro�emo pored Katedrale.

Ona je prelepa, �ak i po ki�i.

Maestro �eli da pro�e pored katedrale.

Koliko dugo su je gradili?

Sve je to zahtevalo mnogo rada.

"La Scala". Boito, otvori prozor. �elim da je vidim.

Automobili. Elektri�no osvetljenje.

Ranije su bile uljane lampe koje je palio fenjerd�ija.

Mnogo toga se se�am.

�elim jednostavnu sahranu, ujutro ili uve�e.

Neka se �uje "Ave Maria". Druga muzika nije potrebna.

Kov�eg je krenuo iz hotela "Milano", u ranu zoru.

Umro je 27. januara 1901.

Imao je 87 godina i tri meseca.

Zahtevam skromnu sahranu sa dva sve�tenika,

dve sve�e i krstom.

�elja mu je ispunjena. Niko nije ispratio pogrebnu ko�iju.

Ali u gustoj magli, tog hladnog jutra...

ljudi su satima �ekali u ti�ini.

Nedelju dana ranije dok se obla�io u svojoj hotelskoj sobi,

pao je onesve��en i vi�e nije dolazio sebi.

Bio je ponedeljak. �estog dana mu je stalo srce.

Umro je u nedelju u tri sata ujutro.

U ranu zoru mno�tvo ljudi se skupilo da ga isprati.

Odnet je na milansko groblje na kome je �uzepina po�ivala ve� tri godine.

Mesec dana kasnije odr�ana je sve�ana komemoracija.

Kov�ezi Verdija i �uzepine su preme�teni u kapelu groblja.

Ali ovo je bila sahrana koju je on �eleo.

Tuga je bila iskazana bez muzike, bez pesme. U ti�ini.

Prevod i adaptacija: Marijana T

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET