Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

VERDI - �esta epizoda -

Za koga je pivo?

Slu�aj Barbapedana. -Ej, Barbapedano!

Tra�io sam te.

Izme�u 1860. i 1870. grupa mladih Milaneza je

stvorila severno-italijansku umetni�ku oblast. Prema svemu su bili kriti�ni.

Hteli su da izbri�u pro�lost i stvore novu umetnost.

Je li �emu? -Pa, onako.

Vino mora biti jako, ina�e bi prodavali vodu.

Ho�e� li pivo? -Ne, pivo skuplja usta.

Grupa je sebe nazvala "scapigliati"- buntovnici.

Do�i, Savone. -Tu sam.

�ta si to obukao? -Novi kaput.

�ta mu se desilo? -Ju�e su me ga�ali blatom.

Ja sam uredan �ovek, pa sam odsekao uprljani deo.

U Francuskoj je sli�na grupa, zvana "Boemija", osnovana pre 30 godina.

U Italiju je do�la kasno,

jer su mladi ljudi vi�e brinuli o ujedinjenju zemlje.

Nisu imali vremena ni �elje da misle o sebi.

Sada je Italija postala nacija. Tim gore po ove mladi�e.

Zemlja je nastajala u diplomatskim skandalima, zahvaljuju�i srednjoj klasi.

Mladi�i nisu po�tovali zdravi razum.

Oni nisu znali �ta ho�e, ali su bili veoma ambiciozni.

Malo toga su postigli. Mnogi su umrli mladi.

Pisac Rovani umro je u 46. godini od alkoholizma.

Slikar Ranconi je umro u 45. godini od ludila.

Trankvilo Kremona se u 41. godini otrovao bojama na svojoj ruci.

Pesnika Emilija Pragu je u 39. godini uni�tio alkohol.

Muzi�ar Franko Fa�o je umro u pedesetoj od ludila.

Boito. -Ovo je nova muzika, druga�ija.

Arigo Boito, pisac, pesnik... -To je muzika budu�nosti.

...muzi�ar, sa Milanskog konzervatorijumu. -Pusti mene...

Promeni�u to. Neka slikari prave predstave.

Boito je du�e �iveo i odigrao je veliku ulogu u Verdijevom �ivotu.

Bio je odani saradnik i prijatelj, ali ne jo�. Jo� je sanjao novu muziku,

Sasvim razli�itu od Verdijeve. -Stara i savremena italijanska umetnost.

Jedna je pla�ljiva a druga je agresivna.

Ispijmo zdravicu za italijansku umetnost.

Ostav�tina na�ih predaka puna je dekadencije i banalnosti.

Podignimo visoko �a�e.

Jo� vi�e.

Podignimo visoko �a�e i oslobodimo se dekadencije i banalnosti.

Jesu li mislili i na Verdija?

On je mislio da jesu.

Spasilac koji uzdi�e umetnost i prosvetljava na�a srca.

Brat, tako nevin, oslobodi�e nas brutalnosti,

koja uni�tava na�u umetnost.

Ove su re�i pogodile Verdija, mada nisu bile njemu namenjene.

Mladi ljudi to nisu mogli da shvate, a nisu ni marili.

Ova generacija je planirala da reformi�e umetnost iz temelja.

Istina je sa su malo uradili jer nisu �iveli tako dugo

kao ovaj starac.

Ta�no na vreme.

Spreman si, Domeniko?

Ovde imam ne�to za tebe.

Vidi ovo. Pravi Balcarelo duvan.

Koliko imate? -12000 kvintala.

Cena?

Transportni tro�kovi na Va� tro�ak. -A cena?

Dvadeset lira po kvintalu. U gotovini.

Gotovina? Skupo je. Ne�e to niko platiti.

�esnaest.

�esnaest?

Osamnaest. Poslednja ponuda.

Devetnaest. -Dogovoreno.

Niko nije bio ravnodu�an po pitanju budu�e umetnosti.

25 za ovu. -To je jevtino.

Dobar sredove�ni zemljoposednik je vodio ra�una o imanju.

Izgradio je moderne, higijenske ku�e za svoje seljake.

Hladno je. Kuda �e�? -Da vidim novu pumpu.

Koja glupost. Toliko ma�ina da pokrene vodenu pumpu.

To je progres. Moramo biti u toku svega.

U ba�ti je bila parna pumpa. I�ao je u korak sa progresom.

Jedan period se zavr�io, a novi je po�eo.

Vila Santa Agata je zavr�ena. I danas ovako izgleda.

Zavr�ena je i kapela. �udno za ateistu.

To nije bilo licemerno.

Verdi je voleo red, a zvani�na religija je za njega bila deo dr�avnog ure�enja.

Mo�da nije i�ao u crkvu ali te�ko da nije bio religiozan.

Mo�da ni sam nije bio svestan toga.

Oni koji �ive s prirodom su instiktivno religiozni.

Verdi je bio seljak. Rovani, jedan od onih boema, je rekao:

U Verdijevoj muzici ja �ujem zveket lopata.

Lopata. To izgleda tako daleko od Verdija,

ali on je bio veoma zadovoljan.

Ne budi nestrpljiv, smiri se. Jasno?

Da, vremena su se promenila,

ali s�m Verdi je morao da se promeni u sebi. Morao je na�i unutra�nji mir.

Mo�da je bilo istine u re�ima mladog pobunjenika.

Nedostajala mu je unutra�nja snaga.

I unutra�nji mir. Verdi je to znao.

Kao neku vrstu ve�be, odlu�io je da preradi Makbeta,

koga je komponovao pre skoro 20 godina.

Pepina. -Da.

Opet slu�a� iza vrata.

Ne, �ula sam muziku. -Je li Marija zaklala petla?

Jeste. -�ta je Bareci rekao?

Rekao je da nikad nije propustio Bo�i� kod Verdija.

Za�to...

Za�to ne pi�e� u Milano,

i pozove� Piavea?

Piave? Da napi�e "Makbeta" za tebe?

�to da ne? �elim da se libreto ne�to izmeni.

Reci mu da do�e.

Opera je stara 17 godina. Vreme prolazi.

Mora se u korak s vremenom.

Pikantna kobasica. -Dodaj i gospodinu Piaveu.

Barecijeva prva �ena je nedavno umrla. Druga �ena mu se zvala Madalena Fanjoni.

Piave je pobegao iz Venecije. Verdi mu je na�ao posao u "Skali".

Bio je direktor produkcije.

�uzepina nije pomenula u pismu, ali je verovatno i Karlo Verdi bio na ve�eri.

Ovo je dobro.

Ho�ete me poslu�iti, gospo�o �uzepina? -Za Vas sam samo �uzepina.

�ta �elite? -Kobasicu sa s pikantnim sosom.

Jo� ne�to? -Jedno krilce i kiseli sos.

Jedno krilce. -I kiseli sos. Bolje ne.

Bi�e mi lo�e. -O�e, taj sos se te�ko vari.

Popi�u �a�u vina. -Dobro, ali samo jednu.

Ti si moj dobri de�ko. -Sada jedi.

Ovo je za mene mnogo.

Svi te zovu Verdi, �ak i ona. Za mene si ti moj Pepino.

Ko �e te zvati Pepino kada ja umrem?

Ispijte, gospodine Karlo. Prijatno Vam bilo.

Verdijev otac je bio blizu 80. Verdi ga je smestio u ku�u u Busetu.

Vremenom je izme�u oca i sina nastao mir.

A sada na posao. -�ta, zar ne�to komponuje�?

Ako priznam, re�i �ete celom Busetu.

Ja, da ka�em? -Da, rekli biste.

Po�to dana�nji mladi pi�u lo�u muziku,

Verdi je odlu�io da se vrati na posao. -Mladi pi�u muziku dana�njice,

ne haju�i za muziku pro�losti, koju svi slu�aju.

Nemaju se oni �ime podi�iti. -Moj Pepino...

Malo nepristojno. -Gospodin Karlo je umro slede�e godine,

dok je njegov slavni sin, veoma slavni sin...

Moj de�ak. - ...bio daleko, �ak u Parizu.

Mnogo je slavan.

Vredno je radio na prepravci "Makbeta".

�elja za novim pravcima ga je nervirala, ali od toga nije mogao da pobegne.

Rade�i na prepravci, s�m je pisao stihove.

Istovremeno je komponovao muziku.

Radio je sporije no obi�no, jer je razmi�ljao.

Verdi, pokvari�e� o�i.

Hvala ti, draga.

U februaru 1865. opera je bila prepravjena.

Bila je dramati�nija i spektakularnija.

Trebalo je da mladim kriti�arima predstavi gotovo novu operu,

novo remek delo. To bi okon�alo celu diskusiju.

Ali nije. �ivot pi�e romane.

Ve�im delom prepravljen, "Magbet" je izveden u Parizu.

Kriti�ari nisu prepoznali Verdijevu muziku. Bila je sasvim razli�ita.

Vreme je prolazilo. Klara Mafei je slavila 50. ro�endan.

Na proslavi su bili Praga, Fa�o, Boito i drugi mladi pobunjenici.

Klara Mafei je i�la u korak s vremenom.

Verovala je i mladim pobunjenicima ali i Verdiju.

Oni sviraju.

Moj Verdi.

Dragi Verdi, Fa�o i Boito su me zamolili da vam ovo javim.

Na zabavi su izveli ceo "Bal pod Maskama".

Klara je imala autoritet. Ovi mladi�i, pogotovo Boito,

koji je po�alio mladala�ke ispade i shvatio

mo� i rasko� Verdijeve muzike.

Ali Verdi je bio sumnji�av. Pisao je Klari Mafei.

Ako Fa�o i Boito sada prihvataju formalnost i dekadenciju

utoliko bolje za publiku. Ako njihova nova umetnost nestane,

upali�u joj sve�u za uspomenu.

O�ito da Verdi nije zaboravio Boitove komentare.

Vreme nije bilo lako za Verdija. Za pedeset te�kih godina

svet se promenio.

Po�alji ovo.

Dragi prijatelji su umrli. �ak je i Lulu uginuo.

Ostala mu je samo negova slika.

�uzepina je tako�e starila. Izme�u nje i Verdija je ostalo duboko prijateljstvo.

Po�tovali su se uzajamno, ali dani velike ljubavi

su zavr�eni. Dani kada je pisala prelepa ljubavna pisma.

Pored tvog talenta veoma cenim tvoj karakter,

tvoju ponosnu nezavisnost, koja ne�e da poka�e divlje ideje i ose�anja.

Divlja nevinost ideja i ose�anja.

Nikada Verdijev karakter nije definisan sa vi�e ljubavi i lepote.

Nisam dostojna tebe i tvoje ljubavi. Tvoja ljubav je �in milosr�a.

Voli me i posle smrti. Bi�u bogatija i �istija

za tvoju ljubav. -Nisam te dostojna.

Iz ovog pisma, pisanog dve godine nakon ven�anja, provejava ose�aj krivice.

Kriva je �to je pre Verdija imala decu, a samom Verdiju nije mogla da rodi.

U ku�i se igra devoj�ica, �erka ro�aka koji se tako�e preziva Verdi.

Filomena, kuda tr�i�? -Filomena? Filomena.

Dolazim.

Filomena, pazi na sebe.

Nemoj uznemiravati strica.

Zovi me strina. -Da, gospo�o.

Strina. -Da gospo�o strina.

Oznojena si. Vidi kakva ti je kosa.

Veza�emo lepu ma�nu.

Mo�da je mislila na svoju decu, koju je morala da napusti.

Lepo je. Pogledaj se u ogledalo.

Svi�a ti se? -Ne, gospo�o.

Rekla sam da sam ti strina. -Da, gospo�o.

Idi tra�i slatki� od Marije. -Da, strina.

Strina, strina...

Verdijevi nisu imali dece.

Starili su jedno kraj drugog.

Za operu u Parizu Verdi je 1867. napisao "Don Karlosa"

prema francuskom libretu.

Verdi je prvi put pisao o besmislenosti �ivota.

Radi se o Filipu II, kralju �panije.

Iz politi�kih razloga �eni se

biv�om verenicom svog sina, Don Karlosa.

Filip II je star �ovek.

Ona me ne voli. Srce joj je zatvoreno za mene.

On je star i sav je pro�et ljubomorom.

"Vidim joj tugu na licu od kada je ugledala moju sedu kosu."

No� provodi u te�kim mislima.

Svi�e zora.

Nije spavao. San ne dolazi.

Spava�e kada umre, u miru svoje grobnice.

To je najpotresnija meditacija u celom Verdijevom delu.

gorke misli �oveka koji se ose�a starim.

Istorijski Filip II nije imao ni 40, ali Verdi ga je stvorio po svojoj slici.

U�inio ga je mnogo starijim. Verdi ima 53 god. Nije star, ali nije ni mlad.

Gospodine stri�e. -Filomena.

Do�la je da se oprosti. Anselmo je vra�a u Soranjo.

Odve��u je ja zajedno sa Anselmom �eka napolju.

Od skora je Filomena �ivela u Busetu sa deda stricem, Karlom Verdijem.

Gospo�o... strina. Mogu li poneti lutku?

Gde je? -Tamo je sama.

Idi, uzmi je.

Dok je Verdi bio u Parizu, Karlo Verdi je umro.

Dete odlazi iz Santa Agate, gde je provela raspust.

Ide natrag kod roditelja u Soranjo.

Zbogom, Filomena.

Hodi. -Nemoj me izneveriti.

Svi smo spremni.

Zbogom strina.

Zdravo, Filomena. -Daj to meni.

Zbogom, strina. -Zbogom.

Iako je mislio da je star, Verdi to nije bio.

Nikada ne�e biti, jer je poslednju operu napisao u osamdesetoj.

I s ovim Don Karlosom, tako punim pri�e o uzaludnosti �ivota,

Verdi se borio kao da je mladi�. Oru�je mu je bila muzika.

Uvek nova, uvek bogata, dra�ila je kritiku. Bilo je i glupih pore�enja s Vagnerom.

Vremenom je nastao sukob pristalica Verdija i Vagnera,

Progresivna mlade� je Vagnerovo ime koristila kao slogan,

kao simbol, kao pobednik.

Vagner je bio Verdijev vr�njak. Ro�en je 1813.

Ni on vi�e nije bio mlad.

Ali Vagnerove opere nisu imale veliki uspeh u po�etku.

Tak sada, kad su Verdijeve opere dobro upoznate, Vagner se izvodi redovno.

Zato su mladima, i njihovoj predstavi o umetnosti, Vagnerove opere sve�ije,

modernije i revolucionarnije.

Da li su bile revolucionarnije? Vagner ka�e:

Italijanska operska �kola ima dugu tradiciju.

Opere su iscepkane na arije za tenor, bariton, ili za primadonu.

Arije i serenade ja koristim da naglasim dramu.

Dramu koja se odvija od po�etka do kraja.

Vagner je to rekao 7. januara 1873.

Verdi je, povodom "Bala pod maskama" to rekao 15 godina ranije.

Dva, tri fragmenta ne �ine muzi�ku dramu. Fragmenti me ne zanimaju.

Ja pi�em dramu. Muzi�ku dramu.

Suparnici su bili bli�i po idejama nego �to su to Vagnerijanci razumeli.

Na razli�ite na�ine, dolaze�i iz razli�itih sredina, obojica su

stvarala jedinstvene muzi�ke drame.

