Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

VERDI -Druga epizoda -

6. marta 1837. �uzepe Verdi i Margerita Bareci su dobili prvo dete,

devoj�icu, koju su nazvali Vird�inija.

Verdi je jako sre�an. -Zove se Vird�inija, po Bla�enoj devici.

Kakvo ime. -Ti�inu molim.

Imam mali dar. -Kakav?

Evo ga. Specijalno za Vird�iniju.

Za Vird�iniju, na�u junakinju.

�erku slavne istorije naroda Rima.

Vino deluje. Bravo, Finola. -Pustite me da pro�em.

Ne vi�ite. -Oni su vikali.

Neka ostane jo� malo.

Odnesite je majci. -Probudili su je.

Evo, uzmi je.

Kako se ose�a�? -Dobro, mama.

Kona�no su oti�li. Kakav nered.

Ona spava.

�ta je bilo? -Nema� slobode. Bi�e jo� te�e.

Niko te ne ostavlja na miru. A sad je tu i beba.

Kako tako ne�to mo�e� da ka�e�?

Nisam glupa. Znam o �emu pri�am.

Ti ni�ta ne razume�.

Razumem vi�e nego �to misli�.

Bilo bi ti lak�e i bio bi vredniji da nisi u Buzetu.

Ovde te ometa briga kako da pre�ivimo.

�ta pri�a�? -Tako je.

Margerita je bila u pravu.

Godina provedena u Buzetu izgledala je sre�na, ali je ustvari bila sumorna.

Koliko �esto iz �kole dolazi� ku�i umoran?

Verdi je potisnuo snove o slavnoj karijeri.

Puno radi� da ne bi mislio na to. �kola, orkestar...

Filharmoni�ari tra�e novo delo. -Za to mi je potrebno par sati.

Onda koncerti... -Tvoga oca.

Ne sti�e� da radi� na operi. Kad si poslednji put radio?

Na Ro�esteru? Poslednjeg praznika.

U septembru ili oktobru. -Nikad je ne�e� zavr�iti.

U Milanu si bio sre�an. Odr�avao si muzi�ke ve�eri.

Toga u Buzetu nema. Za�to ne pi�e� Masiniju?

Pa, pisao sam mu pre izvesnog vremena.

Masini je bio Verdijev prijatelj, koji mu je obe�ao

da �e opera biti izvedena u Skali. -�itala sam to pismo.

"Ovaj grad ne dr�i do mladala�kog zanosa."

Nikada nisi zavr�io to pismo. Stavio si ga me�u note i zaboravio.

Mladala�ka obe�anja.

To je bila istina. Verdi je napisao ovo:

"Ovaj grad potiskuje mladala�ki zanos"

Slu�aj me. Za tri meseca po�inje �kolski raspust.

Idi u Milano. Razgovaraj sa Masinijem. Poka�i mu operu.

Tebi govorim. Slu�a� li me. -Da.

Slu�aj.

Ova improvizovana uspavanka je izgubljena.

Zato smo je zamenili �uvenom arijom oca, koji poziva sina u rodni dom,

i govori o prohujalim danima detinjstva,

a koju je Verdi napisao na vrhuncu karijere.

Svi�a ti se? -Da.

Ali, Milano je sada najva�niji.

Raspust je do�ao i pro�ao. Verdi nije oti�ao u Milano.

Napisao je Masiniju jo� jedno pismo.

"Dragi Masini, molim te vidi da li �e se moja opera izvesti u Milanu.

Samo me ti mo�e� spasiti iz ovo grada. Iz potpunog mraka.

Danas je 3. novembar. Za dva dana po�inje �kolska godina.

Jo� jedna sumorna godina.

Potro�ena na podu�avanje i apsurdne koncerte u Barecijevoj ku�i.

A Margerita je ponovo trudna."

Ponovo trudna.

Drugo dete je ro�eno 11. jula 1838.

De�ak je nazvan I�ilio.

Vird�inija, do�i kod tate.

Do�i. -Vidi kako ima� dobru sestricu.

"Idemo do klavira.

Na�i �aci su spori jako, a mi ne znamo za�to je tako.

A u Milano ne idemo nikako.

Ali tata ide u Milano. -I mama ide s njim"

Verdijev raspust je po�injao uskoro. Ovoga puta su odlu�ili.

Odlaze u Milano.

Onda je 12. avgusta...

12. avgusta je mala Vird�inija iznenada umrla.

Doktore, to nije mogu�e.

Ona se zaklju�ala.

To sam ja. Tvoj tata.

Blagi Bo�e. -Hajde opet.

Nemoj, Margerita.

Ona je moja. Ona pripada meni.

Ti je nikad nisi �eleo. Odlazi.

Bo�e, ovo ne mo�e biti istina.

Jesu li svi oti�li? Nekoga sam �uo.

To je tata. Ne zna �ta da radi.

Da li �emo na�i dojilju za I�ilija?

Nadajmo se.

Meni je mleko usahnulo.

Uskoro �e� opet biti ona stara. Vide�e�.

Pusti ga. Siroti tata.

Dobro jutro, gospodine Bareci. -Dobro jutro.

Pismo od maestra Verdija. -Od Verdija? Za mene.

Antonio, je li to bila �i�a? Da, bila je.

�ta je htela? -Ni�ta.

A pismo? -Od Verdija je.

Verdi? Poslao ti je pismo mada �ivi ovde.

Za�to nije do�ao? �ta pi�e? -Marija, molim te...

Reci mi istinu. Ne�to se dogodilo? -Ne, nije.

Ni�ta nije bilo, a maestro ti pi�e.

Zato �to su odlu�ili da odu u Milano na par dana.

U Milano? I Gita? -Verdi i Margerita.

Gita u Milanu? Kako...

Budi razumna, treba da misle o njegovoj karijeri. -A tek �to su sahranili k�erkicu.

Ona je u �alosti. �ta �e svet re�i. -Svet ne mora da zna.

Zna�e. Oni �e u pozori�te i operu a mla�e dete jo� sisa.

G. Bareci, zavr�ili smo istovar.

Dobro. To je sve za danas. Kapija je otvorena.

Za�to ne razume� da je i Margeritina budu�nost u pitanju?

Nisu ba� ubedljivi. Uostalom sada je kasno.

S njene strane postoji ljubav, ali ona...

Zar ne vidi� da joj je Verdi naklonjen? Naklonost? Ljubav je ne�to drugo.

Ta jadnica je uvek bila zaslepljena.

Gubitak deteta ju je dotukao.

Kao majka, ona treba da pla�e.

On to ne vidi. Ide u Milano da peva.

Dosta, Marija! Odlazi! -Muzika, opera...

Ako Verdi ho�e da komponuje, treba mu novac. -Ne.

Je li ti tra�io? -Ve� sam ti rekao.

Ti si, naravno, pristao. -Napolje, kad ka�em!

�ene...

Dragi taste, ne volim da budem nametljiv, ali sada moram.

Za put u Milano nemamo dovoljno novca. Treba nam jo� 120-130 franaka.

Vrati�u Vam �im se vratim.

130 franaka.

To nije ni�ta.

130 franaka.

To nije mnogo za Milano.

Prisustvova�e krunisanju cara i tako tome...

U Milanu je vladala neopisiva gu�va. Pripremalo se krunisanje austrijskog cara.

Bilo je mnogo ljudi i svi hoteli i svrati�ta su bili zauzeti.

Sre�om, primio ih je profesor Seleti.

Evo nas, draga.

Stara soba. Tu sam proveo mnoge sate.

Sede�i do kasno u no�. -Tu je bio klavir.

Svirao sam tiho, ali Seleti je lupao u zid.

Jo� jedna parada.

Svi idu na vojnu smotru.

Da li �emo, kraj tolikih zvani�nika, dobiti karte za Skalu?

Za Verdija odsustvo sa gala predstave nije dolazilo u obzir.

Ali njoj su mogli prisustvovati samo ljudi u specijalnim uniformama.

I slede�e ve�eri sala je bila puna, uglavnom oficirima.

Merigi, prvi �elista Skale i Verdijev prijatelj

nabavio je karte za Verdija i Margeritu.

Kako se zove balet? -"Nabukodonosor".

O, "Nabukodonosor".

Vavilon. "Du� vavilonskih reka..."

Balet se bazirao na istoj biblijskoj pri�i

koja je Verdija inspirisala da napi�e "Pla� proroka Jeremije".

Jevreji su kao roblje dovedeni u Vavilon,

gde su plakali na obalama reke.

Ovo izgleda kao reka koja te�e.

Divno. Kako to rade? -Pomo�u komada platna.

Stalno se pomera. Mora da je veoma duga�ko.

Krajevi su pri�iveni jedan za drugi, pa se stalno vrti u krug.

Margerita, nije ti dobro?

Dobro sam, a tebi je ovo jako va�no.

Eno ga Marigi. Video nas je.

Prvo violon�elo.

Vidi�? -Sada ga vidim.

Eh, da mi je �iveti u Milanu. Skala i svi ti ugledni ljudi.

Eno ga grof Boromeo. Nobelov filharmonija-orkestar.

Druga lo�a.

Jevrejski robovi.

Video sam Masiniji. Sedi iza nas.

Ko je to? -Veoma talentovani mladi kompozitor.

U Milanu su proveli mesec dana.

Sretali su prijatelje u Skali i u kafeu Martini.

Zdravo, Merigi.

Kafe Martini je bilo sastajali�te milanskih muzi�ara.

Pogledaj, ono je bariton Ronkoni. Iza njega je Varezi.

I Doniceti. Sedi kraj prozora.

Zamisli, Doniceti. Da mi je da govorim s njim.

Ko je... Izgleda kao...

Je li to Mereli? -Da, to je on.

Mereli, veliki impresario? -Skale?

Bartolomeo Mereli, vode�i impresario tog vremena.

Muzi�ar, pesnik... - ... i veliki oportunista.

Po�eo je kao �ista� u agenciji.

Nekako je dogurao do �efa i postao glavni impresario.

Varalica ali i d�entlmen.

Neko ko zna da posmatra.

Za tih mesec dana u Milanu Verdi je upoznao mnogo ljudi, dobio mnogo obe�anja,

ali nije postigao ni�ta konkretno.

Ne�to nije u redu? -Ne znam na �ta misli�.

A ti?

Malo sam umorna.

Znam da sada misli� kako za mesec dana nisi postigao ni�ta.

Za par dana se vra�amo, ali ti treba da radi� u Milanu a ne u Buzetu.

Ako ne mo�e� da pobegne� iz Buzeta... Za�to to ne uradi�?

�ta? -Daj otkaz. Ostavi muzi�ku �kolu.

Onda se mo�emo preseliti u Milano.

Tu ni�ta nije sigurno, ali ja se ne pla�im.

Do�i �emo ovamo sa bebom i �i�om.

Ozbiljno misli�. -Nikad nisam bila ozbiljnija.

Vra�amo se, otkazuje� posao, pakujemo se i dolazimo u Milano.

Tata �e se ljutiti, ali...

6. februara 1839. Verdi zauvek napu�ta

posao, Barecija i filharmoni�are, i specijalno Finolu

koji se brinuo o njemu.

Verdi napu�ta Buzeto i odlazi u Milano.

Filharmoni�ari, Finola i ostali su znali da �e ih Verdi napustiti.

Buzeto je bio premali za Verdijev veliki talent.

Oti�ao je. -Vi ste mu mnogo dali. -�ta sam vam rekao?

Mladi misle samo na sebe. -To je istina.

Moram da se vratim u prodavnicu. Ne zaboravite, ve�eras u sedam.

Proba ve�eras u sedam. -Dobro, vidimo se kasnije.

Kuda ti ide�? -Ku�i.

Oti�ao je, Antonio.

Bareci je uvek hrabrio Verdija.

Kao i uvek dao mu je i ne�to novca.

Postupke svoga tasta Verdi nikada nije zaboravio.

Kancelarija je zatvorena. -Hvala, proba�u kasnije.

Verdi se sa puno nade doselio u Milano. Ali nada je bila sve �to je imao.

Peo se mnogim stepenicama, kucao na mnoga vrata,

tokom februara, marta i aprila 1839.

Vra�ao bi se istim putem, nose�i rukopis pod mi�kom. Svuda je dobijao isti odgovor.

Rekoh li Vam da je kancelarija zatvorena?

�ak su ga i prijatelji, Masini i Marigi, razo�arali.

Izvinite �to kasnim. U�asan pljusak.

Izvolite sesti. -Nemam vremena. Idem na probu u Skalu.

Vidimo se sutra. Ne, preksutra.

Bi�e dobrih vesti.

Izlazi�? Nosi ga u njegovu sobu.

Pazi ga dok ne zaspi. -Do�i sa �i�om.

Da vidim tvoju ode�u.

Ovde je mrlja. Bolje da kasni� nego da izgleda� neuredno.

Ljudi te gledaju. �i�a, gde je plavac?

Izvini.

Izvini. Treba mi malo vode.

Skoro je gotovo.

Izvoli.

Gotovo. -Skoro.

Gotovo. -Najzad.

Danas �e� imati sre�an dan. Ose�am to.

Nadam se.

Neko peva "Oberta". Za�to da ne?

Treba objasniti da se opera "Ro�ester" sada zove

"Oberto, grof San Bonifa�io"

Ne zna se da li je "Ro�ester" prera�en, ili je to nova opera.

U svakom slu�aju "Ro�ester" se vi�e ne spominje. Samo "Oberto".

Nije lo�e, zar ne Ronkoni?

Najzad se nasme�ila sre�a mladom kompozitoru.

Svake godine se jedna opera u Skali izvodila u dobrotvorne svrhe.

Masini je predlo�io "Oberta" a peva�i su �eleli da je �uju.

�uveni peva�i: Marini, Ronkoni, Morijani i �uveni sopran �uzepina Streponi.

Dozvoljavate? -Naravno.

�uzepina Streponi je bila vode�i sopran tog doba.

Inteligentna, muzikalna, talentovani pijanista.

�kolovala je glas na istom konzervatorijumu koji je Verdija odbio.

Posle o�eve smrti, osamnaestogodi�nja �uzepina

je po�ela da peva da bi izdr�avala majku i porodicu.

Preopteretila je glas i on je uskoro po�eo da pokazuje znake umora.

Jedno vreme je bila u tajnoj vezi

sa tenorom Napoleonom Morijanijem, koji je bio o�enjen i imao decu.

Maestro, �to vi�e slu�am Va�u muziku, sve mi lep�e zvu�i.

Nije ba� tako.

�ta Vi mislite? Svi�a Vam se?

Da, veoma.

Dobro je. Idemo, gospodo?

Sad znamo Va�e delo. -Svakako.

Dovi�enja, maestro.

Oti�li su bez komentara.

�uzepina Streponi dobro svira, ima divan glas, ali da li joj se svi�a opera?

Volim njegovu muziku, vrlo je prijem�iva.

Da, prijatna je, �ivahna i topla.

On jo� nije zreo, ali ima potencijal da sazri.

Mereli. -O �emu ste razgovarali?

O operi "Oberto grof... Nisam zapamtila ceo naslov.

Ko je autor. -Izvesni Verdi.

Zbogom Mereli. Peva�u u dobrotvorne svrhe. Odlu�ila sam.

Oberto, grof od... ne�ega.

Ovu epizodu i jo� neke, Verdi je kasnije ispri�ao

svom izdava�u, �uliju Rikordiju. Rikordi je zapisao re� po re�.

Verdi mu je rekao:

"Oberto" bi se izveo u Skali sa Streponi, Marinijem,

Ronkonijem i Napoleonom Morijanijem.

Me�utim, �im je po�eo da peva, Morijanija je spopao ka�alj.

Kasnije se ozbiljno razboleo.

Done�u vode. -�ta Vam je, Morijani?

Zbog ka�lja se ne biste smeli izlagati naporu.

Sigurno ste dobili groznicu. -Mali napad. Sada mi je dobro.

Zar ste poludeli?

�ta to radite?

Jeste li uvek tako neosetljivi?

Dopustili biste da nastavi u ovakvom stanju?

Kad je i��ezla i ta nada, nastalo je veliko razo�arenje.

Tako.

�i�a, neko kuca na vrata.

Ko je u ovo doba? -Gledaj kako tata jede.

Neko tra�i maestra. -Ja sam scenski radnik iz Skale.

Vi ste maestro koji je komponovao Oberta? -Da, za�to?

Tra�i Vas impresario.

Mereli? -Da, naravno.

Tra�i te Mereli. -U redu.

Jesi li dobro? Daj da vidim. Salveta.

Smirite se, maestro.

Mrvice na pantalonama. Prsluk ti je raskop�an.

Koga je briga za to?

Kreni.

Tvoj �e�ir.

To je Verdi ispri�ao svom izdava�u, Rikordiju, mnogo godina kasnije.

Ali mu nije rekao da je izme�u Morijanijeve bolesti i poziva impresarija

pro�lo �etiri meseca. �etiri duga meseca �ekanja, briga i patnji.

I novih pozajmica od Barecija. -Gospo�o, nije Vam dobro?

Sedite.

Gospo�o... O, Bo�e.

Bo�e, du�o... -Zaslu�uje� batine, nevaljal�e.

Zlo�esti de�ko. -Nije to ni�ta.

Sve je u redu. -Razmazi�ete ga.

Gde da na�emo Morelija? -Tamo mu je kancelarija.

Ovuda.

Ali, gospodine Moreli... -Ne, ne.

Ne valja ovakav kraj. Opera se ne sme ovako zavr�iti...

Niko ne�e znati da je kraj. Treba ovako...

Sada �e svi prepoznati finale.

Slu�ajte me. Za finale treba �etiri dobra akorda.

Vi ste Verdi? U�ite i sedite. Izvinite za nered.

Panica, �to se �unjate? Idite ku�i i napi�ite �estito finale.

�to sedite tamo? Pri�ite.

Je li to ta kulisa?

"Dvoboj u vreme Ri�eljea" Drugi �in.

Dobro je. Samo nemoj mnogo detalja. To je skupo.

Zaboravio sam ne�to da ka�em Panici u vezi s njegovim "�arlatanima"

Kad smo kod �arlatana...

Izvinite, stolice su... Eno jedne tamo.

Te�ka sezona. Ovo �e biti dobro, ali ne previ�e detalja.

Dobro je. Te�ka sezona. Verdi, Verdi, Verdi.

Verdi, je l' da? �uo sam mnogo lepog o Va�em "Obertu".

"Oberto, grof San Bonifa�o"

�uzepina Streponi i Ronkoni, misle da je dobra, ali...

ali Morijani se razboleo.

Se�am se da je Streponi �elela da peva u ovoj operi.

Tako�e i Ronkoni.

Po�teno. Jednom smo je pregledali.

Streponi preteruje. Li�i joj na Belinija, Rosinija, Donicetija...

Ali to se o�ekuje od jednog po�etnika.

Ima �ivota u njoj, za razliku od Panicinih "�arlatana" ili "Ri�eljea"

Ho�emo li poku�ati s Obertom? Verdi?

Dobro. -Ja nudim mladom, nepoznatom

kompozitoru iz Parme da se njegova opera izvede u Skali, a on ka�e: "Dobro".

Izvinite, nemam vremena za formalnosti. Ne mislim da...

Va�a muzika je puna snage i ose�anja.

Ljubav i mr�nja su u osnovi melodrame. Vi muziku...

komponujete srcem. To je to.

Je li to doista Va�a muzika?

Ko su peva�i?

Ranijeri, Salvi i Marini.

Glasovi im se dobro sla�u.

Ali nema uloge za sve. Ranijeri je mecosopran.

Libreto treba popraviti. Neka do�e Solera.

Iz Pjace je i nije pisac. Va�a muzika je vatrena, ali libreto...

To je Solera.

Do�ite. Maestro Verdi je napisao operu "Oberto...

"Oberto grof San Bonifa�o"

Novu operu? -Divno.

Radnja se doga�a u Pjaci. Treba je doterati.

Evo me. Spreman sam, maestro.

U oktobru mesecu, dok je Verdi prera�ivao "Oberta",

umro je mali I�ilio. Uzroci smrti nisu poznati.

Taj doga�aj je duboko uticao na Verdijev �ivot. Prazna kolevka.

Prazna stolica. Nekoliko igra�aka sklonjeno u �o�ak.

Ku�a je �udno tiha. Prazna.

Kako je Margerita podnela ovaj drugi gubitak?

�erkicu je izgubila godinu dana ranije.

�eli� li kafu? -Ne... Da.

Done�u ti je. -Hvala ti, Margerita.

Dosta je bilo, �i�a. Maestro �eli kafu.

Tri nedelje kasnije, 17. novembra 1839. "Oberto" je izveden u Skali.

Gledaj galeriju.

Ti si, �i�a? -Margerita...

Ti? -Da.

Je li ve� gotovo? -Nije, jednostavno sam do�ao ku�i.

Prvi �in je dobro primljen.

Do�ao sam da ti javim. -Po�uri da ne propusti� drugi �in.

Gde si bio? -Da javim Margeriti kako ide.

Prva Veridjeva opera je, prema Mereliju,

podse�ala na Donicetija, Rosinija, a naro�ito Belinija. Ali tu i tamo...

Verdi je ve� bio Verdi.

Ovo je dobro. -Ti�e.

Oberto nije bio ba� trijumf, ali je bio dovoljno dobar da se reprizira.

�etrnaest puta.

Nakon 14 izvo�enja, muzi�ki izdava� �ovani Rikordi,

otkupio je prava i �tampao operu. -Da ti poka�em.

Muziku napisao �uzepe Verdi.

Rezultat toga je bio Merelijev ugovor za tri slede�e opere.

Druga opera se zvala "Un giorno di regno" ("Jedan dan kraljevanja")

Libreto je napisao Fali�e Romani, koji je za Belinija napisao "Normu" i "Mese�arku".

"Jedan dan kraljevanja" je bila komi�na opera.

Mereli ju je naru�io za novu sezonu.

Taj period izme�u "Oberta" i "Jednog dana kraljevanja"

bio je najbolniji deo Verdijevoj �ivota.

Do tada je Verdija vodila njegova �elja za uspehom.

Sada je umoran.

Smrt Vird�inije i njegovog malog sina

sada ga je jo� vi�e zatvorila u sebe.

U takvim okolnostima Verdi pi�e komi�nu operu.

Skoro svi Verdijevi biografi su �eleli da presko�e ovaj period.

Margerita se jedva pominje jer je rano umrla.

Ako se i spominje, ka�e se da je bila dosadna i neprikladna za njega.

Ona je insistirala na preseljenju u Milano, samo mesec dana po smrti �erke

bila je spremna da se bori i jo� je imala nade.

A onda je umro i de�ak. Nastavila je, ne misle�i na to.

Za njega i za njegovo delo.

Verdi ovako opisuje taj period:

"Kratko vreme nakon �to sam prele�ao te�ak bronhitis

shvatio sam da dugujemo za kiriju.

Znao sam da u ku�i nemamo vi�e od 50 �kuda."

Obla�i� se? Kuda ide�?

U malu kupovinu.

"Znaju�i koliko sam potonuo, Margerita je uzela svoj zlatni nakit i oti�la."

Brzo se vra�am. -Nemoj dugo.

"Oti�la je i nekako na�la novac za kiriju. Nisam znao kako."

"Ne znam kako" su bile re�i koje je Verdi upotrebio za ovaj doga�aj.

"Ne znam kako". Kako se mo�e na�i novac, osim ako ne proda� zlato.

Zalagaonica. Margerita je oti�la tamo.

Za devojku iz srednje klase i dobre porodice,

"zalagaonica" i "stid" su bili sinonimi.

Izvolite. Hvala. Idemo, Marija.

Vezeni �ar�avi, na �est meseci. -Posle Vas, gospo�o.

Dobro jutro. Vi primate stvari na �uvanje?

Zalo�ila bih nekoliko zlatnih predmeta. -Dobro, gospo�o.

Ovo. -Drugom prilikom.

�isto zlato.

Zlatna ogrlica te�ka 32 grama. Na koliko meseci?

Neka bude na tri.

Evo!

�ta je to? -Novac za kiriju.

Kako si... -Pogledaj.

Iz zalagaonice?

A ti? �ta si ti uradio?

Samo to? Treba ti �olja kafe.

I sirup protiv ka�lja.

18. juna je umrla Margerita. Upala mozga.

Dijagnoza je nejasna, ali dobro ocrtava njenu patnju, tugu i bol.

�ena i deca su umrli. Verdi je ostao sam.

Do jeseni treba da zavr�i komi�nu operu.

Da li je Verdi zaista voleo Margeritu, ili je uzeo zbog bogatstva i ugleda?

�erka Barecija mu je dizala ugled u pro�losti. Mo�da bi i u budu�nosti.

Ali njegovo po�tovanje i privr�enost Bareciju, trajali su do kraja.

To svi znaju.

Margerita je sahranjena u Milanu, na groblju

koje danas vi�e ne postoji.

Ali jo� uvek postoji lista pogrebnih tro�kova

koje je platio Bareci.

Ovo je Va� ra�un.

Mnogo godina kasnije Verdi je skupio Margeritine stvari.

Nakit i pramen kose je spakovao u kutiju i napisao:

"Se�anje na moju porodicu". Za njega je njegova porodica

ostala ista kakva je bila.

Posle tri meseca u Skali je izveden "Jedan dan kraljevanja"

Ovo je bilo prvo i jedino izvo�enje "Jednog dana kraljevanja"

"Za�to publika nije barem u miru saslu�ala ovu operu?"

To je Verdi napisao mnogo godina posle ovog fijaska.

Hej, pogasi sve kandelabre.

Odmah. Onda idemo ku�i.

Verdi je odlu�io:

"Ovo je posledica moje li�ne tragedije.

Vi�e ni�ta ne�u komponovati."

Napustio je stan u kome je boravio sa Margeritom.

Name�taj je poslao Bareciju, ali nije oti�ao u Buzeto.

Preselio se u skromnu sobu starog dela Milana.

�ta je bilo onda? -"Ni�ta" govorio bi Verdi.

"Bio sam u depresiji i nisam mario za muziku."

"�ista istina", ka�emo mi.

Veoma sporo se oporavljao od tuge.

Na kraju je uspeo.

Svakodnevno izme�u pet i �est, svra�ao je u malu kr�mu na trgu "San Romano".

Kr�ma danas vi�e ne postoji.

Jedne no�i je...

Ovaj doga�aj iz njegovog �ivota je veoma poznat. Neka nam on ispri�a.

"Jedne zimske no�i...

potpuno neo�ekivano sam naleteo na Merelija."

Do�i.

"Po dubokom snegu Mereli je i�ao u operu.

Tra�io je da ga otpratim." -Kako ste me prijatno iznenadili.

Recite mi �ta sada radite? -Ni�ta.

Kad �ivi� tajnim �ivotom, bar ne mora� ni o �emu da brine�.

Ja sam zabrinut. Znate li za�to? Zbog Nikolaja.

Zamislite, ne svi�a mu se libreto.

Nikolaj treba da napi�e operu, ali se �ali na libreto.

Libreto je dobar. Napisao ga je Solera.

Pun je boje, masovnih scena, drame. Tekst je lep.

Ne svi�a mu se.

Vidi se da nije na�. Nema ukusa.

Treba mi libreto koji li�i na "Il Proscritto", kakav sam dao Vama.

Kad mi vrati moj libreto, Vi �ete spasiti situaciju.

Mo�da mogu da pomognem i re�im Vas bede. Jo� nisam napisao ni notu.

Mogu Vam vratiti "Proscritto"

Tako je. To je dobra ideja.

Nikolaj mo�e iskoristiti "Proscritto". �to da ne?

Odli�na ideja. Bravo. Idemo. -Kuda?

U Skalu. Pratite me.

Kakva no�.

"I tako smo, ruku pod ruku, oti�li do Skale"

Da li je Basi tu?

Basi?

Valjda nije ve� oti�ao.

�ta radite ovde tako kasno?

Uvek ima �ta da se radi. Ina�e me ne biste na�li.

Treba li Vam ne�to? -Da, potra�ite mi libreto...

Rosijev "Il Proscritto". I to odmah.

A slede�i put idite ranije ku�i da legnete.

Verdi, za�to stojite u hladnom? U mojoj kancelariji je lepo i toplo.

Ovde je u�asno hladno. Do�ite kod mene.

Gospodine Mereli, na�ao sam "Proscritto"

Dobro. Sada idite ku�i.

Ako sam gotov. -Jeste.

Verdi?

Uzmite. -�ta je to?

Libreto koji se Nikolaju ne svi�a. Kunem se da je dobar.

Recite mi da to nije istina.

"Nabukodonosor" -Tako se zvao i balet, izveden pre dve godine.

Svi�a ti se? -Kako se zove balet?

"Nabukodonosor" -"Nabukodonosor?"

Vavilon.

"Na obalama vavilonskih reka, stali smo da se odmorimo i pla�emo."

Ne�u vi�e da �itam libreta.

Za�to ne�ete?

Uzmite. Vratite mi sutra.

"Mereli je navaljivao. Libreto je napisan �tampanim slovima.

Savio sam ga i poneo ku�i."

Vidimo se sutra.

Pro�ita�ete ga?

Pro�ite kroz ku�u. Pomo�ni ulaz je zatvoren.

Kakva no�.

"Idu�i ku�i ose�ao sam se neopisivo nelagodno.

Velika tuga, umor i teret su mi stezali srce.

Vratio sam se ku�i.

Prilikom pada libreto se otvorio.

Pogled su mi privukli stihovi na toj strani. Pisalo je:

'Poleti misli na krilima zlatnim'

'Va pensiero sull' ali dorate'

"Skoro kao da parafrazira bibliju, koju sam �esto �itao.

'Pla� proroka Jeremije' koji smo izvodili u neko daleko, sre�no vreme.

Margerita peva u horu. Barecijeva topla kuhinja.

Gospo�a Marija priprema vru�e za�injeno vino. Vatra blje�ti.

Ova stranica biblije je naj�e��e otvarana.

Narod Izraela je u okovima proteran u Vavilon,

gde pla�e za izgubljenom domovinom.

'Prelepa zemljo, zauvek izgubljena.

Se�anje na tebe je tako bolno... '

"Odlu�io san da ne pi�em. Oti�ao sam u krevet.

Uzalud.

'Nabuko' mi se uvukao pod ko�u. Nisam mogao da zaspim.

Morao sam da ustanem.

Te no�i sam libreto pro�itao dva, tri puta."

Mereli je bio u pravu. Bio je to prelep libreto, kao napisan za Verdija.

Posle toliko vremena, ma�ta mu se ponovo rasplamsala.

Jednostavna i dirljiva pri�a o prognanim Jevrejima

koji pla�u i trpe muke progonstva.

Dve teme se prepli�u.

Gnev izme�an sa suzama i nasilje nad ljudima koji se mole.

Sve�ana crkvena muzika i furiozan, eksplozivan zvuk orkestra.

Jesi li pro�itao libreto?

Veoma je dobar. -Onda napi�i muziku.

Ne, nikako. Hvala. -Napi�i muziku. Slu�aj me.

Poslu�aj Merelija.

Nosi libreto ku�i i po�ni da radi�.

Navali na posao.

Da li bih jo� jednom mogao da �ujem hor. Samo zavr�etak.

'Pla�u li devojke skrhane bolom, nad sudbinom na�ih du�a.

I zvezde na nebu trepere. To Gospod vidi na�a srca.'

Bravo

Bravo!

Po�inju sa "Maria Padilia" od Donizetija.

Sledi "Odalisca" od Ninija. -Zatim "Sapfo" Od Pa�inija.

Idemo po karte. -Slu�a�emo nove opere.

Postavljen je program za celu sezonu. Me�u njima, uprkos obe�anju Merelija,

"Nabuko" nije bio na spisku.

Verdi ga je zavr�io pre mesec dana.

Mereli se zakleo da �e nova opera odmah biti postavljena, a nema je na listi.

'Dan, maestro. -Dajte ovo impresariju Mereliju.

Gospodinu Mereliju?

Eno ga tamo. -Uru�ite mu, molim.

Uru�i�u.

Gospodine Mereli?

Ne mogu to, Paseti. -Ali morate.

Pevam "Lu�iju" u �enovi. -Znate kakav je. On insistira.

Znam da �eli mene, ali...

Gospo�o.

Maestro Verdi.

Naravno da znam maestra Verdija.

�teta �to se "Oberto" vi�e ne daje. Volela bih to da pevam.

Nudite li ne�to drugo? -Operu "Nabukodonosor"

Nabuko... -Nabukodonosor. Kod Merelija je.

Kod Merelija? Nije je stavio na repertoar.

Ni�ta nije rekao. -Ta�no.

Pisao sam je misle�i na Vas.

Na mene? -Da.

Na glavnu ulogu. To je Abigaila.

Mislio sam na Vas dok sam je pisao.

Zar glavna uloga nije Nabu...

Nabukodonosor. -Zar nije on...

Ne. Abigaila.

Dozvoli�ete mi da �ujem Va�u Abigailu? -Kada?

Kad Vam odgovara? Kada biste �eleli?

Sada idem kod frizera. Sutra u pola dva.

Pobrinu�u se za to. -Onda sutra u pola dva.

Do�i �u sa gospodinom Pasetijem.

Maestro.

Sada mi ka�e�. -�ekajte malo.

Nazvao me la�ovom. Budala.

Gde je on?

Do�i ovamo. Gde je Verdi? -Maestro Verdi?

Samo �to je oti�ao.

Ja odlu�ujem kad �e se opera izvesti. Onda kada meni bude odgovaralo.

To se odnosi i na Nabukodonosora.

Mo�da Vam se ne svi�a uvertira. Ali da �ujete ovo.

�uzepina Streponi je delila �ivot sa Verdijem vi�e od 50 godina.

Nije bila lepotica, ali je bila �armantna i inteligentna.

U svojoj 27. godini bila je obo�avana, ne samo zbog lepog glasa,

nego i zbog odli�ne glume.

Mogla je dobiti sve �to po�eli.

Ipak, u ovom trenutku ona je o�ajna.

Pomi�lja na samoubistvo. Kako je to mogu�e?

Od svoje 20. godine ona peva da bi izdr�avala majku, sestru i brata,

bez trenutka odmora.

Divno. Prekrasna muzika.

Jevrejski robovi pevaju kraj vavilonskih reka.

Mlada i neiskusna devojka se zaljubila

i rodila vanbra�nu decu.

Za izdr�avanje nezakonite porodice trebalo joj je vi�e novca.

Pevala je i za vreme trudno�e, do poslednjeg �asa,

sakrivaju�i svoje stanje kako je najbolje umela.

Skrivanje tudno�e, dugovi i ose�aj straha uticali su na njen glas.

Gubila je glas. Impresariji su po�eli da je odbijaju.

Ponekad je na pozornici dobijala napade ka�lja.

A Abigaila? Mogu li da je �ujem?

Naravno.

Evo, odavde.

Maestro, to je savr�eno. Napisali ste divnu ariju.

Arija je za baritona Ronkonija. Treba da je �uje.

Jeste li zadr�ali ko�iju? Ko�ija je jo� tu?

Onda idemo do Ronkonija.

Smeta Vam? -Naprotiv. -Ova opera mora biti izvedena.

Ronkoni �e se odu�eviti operom.

On bi pevao Nabuka... -Nabukodonosora.

To je Va� Nabuko. -Nabukodonosor.

Na�li smo Nabukodonosora. �ta nam vi�e treba?

Ogrta� i �e�ir. Ja sam spremna.

Mislim da vi�e od ovoga ne mo�emo dobiti.

Vama bi to odgovaralo?

Onda? -Nemam odgovor, Ronkoni.

Onda zaboravi "Odalisku"

Peva�u Vedijevog Nabukodonosora ili ni�ta.

�ta ka�e�? -�ta da ka�em? Pobedio si.

Zna�i moram postaviti Nabukodonosora? -Smesta.

Ne navaljuj. Ve� imam velike tro�kove.

Nema novca za dekor i nove kostime.

Ba� sam glup. Imamo dekor i kostime od baleta.

Lepi su i bogati. Tu i tamo treba�e neko pode�avanje.

Dekor je bio stari, ali sve je ispalo dobro.

Perone, slikar dekora, ga je divno prilagodio.

A kostimi, mada prera�eni, nisu mogli biti bolji.

Gospodine Ronkoni. -U redu je.

Probe su trajale 12 dana. Osetio se veliki entuzijazam.

Gospodine Ronkoni, stojte mirno, da to u�vrstim.

Dobro je. Do�ite da probamo scenu oluje.

Tu stojite Vi. Da li ste vi tamo spremni?

�ekamo maestra. -Idem po njega.

�ta radite? Nemamo vremena. Svi na svoja mesta.

Morate se pridru�iti horu. Ova linija mora biti slobodna za ulaz.

Svi spremni?

Maestro, spremni smo. -Dobro. Budite s horom.

Gospo�o Belezagi. Po�injemo sa 'Ebrea con lor morro'

U redu. �etvrti pa sedmi.

�etvrti pa sedmi.

Neka hor zauzme mesto.

Jasno.

Ti�ina.

Ti peva�. Pokre�i reku.

Ti�inu molim.

Sviraj! Nemoj pevati.

Ti�ina!

Finale prvog �ina. Najva�niji deo.

Znam. Ne brini.

Ovo je divna muzika. Idemo da slu�amo.

Do�i. Nisu nas videli.

Tu zavr�ava hor? -Da, to je kraj prvog �ina.

�ta je sa Streponijevom? Jedva se �uje.

Sedite brzo. -Da li ste �uli ovo?

To ste Vi? Do�ite. -Zar je to Verdi?

"Nabukodonosor"

Koja je to muzika? -To je Nabukodonosor.

Verdijeva muzika.

Lepa je. -Prekrasna.

Maestro Doniceti je do�ao da je �uje. Mo�ete li to zamisliti?

Karte su rezervisane. Ostavite mi i za reprizu.

Premijeru ne�u propustiti.

Da, sve sam video.

�ta sve ovo treba da zna�i?

Probama niko ne sme da prisustvuje. To se odnosi na sve. Napolje!

Streponi se uop�te nije �ula. Gubi glas.

Kako da je sad zamenim?

Niste je �uli zato �to je indisponirana. Ona je �ena.

Ju�e nije bila takva. Ne�e biti ista ni sutra.

Verdi, kuda idete? Vratite se.

Jo� uvek sam lud za njom.

Kuda idete? Mereli.

On je pravu. Streponi je lo�a.

Bila je lo�a i u mom "Belisariju", a to je lirski sopran.

I �ta sad? To je grozno.

Prevod i adaptacija: Marijana T

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET