Original subtitles

VERDI Episodul 5 -

Bareci...

Iz Italije je stiglo Barecijevo pismo.

"Dragi taste, nakon duge pauze, nisam o�ekivao ovako hladno pismo,

puno sarkasti�nih primedbi."

Ovo je Verdijev odgovor na Barecijevo pismo koje nije sa�uvano.

"Da pismo nije potpisao Antonio Bareci,

odgovorio bih o�tro, ili uop�te ne bih odgovorio."

Ovo je bio jedini kriti�ni moment u njihovom dugogodi�njem prijateljstvu.

"Mislim da ste ovo napisali pod uticajem zlobnih ljudi

koji vole da se me�aju u tu�e stvari i da ovo nije Va�e li�no mi�ljenje.

�ta ima lo�e u tome �to izbegavam javnost

i �to s�m upravljam svojim novcem?"

Jadni Bareci. Protokom vremena on i Verdi su se udaljili.

Verdi je dogurao daleko, postao slavan i mnogo toga jo�.

On je ostao obi�an provincijski trgovac

i u svojoj sredini stalno je slu�ao ogovaranje i �aptanje.

"Istina je da u mojoj ku�i �ivi slobodna, nezavisna �ena.

Ni ona ni ja o tome nikome ne pola�emo ra�una.

U svakom slu�aju, ta dama u�iva moje po�tovanje

na koje ima pravo.

Ne smete zbog ovog biti uvre�eni, ali ako Vas je ne�to oneraspolo�ilo

zamislite da nije napisano.

Tako mi �asti, ja i sada mislim na Vas kao na dobrotvora.

Nikada to ne�u zaboraviti. Zbogom."

Ve�era je gotova. -Dolazim.

Kad se vreme pobolj�alo, radovi u Santa Agati su nastavljeni.

Na staru ku�u dodana su dva krila.

Po�etkom marta Verdi i �uzepina su se vratili iz Pariza.

U avgustu ih je posetio Verdijev izdava� iz Pariza.

Kakva je bila sezona u Parizu? -Katastrofalna.

Publika je dolazila samo na Verdijeve opere.

Na ve�eri je bio i Antonio Bareci.

Ranije nesuglasice su zaboravljene.

Leon Eskudije je do�ao u zvani�nu posetu.

Kako je "Luiza Miler" primljena u Parizu. -Sa velikim uspehom.

Ako dozvolite...

U ime Napoleona Bonaparte, predsednika francuske republike,

imam �ast da Vam uru�im

visoki orden Francuske: Legiju �asti.

Bareci to nije o�ekivao. Eskudije je kasnije opisao tu dirljivu scenu:

"Antonio Bareci je sko�io i zagrlio Verdija"

G.Antonio �ta je sad? Toliko ste uzbu�eni?

Nemojte, gospodine Antonio.

Ako su me ponizili, vrati�u je.

Zar Legija �asti poni�ava? Ne.

Da je vidim jo� jednom? -Svi�a li Vam se, g. Bareci?

�uzepe, mo�e� li mi...? -�ta?

Ne, ni�ta. Nije va�no.

Za Legiju �asti.

Za Verdija. Za tvoje zdravlje.

Verdi, ako te ne�to zamolim, naljuti�e� se.

Zbog �ega?

Pozajmi mi ovaj krst na nekoliko dana.

Za�to? -Maestru je stalo do toga.

Uzmite je samo za danas.

Onda odmah kre�em. Hvala Vam.

Hvala Vam, gospo�o �uzepina. Hvala.

Ne, nemojte ustajati.

I hvala �to ste me pozvali.

Zaboravio je da se pozdravi. -Za�to �eli taj krst?

Da ga poka�e u Busetu? -Ma, ne...

Kakav �ovek.

Dragi maestro...

Ovo je "Dama s kamelijama". -Hvala.

Po ovoj drami Aleksandra Dime sina,

Pjave je napisao libreto za "Travijatu".

"Ho�ete da ga napustim? A �ta �u posle?

Ljubav nije ugovor.

Ne mo�ete ni zamisliti vatrenu strast u mojim grudima.

Ne znate da �e me Va�a okrutnost uni�titi...

Moj opstanak je u pitanju.

Bolesna sam, malaksala, umorna. Stra�na bolest.

Ne mo�ete zamisliti kakva se bolest poigrava mojim �ivotom.

Okrutna bolest.

Neizle�iva bolest me mu�i.

U mojim grudima bukti strast i vatra.

Vi ne shvatate tu ljubav

tu vatrenu strast u mojim grudima."

Verdi je napisao "Travijatu" za mesec dana, ali se po�etak odu�io.

On je obi�no pisao kad bi bio inspirisan.

Verdi je libreto poneo u Rim.

Planirao je da pi�e "Travijatu" za vreme probi "Trubadura"

Ali muzika nije dolazila.

Rim. �uzepina ga je pratila samo do Livorna.

Tu su se rastali.

Pla�e�i se ogovaranja, odlu�io je da je ne povede.

Iz Livorna je �esto pisala lepa pisma, odana pisma.

Ljubavna pisma.

"Dragi Verdi, ovo mi je najbolniji rastanak.

Jako mi je te�ko bez tebe.

Mogla bih uvek �iveti u tvojoj senci.

Znam da si i ti izgubljen bez mene.

Zar jo� ni jednu notu nove opere nisi napisao?

Zbog toga sam sre�na.

Problem je �to u sobi nema nikoga ko bi slu�ao �ta radi�."

Ova re�enica otkriva gde je �uzepina u njegovom srcu,

pa i u njegovom radu.

Njegov ponos je samo od nje dozvoljavao savete i kritike.

"Ja nisam od onih �to sede u �o�ku

i stalno ponavljaju...

'Odli�no, maestro'.

Nisam takva.

Stalno ka�em: "Ponovi to."

"Ovo je originalno".

Zato �to si me prognao u Livorno Bog te je kaznio

ko�marom u tvojoj glavi, pre nego �to dozvoli da nado�e muzika

Ali u Santa Agati, nakon uspeha Trubadura u Rimu,

muzi�ke ideje su od jednom nado�le.

Verdi je u groznici komponovao Travijatu.

Opera je �uzepini budila neprijatne uspomene.

U pismima je �esto pominjala 'na�eg' Trubadura.

Nikad nije komentarisala Travijatu.

Tokom �etrdesetodnevnog komponovanja stalno je bila bole�ljiva.

Onda, jednog dana... -Ve�era je gotova.

Pozovite maestra.

On komponuje.

Verdi je komponovao jedan od najlep�ih delova Travijate.

Violetinu ariju "Adio del passato"

Opra�tanje od sre�e i �ivota.

U ovoj sceni Violeta, usamljena i smrtno bolesna, i��ekuje svog voljenog.

Ogledalo joj otkriva...

okrutne znake bolesti i o�aja, na nekada lepom licu.

Slu�ala si? -Da.

Ne, nemoj. Hajde da ve�eramo.

Kasno je.

Hvala ti.

Verdi do tada nije napisao tako dirljivu ariju,

scenu umiru�e devojke koja bi �elela jo� da po�ivi.

Apsurdno je tvrditi da je "Travijata" �uzepinina �ivotna pri�a.

Pa ipak, u umetnosti ni�ta nije izgubljeno, samo je promenjeno.

U ovoj sceni Violetina patnja je samo odjek �uzepinine.

Bez �uzepine i njene burne pro�losti

"Travijata" ne bi bila velika opera, kakva jeste.

"Travijata" -"Posrnula �ena" nije pri�a o kurtizani,

nego o �eni koja je posrnula zbog surovih uslova �ivota,

koju iskupljuje prava ljubav.

Travijata je Violeta. Ime je izmislio Piave,

da bi promenio ime Margerite Gotje.

Sve se vrti oko nje. Samo je ona u Verdijevom srcu.

Od trenutka kad sre�e Alfreda za nju po�inje novi �ivot.

Ljubav nije predmet trgovine nego je dar njenog srca.

Na kraju raspusne zabave Violeta je potpuno smrvljena.

Te�ko joj je da poveruje da �ivot ima neku svrhu.

�eli da odbaci Alfreda, ali se pla�i.

Alfred joj nudi pravu ljubav, druga�iji �ivot.

Neodlu�na je, opire se.

Prekasno je, ona je stvorena za zadovoljstva a ne za ljubav.

Ipak se odri�e dotada�njeg �ivota i sa Alfredom odlazi da �ivi na selu.

Alfredov otac pripada bur�oaskim krugovima.

On ima iste predrasude kao Bareci.

Tra�i da se odrekne njegovog sina.

Violeta poku�ava da se odbrani ali uzalud.

Scenu je te�ko prepri�ati u nekoliko re�i.

Alfredov otac je ve�to ube�uje da napusti Alfreda.

Scena je psiholo�ko remek delo prikazano muzikom.

Sledi dirljivi opro�taj od Alfreda.

On nije svestan njene �rtve.

Alfredo prekasno saznaje �ta je Violeta u�inila za njega.

Dolazi k njoj i zati�e je na umoru.

Premijera Travijate u teatru La Fenice u Veneciji 6. marta 1853.,

bila je potpuni fijasko.

Dragi Mucio, "Travijata" je do�ivela fijasko. Zbog mene ili zbog peva�a?

Dragi Rikordi, to je bio neuspeh. �ta god da je uzrok, to je rezultat.

Publika je navikla da na sceni gleda kraljeve i vitezove

a ne ljude iz svoje srednje klase.

A mo�da i zato �to je ova sirova drama lo�e primljena u Parizu.

Bilo da glumi ili da peva, ona ipak ostaje prostitutka.

Verdi i njegova muzika ovo ne zaslu�uju, zar ne?

Uprkos talentu, ovo mu se dogodilo zbog manije za realizmom.

Opera nije stvarnost i nikada ne�e bili.

U stvarnosti ljudi ne pevaju ve� pri�aju.

Verdi je pisao prijatelju: "Travijata je do�ivela neuspeh,

ali ja ne mislim da je reakcija publike zauvek u�utkala Travijatu.'

Godinu dana kasnije, opet u Veneciji, ali sada u teatru San Benedeto,

Travijata je do�ivela trijumf.

I njena popularnost je ostala do danas.

Svakog dana se negde u svetu izvodi Travijata.

U ba�ti imanja u Santa Agati...

Pobrinite se za drugo drvo.

Verdi i �uzepina su posadili tri drveta - hrast za Trubadura,

platan za Rigoleta i vrbu za Travijatu.

Smatra se da su te tri opere, napisane za dve godine,

jedan ciklus Verdijevog dela.

Sve tri prestavljaju jedinstven, sre�an trenutak Verdijevog stvarala�tva.

One �ine jedinstvo njegovog stila.

Kritika? -Ne, politika.

Te jeseni su Verdi i �uzepina oti�li u Pariz. Ostali su tri godine.

Odr�avala se velika me�unarodna izlo�ba i Verdi je zamoljen da za

otvaranje nove operske ku�e napi�e operu.

Zanimljivo je da je opera naru�ena od Italijana.

Mo�da je to bilo u �ast novih politi�kih odnosa izme�u Francuske i Italije,

ili preciznije - Francuske i Pijemonta.

Vidimo da ni jedna druga opcija, nego...

U to vreme je premijer Pijemonta bio Kamilo Kavur,

a u Francuskoj je pre godinu dana uspostavljeno drugo carstvo.

Luj Napoleon, poznat kao Napoleon III, progla�en je za cara.

Italijanske provincije Lombardija i Veneto

su se borile protiv francuskog neprijatelja - Austrije.

Prema Kavuru, samo su Napoleon III i francuska vojska

mogli proterati Austriju i osloboditi i ujediniti zemlju.

U svim ovim de�avanjima Verdijeve politi�ke ideje su

ostale kao i u salonu grofice Mafei

Ovo je sve za ve�eras. Zaklju�ajte vrata i ugasite sve�e.

Jedne ve�eri je u salonu ostala Klarina najbolja prijateljica.

Od ustanka 1848. pro�lo je pet godina.

Pet dugih godina su Austrijanci u gradu.

Za oslobo�enje Italije, barikade nisu dovoljne.

Potrebno je da se vojska bori sa Austrijancima.

Jedino je pijemontski kralj Viktor Emanuel II imao vojsku.

Mnogi Italijani se nisu odrekli ideje o Republici Italiji.

Sve bi u�inili da se Italija ostvari. -Samo podr�ite politiku Kavura.

Ali on podr�ava monarhiju.

A na�a republika? A Macini? -To su prazne re�i.

Sva�a je trajala celu no�. Na kraju su odlu�ili

da odustanu od Macinija i snova o Republici.

Imam samo kafu. Sluge su u krevetu.

Odlu�ili su da budu prakti�ni i podr�e politiku Kavura.

Prihvatili su da kralj bude ujedinitelj.

Nije to ujedinjenje nego pripajanje Pijemontu.

Imate li alternativu?

Odluka je bila neophodna, ali imala je gorak ukus.

Verdi je pisao Piaveu:

"Italija mora biti slobodna i demokratska. Ni�ta drugo."

Priklonio se Kavuru.

Za parisku operu napisao je "Sicilijanske ve�eri"

Njegova muzika je povezala Francusku i Italiju.

Kavurova diplomatija

je bila protiv Napoleona III a na strani Pijemonta.

Na premijeru

je u Pariz do�la elita iz Pijemonta i Lombardije.

Verdi je bio predstavljen Napoleonu III.

Sreli smo se u Londonu. -Da, odli�no se se�am.

Napoleon III je kao dete �iveo u Italiji.

Divna opera. Italijanima na �ast.

Bio je prora�unat ali i sentimentalan �ovek.

Italija mu je bila u srcu.

I ja jako volim Italiju.

�uzepina, gospo�a Verdi, je mogla biti predstavljena kraljevskom paru.

Nedugo zatim Verdi je bio Napoleonov gost

u dvorcu Kompjenj, kraljevskoj rezidenciji.

Ovim pozivima vode�im umetnicima

Napoleon je gradio podr�ku i uticaj na javno mnjenje.

Formalnost je zadovoljena.

Da naglasi porodi�nu atmosferu

orkestar je zamenjen pijanistom.

A najmla�i oficir je poslu�ivao.

Jeste li za ples, g�o Verdi? -Ne, hvala,

suvi�e sam stara.

"Gospo�a Verdi". �uzepina je osetila da se bli�i cilju,

koji joj se �inio nedosti�nim.

Zvani�ni Verdijevi biografi...

Potvrda o ordenu Sent Morica i Lazara

uru�enom Verdiju.

Danas kad se ka�e Verdi misli se na Italiju. Verdi i Manconi.

Verdijeva muzika prodire u srce.

Svi u�ivaju u njoj. U Parizu ili u Busetu.

Dobro jutro. Hladno je? Kafa je gotova?

Verdi se vratio u Santa Agatu.

Dobro jutro. Je li sve�e napolju?

Anselmo, idem u �ivitelu preko Piantadora. Zna� gde da me na�e�.

Lud je za prirodom. -�uzepina je pisala Eskudijeu:

"Postao je seljak. Ustaje rano ujutro."

Na dobroj farmi ne treba kupovati �ubrivo.

jer se ono se tamo i koristi.

Kola su spremna. -Pa dobro. I...

To je sve. Je li upregnut Stelato?

Za 300.000 franaka Verdi je kupio jo� zemlje.

Njegovo imanje se sada prostiralo dolinom reke Po.

Zemlja. Instikt seljaka da je poseduje.

Ne bilo koju zemlju nego ba� ovu, lombardijsku.

Zemlju njegovog de�a�tva.

"Ista stara pri�a. Nave�e se vra�a ku�i jako umoran."

Gde �elite ovo? -U trpezariji.

Trebalo je da se izuje� napolju. Vidi koliko ima blata...

Ako se toliko umara�, kako �e� mo�i da komponuje�?

Verdi je komponovao "Simona Bokanegru" za "La Feni�e" u Veneciji.

Uz pomo� Piavea on je komponovao operu Aroldo

i ponudio Novom pozori�tu u Riminiju.

Aroldo nije zna�ajno Verdijevo delo,

ali je va�no za njegov �ivot, jer je tada sreo An�ela Marijanija.

An�elo Marijani je prvi italijanski dirigent i veliki muzi�ar tog vremena.

Pre njega je orkestar obi�no vodila prva violina.

Veliki muzi�ar ali lo� �ovek, Marijani je bio kapriciozan i sujetan.

Imao je 36 godina a govorio da ima 32.

Bio je gord, nemilosrdan i veliki �enskaro�.

Voleo je da glumata.

Ne, ne, ne! Kako mo�ete ovako da svirate? Zaboga...

Nisam jo� video toliki o�aj.

�ta nije u redu? -Ni�ta nije u redu.

Marijani, ho�emo li nastaviti?

Spremite se, nastavljamo.

Pet pre "Si".

Marijani i Verdi su bili bliski prijatelji.

Kao i uvek, Verdi je tra�io divljenje, po�tovanje i posve�enost.

Kad je potpuna posve�enost zakazala...

prijateljstvo je prekinuto.

Nakon "Arolda" Verdi je napisao "Bal pod maskama" 1858.

U tom balu pod maskama, mu� koji veruje

da je prevaren ubija kralja navodnog ljubavnika, za vreme bala pod maskama.

Ubistvo kralja na sceni cenzori nisu dozvolili.

Verdi je stigao u Napulj sa gotovom partiturom.

�uzepina je do�la s njim. Verdi je predstavio kao suprugu.

Moram da si�em. Cesarino i De Santis su ovde.

Moja supruga.

Verdi je stekao novog prijatelja.

Hajde sa mnom. Idemo u �etnju.

Pas.

Lulu je zauzeo mesto dece koju nisu imali.

Ti�e, evo dolazi.

Izvinite �to se me �ekali. -Maestro, je l' sve u redu?

U redu je.

Tri meseca kako su cenzori zabranili libreto.

Ve� sam mesec dana ovde, a vi mi tek sada ka�ete.

Trebalo ga je obavestiti.

Tada ne bi napisao muziku.

Zar ne razumete da je muzika samo deo radnje?

Ako se promeni radnja, menja se i muzika. Ma, ne.

Odre�ena radnja...

zahteva odre�enu muziku.

Sama radnja zahteva specifi�nu muziku.

Ja ne pi�em samo melodije i arije.

Ja sam neko ko komponuje drame.

Muzi�ke drame. Jasno?

Razumemo maestro. Ne uznemiravajte se.

Najzad, promene koje cenzor tra�i su male.

To ka�ete? Skoro ni�ta?

Skoro ni�ta, ka�e. Onda �ujte to "skoro ni�ta".

Prvo: nema kralja.

Prema cenzoru, kralj ne mo�e biti ubijen.

Drugo: oni tra�e da supruga ljubomornog mu�a postane njegova sestra.

On ubija kralja, koga ne sme da ubije, zbog svoje sestre.

Sjajno. Ba� duhovito.

Tre�e: radnja se mora pomeriti u srednji vek.

Za�to? �ta je to tako veliko u srednjem veku?

Mo�e li se ova elegantna muzika staviti u srednjovekovni kontekst?

Za�to ne u kameno doba?

To nije sve.

Nema bala? Zar je nemoralno plesati?

Da li je konzervativna vlada protiv plesa? Niko ne zna za�to.

Pepina...

U operi se pojavljuje mladi pa� koji samo pravi nevolje

bilo gde da se pojavi.

On je opu�ten de�ak i peva kao de�ak.

Pevaj mi.

Prema cenzorima de�ak bi trebalo da postane ratnik.

Koja je to glupost.

Zar da u tim godinama bude ratnik i da peva ovako?

Ne. Povu�i �u operu.

Ali onda pretplatnici ne�e platiti karte.

Tu�i�e nas.

To �e biti lepa prilika da se obelodani da su cenzori glupi.

Ako ih vlast osudi bi�e to veoma zabavno.

Verdi je ostao u Napulju tri meseca. Cenzura ga je uveseljavala.

Don Dumi, za�to me tako mra�no gleda�?

Don Dumi je veliki slikar Domeniko Moreli.

Tako mlad a ve� umire�, Lulu.

Mo�da se Verdi ose�ao mladim, hvataju�i se u ko�tac sa novim operama.

Kako se bli�io pedesetim, bivao je sve bla�i.

Bio je manje agresivan, bio je mirniji.

Otkrio je novo ose�anje: melanholiju.

�ak je i njegov odnos sa �uzepinom, posle 15 godina postao �vr��i.

Ona je sada prihva�ena, �ak i po�tovana kao gospo�a Verdi.

Maestro i njegova supruga.

Poka�ite mu.

Svi�a ti se?

Verdi i Lulu.

Ovo je ples iz "Bala pod maskama"

Ranije je Verdijeva plesne muzika, imala neki provincijski ton.

Sada je u "Balu pod maskama" zvu�ala elegantno.

Gospodine...

Bravo, gospo�o.

Verdi je, na neki na�in, dobio sudski spor.

Povukao je operu. Premijera je bila u Rimu a ne u Napulju.

Ceo Rim je pevao arije iz "Bala pod maskama".

Vrati to, bitango!

Ceo Rim je pevao arije iz "Bala pod maskama" i klicao "�iveo Verdi!"

Pazi stra�a... -�ta on pi�e?

Verdi... -�iveo Verdi!

Idite da gledate operu i da ne�to nau�ite.

�uje� li ovo? -Ma, budala!

Ovo je protiv nas.

Kad se u re�i "Verdi" slova razdvoje ta�kama...

dobije se akronim 'Viktor Emanuel kralj Italije'.

�ta to zna�i? -Viktor Emanuel, kralj Italije.

Bo�e blagi!

Verdi je svuda prisutan. Prvo sa svojom muzikom, a sada i sa imenom.

Sada je on �ansa da Viktor Emanuel postane kralj Italije.

�ansa da se Italija kona�no ujedini kao nacija.

Kavurova tajna diplomatija je po�ela da donosi plodove.

Uspeo je da Italijane pridobije za monarhiju,

zatim da privremeno prihvate Napolena III,

koji je �eleo da pomogne Pijemontu.

Napoleon se pla�io Austrije, ali se pla�io i jake, ujedinjene Italije.

Neki su sumnjali da �e Napoleon intervenisati

ako Austrija napadne Pijemont.

Uzdamo se u ljubav prema pravdi

i ljubav prema slobodi na�eg naroda.

Pijemont je mali, ali u Evropi se svi sla�u

da na� narod zaslu�uje pravdu i sre�u.

Nismo neosetljivi na pokli�

i vapaj za pomo� koji upu�uju sve italijanske pokrajine.

Austrija je ovo shvatila kao provokaciju,

dovoljnu da objavi rat Pijemontu.

Za�to bi nas Austrija napala? Bila bi to velika gre�ka.

Nadam se da to ne�e uraditi.

Telegram, ekselencijo.

Ti�ino. Taj idiot je pre�ao reku Ti�ino.

Oni nas napadaju.

Prema tajnom sporazumu sa Napoleonom

Francuska mora objaviti rat Austriji.

To je jedino Verdijevo delo koga se se�am.

Pismo iz �enove.

Pismo od Marijanija.

Ima�emo dve berbe. -Stiglo je pismo.

Pri�a�emo kasnije. -Pismo od Marijanija.

Iz �enove. -Znao sam. Pro�itaj ga.

Ne, sa�ekaj! Marija, donesi kafu odmah.

Da �ujem.

Marijani...

On puno gre�i, ali je prijatelj. �ta pi�e?

Dragi maestro i u�itelju,

Topovske salve odjekuju �enovom, zbog dolaska Napoleona.

Sada je dva popodne.

Muziku �ini sklad mnogobrojnih zvona.

Francuska vojska dolazi da pomogne Italiji da dobije nezavisnost.

Dragi Verdi, najve�i umetni�e,

za�to niste ovde Vi i draga gospo�a Pepina.

Pri�a se da su Francuzi stigli. Je li to istina?

Istina je, istina.

Da se ve� jednom otarasimo Austrijanaca. �e�er?

�ta je to? -Smem li da objavim to?

Naravno -Hvala Vam.

Francuzi dolaze.

Jesi li �uo? -Topovska kanonada.

Grmi iz pravca Pja�ence.

Idem da vidim sluge. Sigurno su budni.

Do�i i ti, manje �e se pla�iti.

Bo�e pomozi. -�ta to bi?

To su topovi. -Naravno.

Pucaju tu u blizini. -Ne, zvuk dolazi iz Pja�ence.

Ho�e� li da Austrijanci odu? Po�eo je rat.

Koliko �e ovo trajati? -Ko zna.

�uje� li, Anselmo. -Jadni mali, trebalo bi da spavate.

Sedite tu. Pono� je.

Upla�ili su se od pucnjave. -To je normalno.

Oni �e se uvek se�ati ove no�i stvaranja Italije.

Ovo nije topovska paljba.

Mo�da su sru�ili mostove.

Maestro, napokon smo slobodni.

Bravo. -A, tu ste.

Ambro�o je u pravu. Sada... -Sada ne�e biti kao 1848.

Ne vidimo vatru �ak ni sa krova. -Naravno, zato �to je paljba u Pja�enci.

A ako do�e bli�e? -Bi�emo spremni.

Ja imam lova�ku pu�ku, ti ima� svoju pu�ku...

a Ambro�o ima musketu kao poslednji krsta�.

Dobra je da oduzme �ivot.

Marija, skuvaj kafu i za Bastijana i Pepina.

Paljba. -To su topovi.

Kasno je. Skoro dva. Kad popijete kafu idite na spavanje.

Ja idem u krevet. Nema opasnosti. Laku no�.

�ujete li grmljavinu? Li�i na topovsku paljbu.

Ne zaboravite da ugasite vatru.

Ostavio sam otvoren prozor? -A komarci...

Znam.

Slu�aj, oni i dalje gruvaju.

Marijani je napisao da �e ovde po�eti.

Slu�ajte, Verdi. Ne izla�ite se bez potrebe.

Ako se Austrijanci po�nu povla�iti, bitka �e biti na Va�oj zemlji.

Marijani i njegova pisma.

Austrijanci svuda �ine zlo�ine.

Ju�e su kraj Torina pobili celu porodicu.

Pepina... -Da?

Sakrij sve svoje dragocenosti. Brinem za tvoju sigurnost.

Varvari ne mare �to si talentovan ili slavan.

Ne mogu da napustim Santa Agatu.

Pomisao na beg mi je odvratna. Nema �anse.

Ali ja mislim... Nesre�e se de�avaju...

Ako mi se ne�to desi...

�ta pri�a�. Marijani je pani�ar. Ako se tebi ne�to desi neka se desi i meni.

Da, ali...

Ako se desi meni a ne i tebi...

Pred zakonom ti ovde nema� nikakva prava.

Santa Agatu i svu imovinu nasledi�e moji dalji ro�aci.

Oni �e verovatno poku�ati...

Ti nisi moja �ena pred zakonom.

I onda?

Hajde da se ven�amo.

Ne. Prosi� me samo da bi sa�uvao nasledstvo.

Ne prihvatam to. Ro�aci �e ipak poku�ati da me li�e nasledstva.

Tvoja li�nost je moje nasle�e.

Koliko puta sam �ekala da ka�e�:

Pepina, udaj se za mene.

Ali ne zato. Ne da budem tvoj naslednik.

Ako ti umre�, umre�u i ja.

Ni�ta drugo mi nije va�no.

Nije zbog toga. Ja te zaista prosim.

Ne sme�. Zar ne mo�emo �ekati da sve ovo pro�e? Da nema rata.

Koliko sam na ovo �ekala.

Kad pro�e opasnost i sve ovo bude nebitno.

Ovog puta je bila neodlu�na,

jer se do tada dva puta potpisala, ali nikad kao �uzepina Verdi.

Draga De Santis, mnogo poljubaca za malog Pepina.

Pisala je �ezarinu de Santisu koji je nedavno postao otac.

Poku�avam da se naviknem na ime "gospo�a �uzepina Verdi"

Drugi razlog je bio va�niji.

Pobeda na�e hrabre bra�e nije pro�la bez krvoproli�a.

Ne bez duboko o�alo��enih mnogih porodica.

Predla�em da date prilog za ranjenike i za porodice poginulih.

Ja sam dao 20 zlatnih napoleona. Ho�e� li i ti ne�to dati? -Treba li?

�to da ne, ima� u�te�evinu. -Da�u, ako te to raduje.

Done�u ti, a ti mu ih daj. -Ne, to ide pod tvojim imenom.

Mojim imenom? -Naravno.

Ali ja se zovem �uzepina... -Verdi.

Novac.

Jedan, dva, tri, �etiri.

Gde je maestro? -Tamo je.

�ta je sad? -Viktor Emanuel �e u Milanu

sresti Napoleona III.

Jeste li sigurni da je to istina? -Pa, pi�e u novinama.

Cela je Severna Italija podr�ala vojsku Francuske i Pijemonta.

Krajem juna kod Solferina...

i kod San Martina...

u borbi protiv Austrijanaca.

Put za Veneciju je bio otvoren.

Tada je u Vilafranku Napoleon III, bez znanja Pijemonta,

potpisao separatni mir sa Austrijancima.

Lombardija je pripojena Pijemontu, ali Veneto je ostao Austrijancima.

Rat je bio zavr�en, ali Italijani su bili ogor�eni.

Pijemont, preslab da sam nastavi rat, morao je da prihvati mir.

Verdi i �uzepina su se ven�ali 1859. u jednom planinskom gradi�u.

Ovaj brak, koji je �uzepina godinama pri�eljkivala,

desio se u tu�nom �asu.

U vremenu tuge, mr�nje i jakog besa.

Draga Klarina, toliko sam ozloje�en da jedva mogu da se kontroli�em.

Gde je obe�anje o dugo sanjanoj nezavisnosti Italije?

Sva prolivena krv je zaboravljena.

Ovo tajno ven�anje li�i na melodramu.

Kao "Tajni brak" Domenika �imaroze.

Gradi� je bio u Savojskim Alpima u Pijemontu.

Pijemont je pored crkvenog priznavao i gra�anski brak.

Brak bi verovatno ostao tajna i niko ne bi znao da je sklopljen...

da Verdiju, deset godina kasnije, nije zatrebao ven�ani list.

Hteo je usvoji malu ro�aku. Poverio se svom prijatelju:

"Brak je sklopljen u Kolonju" -Bio je to Kolon na Salvi.

"od strane opata Mermiloa"

Dobrodo�li, gospo�o i maestro, u Kolon na Salvi.

Spremni smo za ceremoniju. Niko o tome ni�ta ne zna.

Gospo�o... -Hvala.

Te�ko je na�i dva svedoka.

Svi rade u polju.

Ali znam nekoga, ako Vam ne smeta.

Zar bi trebalo? -Pa... Ovo su crkvena zvona.

�an Pjer.

�an Pjer Gra.

On je crkveni zvonar. Slabije �uje.

A ko �e biti drugi? Mo�da ovi momci?

Oni su stari i nepismeni.

Ko�ija�... Gospodine, ho�ete li da nam budete svedok?

Sve je u redu. -Divno izgledate.

Idem u crkvu da sve pripremim.

Idemo svi u crkvu.

S Va�im dopu�tenjem, gospo�o.

Gospodine...

�elite li crkvena zvona? -Ako to nije ekstra tro�ak.

Mali prilog.

Zvona. �eli� ih? -Da, da.

Da, rado. Hvala Vam.

Idemo, gospodine.

29. avgusta 1859., nakon �to su 16 godina �iveli zajedno,

�uzepe Verdi i �uzepina Streponi su stupili u brak.

Nebo nad Italijom je opet bilo vedro.

Svojom diplomatskom ve�tinom

Kavur je uspeo da privoli Napoleona da prihvati �injenicu.

11. i 12. marta bi�e odr�ani izbori.

Pijemont je plebiscitarno

anektirao Toskanu, Emiliju, Modenu i Parmu.

Bilo je to po volji kako seljacima tako i zemljoposednicima.

Plemstvo, seljaci i �kolarci

su glasali sa odu�evljenjem.

Dva meseca kasnije Garibaldi se iskrcao na Siciliji, sa hiljadama dobrovoljaca.

Pokorio je �itav jug i porazio burbonskog kralja bez pomo�i bilo �ije vojske.

Okupirao je Napulj.

26. oktobra 1860. predao je osvojene teritorije

kralju Viktoru Emanuelu i rukovao se s njim.

Italija je bila skoro ujedinjena. Nedostajali su Veneto i Rim.

Prvi italijanski parlament se sastao u Torinu. Verdi je bio poslanik.

Ovo je prostor parlamenta Pijemonta a ne italijanskog parlamenta.

Za ovu priliku je u dvori�tu palate Karinjano

podignuta lepa drvena gra�evina, koja vi�e ne postoji.

Verdi je zauzeo svoje mesto u Parlamentu.

Maestro izgleda tako lepo i dostojanstveno.

Kavur ga je naterao da pristane. On je stalno odbijao.

Kavur je bio uporan,

ali Verdi je stalno odbijao.

Kralj Viktor Emanuel II je za sebe i svoje naslednike

osigurao titulu Kralja Italije.

Zakon je usvojen.

Tako je zavr�en prvi �in drame ujedinjenja Italije.

Venecija, Veneto i najva�niji Rim jo� nisu bili deo Italije.

Italija je postala nacija.

Po�tovane kolege senatori i poslanici.

Poslanik �uzepe Verdi pristupio je skrupulozno i herojski

sednicama parlamenta.

Predla�em da se predlog poslanika Gvarinija uvrsti u dnevni red.

Ne! Ne! -Da glasamo!

Gospodo, molim vas, ja sad govorim.

Molim za pa�nju.

Glasa�emo o dnevnom redu.

O rashodima koje je najavio ministar finansija

tek treba da �ujemo.

Sve ostalo je sekundarno. Ekonomija je najva�nija.

Glasanje, glasanje, glasanje...

�ovek kraj njega je Kvintino Sela, budu�i ministar finansija.

Muzika je bila neizbe�na. Morala je da se vrati u njegov �ivot.

Bila je njegov �ivot.

Te�ko ste putovali ovamo. -Va�no je da sam stigao.

Evo ga, dolazi.

Poseta iz Sankt Petersburga, Ahiles de Tamberlik.

Sin velikog tenora Tamberlika. Vrlo je simpati�an i strpljiv.

I mudar jer je osvojio moju gazdaricu.

Ne bih gospo�u nazvao gazdaricom,

radije vratima tvr�ave.

Tako je. -Sedimo.

Ne, sve je u redu.

Pozori�te u Sankt Petersburgu, gde je Enriko Tamberlik radio,

je �elelo da Verdi za njega napi�e operu.

Va� otac �eli da napi�em operu za Sankt Petersburg.

Vrlo sam zauzet. Ja sam poslanik u parlamentu.

Maestro, ta zasedanja su jako duga i dosadna.

Tokom sesije se mo�e pisati muzika.

Danas sam na povik "Glasanje" napisao muziku.

Ve� mogu da �ujem. Tri glasa za tenor, bas i bariton.

U Sankt Petersburgu je 25� ispod nule.

Ju�e sam u prodavnici videla izvanredan krzneni kaput.

Bila bi to jedinstvena prilika da dama obu�e svoju bundu.

Mnogi Rusi nose krznene kapute. -Ni�ta toplije od krzna vidre.

Vidite, gospo�a je odlu�ila da ide u Sankt Petersburg.

To nije lepo. Zna� da to nisam rekla.

Ne. To bi bilo jako te�ko.

Prvo, za pisanje opere mi treba tema koja meni odgovara.

Odlazak u Rusiju bi mi jako te�ko pao.

I vi�e od toga, to je nemogu�e.

Verdi je oti�ao u Rusiju i tamo napisao "Mo� sudbine".

Libreto je napisao Piave.

Opera je izvedena u Kraljevskom teatru, 10. novembra 1862.

Dobro ve�e, gospo�o. Kako je bilo?

Sjajno.

Sre�na sam �to sam u Rusiji. -Ako ste Vi i maestro i ja sam.

Tamberlik je bio u pravu. Krzno �e te �uvati.

Nije samo Tamberlik ve� i oni tvoji studenti.

�etiri usijane glave. Ovo je bio uspeh.

Nesumnjivo.

Hteo bih da po�aljem telegram Klari Mafei.

Obe�ao sam joj. -U Pariz.

Nekoliko re�i. Dobra predstava, odli�na produkcija,

veliki uspeh. -To je istina.

�udno da ovde u Rusiji ne ose�am hladno�u.

Ose�am toplotu. Unutra je vru�e.

Jesu li u Sankt Petersburgu prikazali ne�to od Vagnera.

Loengrina, ako se ne varam.

Rusi �esto idu u Nema�ku, u Baden i Minhen.

Prirodno je �to su zavoleli Vagnera.

"Tanhojzer" je u Parizu do�iveo fijasko.

Jeste. Ide� li u krevet?

Ne pisa�u De Santis o tvom uspehu.

Onda u krevet.

Prvi put su Verdi i �uzepina imali neprilike zbog uspeha opere.

Opera je do�ivela uspeh, uprkos germanofilima,

koji vole Vagnera.

Hvala, Marija. Sna�i �u se. Idi u krevet.

Laku no�.

Laku no�, maestro.

Verdi. Neuspeh Travijate ga nije uznemirio,

a nekoliko ve�era�njih zvi�duka ga je uzrujalo.

Na premijeri Travijate zvi�duci su upu�eni operi,

ovi zvi�duci bili su za njega.

Verdi ima pedeset. Polovinu je proveo u pozori�tu.

"Mo� sudbine" je njegova 22. opera.

Ve�ina je bila uspe�na i do�ivela je trijumf.

Verdi je simbol Italije.

Poslanik je i oki�en legijom �asti.

U Rusiji ga je odlikovao car.

Bogat je, poseduje veliko imanje.

Putuje kao princ. Prate ga sluge sa Santa Agate.

Da li stari? Da li s godinama i��ezava inspiracija?

Ne�e da veruje u to. Glava mu je puna muzike, vi�e no ikada.

Mo�da stari njegova muzika?

On komponuje kao i ranije, pun je muzi�kih ideja.

Mo�da ima previ�e ideja. Previ�e melodija.

Mo�da previ�e svega.

Opera "Mo� sudbine" mo�da ima pregustu orkestraciju.

Kalu�eri, vojnici cigani, gomila,

�arena gomila. Kafed�ije, studenti, prosjaci...

Sve je u muzici veliki karneval.

Jednostavnost Rigoleta je sada pro�lost.

Tu nekoliko akorda i glasovi, do�aravaju oluju.

Nazad je nemogu�e. Ne mo�e i ne sme.

Vremenom se sve menja. I Verdi se promenio.

Sada�nji uspe�ni Verdi nije vi�e isti, nekada�nji mladi �ovek.

On to zna ali ne mo�e ni�ta da uradi, sem da ode u krevet.