Vagner je proklamovao svoj program, a Verdi je svoj ispunjavao.

Od vremena "Rigoleta" koji je bio revolucionaran, do kraja karijere.

On je to �inio svesno.

Jao, stri�e... -Pazi, Filomena.

�ta je bilo? -Stigli smo, Filomena.

Ne�u da se vratim ku�i. -�ta je to s tobom?

Za ne�e� mami? -Gospo�a �uzepina je moja mama.

Ho�u da budem kod nje i Rikija. -Rikija, mog psa?

Da i kod Vas. Molim Vas, stri�e, vodite me natrag.

Nau�ili ste me dobrim stvarima. Pevali ste mi, dali da Vam �upkam bradu.

Molim Vas, vodite me natrag.

Za sada je ovo dosta.

Verdi se spremao da usvoji Filomenu i da je proglasi svojom naslednicom.

Pitanje je za�to nije usvojio jedno �uzepinino dete?

To bi zna�ilo prihvatanje pro�losti koju je trebalo izbrisati,

kao da nikada nije postojala. Verovatno su se oni o tome dogovorili,

nakon godina neodlu�nosti i oklevanja.

To su bila dru�tvena pravila.

Predrasude visokog bur�oaskog sloja.

Uzmi uzde.

Gde su svi? Pepina?

�uzepina! -�ta je bilo?

Mlada gospo�ica �eli da se vrati ku�i, svojoj strini.

Evo je. -Strina, strina...

Vratila si se strini. -Gle, obe pla�u.

Ako nastavite i ja �u se pridru�iti.

Tako je mala Filomena u�la u Verdijev �ivot.

A Bareci ga je ostavljao.

Ko svira? -�ta?

Ko tamo svira? -Tamo? Tamo nema nikoga.

Ko svira? -Svi smo tu, tata.

Znam da neko svira u salonu.

Klavir... -U salonu?

Idi da vidi�.

Amalija, je li to groznica? -Jako je bolestan. Pla�im se.

Ovuda, �uzepina.

Drago mi je da ste do�li. On izgleda lo�e.

Ovo ne mogu da podnesem.

Budi hrabra, Madalena.

Verdi, �uo sam te da svira� u salonu.

Zvao sam te, a ti si svirao.

Molitvu za jadnike koji pate. -Siroti Antonio.

Nemoj to. Sviraj ne�to drugo.

Ja �u to. -Nemoj Miserere...

Nemoj tu muziku.

Jesi li me �uo? Molim te. -Smirite se.

Ti si jo� uvek tu?

Tu sam celu no�.

�ekanje je dugo.

U operi umiranje traje �est taktova. Vi�e-manje.

Prestanite. -U stvarnosti je druga�ije.

Gospodine Antonio, naljuti�u se na Vas.

Nemojte, gospodine.

Gospo�o �uzepina...

Ko je svirao tamo... u salonu?

Niko. -Trubadura... Miserere...

Dugo je svirao. Napisao je mnogo lepih komada.

Za�to moj Verdi ne svira te lepe komade?

Hvala ti. Verdi.

Margerita...

Margerita...

Bo�e moj. Madalena. O, ne... Amalija.

Gospodine Antonio...

Gospodine Antonio...

O, moj Verdi...

Gospodin Antonio, moj drugi otac, moj za�titnik, moj prijatelj

koji me je najvi�e voleo, je umro.

Da li je znao koliko sam ga voleo i koliko sam mu zahvalan?

Ovako je u "Skali" prihva�ena Boitova opera "Mefistofeles",

izvedena 5. marta 1868.

Opera je trajala pet sati. Smatralo se da je to opera budu�nosti.

Fijasko je jako odjeknuo jer su o�ekivanja bila velika.

Pisali ste da bi moj dolazak u Milano bio �ista predostro�nost.

Idioti. Zar da se nasla�ujem tu�im neuspehom?

Verdi nije bio takav, ali od fijaska "Mefistofelesa"

on je dobio novu snagu, mo�da preveliku.

"Ose�am se kao �drebac kome je dozvoljeno da iza�e iz �tale.

Da sam mla�i leteo bih kao vrabac.

Proklete da su godine koje brzo prolaze."

Sada su on i �uzepina zime provodili u �enovi.

Boravili su u luksuznom stanu koji im je opremio Marijani.

Svi�a li Vam se? -Da, veoma.

Samo sedite.

Bio je vode�i dirigent u �enovskoj operi "Karlo Feli�e".

Pri�ali smo o tome kako je u �enovi lepo vreme.

Jeste li videli kritiku koju je Filipo napisao u novinama?

O Mefistofelesu?

Ne nego o Va�em dirigovanju Don Karlosa u Bolonji.

Ne... Ah, da.

Marijani je operu dirigovao u Bolonji. Opera je trijumfovala.

To je u�vrstilo prijateljstvo izme�u dirigenta i kompozitora, ali...

�ta pi�e?

Veliki uspeh. Fenomenalno izvo�enje.

Prava zasluga za ovoliki uspeh pripada An�elu Marijaniju,

kome ne mo�emo dovoljno zahvaliti. -Zbilja, Vi ste proma�ili poziv.

Ne, ne... -Trebalo ja da komponujete a ne da dirigujete. -Za�to di�ete?

�ta to radim? To je stari �lanak.

A dalje? -Njegov genije...

Neporecivi njegov genije nas obasjava dok diriguje.

Svojom magijom, Marijani je komponovao novog "Don Karlosa".

pored Verdijevog.

To je apsurdno. -Nije, prema Filipiju.

�estitam. Sada ste koautor Don Karlosa.

Besmislica. Filipijevo maslo.

Ne budite skromni. �ta ka�e Macukato?

On prati muziku kompozitora, ali kao da se na nju nastavlja.

Novinarski �lanak, maestro. Ja sam samo izvo�a�.

Ja sam niko. Samo izvo�a�.

Samo izvo�a�.

To nije bilo ta�no. On je bio gord, sujetan, bolje re�i.

Igrajmo bilijar.

Marijani je obo�avao Verdija, ali...

Bilo je to "ali" koje �uzepina nije pra�tala.

Mnogo toga nije. Smatrala je da je kapriciozan i nepouzdan kao �ena.

Uvek je bio umoran i �alio se na slabo zdravlje.

Ako dopustite, se��u ovde. Imao sam naporan dan.

"I bole te hemoroidi" -Marijani nije znao,

ali bolovao je od raka.

Sti�e kafa, moj lek. -Poslu�ite gospodina Marijanija.

Ja �u... Dopu�tate li, gospo�o?

Izvolite. -Koliko kockica �e�era?

Tri, molim. Jako sam gorka. -La�ete, znate da la�ete.

Jo� ne�to nije mogla da mu oprosti.

A to je... -Gospo�ica �tolc.

... Tereza �tolc.

Dobar dan, maestro. Svima �elim dobar dan.

Draga gospo�o. -Drago mi je da Vas vidim.

Tereza �tolc. -Gospo�a �uzepina.

Vidite li ko je tu? -Va� veliki obo�avalac.

Kafa? -Da, obo�avam kafu.

Marijani, ho�ete li Terezu poslu�iti kafom?

Naravno. -Hvala, maestro.

Tereza �tolc je bila Marijanijeva verenica. I vi�e od toga.

On je Terezu predstavio Verdiju. -Ja �u odneti kafu.

Tereza je imala 34 godine. Imala je sjajan sopran.

Pevala je Don Karlosa u Bolonji, a Marijani je dirigovao.

Sada �e to pevati u Skali.

U Milanu �ete imati probe? -Da, ali ve�eras moram natrag.

Don Karlos najzad u Skali, posle groznog Mefistofelesa.

Va�a kafa. -Zato sam i do�la.

Zbog Don Karlosa? -Maestro, �elite li da otpevam ariju?

Vi budite tu, maestro.

Slu�ajte me i igrajte bilijar. Ho�e� li me pratiti?

Gospo�o, volela bih da me Vi pratite.

Svakako, draga.

Marijani, da li biste... -Naravno.

Konobar. -Tereza �tolc nije bila lepa, ali bila je privla�na.

Marijani je bio zaljubljen do u�iju.

Jednostavno, nakon Margerite i �uzepine,

Tereza �tolc je bila najva�nija �ena u Verdijevom �ivotu. Njeno mesto nije jasno.

Verdijevi biografi su podeljeni u vezi s tim.

Po jednima je Verdi bio u ljubavnoj vezi sa Terezom.

Drugi misle da je to bilo nevino prijateljstvo.

Ali svi pristupaju ovoj temi dogmatski,

mada nema dokaza ni za jednu teoriju.

Postoje neki dokumenti o ovome, ali nisu sasvim jasni.

Oni pri�aju ovo pri�u:

Prvi nagove�taj o ovome dolazi iz �uzepinina pisma.

Pisano je godinu dana nakon susreta. Verdi je u "Skali" nakon 20 godina,

da nadgleda probe opere "Mo� sudbine".

Ulogu Leonore pevala je Tereza �tolc.

Dragi Verdi, bolje je da ja ne idem u Milano.

Bi�u po�te�ena kasnog i tajanstvenog dolaska na stanicu,

gde me istresu kao da sam krijum�arski paket.

"Kao krijum�arski paket". �uzepina je bila ogor�ena.

Izvinite me, maestro. -Da, da.

Nisam zaboravila tvoje �utanje pre nego �to si oti�ao iz �enove.

Instinktivno sam odbila da ti se priklju�im u Milanu

i prisustvujem probama "Mo�i sudbine".

O�igledno je �uzepina bila pozvana u Milano, ali ne ba� srda�no

i mo�da sa vidljivim oklevanjem.

Verdi je bio s�m vi�e od dve nedelje. I Tereza je bila tu...

zbog proba. Probama je upravljao Verdi.

Kao i Verdi i ona je bila sama.

Sama s Verdijem.

Treba da odbijem ponudu da u Milanu prisustvujem probama.

Ponuda je ina�e data nevoljno.

Odmara�u se ovde u �enovi.

Tako �u sebe po�tedeti ose�aja gor�ine, a ti �e� imati potpuni mir.

Dozvoli mom ogor�enom srcu da sa�uva bar malo dostojanstva.

Neka ti Bog oprosti za poni�enje i bol koji si mi naneo.

Krila. Bruno, hajde okre�i.

Tako je dobro. -Pode�eno je.

Fa�o, vidi. Kao da je pravi. Ovo je lepo.

Bravo, Ferario. -Gde je maestro?

Eno ga. Zar nije fantasti�no?

Zapanjuju�e. -Da li Vam se svi�a, maestro?

Kao pravi. -Da, veoma je lep.

Sjajno je.

Dobrodo�li natrag, maestro.

Gospo�o �uzepina...

Maestro se vratio. -Maestro?

Dobro jutro.

Pi�e� mi jo� jedno pismo? -Ne...

Pi�em Filomeni. Plakala je kada sam je ostavila u internatu.

Danas je plakala, sutra �e biti zahvalna.

Probe su zavr�ene? Kada je predstava?

Odlo�ena je za dva dana. Do�ao sam da te vodim u Milano.

Mene? -Koga drugog?

Sada o pismu koje si mi pisala...

27. februara 1869. "Mo� sudbine" je izvedena u Skali.

Tereza je pevala Leonoru.

�uzepina je bila u pozori�tu.

Lepa re� je izbrisala sve njene sumnje i patnju.

"Je li to istina, �ulio?" -Pi�e �uliju Rikordiju,

Verdijevom izdava�u.

Da li je u Verdiju prevladao �ovek nad umetnikom?

�uzepinina ljubav prema mu�u bila je jedinstvena, ogromna i opsesivna.

uprkos proteklim godinama. Zvala ju je ljubavnom groznicom.

Ispunjavala je celi njen �ivot.

O, moj Verdi, voli me uvek. �ak i kada umrem.

Prva bra�na oluja se sti�ala.

�uzepinino pona�anje je bilo besprekorno.

Sa Terezom je ostala u srda�nim odnosima.

Ne i sa Marijanijem. �elela je da ga zaboravi.

Do�lo je do nesporazuma izme�u Marijanija i Verdija.

�uzepina nije ni�ta u�inila da se nesporazum izgladi. Naprotiv...

Po�elo je Rosinijevom smr�u u Parizu.

Rosini je umro. -Rosini...

Umro je u Parizu. Pariz...

Trinaestog u mesecu je napunio 76 godina.

Upala plu�a... Zarazna...

Nije mogao da di�e. -Bo�e, blagi.

Rosiniju u �ast, Verdi je pozvao sve �uvene kompozitore

da zajedni�ki komponuju rekvijem. Svako bi komponovao jednu deonicu.

Misa bi se izvela slede�e godine na prvu godi�njicu smrti. -Divna ideja.

Izvela bi se u Bolonji, gde je Rosini �iveo

i to u crkvi Svetog Petronija.

Ali u Pezaru, gde je Rosini ro�en, magistrat je...

�ele da se izvede u Bolonji,

a Rosini je ovde ro�en.

Mi u Pezaru �emo proslaviti njegov imendan

tri meseca ranije. Mi proslavljamo ranije

Rosinijev imendan.

Dok budu uve�bavali psalme mi �emo slaviti imendan.

Moli�emo Marijanija da bude na� gostuju�i dirigent.

Marijani, nesvestan posledica, je pristao. Pozvao je Terezu

da peva u Rosinijevoj "Stabat Mater"

Na�alost, komemoracija je bila uspe�na.

"Na�alost" zato �to izvo�enje mise u Bolonji, vi�e nije imalo smisla.

Za tu misu Verdi je zavr�io deonicu "Libera me, Domine"

Te godine Tereza je gostovala u mestima �irom Italije.

Zna�i, odsustvova�e� mesecima.

Mogli bismo se ven�ati ovog leta.

Imam ugovorene anga�mane. Ne budi takav...

Odmah se vra�am.

Radi� li ti sve ovo da bi se mene otarasila?

Moram da mislim na karijeru.

Nije ti dobro? Ne�to te boli?

Optere�ujem te svojom sme�nom bole��u, zar ne?

Ne. -Da, ja sam sme�an.

Umetnik, muzi�ar a ima tako glupu bolest.

Bi�e mi dobro. Idu�e godine �e me operisati.

Posle �e sve biti kao pre.

Naravno, idu�e godine �e te operisati.

Odmaraj se. -Ne razumem �ta se de�ava.

Svi me prijatelji napu�taju, jedan po jedan.

Za�to to ka�e�? -Jer je to istina.

Pa �ak i Verdi i �uzepina.

To je zbog proslave u Pezaru.

Ali i ti si tamo pevala. -Pa �ta?

Nisam kriva. Ti si me odveo u Pezaro.

�ta je lo�ije u Bolonji? -Se�anje na Rosinija.

Izgleda da peva�i "Teatra Komunale" ne�e...

Zaboga, zar misli� da nema drugih peva�a u Bolonji

da otpevaju misu?

Verdi ti to ne�e oprostiti. -Meni?

Nikada ti ne�e oprostiti. -Za�to sam ja kriv?

Ne znam, ali znam da ne�e.

Za�to si pristao da diriguje� u Pezaru,

samo tri meseca pre Bolonje? -Pre nego sam pristao

pitao sam Verdija za savet. -Ne budi dete.

Da li si o�ekivao da ti zabrani?

A Pezaro je bio uspeh. Mo�da i prevelik.

Prevelik. Tu je problem. -Prevelik?

Da, prevelik. On je slavan �ovek i veliki genije.

Zar misli� da je i svetac? Hilda...

dr�i ovo.

�uzepina je bila tamo i sve je �ula. Mogla je re�i...

�uzepina? Njoj su druge stvari u glavi.

Ona jo� uvek ne zna da li da o meni misli dobro ili lo�e.

O meni i maestru.

Izgleda da je... neko... ne znam ko, ali neko...

probudio u njoj sumnje. Od toga ne treba ve�e gluposti.

Kako to misli�?

Neki "dobronamerni" prijatelj joj je mo�da rekao:

"Bojim se da je maestro Verdi veoma privla�an gospo�ici �tolc".

Svojom ljubomorom ni�ta ne�e� posti�i.

To nije istina.

Ti misli� da me poznaje�, ali ne zna�, jer ja �elim da budem svoja.

Ali ja tebe dobro poznajem. Mislim da si potcenio �uzepinu.

Svi znaju koliko je dugo ona �ekala da je Verdi o�eni.

Ona se brani kao tigar. Zubima i kand�ama.

Normalno je da je sumnji�ava i ljubomorna. Njeno vreme

je pro�lo, a Verdi je jo� uvek zgodan i veliki je genije.

Zna�, dragi...

re�i �u ti kako stvari stoje.

Ko god da je to u�inio, bio je zlonameran ili sasvim iskren.

Izaberi jedno.

Verdi, �uzepina i Tereza �tolc su bili izuzetni ljudi.

Siroti Marijani je bio slomljen. -A Verdi?

Mislim da on voli samo moj glas.

Samo to mislim. -Misa u Bolonji nije izvedena.

Verdi je bio uvre�en. To je bio po�etak razlaza sa Marijanijem.

U novembru 1869. zavr�en je projekt veka.

Suecki kanal.

Tom prilikom je egipatska vlada zamolila Verdija

Da napi�e operu sa temom iz Egipta, koja bi se izvela u Kairu.

Ta opera je bila

"Aida"

Dve godine nakon otvaranja kanala "Aida" je izvedena u Kairu.

Duge dve godine su pro�le dok nije izvedena. Za�to?

Svakako ne zbog nedostatka inspiracije.

On je komponovao "Aidu" brzo i samopouzdano.

Mladala�ka odva�nost se opet osetila u svojoj bogatoj rasko�i.

Ali Verdi je oklevao da pi�e operu za tu daleku zemlju.

A zatim, on je verovao samo u libreto koji napi�e Piave...

Piave �e, potpuno oduzet, po�iveti jo� osam godina.

Verdi je pomagao njegovu �enu, a njegovoj k�erki je dao miraz.

Ali trebalo je da na�e novog libretistu.

Novi se zvao Antonio Gislanconi.

Njemu je, po potrebi, davao predloge i uputstva.

�ini mi se da nije dovoljno pozori�no. -Molim?

Treba na�i adekvatnu re�.

Re� koja sve obja�njava. Udarna re�.

Re� koja obja�njava situaciju.

Da, ali nju nije lako na�i.

Da, to je ta�no, ali Vi �ete je na�i.

Vi je na�ite.

Nadam se. -I ja se nadam, maestro.

Ne�to tu imam...

Ovo je sna�no... Radames...

On je ushi�en. To znate Antonio.

Mogu li ja, ratnik, da se vratim ku�i

oven�an slavom.

Da se vratim i pobedni�ki ma� stavim

pred noge moje divne Aide.

Aida, ti si lep�a od same zore.

Za�to?

Za�to nemam mo� da te vratim u tvoju domovinu?

Stavi to u rimu. Samo to treba.

Kada je opera bila skoro gotova...

Jo� jedan rat. Najkrvaviji i najokrutniji rat veka.

Francusko-pruski rat iz 1870.

Nemci su u�li u Francusku

i pobedili Francuze kod Sedana, zarobiv�i vojnike, artiljeriju

pa �ak i cara Napoleona III.

Opseli su Pariz.

Kairo je od Pariza naru�io dekor,

nego i kostime, vlasulje, pa �ak i nakit za Amneris.

Trebalo je da bude rasko�an spektakl,

ali sva ta oprema je zarobljena zbog rata.

Zbog toga je premijera u Kairu odlo�ena.

A dirigent anga�ovan za to, Emanuele Mucio, Verdijev u�enik,

je sada bio anga�ovan na drugom mestu.

Ovo odlaganje se iskomplikovalo. Ko �e dirigovati Aidom?

Nemoj o tome. Ne�u oti�i u Kairo.

�ta �u u toj pustinji?

Za mene je zvani�na premijera "Aide" u "Skali".

I to je to. -Onda potra�i nekog

ko �e to uraditi kao ti. To mo�e samo Marijani.

Odnosi sa Marijanijem su jo� uvek bili zategnuti.

Daj mu �ansu da se iskupi.

Dobro, razgovara�u s njim.

Samo dobar dirigent ume da vodi operu. Razumete?

Pa, ne znam. Dugo sam odsutan.

Tako je.

Ovde se ne�to mora objasniti.

Za Verdija je bila va�na samo premijera u "Skali",

koja �e uslediti nakon premijere u Kairu.

Za Skalu je Verdi anga�ovao Terezu �tolc.

Je li gospo�ica �tolc potpisala ugovor sa "Skalom"?

Naravno da jeste.

Tereza je morala da bira: Kairo sa Marijanijem ili "Skala" sa Verdijem.

Izabrala je Skalu. Vi�e nije bilo govora o braku s Marijanijem.

Onda? Kairo? Aida? -Pa...

Mogu li da razmislim? -Razmislite.

Verdi nije insistirao, ali to je bio razlaz sa Marijanijem.

Maestro, mogu li Vas odvesti ko�ijom. -Hvala, imam ugovoren sastanak.

Ho�emo li se videti? -Mo�da.

Neki misle da je tu re� o ljubomori i povre�enoj sujeti.

Marijani je dirigovao "Loengrina" nekoliko meseci kasnije u Bolonji,

u znak osvete.

To je bilo prvo predstavljanje Vagnera u Italiji. Verdijevog rivala.

Verdi, koji je voleo da sam proceni ne�to, oti�ao je da vidi "Loengrina".

On je kritikovao kako muziku tako i samu predstavu.

Ku�i se vratio poslednjim vozom.

I Boito je bio u Bolonji zbog Loengrina.

Ja sam Arigo Boito.

Onaj Boito koji ga je nekada vre�ao da je dekadentan i brutalan.

Nema mesta, izvolite kod mene. -Jako lepo od Vas.

Ali ja putujem zajedno sa Rikordijem.

Osam godina je pro�lo. -Nekom drugom prilikom. Sre�no, Boito.

Mladi pobunjenici vi�e nisu bili mladi, a Verdi je svakog dana bio sve mla�i.

Ne? -Ne tako.

Slu�ajte.

Ja sada u�im Terezu �tolc da peva balade i romanse

za moju "Aidu".

Tereza �tolc je odmah stigla.

Izvinite, ja nisam prijatan za saradnju.

Ja sam ta koja mora da u�i.

Ja nisam prijatan.

Hajde da probamo ponovo. Tiho i u miru.

U redu.

Bio je 23. septembar.

Istoga dana �uzepina je zapisala u svoj dnevnik.

Ovo je najtu�niji dan u mom �ivotu.

Tereza �tolc je danas stigla u Santa Agatu. Lep�a no ikada.

Mrak, tama. Oko mene je svuda tama.

Previ�e sam jela. -Pevanje zahteva mnogo energije, draga moja.

To je dobro za glas. Ovo je na� specijalitet, ri�oto...

Trebalo je da ostane nedelju dana, a ostala je tri.

Uvek vesela, �ivahna, ponekad detinjasta.

Ali prirodna, opu�tena.

Uzmite jo�.

Glas �e Vam sutra zvu�ati divno. -Zaista?

�uzepina...

�uzepina je bila na oprezu.

Niko nije smeo da kritikuje ni nju niti njenu go��u.

Ja sam spremna. -Treba stalno ve�bati.

Veoma takti�na, �uzepina je stvorila atmosferu poverenja i prijateljstva.

Draga Tereza... -Odgovor na njeno pismo.

Dopada mi se Va�a iskrenost i odanost.

Nije nepravda �to Verdi ose�a divljenje prema Vama.

I meni ste veoma dragi.

Bila je velika �ena. -Vi �ete me pokvariti.

Idemo?

Verdi je ose�ao da su ranija dela bila lepr�avija

od "Aide", gde je koristio sve svoje iskustvo.

Tereza... -Dozvolite.

Mesec dana nakon Kaira, Aida je postavljena u Skali.

Sna�no delo, nabijeno emocijama.

Ljubav, osveta, izdaja... �ivotna jednostavnost njegovih

ranih opera.

A hor, trijumfalni mar�, narod...

sve�tenici u mimohodu scenom, kao u "Nabuku" pre mnogo godina.

Ovde je prisutno ne�to �ega nema u "Nabuku": senzualnost.

I u "Aidi" je u glavnoj ulozi reka,

kao i u "Nabuku". Ali ovde nema prognanih koji se mole i pla�u.

Nil, koji svetluca na mese�ini, te�e lagano i senzualno,

pored obala obraslih palmama.

Ali emocije koja zra�i iz "Nabuka" ovde nema.

To je tuga.

Marijani je �iveo jo� godinu dana nakon beskorisne, te�ke operacije.

Kancer se nezaustavljivo pro�irio.

Poslednja pisma prijateljima su tu�na.

Ja umirem napu�ten od svih.

Molitve da se oslobodim bolova su beskorisne.

Jo� uvek je bio u �enovi, u istoj ku�i gde je odsedao Verdi, koji nije dolazio.

Ubudu�e �e oni biti u drugom boravi�tu.

Pisao sam dr Loretu, koji me je operisao,

ali nema odgovora.

Umre�u sam kao napu�teni pas.

Znam �ta me ubija, ali vi�e ne marim za to.

Jadni Marijani, tako slab, nesiguran, sujetan, sitne du�e,

bezna�ajan, usamljen. �rtva sopstvene gluposti.

Prevod i adaptacija: Marijana T

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET