Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

VERDI -Tre�a epizoda -

Vi samu sebe uni�tavate.

Ni trenutka nemam odmora. Ja to znam ali se jako pla�im.

Da mogu da se odmorim nekoliko dana, glas bi mi se povratio.

Ali sam se preforsirala i pokvarila sam operu.

Znam kako se ose�ate. -Ne.

Ne znate.

Da li je tako po�ela do�ivotna ljubav izme�u Verdija i �uzepine Streponi?

Nije sigurno. Verdi je svoj privatni �ivot dr�ao u tajnosti.

Ali, u to vreme je Doniceti napisao jednom prijatelju:

Streponi je izgubila glas. Ni njen Verdi je ne�e u svojoj operi.

"Njen" Verdi. U pozori�tu se glasine brzo �ire.

9.marta 1842. "Nabuko" je premijerno izveden u Skali.

�uzepina je pevala.

Ne onako kako bi mogla i kako bi trebalo. Ali pevala je.

"Nabuko je bio trijumf.

Toliki, da sam bio zbunjen. Mislio sam da su hteli da me povrede"

Kakav trijumf. Aplauz, ovacije.

�uli ste muziku. Sada gledajte.

Publiku je ponela ne samo lepota nego i snaga ove muzike.

�tavi�e, njena nasilnost. Italiji je to tada bilo potrebno.

Italiji, zemlji lepote, ali i zemlji konzervativnoj, koja po�inje da se budi.

Ljudi su sve manje razumeli Belinijevu tugu.

Pobunjenici su tra�ili novog vo�u. Novi glas. A taj glas se zvao Verdi.

Ne peva� pravilno.

Ple�i kako ho�e�, ali nemoj da peva�.

Milano je "poludeo".

Je li to iz "Nabukodonosora"? -Hor Jevreja.

Tekst za hor iz "Nabuka". Prodajemo.

Tekst za hor.

Gospodine? Tekst za Hor Jevreja. Jedan nov�i�.

"Kravate a la Verdi"

Verdi kravate.

Tata, �eli� li "Verdi kravatu"? -To se tra�i?

U raznim dezenima. Primetio si?

Video sam. Idemo.

U na� restoran? -Ne�emo valjda u Grand Hotel.

Eno ga Verdi...

Siguran si? -Naravno.

Podigni me. -Vidi� li ga?

Odlazite, mangupi. Ostavite jadnika da na miru jede.

Izvinite, maestro. -Sve razumem.

�ta biste prvo? Lazanju � la Verdi.

To je specijalitet.

Je li maestro Verdi tu? -Oti�ao je?

Oti�ao je? -Pre pola sata.

Rekao je da navratim oko dva. -Ne znam ni�ta o tome.

Oti�ao je kad je primio poruku od gospo�e.

Koje gospo�e?

Gospo�e Streponi. Sigurno je �elela da iza�u u �etnju.

Ugovorili ste sastanak? -Da u dva...

Gde? -Nije va�no.

Sasvim prirodno.

Jo� je mlad.

Razume� ti to.

Hajde. Idemo. Zauzmite mesta.

Hajde, devojke. Po�urite!

To je bila pretposlednja predstava Nabuka.

U to vreme se izme�u �inova igrao balet. Kao Intermeco.

Di�ite zavesu.

Di�ite zavesu!

Da?

Ko je to?

Za�to kucate? -Zbog diskrecije.

Mereli. -Kako ste gospodo?

Dobro, hvala. -Vidi se na Vama.

Zahvaljuju�i baletu jedete u pauzi. -I pijemo �ampanjac.

Nema za svakog. "Nabukodonosor" je dobro primljen.

Trijumfalno. Zahvaljuju�i Vama.

Potpi�ite, maestro.

�ta je to. -Ugovor za novu operu slede�e sezone.

Pro�itajte i potpi�ite. Sve je tu osim visine honorara.

Ostavio sam ga blanko. Vi stavite cifru. -Blanko?

Stvarno ni�ta ne pi�e. -Daj da vidim.

Koliko �ete tra�iti?

Tra�ite najmanje sedam hiljada.

Sedam hiljada, uklju�uju�i i Nabukodonosora.

Maestro nije ni�ta jeo. -Najmanje 10.000.

Par�e kola�a? Smirite se, momci. Stvarate konfuziju.

Zavr�ite obla�enje. -Smirite se. Balet �e jo� potrajati.

Nema vremena. Idemo, gospodo. -Ja bih jo� kola�a...

Dosta ti je. Idemo.

Mereli, ostavite otvorena vrata. Treba da mi donesu kostim.

Kad potpi�ete, ostavite ga u mojoj kancelariji. A vrata... otvorena.

Verdi je kasnije pisao o ovom razgovoru izme�u njega i �uzepine.

Ovde �uzepina govori kao njegov prijatelj i savetnik. Ona je to uvek bila.

Posle ovog uspeha bi�ete zatrpani ponudama.

Ali samo je jedna Skala.

Naro�ito kao prijatelj. Izme�u njih nije bilo strasti.

Bilo je vi�e od toga. Veliko prijateljstvo koje je preraslo je u veliku ljubav.

Mogla bih ovo da Vam popunim ako mi dozvolite.

Da, naravno.

Nemojte tra�iti ni premalo ni previ�e.

Koliko da tra�im?

Belini je za "Normu" tra�io 8000 lira. Tra�ite isto toliko.

Moja olovka za o�i. Sumnjam da �e Vam trebati.

�uzepe, dole me ne poznaju. Nisu mi dali da pro�em.

Gospo�o Streponi, ovo je gospodin Bareci, moj tast.

Maestro �esto pri�a o Vama. -O meni?

Na scenu, gospo�o. -Izvinite, moram...

"Moj tast". �uzepina je trebalo da nau�i koliko Bareci zna�i Verdiju.

Bareci je bio Buzeto. Njegovo detinjstvo.

Bareci mu je bio kao otac. �ovek koji mu je omogu�io da studira.

Bareci je bio i Margerita, koju je on ljubomorno �uvao u se�anju.

Sve do Barecijeve smrti, 25 godina kasnije, Verdi ga je zvao tastom.

Na� veliki Verdi. -Jeste.

Izvinite, ali moram.

Anina, proveri da li je sve spakovano.

Hvala, Adela. -Hvala gospo�o Streponi. Sre�an Vam put. Vidimo se idu�e sezone.

Nije bilo sigurno da �e za �uzepinu biti slede�e sezone.

�uzepina je pevala u osam predstava Nabuka.

"Pevala sam, ili bolje re�eno potpuno upropastila glas."

U pismu prijateljici je napisala da ju je glas izdao.

Te�ka uloga Abigaile ga je dokraj�ila.

Doktorov izve�taj je uznemirio.

"Gospo�i Streponi su uni�tene glasne �ice i vi�e ne funkcioni�u,

savetuje se da prestane da peva i da promeni na�in �ivota."

Od �ega �e �iveti i izdr�avati porodicu?

Majku, brata, sestru... i svoju decu.

Ako Vam ne treba cve�e... -Ne treba, uzmite ga.

Sre�an put. -Hvala.

Verdi...

Gospo�o? -Da...

�uzepina vi�e nije mogla da peva.

Za Verdija, Nabuko je bio trijumf, ali za nju...

I tako su se rastali.

�uzepina se brinula kako da pre�ivi, a Verdi kako da postane jo� slavniji.

Najve�i ponos Milana je bila katedrala, a posle nje Skala.

Na tre�em mestu je bio salon grofice Mafei.

Tu se skupljao milanski dru�tveni krem. Pisci, umetnici, filozofi, patrioti.

Gospo�o Solera. -Dona Maria.

Tu je i Verdi. Re�i �u grofici.

Karkano, prevodilac �ekspira. Katanjo, ekonomista.

�ezare Korenti, pisac.

Tomazo Grosi, pesnik i dobar prijatelj Alesandra Manconija.

Slikar Fran�esko Ajez.

Grofice.

Dolazi na Va� poziv.

Klara Maferi, Klarina za prijatelje, je za sedam, osam godina

stvorila naj�uveniji salon u Milanu.

Svaka slavna li�nost je rado pose�ivala njen salon.

Grofica je �elela i Verdija.

Drago mi je �to ste do�li.

U ovom salonu se nisu skupljali samo umetnici. Tu su dolazili i oni koji su se

borili za Italiju.

Italija, a ne skup dr�avica pod protektoratom Austrije.

Moramo se osloboditi Austrije.

Bili su to mladi ljudi, republikanci, predvo�eni Macinijem,

koji su sanjali ujedinjenu Italiju.

Ovakva Italija bi govorila jednim jezikom, koji bi svi razumeli.

Svojom muzikom.

Kakva muzika. -Lepa, jaka i zapaljiva.

Divna je, najlep�a, ali... �emu ova posveta?

Evo, ova posveta.

"Ponizno posve�ujem Njenom Viso�anstvu, Adelaidi od Austrije."

"Moja Italijo, tako lepa i izgubljena."

Za�to? -Da, za�to?

Italija. Naravno da ova zamisao nije bila nova za Verdija.

Ali ta re� nigde nije izgovarana sa toliko strasti,

kao u tom salonu punom intelektualaca i rodoljuba.

Verdi je ovu melodiju posvetio Jevrejima na vavilonskim rekama,

inspirisan biblijskom pri�om kojoj se stalno vra�ao.

Sada su ti Jevreji postali Italijani,

a Jerusalim, izgubljeni dom, je postao Italija.

Zaboravite Jevreje i Vavilonce i govorite o Italijanima.

Verdi ne bi ovu sugestiju tolerisao drugima,

ali ovo su bili intelektualci,

sa svojim uverenjima, koji su umeli da sagledaju stvarnost.

Ho�emo li sada ne�to popiti?

Jeste li svesni �ta radite? -Zaboravili ste na cenzuru?

Cenzura je ve� prisutna. Baron Toresani radi za policiju,

i za�as �e poslati pismeni izve�taj.

I to se dogodilo. -"I Lombardi alia prima crociata."

"Lombardijci u prvom krsta�kom pohodu" Nova opera za Skalu.

Ceo Milano je ve� pri�ao o tome.

Dakle, sada su Lombardijci.

Ima�ete problema sa crkvom, ali i sa cenzurom.

Ovaj uzvik: "Usta�emo svi kao jedan."

To ka�u Saraceni. -Naravno.

Ali, oni pevaju na italijanskom. -Ne mogu pevati na saracenskom...

Gde je maestro Verdi? -U Parmi.

U Buzetu, svom rodnom gradu. Morao je da ode...

Zapravo, Verdi je odbio da ide kod cenzora.

Vi ste impresario a Vi ste, Solera, libretista,

pa ne bi trebalo da imamo problema sa tekstom.

Ima na nekoliko mesta...

"Svanu�e zora, s Bo�jom pomo�i,

mladost �e o�iveti i hladnokrvno zbaciti mrskog tiranina."

To ne bi rekli Saraceni nego Italijani.

Lombardijci, kad osloba�aju Sveti grob.

To je, ustvari, njihova misija.

"Gospodu se �uri da ispuni svoje sveto obe�anje"

Sve�ana nebeska muzika isti�e ove re�i, koje �u ja

zabraniti tom genijalnom divljaku,

koji je odbio da se ovde pojavi. -On je u Buzetu.

Vide�emo �ta �e crkva re�i.

Jedna scena se odigrava u crkvi Svetog Ambrozija u Milanu.

Veoma realisti�na. Ali to je ovde u Italiju.

U Milanu. -Zar Milano nije deo Italije?

U to vreme nije bio.

Verdi se ovde prvi put susre�e sa �udovi�tem zvanim cenzura.

Jedanaest meseci posle "Nabuka", "Lombardijci" se prvi put izvode u Skali.

Uzbu�enje i o�ekivanje je bilo ogromno. Verdijev francuski biograf Pu�an pi�e:

"Ve� u rano jutro skupila se masa sveta.

Satima su �ekali da dobiju mesto na najvi�oj galeriji"

Ne samo obi�an svet, nego i otmeno dru�tvo Milana je bilo uzbu�eno.

Oni su tu od jutros. Sve karte su rasprodate.

U tri sata...

U tri sata, kada su otvorena vrata za galerije nastala je luda trka.

Moja cipela... -Evo je.

Moj �e�ir! Ne treba mi cipela.

Tu si? -Na tanjiru.

Moja glava!

Moja boca!

Deset minuta nakon �to su otvorena vrata, galerija je bila puna.

Spremni na dugo �ekanje, mnogi su poneli hranu.

Uzmi, �ovani. -Kobasica. Uzmi jo�. Dobra je.

Ovo je malo toplije. Molim Vas, dodajte.

Dodaj mi. Vrlo su ukusni.

Spusti Herc.

Vrati se. Imam druge karte.

Oko �est sati se gomila migoljila i muvala

a sa gornje galerije,

�irio se o�tar miris kobasica i belog luka.

Po�eli su da pale sve�e.

Dajte i ovde svetlo.

Oko sedam sati bilo je upaljeno svih 3000 sve�a

One su gorele tokom cele predstave.

U osam su sva mesta u sali bila zauzeta.

Verdijev ulazak u salon Mafei i uspeh opera "Nabuko" i "Lombardi"

otvorili su mu intelektualne krugove, ali i vrata milanske aristokratije.

U tom periodu �esto je vi�an u kako razmenjuje pisamca sa otmenim damama.

Prirodna faza u �ivotu mladog, talentovanog provincijalca.

Ali to nije trajalo dugo.

Uspeh je bio ogroman, mo�da i ve�i od "Nabuka"

mada sada nije bilo iznena�enja i spontanosti.

U Lombardima su Verdi i Solera sara�ivali drugi put.

Isti uspe�ni sadr�aji su uzeti iz Nabuka.

Horska tema, rat, molitva, a najvi�e patriotizam.

Zna�ajno je da su u "Nabuku" Jevreji, samo Jevreji,

dok su u "Lombardima" svi srednjevekovni likovi koji se bore za slobodu,

bili, ustvari, Italijani XIX veka.

Verdi je imao dobar instinkt. Slede�u operu pisao je za "La Fenice" u Veneciji.

Pisao je u osami, daleko od otmenih salona Milana.

Daleko od uticajnih intelektualaca.

�to pre uradite, pre �ete oti�i ku�i.

Ve�i deo 1843. godine proveo je u Buzetu.

Nedaleko, u Parmi, u pozori�tu "Ducale", spremali su "Nabuka"

Gospodo...

Svi ste na okupu. -Kako je bilo u Be�u?

Kako je ovde?

Sa�ekajte do sedam sati.

Gospodine Bareci.

Maestro!

U tom Nabuku blistala je �uzepina Streponi.

Gospo�a Streponi je ve� tu. Izvinite me.

Sada sam dobro. Ozdravila sam. -Znam.

Glas mi se povratio. -Znam.

I to mi je drago. -Znam.

I meni je drago.

Znam.

Bio je to njihov drugi susret. Verdi se vratio iz Be�a.

Pretpostavlja se da je do�ao ku�i da vidi �uzepinu.

Dok je bio u Parmi, dopisivao se sa teatrom "La Fenice" o novoj operi.

Iz ovog ugovora se jasno vidi...

Vi treba da izaberete peva�e. -Da, zajedno sa...

Ne, Vi.

U ovom pismu se opet prepoznaje �uzepina Streponi...

Opet kao Verdijev savetnik i prijatelj.

Ja? -Pi�ite Vi.

Koliko da stavim? -Molim?

Honorar. A, da...

Recimo, sumu od... -Dvanaest hiljada.

Dvanaest hiljada austrijskih lira.

Austrijskih.

Jedno je sigurno. Zbog �uzepine, Verdi je odlagao odlazak iz Parme...

�to se vidi iz nekih njegovih pisama.

"Ostajem u Parmi do kraja aprila" April je pro�ao. 3.maja je napisao:

"Ostajem u Parmi jo� deset dana" A 17. maja je napisao:

"Ostajem do 22."

22. je do�ao i pro�ao. 25. maja je napisao:

"Ostajem jo� par dana."

Ostao je u Parmi do kraja sezone, posle 22 izvo�enja "Nabuka".

U poslednjem pismu je rekao:

"Sutra idem u Buzeto. �elim da vidim majku."

To je jedno od retkih pisama gde spominje roditelje.

Majku. Kad je posle nekoliko godina umrla Verdi je mnogo patio,

ali nikad nije pri�ao o roditeljima.

Njegov odnos sa roditeljima bio je komplikovan.

On se vinuo u visine, a oni su ostali prosti seljaci.

�uzepe je tu blizu, u Parmi, a nije nas posetio.

Valjda je zauzet.

Mogao nas je posetiti.

Sada je bogat i poznat, ali ja sam jo� uvek njegov otac a on moj sin.

Bogat. Za seljake iz doline reke Po

to je zna�ilo da je cela porodica bogata.

Pro�lo je tri godine. Za�to se ne �eni?

Svako bi mu dao svoju k�erku. Svi znaju ko je on.

Po�uri.

Karlo je razmi�ljao kao svi siroma�ni seljaci.

Dobro biste ulo�ili novac. -Ja nemam ni�ta, osim ove kr�me.

Ma, daj. Znam da ga imate.

Prodaje se Fabrijanijevo imanje u blizini Vidalenca.

Celo imanje? -Da, uklju�uju�i i ku�u.

Za neveliku sumu. -�uzepe ima novca.

Pa to je isto. -I da i ne.

Nije to lako. Kad bi �uzepe bio glup da mene finansira,

kupio bih to imanje.

Ali njegova glava je dobra za muziku. Za biznis uop�te nema smisla.

Smiri se. -Stigao sam.

Ne�e me ujesti? -Ne poznaje te.

Nemoj.

U�i, sav si pra�njav. -U�i da ne�to popije�.

Evo ga, najzad. Nije nas ni obavestio.

Kako si? -Najpre se pozdravi s ocem.

Luiza, pridr�i.

Do�i, �uzepe, sine moj.

Ba� sam mislio da po�aljem po tebe, ako s�m ne do�e�. Do�ao si na vreme.

Postoji komad zemlje u Vidalencu. Cena je povoljna.

Veruj mi na re�. Ja sam ro�eni trgovac.

Daj mi te pakete. Te�ki su.

A da ne pri�amo o poslu ba� sada? -Sve se prodaje i to jeftino.

Pa onda kupi. -�ta si nam doneo?

Za tatu d�empere, tebi somot. -Somot je suvi�e fin za mene.

Kada �u ja to nositi?

Pa onda kupi. Pa daj mi novac.

Sezona u Parmi se zavr�ila. Leto je pro�lo.

Verdi je u Veneciji zbog svoje nove opere u pozori�tu "La Fenice".

Verdi je oti�ao u Veneciju, a �uzepina...

�uzepina je oti�la u Bolonju da peva.

Prvih godina prijateljstva, oni su se sastajali i rastajali.

Oboje su oklevali da se �vr��e pove�u.

Naro�ito Verdi. Zbog provincijalnog mentaliteta Buzeta.

�ta bi rekao Bareci kad bi Margeritino mesto zauzela �ena lo�e reputacije,

sa vanbra�nom decom gajenom u tajnosti?

Za �uzepinu je njena pro�lost bila greh koji se mora platiti,

da bi bila dostojna Verdija. Ako bi to uop�te bilo mogu�e.

Njen ose�aj krivice obja�njava oklevanje i nesigurnost.

Odluci da ujedine svoje �ivote, prethodile su godine susreta i rastanka.

Maestro Verdi!

Hoj, maestro Verdi.

Pustite me da pro�em.

Ja sam iz Carskog pozori�ta...

Dobrodo�li, gospodine Verdi. Ja sam Pjave, libretista.

Upoznali smo se preko pisama. Prilagodio sam libreto.

Ne brinite. Svide�e Vam se.

Svi Vas �ekaju. Grof Mo�enigo, impresario, �ef.

Ovo je dr Brena, direktor pozori�ta.

Idemo u hotel. -Ja �u razgovarati s vlastima.

Poru�ni�e, trenutak molim.

Maestro Verdi dolazi iz Parme zbog svoje opere u La Feni�e.

Ima paso� iz Parme. -U redu je.

Zahvalite mu, to se o�ekuje. -Danke sch�n!

�ta je sa ovim mojim... Nismo dugo �ekali. Dajte mi to.

Scenski radnik. Ba� zgodno.

Posle milanske Skale, naj�uvenije operske ku�e su bile "San Carlo" u Napulju

i "La Fenice" u Veneciji.

Za Veneciju je Verdi napisao svoju petu operu, "Ernani".

Po�etkom 1843. Verdi i Fran�esko Maria Pjave se sre�u u Veneciji.

On je pesnik i libretista. -Lepa je i po ovakvom vremenu.

"Venecijo, grade prelepi, svako te mora zavoleti."

Idemo u kafe "Florijan".

Hladno je. -U�asno.

"Ernani" se bazirao na drami Viktora Igoa.

Hajde da jo� jednom pogledamo "Ernanija".

Posle Ernanija, Pjave je napisao libreta za jo� sedam Verdijevih opera.

�ta �elite? Topla �okolada za mene.

Kafa? -Mo�e kafa.

Pjave je bio veseljak, osrednji pesnik, ali i �rtva Verdijevog temperamenta.

Verdi je imao obi�aj da koriguje njegova libreta.

�ena treba za redom da peva kavatinu, duet i veliko finale.

Se�emo? -Sekirom.

Onda secite. -Mora biti kra�e.

Dve re�i treba da budu zamenjene jednom.

Maestro, to je preterano i nema nikakvog smisla.

Od ovog napravite stihove. Ne vi�e od dva. I da se rimuju.

U Verdijevo vreme su se �alili na ra�un Pjaveovih stihova.

Moderni kriti�ari smatraju da su ta libreta odli�na,

ba� za Verdiju sna�nu i prijem�ivu muziku.

Suvi�e teatralan tekst, da tako ka�em.

Vidite, nekad jedna re� obja�njava celu radnju.

Ne treba razvodnjavati nepotrebnim re�ima. Razumete?

Svakako.

Iako je dobar pesnik... -Ne. Stihoklepac.

Pjave je bio dobrodu�an i veran prijatelj.

Predvodio je grupu lojalnih prijatelja, skoro robova,

pot�injenih Verdijevoj tiranskoj prirodi.

Je l' dobro? -Nije lo�e.

Rezovi dolaze ovde.

Shvata�? -Mnogo bolje.

Pola je promenjeno. -Jer je koncizan.

Ti si koncizan? -Ne, Verdi.

Verdi je tri meseca proveo u Veneciji, daleko od milanskih salona.

U Veneciji je zavr�io operu "Ernani".

Premijere Ernanija je bila 9. marta 1844. u teatru "La Fenice".

Divno.

"Ernani" je lepa opera.

Verdi je napisao �ak 26 opera.

Nemogu�e je svaku od njih posebno predstaviti.

Ernani je tako�e do�iveo veliki uspeh.

Taj uspeh je uveo Verdija me�u vode�e italijanske kompozitore.

Italija nije bila slobodna. Verdijevi savremenici su smatrali

da je Verdi probudio nacionalna ose�anja Italijana.

�elju za slobodom i ujedinjenjem.

Njegova muzika, pisana jezikom te zemlje, pospe�ila je ta ose�anja.

Ti�ina!

Odmah da ste za�utali! -Za�to?

Prestanite da vi�ete! -Oni bude lava Kastilje, a ne Svetog Marka.

Kastiljanskog lava. -Za�to ne i lava Svetog Marka?

Va�no je re�i da je u Ernaniju

Verdi prvi put opisao li�nosti. Opisao ljude.

Poznavanje ljudske prirode omogu�ilo mu je da stvori nezaboravne likove.

Narednih �est ili sedam opera su pokazale to njegovo ume�e.

Godine napornog rada Verdi je nazvao "Moje godine robije."

Emanuele, prepi�i i ovo.

�iveo je u Milanu.

Ovaj mladi� je do�ao iz Buzeta na studije.

�iveo je u susedstvu i Verdi ga je dozivao zvi�dukom s prozora.

Emanuele Mucio je bio jedini Verdijev u�enik.

Bio je dobrodu�an i osrednje talentovan,

ali njegova odanost i zahvalnost su puno zna�ile usamljenom Verdiju.

U haoti�nom Milanu, Mucio mu je bio jedina veza sa Buzetom.

On je ustvari do�ao iz jednog sela na maglovitim obalama reke Po.

Kao dete i Mucio je pevao u crkvi.

Bareci mu je pomogao da u�i i poslao ga je Verdiju.

Uz Mucija se Verdi opu�tao i opet bio svoj.

Mucio, povi�eno C, Cis? �ta ti to zna�i?

Uh, dozvolite mi...

Tog dana �as nije trajao dugo. Maestro je na�ao jo� gre�ki.

"Mnogi studenti bi zlatom platili da u�e kod maestra Verdija,

ali ih je uvek odbijao. Primio je samo mene, sirotana."

Dobro je. To je sve za danas.

Emanuele.

"�esto me je nudio doru�kom."

Emanuele... tvoje pecivo.

Bareci je pla�ao Mucijeve tro�kove u Milanu.

I Verdi mu je kupio ode�u.

Ne �elim da ga prljam.

"Moj maestro ima tako dobru du�u. Tako je plemenit.

Tako veliko srce. Mo�e se porediti samo s Va�im...

gospodine Bareci."

Mucio je bar dva, tri puta nedeljno pisao Bareciju.

To su vrlo vredni dokumenti o Verdijevoj svakodnevici.

Sve je Verdi. "Gospodin maestro Verdi"

U tim pismima Verdi je �iv �ovek...

"Obnavljanje Lombar�ana"

Ovo je nemogu�e.

Kakva dreka! Ne�u vikanje, sto puta sam rekao!

Nema deranja! Treba �aputati!

Da li me razumete? Svirajte!

Zapamtite da je no�. Vi ste razbojnici, ubice...

Za�to svirate dok obja�njavam?

No�... mrak...

...tajanstvenost...

Razumete? Misterija.

Hajde, svirajte.

"Peva iz o�ajanja. I trupka nogama,

kao kad lupka pedale na orguljama"

Nadam se da ste razumeli!

Ponavljamo.

"Sav je obliven znojem

Munjevitim pogledom o�inuo je hor i orkestar."

Mucio je postao Verdijev pomo�nik.

Maestro, violine dva puta? -Da. I sa violama.

I francuskim rogom.

"Upotrebljavamo isti sto. Ne mo�e biti bolje."

U tom periodu, gotovo bez pauze, Verdi je napisao pet opera.

"Dva Foskarija" "Alzira" "Atila" "Jovanka Orleanka" i "Razbojnici"

Mucio je i dalje pisao Bareciju. Svake nedelje.

Istinita i naivna pisma, puna ose�anja.

"Dragi gospodine Antonio, Maestro le�i ve� dva dana zbog reume.

Ali, ide nabolje.

Redovno ga masiram"

Jo� Vas boli?

U tom periodu velike napetosti, Verdi se �esto ose�ao bolesnim.

Verdi je bio zdrav. �iveo je 87 godina. Tegobe su verovatno bile na nervnoj bazi.

"Maestro pati i od crevnih poreme�aja.

Naj�e��e od proliva.

Bilo mi je bolno da ga gledam. Dolazilo mi je da pla�em."

Mucio...

Izvini, Mucio. -�eleo bih da ste bolesniji,

da bih Vas mogao negovati.

Izvinite.

"Ali ne brinite, uvek ima neko da se brine o njemu,

da mu skuva �aj od �alfije i ostalo a da ne o�ekuje zahvalnost."

Molim? -Ni�ta...

Nije to bilo prijateljstvo me�u jednakima. Oni su bili u�itelj i �ak.

A Verdi je imao te�ku narav. Bio je to odnos izme�u podre�enog i nadre�enog.

Komplikovan odnos u kome su u�estvovali Buzeto i Bareci.

Bio je dubok i izdr�ljiv. Dao je Verdiju snage

da izdr�i dok ne do�e �uzepina Streponi i zauzme svoje mesto u njegovom �ivotu.

�uzepina je sve manje pevala. Glas joj je oslabio.

Sada je pevala u Bergamu u operi "Ernani"

Verdi je oti�ao u Bergamo pod izgovorom da �uje Ernani.

Kafu? -Da, hvala.

Konobar... Dve kafe.

Stigao sam jutros.

Kad po�inju probe? -Sutra.

�elim da ponovo pro�itam pismo.

Ovde? -Da.

Od izdava�a �ovanina Luke iz milanske Skale.

Jo� jedno pismo. Pisma su najvi�e pomogla u rekonstrukciji biografije.

Ovo pismo pokazuje kakav je bio odnos Verdija i �uzepine u to vreme.

Draga gospo�o, Verdijevi zahtevi, o kojima ste mi pisali

bi�e ispunjeni kad se vratim u Bergamo. Pisa�u Vam u njegovo ime.

Svi�a Vam se moja prepiska? -Svi�a mi se korespondent.

Zajedno �emo sa�initi novi ugovor.

Verdi se ponovo obra�a �uzepini da posreduje u sklapanju ugovora.

Jesam li anga�ovana? -Ja zavisim od Va�e milosti.

Odli�no. Obe�avate li da �ete me odvesti u Katedralu i kapelu Koleoni?

Kakav uticaj je �uzepina imala na Verdija?

Na prvom mestu, ona je bila njegov veliki prijatelj.

Verdijeva ose�anja prema njoj su sporo rasla.

U va�nim stvarima on je uvek bio spor.

Ose�anja su postajala sve ve�a u periodima dugih rastanaka.

�uzepina je oti�la u Palermo sa ostacima svog prelepog glasa.

Verdi je oti�ao u Buzeto, pa u Milano da nastavi rad.

Verdi jo� nije bio spreman da javno �ivi sa �uzepinom.

U Buzetu Verdijeva veza sa �uzepinom ne bi ostala neprime�ena.

�uzepina je bila poznata peva�ica i ljudi su je ogovarali.

Bareci je bio potpuno zbunjen.

Znao je da �e vremenom uspomena na Margeritu izbledeti.

Ali kakav uticaj ta Streponijeva mo�e imati na Verdija?

Ako po�nu da �ive zajedno, da li bi Verdi zauvek napustio Buzeto?

Ima li koga?

Kao da nema.

Verdi?

Bastijano, pomozi mi oko kofera. Ostajem neko vreme.

Gospodine Antonio?

Gospodine Antonio...

Evo me, kod ku�e. -To vidim. Bravo.

Sedi tu. -Ne, to je Va�e mesto.

Kako si? �ta planira�?

Ostao bih malo zbog ti�ine. Da radim.

Bi�e ti dobro. Tvoje sobe su uvek spremne.

Stavio sam rezu na vrata, kako si tra�io.

Niko ti ne�e smetati dok radi�.

Nema posetilaca. Bi�e� sam.

Farma u Ronkolu o kojoj ste mi pisali.

Pulgaro?

Razmi�ljao sam o njoj. Ako je jeftina...

Mogao bih ulo�iti novac koji sam zaradio na operama.

Zar ne bi kupio zemlju u Buzetu, u tvom gradu?

�to da ne?

Sredite mi kupoprodajni ugovor, dok ja radim na operi.

"Dva Foskarija"

Stvarno je do�ao? -Maestro Verdi. -Finola i dru�tvo.

Ve� znaju da si do�ao. Idi u svoju sobu.

Uh, moj �e�ir.

Ovamo. Se�a� se gde ti je soba?

Istina? -Da, tu je.

Tata, stigao je, zar ne? -Da, ali ne �eli nikoga da vidi.

Ali ja nisam "niko". -Da, ali zbog tebe brava ima rezu.

Da, ali...

Odlazi, ili �e oti�i on. Idite svi.

Gde je Verdi? Gore, u svojoj sobi.

Zna li on da smo stigli?

Umoran je.

I ti bi bio da dolazi� iz Bergama.

Streponijeva peva tamo.

Osta�e neko vreme. -Da, treba da po�ne da pi�e.

Dva Foskarija? -Da, za Rim.

Ho�e i da kupi... ovde u Buzetu.

Ovde u Buzetu? Kupi�e Pulgaro.

To zna�i da �eli da se doseli ovde.

Ali, ni�ta niste �uli. Niko vam nije rekao.

Jeste li �uli? Niko.

Pri�ali su i ogovarali. Ali Verdi je ipak kupio zemlju.

A kupio je i ku�u u centru Buzeta.

I to ne obi�nu ku�u, nego palatu Kavali.

�eleo je da kupi i vi�e. Kao da �e zauvek ostati u rodnom kraju.

Odlu�io je da se skrasi u Buzetu?

Sad �e maestro provoditi vi�e vremena u Buzetu.

Ta�no tako.

Izgleda da je Verdi poslao pismo grofici Apiani u Milano.

"Odlu�io sam da se vratim u rodni kraj.

Buzeto je Pariz Italije. Kakva lepota i elegancija."

�emu sarkazam? Da li je mrzeo Buzeto?

Da, njegovu posesivnost, radoznalost, i agresivno divljenje.

Mrzeo je Buzeto, ali je do�ao da �ivi tu.

"Moji roditelji su bili zdravi. Izgledali su sre�nije od mene."

Sre�niji od njega? Za�to? On je imao, novac, bio je uspe�an i slavan.

"Jovanka Orleanka" slavnog �uzepa Verdija,

prvi put na verglu.

"Najve�i vergl u Milanu, svirao je gotovo celu 'Jovanku Orleanku'",

pisao je Mucio Bareciju.

"Policija nije reagovala, mada su ljudi blokirali ulice.

Ali toga dana se sva�ta desilo."

"Jovanka Orleanka" najnovija Verdijeva opera.

Tekst prodajemo za jedan nov�i�.

Jovanka Orleanka, devojka koja se �rtvuje za domovinu.

Samo nov�i�.

�elite li da �ujete hor? Dobro.

Sada dolazi najlep�i deo. Okre�i, �i�i!

Sad slu�ate hor.

Kada po�injemo? -Odmah.

Svi!

Policija je zabranila vergl, ne samo zbog blokade ulica nego i zbog libreta.

�ivela slavna devica! Smrt tla�iteljima! Austrijanci...

Jovanku Orleanku su mu�ili Englezi,

U ovim okolnostima, Austrijanci su postali "Englezi".

Prolazite, glupaci. -Konji ne�e da se pomere.

Okre�i vergl, �i�i.

Put je slobodan. Napred!

Oslobodite prolaz.

Put je blokiran. -Ima mnogo sveta.

Spremni? Za mnom!

Verdijeva muzika je bila pokreta� italijanskog ustanka.

Svako pominjanje Italije je bio povod za demonstracije.

Ujedinjena Italija!

Napolje Austrijanci! Tla�itelji.

Verdi.

Gubite se, paraziti!

Bilo je nezaustavljivo. "Atila" je probudio nacionalni ponos.

Za�to ne isteramo tu prosja�ku bandu?

Ra�unajte na to. -Recite im.

Ra�unajte na to! -Prazne, kukavi�ke re�i.

Sada ne smemo. �ekajte da se zavr�i opera.

Smrdljivi le�inari. �ta ste zakuvali to sada jedite.

I dok se "Atila" izvodio u Veneciji a zatim i u Skali,

bli�ila se revolucija.

To je bilo 1846. Ve� 1848. izbila je prava revolucija.

Cela Evropa se digla da sru�i konzervativni svet,

�iji simbol je bila Austrija.

Ovog puta Verdi je, na svoj na�in, obradio patriotsku temu.

Od "Lombar�ana" je pro�lo tri godine. Njegove ideje su sazrele.

U "Atili" je sve va�no, �ak i manje lepe scene.

Neki su te scene nazvali "vulgarnim" a drugi "popularnim". "Narodskim".

Ali te arije su prijem�ive za uho, a posebno za srca publike.

I danas je "Atila" vitalno delo.

Ono sadr�i verske elemente, a mnogo re�e i opisne.

Ovde orkestar opisuje izlazak sunca nad Venecijom.

U to vreme efekt izlaska sunca je zahtevao komplikovanu scensku ma�ineriju.

Spremite se.

Na moj znak upalite svetla.

Spremite valjak. �ekajte kre�endo.

Ne zaboravite da se cela rasveta bazirala na uljanim lampama.

Valjak napred.

Pomaljanje sunca.

"Dragi, g Bareci, Milano sada ima plinsko svetlo. Svetli kao dan."

Pariz to ima ve� tri godine.

To je ne�to drugo. -Treba da vidite Jelisejska Polja.

"Mladi parovi su vi�e voleli sumrak i senke"

�ulio Karkano, talentovani pisac i posetilac salona Mafei,

preveo je kompletnog �ekspira.

Ogromno postignu�e.

"Magbet" je kratka tragedija, ali ima puno nasilja.

Nije je bilo lako prevesti.

Karkano je bio Verdijev prijatelj i literarni savetnik.

On je savetovao Verdija da napi�e muziku.

"Dragi Pjave, ovo je sinopsis "Magbeta".

Pjave pi�e jo� jedan libreto.

Verdi to nadgleda, savetuje i kritikuje, zahtevaju�i perfekciju.

"Ova tragedija je jedno od najboljih ljudskih dela.

Pro�itao sam prvu scenu. Obojica ste preop�irni.

Obri�ite te baljezgarije.

Posebno kratke re�enice.

Svaka linija se ra�una. Dostignite savr�enstvo."

Dostignite savr�enstvo.

"Kod hora ve�tica, ove re�i treba upodobiti originalu"

Neka onda pi�e moja �ena.

Verdi smatra da je u ovoj tragediji pravi protagonista Ledi Magbet.

Taj lik treba najvi�e ista�i.

"Ne, gospo�a Tadolini je divna u odnosu na ledi Magbet.

Izgleda apsurdno, ali nije. Ledi Magbet je gruba, sumorna i dosadna."

Verdi je osetio potrebu da defini�e te likove.

"Nemoj me izneveriti. Ovaj Magbet mora biti lakonski sublimiran."

Cepidla�io je oko cele produkcije, a naro�ito oko scenskih kretnji.

Po�inje za jedan sat. Proba�emo u foajeu. Varezi?

Ponavljamo duet? Sat pre po�etka predstave?

Svi su u kostimima.

Pa to smo pevali najmanje 150 puta.

Onda �e ovo biti 151. put.

Posle propasti "Atile" u Skali, Verdi se zarekao da tamo vi�e ne�e i�i.

Za "Magbeta" je izabrao pozori�te "Pergola" u Firenci.

U ovoj sceni Magbet ubija... -Zaboravili ste bode�.

Nisam mislio da... -Uzmite ovo.

Magbet je upravo ubio kralja i sada ga mu�i taj zlo�in.

Njegova �ena poku�ava da ga ohrabri.

Bareci je do�ao u Firencu kao Verdijev li�ni gost.

Ho�ete ga pro�itati? -Naravno.

Dragi taste, ve� neko vreme �elim da posvetim operu Vama.

Bili ste mi pravi otac, dobrotvor i prijatelj.

Operu? "Mabget"? Ne, ne mogu...

Nastavite, molim Vas.

Vama posve�ujem "Magbeta", operu koju najvi�e cenim, od svih svojih radova.

Nadam se da �ete je primiti u znak moje ve�ne zahvalnosti

i naklonosti prema Vama. -Ne sine, ni�ta mi je duguje�,

zato �to si uvek bio... Uostalom to je bilo davno. Tri�avih par lira...

Mogu�nost da te zovem sinom, za mene je velika �ast.

Tata, za�to sedi� u mraku?

To plinsko svetlo je veliki izum.

Da, da. Zna� li �ta je Verdi uradio?

Verdi je svog "Magbeta" posvetio meni.

"Dragi taste, ve� neko vreme �elim da posvetim operu Vama.

Bili ste mi pravi otac, dobrotvor i prijatelj.

To mi je du�nost. Vama posve�ujem Magbeta,

operu koju najvi�e cenim, od svih svojih radova."

Ne, gospo�ice. Glas se mora �tedeti. Vi ga forsirate.

A kada di�ete, to mora biti duboko, iz dijafragme.

Razumete? -Da, gospo�o.

�uzepina je bila u Parizu. Muzi�ki �asopis je

15. novembra 1846. objavio:

"Slavna �uzepina Streponi daje �asove pevanja mladim damama."

Zauvek je izgubila glas, ali morala je da izdr�ava sebe, porodicu i decu.

U to vreme Pariz je bio kulturni centar Evrope.

Slavna Streponi je lako nalazila �ake.

Gospo�ice, pratite muziku.

Ve�bajte malo vi�e.

To ste Vi u vreme izvo�enja "Nabuka" u Parizu? -Da.

Tada ste prvi put pevali ovde? -Da. Da nastavimo?

Nabuko je uspe�no izveden u Parizu. Kasnije i u Londonu.

Englezi su tra�ili novu operu od Verdija. On je pristao.

Verdi je li�no po�ao u London da bi dirigovao.

Na putu za London morao je pro�i kroz Pariz.

Gospo�o? Izvinite.

Dobro jutro. Maestro...

Smem li da u�em. -Izvolite. Gospo�a je...

Dr�i �as? -Da, ne smem je prekidati...

Sa�eka�u. -Dolazite iz Milana?

A idete u London? -Da.

�as je gotov. Da obavestim gospo�u?

Skoro je sigurno da je ovaj susret unapred planiran.

Za vreme probi "Atile" u Veneciji, Verdi je u�io francuski.

I mo�da je "Magbet" posve�en Bareciju,

bio poku�aj da se odobrovolji Margeritin otac.

Sedite, gospo�o Streponi, na�i �emo izlaz.

Maestro Verdi...

Anina? -Obavesti�u je.

Ima li koga? -Tu je...

Ko je to? Pusti ih unutra.

Anina, zar me nisi �ula? Ko je to?

U�ite...

To sam ja. -O, Bo�e.

Samo ja. Nije duh. Samo ja.

Zar nisi sre�na �to me vidi�?

Nemoj.

Nemoj, otera�e� me. Prestani da pla�e�.

Prestani.

Ti si luckasta �ena.

�uzepina je shvatila da je ovo sada bilo zauvek.

Nema vi�e razdvajanja. Nema opra�tanja.

Ludice.

Verdi je oti�ao u London zbog "Razbojnika".

U povratku svratio je u Pariz. Naravno.

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET