Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

VERDI - �etvrta epizoda -

Na povratku iz Londona Verdi je zastao u Parizu i tu je i ostao.

Prvi put su on i �uzepina �iveli zajedno. U njenoj ku�i.

Ovu �injenicu potvr�uje jedno pismo.

�uzepina je pisala na francuskom, koji je slabo govorila...

uprkos �asovima koje je uzimala.

Pi�em ovo pismo Operi, umesto tebe.

Verdi je radio francusku verziju "Lombar�ana" za Parisku operu.

�uzepina ga je nagovorila da to uradi,

da bi ostao u Parizu s njom.

Koja je tvoja pariska adresa? -Ova.

Ulica Pobede 13b? Moja adresa? -Tvoja i moja.

Za �uzepinu i Verdija Pariz je zna�io slobodu.

�iveti inkognito u velikom gradu.

Verdi pi�e prijatelju:

"Volim Pariz. Ovde sam slobodan kao ptica.

Niko me ne prepoznaje i niko ne pokazuje prstom na mene."

"Lombar�ani" su na francuskom jeziku izvedeni pod imenom "Jerusalim".

Predstava je lo�e primljena u Parizu.

Proteklo je �est meseci a Verdi je i dalje bio u Parizu.

Ostao je i za Bo�i� i Novu godinu.

Ljubomorna �uzepina ga je vezala uz sebe.

�uzepina, pisao sam gospodinu Bareciju.

Bareci je sinonim za Italiju... Buzeto.

Da li mu je nedostajao Buzeto? Mo�da je bio nostalgi�an?

Zamolio sam ga da do�e k nama u Pariz. Pristao je.

�ta sam svirala? -"Ernani". IV �in, prva scena.

Bal u ku�i Don Huana od Aragona, u Sagosi.

�uzepina je zra�ila od sre�e. Za nju je to bilo zvani�no priznanje veze s Verdijem.

Ona i Verdi su �iveli pod istim krovom.

A �ta je ovo?

"Atila". "O nebeska zoro. Slava Gospodu".

Bravo! A ovo?

Od ovog susreta ostalo je jedno pismo.

Zahvalnica koju je Bareci napisao po povratku u Buzeto.

Nema sumnje da je �uzepina koristila sav svoj �arm...

da bi o�arala Barecija.

"Ernani, povedi me sa sobom." Iz "Ernanija"

Bravo. Sve znate. A �ta je ovo?

"Jovanka Orleanka" Hor �avola.

Bareci je bio osvojen, te je razumeo Verdijevu novu situaciju.

Ali on je bio lukav trgovac i igrao je svoju igru...

ne bi li Verdija vratio u Buzeto.

Upali svetlo.

Stavio sam ga u fioku. Nemam poverenja u hotele.

Sve je ovde.

Predeo se zove Santa Agata i blizu je Buzeta.

Pogledaj.

Pogledaj mapu. Zemlji�te se lepo odr�ava.

Vlasnik ga hitno prodaje. Ko�ta samo 70.000 lira.

To je budala�tina. -Ne, tu ima 350 jutara.

350 jutara?

350 parmskih jutara...

je skoro 105 hektara.

Vinogradi, pa�njaci, navodnjavanje iz reke.

Sve je tu. Ima �est farmi.

Bareci je dobro poznavao Verdija...

i ra�unao na njegov selja�ki instinkt.

Onda bih morao �iveti u Buzetu. -Uvek to mo�e� prodati.

�ovek ro�en na zemlji, zemlju ne prodaje. On je kupuje.

Ostavite to meni. Razmisli�u o tome.

Moram zavr�iti prokletog "Gusara", ali razmisli�u o tome.

A kad do�em u Buzeto... -Ho�e� li ikada do�i?

Ho�u. Zaista.

Br�e nego �to mislite. -Stvarno?

Hvala Vam na ljubaznosti i �to brinete o meni, kao i uvek.

Vi se brinite o ovome. Ne�emo ni�ta re�i gospo�i �uzepini.

Kad sve uradim, do�i �u u Buzeto.

Laku no�.

Sre�an put.

�uzepe i �uzepina. -Dovi�enja. Do�ite nam opet.

Do�i �u.

Bareci nije bio siguran. Verdi je obe�ao da �e do�i...

Nije rekao kada i da li �e uop�te do�i u Buzeto.

Verdiju se nije �urilo, ali...

Verdi, neka pucnjava. -Da, pucaju.

�ta se de�ava? -Ne znam.

Skloni se.

Ne. Ho�u da �ujem �ta vi�u.

U Parizu je 1848. izbila pobuna.

Nastala je Francuska republika. Revolucija je izbila u skoro svim zemljama Evrope.

Uzrok svih revolucija bi se mogao sa�eti u par re�i...

ali se doga�aj ne mo�e ignorisati...

zato �to vreme u kome �ovek �ivi, defini�e �ovek s�m.

Vi�e od 30 godina Evropom je dominirala Austrijska imperija,

nastala 1814. na ru�evinama Napoleonovog carstva.

Razvijala se industrija i kapitalizam...

a �eljeznica je me�usobno povezala narode.

Evropa je bila na raskrsnici. Natrag se nije moglo.

Iz Pariza se revolucija ra�irila po celom kontinentu.

U Italiji je prvo izbila u Milanu, a zatim u Veneciji.

U Veneciji je bilo tek nekoliko austrijskih trupa,

ali u Milanu je bio garnizon sa 14.000 vojnika.

U regiji Lombradija bilo je 70.000 vojnika.

Napuni je! Brzo!

Pogodio sam ga. -Dobro je.

Njegova noga.

Neka legne.

Napunite! Hajde!

Kuda si po�ao? -Treba im municija.

Va�niji su zavoji.

Ovo pripada porodici Grepi? -Ima li novosti?

Idem u bolnicu da izvidim situaciju.

Ako vam ne�to treba, tra�ite od slu�kinje.

Idete u bolnicu?

Va� �e�ir.

�ar�ave ne treba cepati nego se�i po �avovima.

Uradite sve �to je potrebno. Idem u bolnicu.

Ako treba... -Doktori tra�e jo� zavoja.

Kod Kastiljoneovih ima jo� �ar�ava. -Gde ih dr�e?

Hajde, idi.

Nakon petodnevne borbe, u zoru 23. marta 1848...

oslobo�en je Milano.

Venecija, u kojoj se nalazio arsenal oru�ja, oslobo�ena je sedam dana kasnije.

Te vesti su pokrenule Verdija iz Pariza.

Metak me je samo ogrebao ovde.

Nisam siguran. Bilo je mnogo dima i graje...

ali ja sam ubio tri, mo�da �etiri vojnika.

Verdi pi�e:

"Da ste me tada videli, ne biste me prepoznali.

Ja sam, takore�i, pijan od sre�e, jer su Austrijanci napustili Milano."

Verdi je pisao Pjaveu. I nastavio:

"Zar mislite da bih ostao u Parizu, dok je u Milanu revolucija?

Odmah sam krenuo, ali na�ao sam samo ostatke barikada."

Postojalo je 1600 barikada.

Od name�taja, stolica, dasaka, �ak i delova toaleta.

"Svaka �ast ljudima u Italiji. Ovo je veliki trenutak.

Kucnuo je �as slobode. Ljudi su odlu�ili.

Porobljeni narod je odlu�io da se odupre.

Ako izdr�imo jo� par meseci, Italija �e biti ujedinjena, demokratska zemlja.

Zar mo�e biti ne�to drugo?

Pi�ete o muzici. Zar mislite da bih sada mogao komponovati?

Nema te muzike koja bi opisala Italiju 1848. godine.

Muzika je grmljavina topova.

Ne�u napisati ni jednu notu."

Verdi ka�e da ne�e pisati, ali ve� je zamislio operu sa revolucionarnom temom.

Libreta za: "Cola di Rienzzo" " Zavera Fieski"

"Sicilijansko ve�ernje"

a najvi�e ga zanima "Bitka za Lenjano".

To je pri�a o ujedinjenim italijanima koji su porazili i proterali Barbarosu.

"Bitka za Lenjano" govori o pobedi Italijana nad Barbarosom.

Italija, Lombardija... To je njegova domovina.

Tu treba da �ivi i radi, a ne u Francuskoj.

Ovo je podru�je Santa Agata, reka And�ina, ovde Vidalenco.

Prostire se na 350 jutara. -Da, ako tako merite.

Za vreme svog kratkog boravka u Italiji, oti�ao je u Buzeto i kupio imanje

Santa Agata, u blizini Buzeta.

Trenutak!

Ovo je dokument.

Pa�ljivo s tim. Okre�ite.

Dobro je. Stanite.

�ak i Macini, jedan od ujedinitelja Italije,

je do�ao u Milano pun nade.

"Italija pripada narodu" -Znamo da �itamo.

�uti!

Tu treba da pi�e "poruka" a ne "poruke".

Macini je bio republikanac.

I u salonu Mafei su se skupljali republikanci.

Podr�avali su Macinija. -Spremite jo� papira za �tampanje.

Napisa�ete? -Naravno.

Ube�en sam da samo Vi mo�ete napisati nacionalnu himnu.

Tekst je Mamelijev.

Nek' zagrme trube dok se zastava di�e...

i prkosi varvarskim hordama.

Dok se zastava di�e.

Verdi se vratio u Pariz, a iz Italije su stizale lo�e vesti.

U herojskoj petodnevnoj borbi...

Milanezi su proterali Austrijance.

Ali, druga�ije je bilo u Veneciji i Lombardiji.

"I prkosi varvarskim hordama"

Vojsku mo�e poraziti samo druga vojska.

Milanezi su se obratili Pijemontu,

jedinoj italijanskoj dr�avi koja je imala vojsku.

Rat je krenuo lo�e. Veoma lo�e.

Karkano, kakvo iznena�enje. Drago mi je �to te vidim.

Sedi. �ta je novo u Italiji? Pro�itao sam da su Austrijanci...

napali i nas i pijemontsku vojsku.

Katastrofa. -Zaista jeste.

�ta te dovodi u Pariz?

Privremena vlada Lombardije �alje mene, Ferarija i Gonzagu

da tra�imo pomo� od Francuske.

Ovo je molba predsedniku Luju Napoleonu Bonaparti za pomo�.

Potpi�i i ti. Ti si jako poznat u Francuskoj.

Naravno.

Pero, molim te �uzepina.

Gde su sada Austrijanci? -Nadomak Milana.

Zapravo, oni su ve� u�li u Milano.

Klara Mafei, Mucio i drugi rodoljubi, siroma�ni i bogati, su izbegli iz Milana.

Milano je bio prazan i okupiran.

Propao je poku�aj stvaranja italijanske nacije.

Austrijanci su okupirali Lombardiju...

i vladali su njome �vr��e nego ikada ranije.

Bio je to po�etak dugog, tu�nog desetogodi�njeg i��ekivanja.

Desetogodi�njeg strpljivog rada za osvajanje slobode.

Veliki podsticaj tom pokretu bila je Verdijeva muzika.

Buntovni glas koji je bio na ivici drskosti.

�ak su i horske sekcije bile neka vrsta apela na narod,

koji je izgubio borbeni duh.

Novo oru�je bila je diplomatija, pregovori, politi�ki savezi.

I Verdijev glas je postao humaniji i manje ratoboran.

Vi�e nije pisao o narodima i borbama. Muzi�ke teme je posvetio obi�nim ljudima.

Avgusta 1849. godine Verdi se zauvek vratio u Italiju.

�uzepina je do�la s njim.

Kako avgust mo�e biti tako hladan?

Ovo je planinski prevoj.

U Italiji �e biti toplije.

Uostalom, bi�emo zajedno, a i to je ne�to.

Njihov povratak je bio pomalo melanholi�an. Vreme je prolazilo.

Kona�no su bili zajedno, ali vi�e nisu bili tako mladi.

Verdiju je bilo 36, a �uzepini 34 godine.

Smestili su se u palati Kavali, koju je Verdi kupio pet godina ranije.

Njihova veza je odmah postala predmet ogovaranja.

Najzad smo stigli.

Antonio, ponesi gospo�in prtljag.

Prostak! -Ne budi blesav.

Kakva divna ku�a.

Ona �e �iveti ovde? -Ne znam.

Mo�da su se ven�ali? -Ne znam.

�est kofera.

Kako je lepo, prostrano...

Moji roditelji su oti�li pre par dana.

Sada su u Santa Agati. Tamo su sre�niji.

Ovo nije ku�a nego palata.

Ovo je glavni hol.

Palata je pripadala grofu Kavaliju.

�ta je ovo?

�ta je to? Dobrodo�li, maestro?

�ije su ovo kutije? -Pripadaju Va�im roditeljima.

Da, rekli su...

Oni su odmah oti�li u Santa Agatu.

Nosite gospo�in prtljag u njenu sobu.

Koja je njena soba? -Ona koja je pripremljena za nju.

Njena soba.

Verdi je do�ao malo ranije da pripremi ku�u.

Za to vreme �uzepina je bila u Firenci.

Budoar. Tvoja soba za ulep�avanje.

Nemojte stajati i buljiti.

Posluga je vrlo radoznala.

Ako dozvoli�, ja �u se brinuti o tebi.

Jesu li ven�ani?

Ne znam. -�uje� kako pri�aju?

�ujem da ga oslovljava sa Verdi.

Idem dole. Treba li ti ne�to?

Da. -�ta?

Zar je dolaskom u Buzeto sve re�eno?

Vra�a� se brzo?

�uzepina je bila u Firenci da smesti svog sina Kamelina u �kolu.

Kamelino je imao deset ili jedanaest godina.

�uzepina je �elela da njena deca �ive s njom i Verdijem...

ali se nije usudila da ga zamoli.

�injenica da su �iveli neven�ano, nije dozvoljavala

da njena nezakonita deca �ive s njima.

To su bila nepisana dru�tvena pravila toga doba.

Licemerna pravila koja ni ona ni Verdi nisu mogli izbe�i.

Naro�ito u malom, provincijskom gradu.

Ne okre�i se. Ona je iza mene. Sedi sama.

Ko bi seo pored nje?

Ide li Bareci kod nje? -Za�to on?

Bareci kle�i kraj nje. -Nemogu�e.

Margeritin otac. -Ne�uveno.

Pored koga? -Pored peva�ice. -Streponi?

To je surovo. -Sirota Margerita.

Margerita mu je bila velika ljubav.

Verovatno je u pitanju novac. -Pa, peva�ica. �ta bi drugo.

Nema �e�ir. -Samo veo.

Oni nisu ven�ani. -Ali �ive zajedno.

Otprati�u Vas ako �elite.

Ne, hvala. Znam put do ku�e. Moram da krenem.

Rekla je: "Ku�i" -Kao da je gazdarica.

Pogledajte kako hoda.

Nisu ven�ani? -Ne, nisu.

Za glumicu je lo�e obu�ena. -Peva�ica je, ali svejedno.

Ipak je lepa �ena. -Do�la je na misu da bi se pokazala.

Ima dete s drugim �ovekom. -�uo sam da ima dvoje dece.

Za�to je morao dovesti ba� u Buzeto?

Novcem se sve mo�e kupiti. Zemlja, ku�e...

�ta misli ko je ona? -Niko.

Ona ne pripada Buzetu.

Ti�e. �uzepina. Pri�i.

Slu�aj, upravo sam ovo napisao.

Kako ti se dopada?

Kako se sada ose�a� u ovom groznom Buzetu? -Kao u raju.

Sre�na? -Veoma.

Zaista? Da, veoma sam sre�na.

"Luiza Miler" se bazira na �ilerovom delu "Spletka i ljubav".

Verdi je komponovao za pozori�te "San Carlo" u Napulju.

U oktobru 1849. oti�ao je u Napulj, da postavi operu.

Verdi je pozvao Barecija da po�e s njim u Napulj.

U�inio je to u znak zahvalnosti za ljubaznost prema �uzepini.

Za vreme putovanja Bareci je vodio dnevnik, koji se �uva u Napulju.

"Krenuli smo 3. oktobra u sedam ujutro.

Stigli smo u Napulj 27. oktobra u pet popodne."

U to vreme put od Buzeta u Napulj trajao je 25 dana.

"28. oktobra video sam Operu "San Carlo". Tu su spremali 'Luizu Miler' "

Dobrodo�li ku�i, maestro. -Hvala, Antonio. Sve u redu?

Sve u redu, maestro.

Poranio si. �ekala sam te oko podneva.

A �ta ti tra�i� u ovo doba dana?

Bila sam na misi. -Za�to tako rano?

Onda nikog ne sretnem. Mogu da se opustim.

Kako je pro�la "Luiza"?

Bareci me je pitao da li sam dobila kritike iz Napulja.

Videla si Barecija? -Jesam.

I nikog drugog?

Ne. Ne izlazim iz ku�e. Volim da sam u ku�i.

Na�oj ku�i.

Neke stvari sam popravila. Bareljef na primer.

Da, mnogo je efektniji.

Zbog neprestanog ogovaranja sve vi�e su ostajali...

u velikoj, praznoj ku�i, �uzepina je �ak poku�avala da ga oraspolo�i.

U tom dobrovoljnom zato�eni�tvu, Verdi je grozni�avo �eleo da radi.

Morao je da napi�e operu za Napulj i jo� jednu za Veneciju.

A imao je i ugovor za operu u Trstu.

On sam razmatrao je libreto baziran na "Kralju Liru".

Po tom libretu muzika nikad nije napisana.

"Kralj Lir" je pri�a o ocu.

Lik oca je dominirao u Verdijevoj ma�ti.

Ostareli kralj ostavlja kraljevstvo k�erima.

One pokazuju svoju nezahvalnost, isteruju�i ga na oluju.

Polulud kralj, besku�nik, tumara sam po hladno�i.

"Duvajte vetrovi, neka vam prsnu obrazi,

razbesnite se orkani.

Ni ki�a, ni vetar, ni grom, ni vatra, nisu moje k�eri.

Za svirepost ne okrivljujem vas, nepogode,

kraljevstvo nisam dao vama, nego deci."

Ima vi�e obja�njenja za�to je o�instvo �esta tema Verdijevih opera.

Jedno je �to je i s�m izgubio decu.

Zatim, �injenica da �uzepina vi�e nija mogla da ra�a.

Mo�da je mislio i na svog agresivnog oca.

U tome on li�i na oca.

Mo�da je u pitanju i njegov drugi otac.

Njegov dobrotvor i prijatelj, Bareci.

Svi ovi faktori zajedno, kod kompozitora formiraju veliku figuru oca.

Po�ev�i od Oberta, Nabuka, Luize Miler, pa nadalje...

lik oca je veoma istaknut.

Ali dominira lik kralja Lira, poludelog zbog nezahvalnosti.

Drugi vrhunski opisan otac je Rigoleto, kome nasilu odvode k�erku.

I dok je Verdi razmi�ljao o Liru, ra�ao se Rigoleto.

Izvor je bila drama Viktora Igoa "Le roi 's amuse".

"Kralj se zabavlja"

Tu�ni i nesre�ni otac na koga pada kletva.

�itaj odavde...

Ti �itaj, zna� francuski. -�itaj mi dok ja razmi�ljam.

Taj starac me je prokleo, iako sam grbav i nakazan. Bogalj.

Kakva tema. Kakav lik.

Otac, grbava i nakazna dvorska luda.

Knjiga je cenzurisana.

U Parizu je predstava zabranjena.

To je bilo pre 20 godina. -Da, ali kao nemoralna.

Nemoralnost? Glupo.

Kako se zapravo zove? Tribule? Triboleto?

U originalu Rigoleto se zove Tribule. Ne�to kao "isku�enje"

Dvorska luda mora stalno da zabavlja kralja.

Zli kralj naravno da ima zlobnu ludu.

Nije on kriv. Nakaznost ga �ini zlobnim.

On zabavlja mladog, zgodnog, arogantnog kralja.

Name�ta mu priliku da zavede k�erku jednog starca.

Nemo�an da se suprotstavi kralju, starac baca kletvu na Rigoleta.

Prokletstvo.

To bi mogao biti naslov. "Prokletstvo".

Zamislimo da Tribule tako�e ima k�erku.

Lepoticu, koju �uva u udaljenoj ku�i.

I dok je zao prema svima, on je vrlo bri�an i dobar otac.

�erku mu je rodila �ena koja je osetila ne�nost prema njemu.

I tako k�erka postaje �rtva star�eve kletve.

Kralj otima i obe��a��uje njegovu k�erku.

Dvorska luda dobija opsesivnu ideju

da ubije kralja.

Ali, spletom nesre�nih okolnosti, on ubija ro�enu k�er.

I tako se kletva ispunjava.

�ta je u tome nemoralno?

Verdi je odu�evljeno po�eo da radi, za teatar "La Fenice" u Veneciji.

Kakav treba da bude tekst kraljeve pesme?

"�ena je varljiva. Ona je nestalna."

Na njegov poziv Pjave je do�ao u Buzeto. -Ovo je Va�a soba.

A na no�nom ormari�u je knjiga "Kralj se zabavlja".

Da li �u imati vremena da ne�to pojedem?

Dok je Pjave pisao stihove pod Verdijevim nadzorom i s�m Verdi je radio.

Njegov rad nije bio komponovanje. On je razmi�ljao o muzici veoma dugo.

Pi�ite koncizno.

Sve dok nije na�ao muzi�ke nijanse. Boju muzike.

�injenica je da svaka Verdijeva opera ima svoju nijansu.

U me�uvremenu �inilo se da je zauzet drugim stvarima.

Imanjem Santa Agata koje je kupio tri godine ranije...

i tu smestio svoje roditelje.

Jo� dva jajeta.

Karlo Verdi je morao da vodi knjige, ali one nisu bile dovoljno precizne.

U ova jaja mo�e� biti siguran.

U sve mo�e� biti siguran.

I tako se u njemu rodila muzika.

Zapisao ju je za samo nekoliko dana.

Jo� radi�? Nemoj ostati dugo.

Laku no�, draga.

Dvorjani otmu k�erku dvorske lude i odvedu je kralju.

U ovoj sceni Triboleto tra�i svoju k�erku svuda unaokolo.

Da bi osvojio bolju poziciju, on non�alantno pevu�i.

Peva, glume�i ravnodu�nost.

�erka mu je oteta. Sumnja na dvorjane, ali nije siguran.

I zato peva.

Nisam upla�en. Terori�e me. Kako da mu to ka�em?

To mo�emo srediti direktno sa maestrom. -Makar da malo promeni.

Poruka cenzora je jasna.

Njegova ekselencija vojni upravnik se �ali �to

pesnik Pjave i maestro Verdi nisu izabrali prihvatljiviju temu,

da poka�u svoj talent, od nemoralnosti...

o kojoj Pjave pi�e u svom "Prokletstvu".

Ali sa malim preradama, tu i tamo...

Kralj ne mo�e biti zlikovac,

a njegov podanik ne sme misliti da ga mo�e ubiti.

�ak ni ako mu obe��asti k�erku?

Kralj je ne obe��a��uje. On koristi svoje pravo. Ta je za nju �ast.

Plemenito.

Kakav kralj?! Neki ugledni bogata�...

bogati oficir, ali ne i revolucionar.

Nije svejedno ko kidnapuje Triboletovu k�er.

Pa i to ime aludira na stradanje...

Svoj jad i stradanje ne sme da pripisuje kralju.

Zar taj Triboleto mora biti neka nakaza?

Za�to publika mora da gleda fizi�ku nakazu?

U dana�nje vreme ove primedbe su apsurdne. Neverovatne.

Nema kralja, nema Triboleta i nema grbavca.

I nema vre�e. -Molim?

Vi stavljate mladu �enu na samrti, u d�ak.

Kao da je seksualni objekt. Kakva odvratna ideja.

Idete gore? -Naravno.

Eno ga. Maestro.

Dobrodo�li.

Treba malo doterati. Mo�emo mi to.

Carski izaslanik ka�e da ra�una na Vas.

Dobro, vide�emo.

Kako je porodica?

Ne mogu Vam dati istu sobu. Tu sada boravi moja majka.

Uze�emo onu pored. Bi�emo susedi.

Njegova majka je do�la da �ivi kod njega, pri�ao je Verdi.

Oni dakle ne �ele grbavca Triboleta.

Grbavca koji peva. Meni je ba� to lepo.

Neko je spolja nakazan, ali mu je du�a puna strasti i ljubavi.

Zato sam izabrao ovu temu.

Ako zameraju temi, zameraju i mojoj muzici.

Moja muzika nije lepa ili ru�na slu�ajno...

Ona uvek oslikava karakter.

Dogovarali su se oko naslova "Prokletstvo"

Promenili su ga u "Rigoleto".

Nema vi�e Triboleta, sada je Rigoleto.

Rigoleto... �aljivd�ija.

Na francuskom "rigolait" zna�i �ala. Da, Rigoleto.

Kralj je postao vojvoda od Mantove.

Raskala�ni pro�drljivac i �enskar.

�emu sva ta imena ako se mo�e i bez njih. Samo... ova i ona.

Zbog primedbi cenzora, radnja opere je sme�tena u Italiju.

Pariz je postao Mantova a zamak Gonzaga, palata Tei.

Otvorena i svetla arhitektura, vi�e odgovara svetloj muzici...

koja opisuje vojvodin karakter.

Rigoleto je mra�an i sumoran...

vojvoda sre�an i sebi�an, �ini pravi kontrast.

I �ildina ku�a nije u sumornoj pariskoj ulici...

nego u tihom delu grada, opasana zidovima,

iza kojih devojka peva.

Tu je zarobljena zbog o�eve posesivne, sebi�ne ljubavi.

Reka Sena je postala Verdijev Po.

Nije lo�a, ali je tu�na i melanholi�na reka.

Na njoj nema romanti�ne oluje. Tu je "ve�ti�ja subota"...

jedna od iznenadnih jakih oluja koje se javljaju u dolini reke Po.

Verdi je opisuje jednostavnim efektima, karakteristi�nim za velikog umetnika.

Nekoliko tamnih akorda, i nevidljivi hor bez re�i.

Taj hor mo�e biti vetar, ali i tu�balica izgubljenih du�a.

Verdi je �eleo da se oluja oseti, a ne da imitira buku.

Vre�a. To je ne�to �to se ne mo�e izbe�i. Zato na posao.

Njegova majka nije tu samo zbog Bo�i�a, ve� zbog ozbiljnijih stvari.

Poku�ala je da posreduje izme�u Verdija i njegovog oca.

Njihovi odnosi su poreme�eni, zbog o�evog pokroviteljskog stava.

Njegovog shvatanja o ulozi oca.

Ho�e li je o�eniti? -Koga?

Peva�icu Streponi?

�to da ne?

Ako ne budu imali dece, sve �e ostati njenom detetu.

Deci. Ima ih dvoje. -To se ne�e desiti.

Ja vodim poslove mog sina i ta �ena me ne�e prevariti.

Kad je to spomenuo, Verdi je odmah reagovao.

"Po�tovani bele�ni�e Balestra, �uo sam...

da se moj otac pretvara da je moj zastupnik."

Kako se to "pretvara"? -Da ste se tako pona�ali.

Da �itam dalje?

"Pi�em ovo bez znanja mog oca...

jer on nema ni finansijske ni pravne veze s ovim.

Karlo i �uzepe Verdi ne zavise jedan od drugoga"

Luiza do�i, dobili smo pismo od notara.

Da �uje� �ta na� sin misli o nama.

Ima toga jo�.

Jo� davno u Ronkolu zadu�io se za 23 franka.

Isplatite to umesto njega i to mu recite.

Ina�e �u ja isplatiti kad se vratim iz Venecije.

Verdi je u to vreme bio u Veneciji da nadgleda postavljanje "Rigoleta".

�itajte. Neka moja �ena �uje lepe stvari o sinu.

Ne to. Dalje.

Ina�e �u ja, kad se vratim iz Venecije...

morati preduzeti ne�to manje prijatno.

�uje� li?

Nadam se da moj otac razume da je razdvajanje na�ih poslova

kona�no i neopozivo.

�uje� li?

Luiza, �ula si �ta je rekao.

Verdi je �eleo da odu iz Santa Agate, da bi imanje vodio sam.

"Po�tovani bele�ni�e Balestra, �alim zbog ovih okolnosti.

Odobrio sam majci da vodi ku�u, dok smo �iveli zajedno.

Sada joj to pravo uskra�ujem i prebacujem ga na sebe. Ne radim to zbog �krtosti.

Primoran sam da roditeljima oduzmem sva prava, mala i velika."

Zaista nam je sve oduzeo.

"Rigoleto" je prvi put prikazan u Veneciji 11. marta 1851.

Do�iveo je ogroman uspeh.

Jo� jedan trijumf?

�ta je sad? Ne verujem ti kad �uti�?

Ve� mu je u glavi �lanak koji �e iza�i u sutra�njim novinama.

Ovoga puta pobedila je �ista muzika.

Nije bilo patriotskih elemenata.

Muzika je izvanredno do�arala dramu.

Na tako originalan na�in da su kriti�ari bili zbunjeni.

Prosto ne znam �ta da napi�em o ovom Rigoletu.

Smisli�e�. -Reci nam ne�to. -Ovo je vrlo originalno i novo.

Nema lepog, lirskog pevanja. Italijanskog belkanta.

Arija "La donna e mobile" "Caro nome", Scena u kr�mi.

Ali orkestar je... -Orkestar nije isto �to i pevanje.

Klasi�no, tradicionalno pevanje, ovde nisam �uo.

Kako to mo�e� re�i? -Dozvoli da objasnim.

Izvoli.

Kakva je ovo muzika?

Muzika je ne�to �to dolazi iz srca.

Pevamo i kad smo sre�ni i nesre�ni i besni.

U dobroj staroj italijanskoj operi

ima puno arija, romansi, izolovanih deonica...

Svaka od njih izra�ava samo jedno ose�anje.

Na primer, tenor je zaljubljen u primadonu. -Kao i uvek.

On voli nju, ona voli njega.

Oni u duetu pevaju o svojoj sre�i. Arija o sre�i.

Onda tenor otkriva da je primadona...

njegova davno izgubljena sestra. U�asnut je i o�ajan.

Dramati�no. Arija o o�ajanju.

Njegovo saznanje je obja�njenje

za�to je druga arija toliko razli�ita od prve.

To zapravo nije muzika nego informacija o de�avanju.

�to kra�e, to bolje.

Malo re�itativa i to je to.

Kod Verdija je sve dobra muzika. Za�to da ne.

Muzika je izraz ose�anja, izra�ava �ivotnu situaciju i tako pri�a pri�u.

Onda to nije opera. To je pozori�te.

Dijalog koji muzika samo kvari.

A ipak su u ovoj predstavi najvi�e kori��eni dijalozi.

Da, ali kad su re�itativi predugi produ�ava se vreme izme�u arija.

To va�i i za orkestar. -To je novo i tako moderno.

Moderno je bla�i izraz za ru�no.

O, Bo�e, kakva rasprava. Idemo? -Naravno.

Interesantno, zar ne?

To je bilo ta�no. -Niste me ubedili.

Sa Rigoletom, za koga je rekla da je revolucionaran...

a pre toga sa "Magbetom", Verdi je stvorio ne�to novo.

Kao Vagner, ali na sasvim druga�iji na�in...

Verdi je stvorio muzi�ku dramu.

"Prva verzija sporazuma izme�u �uzepa i Karla Verdija.

Napisana u Buzetu 8. februara 1851."

Gledajte nevestu. Lepo se sredila.

"Dolepotpisani �uzepe Verdi...

radi svog li�nog mira, raskida sa svojim...

roditeljima sve poslovne odnose, a za uzvrat im nudi:

Godi�nju apana�u od 1800 novih lira, susrete svakog kvartala...

i jednog dobrog konja."

Ba� lepa �ivotinja, zar ne?

Luiza, do�i. Od danas �emo druga�ije svirati.

"Ako roditelji napuste Santa Agatu pre prvog marta...

dobi�e jo� osam ili deset zlatnih napoleona"

Pre ovog dogovora Verdijevi, odnosi sa ocem su se pokvarili.

"Dragi bele�ni�e Balestra...

Morate se suo�iti sa bolnim �injenicama, ali ne mojom krivicom.

Recite mom ocu da sam stvarno umoran od scena koje mi pravi...

Njegovo nasilni�ko pona�anje �e me naterati da sve prodam

i zauvek napustim ovo imanje."

Verdi im je namenio ku�u u Vidalencu, u blizini Santa Agate.

To je rodni grad njegove majke.

U redu. Ovde �e biti ograda.

Drve�e ide tamo.

Kada je napustio Buzeto, Verdi je po�eo da sadi drve�e na praznoj zemlji.

Za�to je Verdi hteo da izbaci roditelje iz Santa Agate?

To je bilo okrutno, ali je bilo potrebno.

Morao je da ode sa �uzepinom iz grada.

�to dalje od ku�e u gradu, gde je ona �ivela kao u zatvoru,

zahvaljuju�i radoznalom okru�enju.

Radoznalost, mr�nja, pa �ak i anonimna pisma puna zlobe.

�ta to radi�? -Izbegavam blato.

Ako ne�ete da ga uprljam.

Verdi je sada radio na "Trubaduru"

Ako neki operski dueti i terceti

imaju svoju posebnu vrednost, oni se ipak razumno ve�u sa celom operom.

Pisao je Kamaranu koji je pripremao libreto za Trubadura.

Dragi Kamarano, ako ovako nastavite s libretom, ja �u biti vrlo zadovoljan.

�ta se desilo? -Gospo�a Luiza.

�uzepina, je li to momak iz Vidalenca?

Da iz Vidalenca. Do�ao je Antonio.

Ka�e...

da tvojoj majci nije dobro.

Bilo bi dobro da ode�. Antonio je tu.

Odve��e te kolima.

Umrla je, maestro.

Acu�ena iz "Trubadura" je jedan od Verdijevih malobrojnih likova majki.

Svakako najupe�atljiviji.

O�igledno je da Acu�ena nije portret Verdijeve majke...

ali je svakako najupe�atljiviji lik.

Opisao je ne�to �to mu�karci dobijaju samo od svojih majki

Mra�nu tajnu ro�enja i misteriju �ivota i smrti.

Ceo "Trubadur" se odigrava po no�i, u senci.

I muzika je tamna i mra�na.

Acu�ena je majka u univerzalnom smislu, sa svim osobinama majke.

Jednog sina je ubila, a drugog podigla. To je njen voljeni Manriko.

Onako kako nas priroda hrani ili izgladnjuje.

Ponekad je ne�na i samopo�rtvovana.

Ponekad je surova, sebi�na poluluda, kao anti�ka Sibila.

Ona je Ciganka i magija je deo njene prirode.

Verdiju manje smeta njihova boja,

od toga �to pripadaju primitivnom, iracionalnom narodu,

koji ne dr�i do zakona i konvencionalnosti.

Ovaj libreto je zbunjuju�i, U svakom slu�aju pomalo nelogi�an.

Mora se posmatrati kao prirodna sila.

Tada postaje razumljivija i prepoznatljivija Verdijeva muzika.

Na kraju, Acu�ena je samo umorna i bolesna majka.

Njen sin kona�no pokazuje svoju privr�enost, ali malo prekasno.

Prekasno da poka�e ne�nost koju je

potiskivao u svojoj introvertnoj prirodi.

Kako se sada kajao, ali kako to uvek biva,

prekasno. Bilo je prekasno da poka�e svoju privr�enost.

19. januara 1853. narasli Tibar poplavio je pola Rima.

Pa ipak, pozori�te "Apollo" je bilo potpuno rasprodato.

Verdi je pisao Klari Mafei.

"Ka�u da je opera tu�na, da je mnogo ljudi umrlo,

Ali posle svega u �ivotu, na kraju uvek do�e smrt?

"Ali posle svega u �ivotu, na kraju uvek do�e smrt?"

�ta je bilo?

Tamo na toaletnom sto�i�u

To je moj medaljon.

Donesi ga.

Bila sam tako mlada i lepa.

Uzmi ga. Da me ne zaboravi�.

Mo�da �e� jednog dana sresti mladu i �ednu devojku...

O�eni je.

O�eni�e� je. Uradi to, ako je zavoli�.

Mo�da �e te pitati za medaljon.

Reci da je to slika umrle devojke...

Koja se moli za vas oboje. -Molim te, ne reci to. Ti �e� �iveti.

Uveravam te da je lako umreti.

Pri�i bli�e da te osetim.

"Dama s kamelijama" Aleksandra Dime, sina...

posle duge borbe sa cenzurom, izvedena je u Parizu

u zimu 1852.

Svi znaju pri�u o kurtizani...

koju izdr�avaju bogati ljubavnici.

Ona se zaljubljuje u mladi�a iz ugledne porodice. I on se zaljubi u nju.

Ona se odri�e raskala�nog �ivota da bi skromno �ivela s njim.

Ali onda�nje dru�tvo ne prihvata tu njenu promenu.

Otac mladi�a ne odobrava takvu vezu.

Skandalozno!

Otac uspeva da ubedi Margeritu da napusti svog ljubavnika.

Bolesna od tuberkuloze, ona umire u o�ajanju.

Ali, umire u naru�ju voljenog �oveka koji joj se vra�a. Prekasno.

Vi�e ne patim. Ne ose�am ni�ta.

Mogu da di�em. Ni�ta me ne boli.

Ovo �e biti hit.

Meni je ovo nemoralno.

Za�to je zovu kurtizanom? Za�to ne ka�u prostitutka.

Kutrizana, posrnula �ena, do sada nije otvoreno prikazivana na sceni.

I?

Bolesna kurva kao heroina. Tipi�an Dima.

I jo� gore, posrnula �ena je u du�i bolja od licemerne bur�oazije.

Verdi i �uzepina su gledali tu predstavu u zimu 1852.,

u pozori�tu "Vodvilj".

U pri�i o �eni koja poku�ava da, zbog ljubavi, prevazi�e svoju pro�lost...

�uzepina je prepoznala svoj �ivot.

Gre�ne veze iz kojih su ro�ena deca...

buran �ivot koji je vodila pre nego �to je srela Verdija.

Surova poruka drame je...

Zaljubljeni �ovek mo�e oprostiti, ali okrutno dru�tvo nikad ne�e.

�ta god da ona uradi da bi se iskupila, nikada joj to ne�e uspeti.

Bog �e joj mo�da oprostiti ali ljudi ne�e.

A iskrena ljubav prema tebi nije dovoljna.

Koliko god da si �ista u o�ima moga sina, pa i u mojim...

na�e dru�tvo Vam ne�e oprostiti pro�lost...

i vrati�e Vas na po�etak, zalupiv�i Vam vrat pred nosom.

Jo� ste budni?

Mislila sam da ne�to �elite pre nego �to legnete.

Ne. Mo�ete i�i. Mi idemo u krevet.

�ta je bilo? -Kakav u�asan komad.

Kakva lepa pri�a.

Laku no�.

Prevod i adaptacija: Marijana T

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET