Original subtitles

WWW.PODNAPISI.NET

VERDI -Prva epizoda -

Rodilo se. Neverovatno.

Ne mo�e biti.

Bo�e, to je moje.

Dodajte �ar�av. Platno.

Ko je to? Mu�karci napolje! -Ne pravite gu�vu.

Recite mi �ta je? -De�ak. Izlazite!

Smiri se... -Napolje!

�andar tetka.

Oni samo idu u ratove.

Za�to niste zaklju�ali vrata?

Postao sam otac.

Hej, ljudi! -Je li de�ak?

Da. �uje� ga kako pla�e?

Mom�i�. Sin... Moj sin.

�ovani, tako mi svih svetaca na nebu... Sin!

�estitam. �ta pije�? -Ne, ja �astim.

Reci gospo�i Mariji da imamo sina.

Gospodine Karlo...

Gde si? -Kako �e se zvati?

�uzepe Fran�esko, prema dedi i babi.

�uzepe, Fran�esko, a mo�e i Fortunato?

Da, Fortunato. Sre�ko.

Posle osam godina braka bio sam izgubio svaku nadu.

10. oktobra 1813. godine...

Ja, Karlo Arkari, sve�tenik u Ronkolu...

krstio sam mu�ko dete...

ro�eno ju�e oko dva popodne.

Sina Karla Verdija.

Karlo Verdi. Ja sam otac. On je moj.

�uzepe Verdi je uveden u francuske mati�ne knjige u Buzetu.

U to vreme je provincija Parma bila pod francuskom vla��u,

jer je Napoleon pre 20 godina krenuo u osvaja�ke pohode.

Napoleon je pokorio mnoge dr�avice na tlu dana�nje Italije.

Napoleonovi pohodi su promenili u�male dr�avice.

To je bio odjek Francuske revolucije.

Uklonio je granice i carine me�u njima.

Ovako ili onako, pod francuskom vla��u,

Italija je po prvi put bila ujedinjena.

Ali Napoleonov katastrofalni pohod na Rusiju

je bio po�etak njegovog pada.

1813. kada je Napoleon pora�en,

rodio se �uzepe Verdi.

Austrijanci i Rusi su zauzeli Italiju

i preplavili dolinu reke Po.

U�ite u sakristiju. Dajte mi krst.

Ovo je sveta zemlja.

Pri�a se da je Verdija majka, Luiza Otini,

kada su Austrijanci, a posebno Rusi, napali Lombardiju

ubijaju�i, plja�kaju�i i siluju�i, kako to vojka radi...

sakrila malog Verdija u crkveni toranj.

O njoj se malo zna.

Iz njene kr�tenice se vidi da je rodila dete u poznim godinama.

Ostalo se ne zna. Kao odrastao �ovek, Verdi je malo pri�ao o detinjstvu

i svom privatnom �ivotu. Bio je privr�en majci, ali je retko pominjao.

Oca je, medutim, �esto spominjao.

Rat je prestao, a Napoleon je bio zaboravljen.

Re� "Italija" je opet postala samo geografski pojam.

Vojvode i monarsi su se vratili na svoje prestole.

Reka Po je postala granica izme�u austrijske Lombardije i vojvodstva

Veneto, kome je pripala Parma sa Buzetom i Ronkolom.

Karlo Verdi je imao kr�mu i prodavnicu u Ronkolu.

Mora! Hajde da �ujemo. Pobednik dobija bocu.

Bagase, popijte �a�u vina i ostavite nas na miru.

�a�u Lambruska.

�uzepino, ho�e� gutljaj?

Mali �uzepe ima �etiri godine.

Skitnica koji svira na violini ima francusko ime, Bagase.

Li�i na izgubljenog Napoleonovog vojnika.

Voli� li muziku? -Da.

Pri�a se da je �udesan zvuk te stare violine

pokrenuo Verdijev muzi�ki instinkt.

Jednostavno probudio, jer muzika se ose�a instinktivno.

Ljudi ovog kraja se s time ra�aju.

U dolini reke Po, svaka prilika...

Svaka prilika je dobar izgovor za muziciranje.

Amaterske grupe, filharmonijske grupe i horovi,

naro�ito praznicima, putuju od grada do grada i sviraju na va�arima i u crkvama.

Grupa muzi�ara u Ronkolu nazvala se filharmoni�arima.

Filharmoni�ari iz Buzeta.

�uzepino. -Dobar de�ko.

Prazne su. -Doneo si prazne boce.

Gde je vino? -Doneo je prazne boce.

Vo�a Filharmoni�ara iz Buzeta se zvao Antonio Bareci.

Bareci je bio trgovac, ali je svom du�om bio posve�en muzici.

U �ta gleda�?

U Va�u kapu. -Kapu? Evo ti je.

U Barecijevoj radnji u Buzetu prodavala se hrana, kafa, tkanine...

Karlo Verdi je tu �esto kupovao...

potrep�tine za svoju radnju u Ronkolu.

Molim komad somota.

�akomo, donesi balu �to je ju�e stigla.

Kako je de�ak. -On je u �koli.

Ulje i tri fla�e rakije. U parohiji u�i da �ita i pi�e.

Postoji li "c" u "Ronckole"? -Ne, Ronkole...

Ti�ina, Verdi.

Ronkole...

se nalazi u zajednici...

koja se zove Buzeto.

Buzeto le�i...

u dr�avi Parmi.

Na�a vladarka je

Marija Luiza

od Austrije.

Od Austrije.

Je li �uzepino Verdi opet oti�ao?

Oti�ao je. -A kuda je oti�ao?

Pumpaj. Nema tona bez vazduha. Budalo.

Ti si budala.

Ti�ina tamo.

"Gospod s vama."

"Gospod s vama. -I sa du�om tvojom."

Crknite!

Ja da crknem?

Izvolite, o�e. Za Vas.

I za Vas.

Pino?

Pino! -T...tamo?

Zvala sam te. -Da, mama?

Treba mi jo� li��a.

Mama, nisam mislio tako kad sam sve�teniku rekao da crkne.

Izletelo mi. Reci tati. -Jo� li��a.

On kad �uje muziku, sav se uzbudi.

Evo malog gre�nika.

Moram po li��e za svilene bube.

Rekao je da crknete? Sigurni ste? -Da, neverovatno.

Seljaci Lombardije su �esto gajili svilene bube, da bi pobolj�ali svoje prihode.

Pino?

Brzo, gusenice su ve� sve pojele.

Daj mi.

Gde je tata? -Ne znam.

Smem li u krevet, mama? Ne�to mi se spava.

Treba jo� li��a za no�.

Nije mnogo ko�tao. Samo 20 lira.

A ostatak? -Kada prodamo svilu.

Jo� dvadeset.

I jo� deset do Sv. Martina.

Pastor me je nagovorio. Rekao je: "De�ak voli muziku i zato je napravio onaj ispad."

Razumem. Ali to nije smeo re�i.

Don Arkari je rekao da �e ga podu�avati, a sve�tenik ima spinet.

I tako sam kupio spinet od sve�tenika koji je trebalo da crkne.

Trebalo je da dobije batine. -A dobio je spinet.

Izvolite supu.

Izvolite sve �to ste tra�ili. -Zaboravili ste sir.

�ta je to? Pa��e plafon.

To je na� sin. Toliko voli muziku da sam mu kupio spinet.

Pumpaj. -Umukni.

Za onog malog crva?

Hajde da probamo ovo.

�ekaj. Razumeo si. -Naravno.

Bravo. Obrati pa�nju na ovo.

Umoran sam, o�e. Koliko �u jo� pumpati?

Idi i pumpaj. -Zar za ovu budalu?

Dok neki stvaraju muziku, drugi pumpaju.

Stvara muziku. -Dosta za danas.

Smem li do�i sutra? -Da.

Ne moramo vi�e da pumpamo?

Sutra. -Ura! Slobodni smo. Hajde da se igramo.

Mogu li s vama? Igraj se pesmama, muzikantu.

Hajdemo.

Idemo. Ovaj tre�i je mu�ak. -To je Verdi.

�ekajte!

Tri godine nakon �uzepa, Verdijevi su dobili k�erku.

O njoj se malo zna, osim da je umrla u sedamnaestoj godini.

Ko je taj de�ko? -To je novi orgulja�.

Stari sve�tenik, don Pjetro Bajstroki je bolestan.

Desetogodi�nji de�ak postaje zvani�ni orgulja�.

Crkva puna ljudi i treperavih sve�a,

ispunjena mirisom tamjana.

Oltar oki�en miri�ljavim, raznobojnim cve�em.

Ta slika �e Verdiju ostati u se�anju do kraja �ivota.

Za njega je religijska ceremonija bila kao neka predstava.

Vernici su mu li�ili na publiku.

Je l' to on izigrava mladog maestra? -On improvizuje.

Po�imo. Gosti �e tra�iti osve�enje kada se zavr�i slu�ba.

Ovo je dodatak za sviranje na orguljama. -Dobro je svirao.

Svatovi su dali bak�i�. Svidelo im se kako si svirao.

Mo�e� dobiti jo� jedno par�e kola�a.

Dovi�enja.

Pojedi tortu, �uzepino. Ali prvo operi �a�e.

Bagase, vidi �ta imam. -Torta...

To je svadbena torta.

Sviram fal�? -Da, pomalo.

�uo sam kako svira� pro�le nedelje na misi i danas na ven�anju.

Don Bajstroki je bolestan. -Ti svira� �isto.

Treba da malo na�timuje� violinu. Ima�e bolji zvuk.

Nije u pitanju violina. Mene treba na�timati.

Vidimo se. Hvala za tortu. -Ne�emo. Idem u Buzeto da u�im.

Posle toga mo�da upi�em Bogosloviju.

Tvoj otac ima velike planove s tobom.

I�i �e� u Bogosloviju? -Mogu�e je.

Ali vikendom �u dolaziti da sviram orgulje.

U suprotnom, gubim 36 lira godi�nje. -36 lira? A tek ti je deset godina.

Orgulja� i budu�i sve�tenik.

Ti si stvarno sre�kovi�.

A ja sviram violinu za par�e hleba i �a�u vina.

Buseto je bio mali provincijski grad sa slavnom pro�lo��u.

U XVI veku tu je bilo sedi�te porodice Palavi�ino.

Imao je razvijenu industriju, svoju bibilioteku i muzi�ku �kolu.

Imao je i Bogosloviju.

Sve jasno, momci?

Odli�no. Bogu hvala.

Dovi�enja, o�e. -Dovi�enja, Masini. Nau�i stihove.

Svi da odete pravo ku�i.

Verdi. -Da, o�e.

Tvoji roditelji su se �rtvovali da te po�alju u �kolu.

Pla�aju ti �kolarinu i stanarinu. -Kod gospodina Pugate.

Verdi je iznajmljivao sobu kod g. Pugate, obu�ara.

Tvoji roditelji imaju razloga da to pla�aju.

Bog ti je dao neobi�an talent.

Ali "Non potest duobus domini servire"

"Ne mo�e� slu�iti dva gospodara".

Iako pokazuje� izvanredne rezultate u muzici,

mora� da po�tuje� ovu svetu odoru koju nosim.

Maestro Provezi, direktor muzi�ke �kole, misli da si uzoran u�enik. Najbolji.

Ali njegova liberalna politi�ka uverenja �ine ga nepodobnim

za podu�avanje mladih duhovnika.

U�i ti, sine, muziku kod maestra Provezija, jer je najbolji.

Ali "Ne mo�e� slu�iti dva gospodara".

Bareci? -Gotovo je? -Hajde da pogledamo.

Ovo je tvoja deonica za flautu. -Gospo�o Mingardi. -Maestro Provezi.

Pozdravite profesora. Prijatan dan.

U prodavnici Antonija Barecija...

Prodavalo se sve i mnogo se pri�alo o muzici.

Kad po�injemo sa probama? -Sutra uve�e. Da ne�to popijemo?

Pristajem.

Muzi�ar, novinar i finansijer Udru�enja filharmoni�ara, Antonio Bareci...

Rakiju ili ne�to ja�e? -Rakiju.

Antonio Bareci je istovremeno bio vrsni flautista i ugledni trgovac.

Verdi je od njega nau�io da bude precizan i ta�an u svemu.

�iveli!

I Ferdinando Provezi, kompozitor, liberal i po�tovalac Napoleona,

preme�ten u mali grad, zbog politi�kih ideja i ekscentri�nosti.

Dobro jutro. Maestro Provezi.

Da li bi mi pridr�ala knjige?

Dobrojutro, o�e.

Dobrojutro, gospodine Bareci.

�akomo, imate li... -Mogu li ja da poslu�ujem?

Mala vrednica.

�ta �elite, gospo�o? -�afran.

Gde dr�imo �afran? -Tu na polici.

Kako ti ide �kola, Margerita? -Nije lo�e, gospo�o.

A u�enje �ivenja. -Dobro, hvala. Va� �afran.

To dete? Verdi!

Verdi, nisi me video? -Idem iz �kole. Nisam Vas video.

Zna� da �esto dolazim kod gospodina Barecija?

Da Vam platim? Da, hvala. Prijatan dan.

Zar se nismo dogovorili da posle �kole do�e� tu na �as muzike?

Da, ali... -Ali, �ta?

Bolje da vi�e ne uzimam �asove muzike.

Don Seleti je rekao da ne mogu slu�iti dva gospodara.

Muzika mi odvla�i pa�nju od Bogoslovije.

Tako ne�u zaslu�iti sve�anu odoru...

sve�tenika.

Margerita! -Da, o�e. Ne mogu da zamislim...

Pepina u sve�teni�koj odori.

Dosta! -�ao mi je. -Prestani vi�e!

Slu�aj, svetogr�e je tebe odvojiti od muzike.

Moja porodica se �rtvovala. Umesto da perem posu�e, ja poha�am Bogosloviju.

Ali oni dobijaju 36 lira godi�nje, zato �to svira� orgulje u Ronkolu.

A ti mora� da odlazi� tamo. -Idi kod Pugate.

Ne brini zbog Don Seletija.

Izvini, ali sme�no mi je da te zamislim kao sve�tenika.

Ti�ina, ludice.

Nisam mislila ni�ta lo�e.

Slede�e nedelje je Provezi dopratio Verdija do orgulja.

Bilo je to ba� na praznik Svetog Ignacija.

Bio je to va�an doga�aj.

Odli�no, mladi�u.

Vidite li ko �e da svira?

Izvoli.

Ljudi iz Buzeta su bili dobri, dare�ljivi, ali i pristrasni.

To se desilo i pri nadmetanju dva Verdijeva u�itelja, Provezija i Saletija.

Cena je bila Verdi.

Divno svira.

Margerita, vrati se.

Bravo. Bio je fantasti�an.

Kakav de�ak. Svira majstorski.

Don Saleti, doveo sam Va�eg �aka. Va�eg kandidata.

Mo�e� i�i.

De�aku nije trebalo dvaput re�i.

Dvadeset godina kasnije Verdi je rekao: "Izme�u 13. i 18. godine �ivota

napisao sam mno�tvo malih komada.

Stotine mar�eva, crkvenih misa i sve�anih pesama.

I pet od �est varijacija za klavir."

Bareci je imao odli�an klavir,

a petnaestogodi�nji Verdi je bio najbolji pijanista u celom okrugu.

Godine intenzivnog u�enja, ne samo muzike.

Sate je provodio u biblioteci �itaju�i sve:

Alfierija, Manconija, �ekspira, a iznad svega Bibliju.

Zar on sve vreme provodi tu?

�elite li jo�? -Da.

Sme�no.

Ostatak vremena je provodio kod Barecijevih.

Ponekad je komponovao i u prodavnici.

Trebaju mi tri klina...

Hej, to je muzika. -Pi�ete i na papiru za pakovanje.

Koliko to ko�ta?

Zapi�i, Verdi. 1 lira i 20 stotinki.

Otvori da vratim kusur.

Verdi, za�to ti vra�a� kusur? �akomo me je zamolio...

Moramo skupiti grupu. Sutra je vojvotkinjin ro�endan.

Sjaj bakarnih truba, grmljavina bas bubnjeva,

zvonjava �inela...

Bio je to nezaboravan do�ivljaj. Slobodarski odjek benda.

Bio je to novi, agresivni spektakl,

koji se razlikovao od sve�ane crkvene mise.

Pro�lo je nekoliko godina.

Molim za pa�nju.

Verdi je odrastao mladi�.

Me�u mnogim komadima koje je tada napisao,

a koji su uticali na kasnije opere, bio je...

"Pla� proroka Jeremije", �ije se izvo�enje pripremalo.

Koncerti su zimi izvo�eni u kuhinji Barecijeve ku�e.

Druga violina ovde. -Kuva se pun�. Spremite �olje.

Zar ne bi trebalo dodati �e�er? -Ne...

Verdiju je za ovo delo poslu�io tekst iz Starog zaveta:

Jevreje je pokorio kralj Nabukodonosor

i odveo ih u Vavilon

gde su 70 godina robovali i plakali za zauvek

izgubljenom domovinom.

Mo�emo po�eti. Dva tona ni�e.

Ista tema se kasnije javlja u �uvenoj horskoj ariji "Po�i misli!"

u operi "Nabuko".

Margerita. -Izvinite �to kasnim.

Moja deonica... -Tu je.

Verdi je verovatno kasnije s�m uni�tio ovo delo i druge rane radove.

Ni ovo delo nije pre�ivelo.

Muzika koju �ujemo, o�igledno nije Verdijeva.

Margerita peva u horu...

U toploj, udobnoj kuhinji gde vatra blje�ti...

Barecijeva supruga priprema za�injeno kuvano vino.

Te dve slike Verdi nikad ne�e zaboraviti.

Gde je novac? Umukni!

Ubice! -Gde je novac?

Mora da je tu negde.

Prekasno.

Tetka?

Mama!

Antonio...

�ta je. -Zovu upomo�. Neko je viknuo "ubice!"

�ula sam: "Mama, pomozi!"

Idem da vidim. -Ne ostavljaj me samu.

Pusti me! -Nemoj i�i.

Mama za�to vi�e�? -Neko je ubijen. �ula sam vrisak.

I ja sam ne�to �ula.

12. maja 1831. ubijen je bogati jevrejski trgovac Isak Levi.

Toga dana je prodao stoku i zaradio puno novca.

Moju �enu su probudili krici.

Krici su dolazili odavde. -Inspektore...

On je imao �enu i ne�aku.

Ona di�e. �iva je.

Doktora, brzo!

Zlo�in, nezamisliv za gradi� kakav je Buzeto, prepla�io je Barecijevu �enu.

Do�i da stanuje� kod nas.

Ne... -Za�to ne. Dobro je imati jo� jednog mu�karca u ku�i.

Moja �ena bi se ose�ala bolje.

Gospodine Bareci... -U �emu je problem?

Imao bi koristi i ti i ja.

Dobi�e� posebnu sobu. Niko te ne�e uznemiravati.

Doneo sam prtljag po koji me je poslala gospo�ica Margarita.

Stvari mladog maestra. -Dajte mi to.

Molila sam se da pristane�. Tako mi je drago.

�titi�e nas jo� jedan mu�karac.

Ne... -Margerita je sve pripremila.

To su samo prnje. -Ne budi tako ponosan.

Za�to ste...? Izvinite, gospodine Bareci.

Dragi Verdi, sve bih dao za dar koji ti nosi� ovde.

U toj tvojoj glavi. Pravo bogatstvo.

Hajde, idi. �ekaju te.

I tako je 18-godi�nji Verdi do�ao da �ivi kod Barecijevih.

Uvek se igra�. Koristi salvetu. I sedi uspravno.

Dobro ve�e. -�uzepe, do�i ovamo.

Vidi ga... -Ti�e.

Kakvo olak�anje, Antonio.

Gledajte kako je o�e�ljan.

Sedi, Pepino. -Hvala.

Do�i, sedi ovde.

I slobodno skini sako.

Je li sve spremno. -Odmah, tata.

Erkolina, daj cediljku.

Tortelini? -Pravila ih je celo popodne.

Voli� li torteline? -Naravno, gospo�o.

Ako ti je toplo, skini sako. Ose�aj se komotno.

Hvala, gospo�o.

Prvo poslu�i oca.

Kako joj idu lekcije? -Vrlo dobro.

Odli�no svira klavir, s obzirom da je po�ela pre dva meseca.

Tri meseca.

Bog da blagoslovi na� nasu�ni hleb. -Na� nasu�ni hleb.

Nasu�ni hleb.

Za mamu.

Drago mi je �to si ovde, nakon onog sino�.

Tako se Verdi uselio kod Barecijevih 13. maja.

Slede�eg dana je njegov otac Karlo uputio molbu

banci u Buzetu.

Originalni dokument se jo� uvek �uva u arhivi.

U dokumentu se tra�i �kolarina, za studije njegovog sina,

na muzi�kom konzervatorijumu u Milanu.

Samo dan nakon dolaska kod Barecijevih, hteo je da ga po�alje u Milano.

�ta se desilo? Izgleda da je tog jutra...

Studira ovde? On ne radi ni�ta. I bez studija mo�e biti orgulja�.

Njegova majka i ja smo usamljeni, a vi�e nismo mladi.

Imate 40. - 46. A radim od svoje �etrnaeste.

Gospodine Antonio, otac je u pravu. Ne mogu ostati u ovoj ku�i.

Za�to, kad se svi raduju tome? -Antonio!

Do�i gore. Brzo.

Odmah se vra�am, g. Karlo.

Hajde po�uri. Do�i.

Dolazim.

�emu ta frka? -Frka?

Do�i da vidi�. Pogledaj.

�ta? -Nju.

Margerita? -Tvoja k�i.

To zna�i? �ta se de�ava? -Ona je u vezi.

U vezi s momkom.

Sa mladim Verdijem.

Kakva sramota. -O, Bo�e.

Pro�itaj njeno pismo i sve �e ti biti jasno. Sramota.

Kako se usu�uje� da nas sramoti�?

Sude�i po ovom nije sramno. Puno je po�tovanja.

Jeste, tata. -Kako se usu�uje�?

Te�ko sam ga ubedio da do�e.

Mo�da zato nije hteo da do�e.

On je dobar, �astan mladi�. -Jeste.

Ovde ne mo�e da ostane. -Ne mo�e.

Ali nije red da ga oteram da pere posu�e,

ili da svira orgulje za dva centa.

Mo�da ga je ovaj dobri �ovek poslao na milanski konzervatorijum

i dao mu �ansu za budu�nost, zato �to su se dvoje mladih zaista voleli.

Ti si mu otvorila srce. A on? Da li te voli?

To pitaj njega.

Onda?

Ni�ta nema� da ka�e�?

Odlazi!

Skloni se odavde.

Sram te bilo, Gita. Devojke ne prislu�kuju.

Daleko su. -To ni�ta ne zna�i.

O�i Margerite Bareci i danas nas gledaju

sa jedinog postoje�eg portreta, koji se nalazi u muzeju Skale.

Odlu�ne, prodorne o�i

koje ne otkrivaju njene misli.

Ona je bila ta koja je imala glavnu re�.

Ne mogu da zamislim. Margerita i Verdi.

Ovaj stisak ruke je zna�io da je ugovor izme�u njih dvojice zaklju�en.

Ali mora�ete �iveti negde drugde.

Ako �elite da se ven�ate, mora� misliti na karijeru i budu�nost.

Ceo svet je tvoj, Verdi.

Ovo obja�njava odluku da se mladi� po�alje u Milano.

Da bi je upoznali sa situacijom,

Karlo Verdi �alje pismo vojvotkinji od Parme,

Mariji Luizi od Austrije, Napoleonovoj drugoj �eni.

Nakon Napoleonovog pada, ona postaje vojvotkinja od Parme.

Marija Luiza je bila tolerantna i narod ju je voleo.

Ali, nad njenom dobrotom nadvija se tamna senka Austrije.

A kakva su politi�ka opredeljenja mladog Verdija?

Verovatno ih nema.

Verdijev otac i Bareci su bili lojalni podanici vojvotkinje.

Njega interesuje samo muzika. Ambicija mu raste.

Previ�e je �ivahno.

Te�ko svira.

�ta Vi mislite, Rola? -Talentovan je.

Nedostaju mu finese.

Bazilio, vidite kako dr�i �ake?

Verdi je svirao klavir izvanredno, ali on je bio samouk.

U�io je na spinetu i na orguljama.

Nema dobru tehniku. Pogledajte mu ruke.

Rola, koliko mu je godina? -Skoro osamnaest.

Toliko? Sumnjam da se to mo�e ispraviti.

�etrnaest godina je gornja granica. Vredi li poku�ati?

Da, ve� je star. -A uz to i stranac.

"Stranac" je za njih zna�ilo to �to je iz Parme,

a ne iz Milana.

Verdi nije primljen na konzervatorijum, koji se danas zove po njemu.

U Milanu je odseo u ku�i �uzepa Saletija,

ro�aka njegovog u�itelja iz Buzeta.

Pisao sam Bareciju da nisi polo�io ispit.

Sedi.

"Dragi prijatelju", mislim na Barecija.

"Verdi nije polo�io ispit.

Smeta im starost i poreklo

i �to ne zna da dr�i �ake nad klavirom."

Vi�e to niko ne mo�e ispraviti.

"Moramo razmotriti �ta je za njega najbolje.

Da li da ovde u Milanu studira privatno ili ne?"

600 lira koje je dao Bareci, nije bilo dovoljno. Ko �e platiti ostatak?

"Ja �elim da ga zadr�im ovde,

ali to treba da bude na obostranu korist."

Podne je. Da zaklju�am radnju? -Da.

Karlo Verdi se jutros raspitivao da li imate vesti o mladom maestru.

Dobro.

"Mogao bih jo� da pi�em, ali bolje je da se li�no vidimo.

Upregnite konje i do�ite ovamo."

Gospodine Bareci, pirina� je gotov. -Da, da...

"Dogovorili smo se o novcu,

ali sad mislim da ne�emo pokriti sve tro�kove sa samo 600 lira.

PS. Verdi zna da Vam pi�em i �alje Vam srda�ne pozdrave."

Tata, ru�ak je gotov. -Dolazim.

U�i na tren.

Saleti mi pi�e da Verdi nije polo�io prijemni za konzervatorijum.

�teta. -�ta sad?

Vide�emo. Ne brini.

"Upregnite konje i do�ite ovamo."

Da li je Bareci oti�ao u Milano? Verovatno jeste.

�injenica je da je Verdi 10 dana kasnije po�eo da u�i kod maestra Lavinja.

Vin�enco Lavinja, najbolji u�itelj u Milanu ga je privatno...

Lak�e sa pedalom. Moduliraj.

podu�avao kompoziciji i kontrapunktu.

Nesumnjivo je Bareci pla�ao te �asove.

Mnogo bolje. E-mol. -Da, maestro.

"Dragi Bareci, obave�tavam Vas da je Verdi imao ve� pet �asova kod maestra Lavinje.

Lavinja ka�e da je Verdi posve�en muzici i da odli�no napreduje."

"Dragi Bareci, sezonska karta u Skali ko�ta 75 lira.

Da li da mu platim za celu sezonu, ili samo za odre�eni broj opera?"

"Maestro Lavinja je upisao Verdija u muzi�ku radionicu.

To ko�ta tri lire."

"Dragi prijatelju, Verdi je imao ve� 12 �asova, �to ko�ta 48 lira.

Vrlo je vredan i posve�en muzici."

"Dragi Bareci, Verdijev krevet trenutno treba meni.

Po�alji mu krevet ili daj da mu ga ja kupim."

"Dragi Bareci, kupio sam krevet, treba mu i posteljina"

"Potvr�ujem da sam primio 61 liru za stan i hranu."

"Verdiju treba nova ode�a, zbog hladno�e,

ali i da izgleda pristojno pred profesorima.

Treba mu kaput, odelo i ko�ulje.

Gleda�u da bude �to jeftinije. Zima je na pragu."

Dobro jutro.

Novo odelo? -Da.

Svi�a ti se? -Kada su ga doneli?

Jutros, ali ja sam znao da �e� ga dobiti.

Bareci je pisao da �e ga poslati.

Ovaj klavir i danas stoji u muzeju Skale.

"Za �uzepa Verdija od Antonija Barecija"

Bareci. Ko bi drugi?

On �ini vi�e za tebe nego �to bi za ro�enog sina.

Javljeno je da je umro Ferdinando Provezi, Verdijev prvi u�itelj,

i kapelmajstor u buzetskoj katedrali.

Postavilo se pitanje njegove zamene. Radio je na dva mesta.

Bio je sekularni i crkveni muzi�ar.

Prem Bareciju, Verdi je ve� dosta nau�io.

Iako jo� nije dobio diplomu, bio je spreman za posao.

Naravno, morao bi napustiti studije.

Ali pastor Balarini je mislio druga�ije.

On nije podnosio Provezijeva liberalna gledi�ta.

Nije voleo ni Filharmoniju, jer je ometala crkvenu muziku.

On je �eleo svog muzi�ara.

Nekog koga bi on odabrao, a ne Verdija.

Ovi muzi�ari, naro�ito ovaj Finola pored Barecija,

su uvereni da Verdiju s pravom pripada to mesto.

Margerita je znala �ta njen otac i filharmoni�ari �ele.

Da se vrati ku�i, prekine studije i zakopa se u provincijskom gradu.

Samo ona je znala kakve ambicije ima njen voljeni Verdi.

Skala, centar muzike u velikom gradu.

�itala je njegove misli izme�u redova pisama koje je pisao Bareciju.

Ambicije prema druga�ijem svetu, prema uspehu, snove o slavi.

Znala je da je zbunjeni dvadesetogodi�njak, ponosan i ambiciozan mladi �ovek.

Da �eli da prou�i dela �uvenih kompozitora.

�ak i da ih svojim delima nadma�i.

Posle predstave, odgledane s gornje galerije,

vra�ao bi se u svoju sobu i gledao u plafon,

sanjario, preispitivao se, pisao.

U Buzetu se mislilo da mu je osigurana budu�nost

ako dobije mesto pokojnog maestra Provezija.

Ali Bareci je oklevao, verovatno pod uticajem Margerite.

Oklevate dok neko drugi ne zauzme njegovo mesto?

Prvi muzi�ar i orgulja�. 600 lira...

Razumem Vas. I ja sam mislio na to.

I te kako.

To je polo�aj koji garantuje sigurnost,

ali �itajte njegova pisma...

koja pi�e mojoj k�eri, njegovoj budu�oj nevesti.

Da li je njegova ovde ili u Milanu?

O tome treba da mislimo, budu�i da smo sada gotovo ro�aci.

Gospodine Antonio, ja �u uvek biti siroma�ni, a Vi bogati ro�ak.

Jer, ja jesam siroma�an.

�uzepe ima 20, a ja sam malo stariji.

Samo ako Balarini ne umre pre mene, on �e imenovati drugog.

Za tri dana bi�e sastanak u katedrali.

Ko Vam je to rekao? Finola. -Ta�no.

Sam Balarini je rekao da �e podr�ati Ferarija,

ako se �uzepe ne vrati i poka�e nam svoje preporuke.

Ali ako Va� sin nije...

Mo�da on ne �eli da bude samo orgulja�.

Ja to �elim.

A ja sam mu otac. Vreme je da se vrati iz Milana.

Ba� u to vreme je u Milanu mladi Verdi postigao svoj prvi uspeh.

Za klavirom �e biti Masimi i grof Boromeo.

Mnogo godina kasnije Verdi je ovu pri�u ispri�ao

svom izdava�u �uliju Rikordiju, koji je Verdijeve re�i zapisao:

"Dragi Lavinjo, Pelicariju nije dobro.

Nema ko da nas vodi. Mo�ete li Vi?

Ja ne mogu. Ali ovo je moj u�enik. On je vi�e nego kolega.

Mo�ete li nas Vi voditi? -Mislim da mogu.

To je Hajdn. -Znam.

Muzi�ari su bili amateri, ali su pripadali plemstvu.

Dame i gospodo, molim za pa�nju.

Mo�ete zamisliti sa koliko ironije me je aristokratija do�ekala.

�uzepe Verdi.

Mladi Verdi �e Vas voditi kroz ovo delo.

Moja mladost i lo�e odelo nisu im ulivali poverenje.

Ipak, po�eli smo.

Nesvesno sam dirigovao desnom a svirao levom rukom.

Bio je to veliki uspeh. Pogotovo �to je do�ao neo�ekivano.

Svi su �estitali. Naro�ito grof Boromeo.

Merigi, prvi violon�elista Skale. I on je bio iz Parme.

Iz Parme. On dolazi iz Parme?

To razja�njava mnogo toga. -U Parmi imaju dobru �unku."

Lepo se spakuj.

A ovo neka Noeli dopremi u Buseto.

Idemo, Pepino.

Znam da ti je �ao da napusti� Milano. Lep je grad.

Pozori�te, zabave, lepe devojke...

Devojke u tamnim lo�ama...

To �e� te�ko objasniti Margeriti, koja te �eka kod ku�e.

Ima�e� dve funkcije kao i Provezi.

Bi�e� �ef filharmonije, a vodi�e� i crkveni hor.

Ali, onaj grozni Balarini, stare�ina katedrale,

�eli da uzme nekog Ferarija.

Sre�om nije on jedini koji odre�uje pravila.

U odboru su �lanovi filharmonije, uklju�uju�i Barecija.

Vreme je. -U Milanu si u�io muziku ali ne i pona�anje.

Ja �u odlu�iti o tvojoj sudbini.

Zato �to sam ti otac, a ti si moj sin oduvek.

Daj mi to. Ti nisi nosa�.

Ja �u ti re�i kad do�e vreme da idemo.

�to pre stignemo, pre �e� biti izabran.

Ceo grad se buni protiv toga Balarinija.

Buzetski filharmoni�ari nisu hteli da sviraju bez orgulja�a Verdija,

pa je tvrdoglavi Don Balarini doveo muzi�are iz Parme.

Don Balarini je doveo muzi�are iz Parme.

Da zameni na�e. -Iz Parme?

Ferari svira orgulje.

�ta se de�ava? -Don Balarini je zamenio na�e muzi�are.

Muzi�arima iz Parme. A Ferari je maestro.

Ja ne idem. Ni ti, mama. -Ali, nedelja je.

Moj brat je u pravu, mama. Ja idem u drugu crkvu.

Gospo�o, da li znate za�to su unajmljeni muzi�ari?

Zbog Ferarija.

Dosta s glupostima. Pustite nas da pro�emo. -Unajmio je muzi�are.

Znam ja to.

Ostala su samo mesta za stajanje.

Hajde.

Njegove sluge moraju popuniti crkvu.

Dobrodo�li. Ima jo� malo mesta.

Sada sam video. Prisutno je samo �est parohijana.

Sedam.

Devet. Do�i, draga. -Ulizico!

Ulizica? A ti si olo�. -Ti si magarac i prevarant.

Diskusija se pretvorila u sva�u i tu�bu sudu.

Verdi se samo brinuo �to je prekinuo studije.

Daj mi to. Odlazi.

Ti treba da pi�e� muziku a ne da poslu�uje�.

Nije lako imati sina genija.

Doveli su ga ku�i. Za�to mu ne daju da radi?

Kad se zavr�io gra�anki rat, ministar spoljnih poslova je do�ao u Parmu.

Pepino, do�i na trenutak.

Tata, tako mi je drago. -Vidi ko je tu.

Pepino.

Smem li da mu ka�em. -Sme�.

Prvo kapljicu rozea.

Ministar iz Parme je zabranio orkestar u crkvi.

Posao orgulja�a je ukinut na neodre�eno vreme.

Neodre�eno vreme? -Da.

Prolazili smo, pa da ti ka�emo. -Sasvim slu�ajno.

To zna�i... -Ako se g. Karlo slo�i.

Da se mo�e� vratiti u Milano. -Na studije.

Da dobije� diplomu.

A novac? -Ne brinite.

Po povratku u Milano, Verdi je skoro zavr�io studije. Bareci je pla�ao.

Osamnaest meseci kasnije njegovi snovi su ispunjeni.

On zna da se mora vratiti u Buzeto, iako sve nade le�e u Milanu.

Milanska Skala. Zlatni zamak njegovih snova na javi.

Mora da je osvoji a vreme mu isti�e.

Austrijanci vladaju gradom, ali on ih ne prime�uje.

Za Verdija Milano nije glavni grad Lombardije, pod austrijskom vla��u.

Za njega je Milano svetska prestonica muzike.

Trg ispred Skale, izdava�ka ku�a Rikordi,

njegovog konkurenta �ovanina Luke, Akademija, kafe Martini...

U tom kafeu mogli su se videti zna�ajni muzi�ari. Rosini...

Belini i Doniceti.

Ovde je mogao sresti ljude koji mu mogu dati vetar u le�a.

Kafa? Jo� ne�to?

Kafa za tri centima. �ak ni oni nisu bili njegovi.

"Dragi Verdi, od kada si u Milanu

potro�io sam 1425 lira i 76 centima vi�e...

nego kad si stanovao kod Seletija.

I sam si insistirao na ekonomi�nijem na�inu �ivota."

Vrati�u mu do poslednje pare.

Ali ba� sada mu se ukazala �ansa...

Masimi... -Verdi, kako ste?

Dobro. Sedite. �ekam Merigija.

Na�ao sam libreto koji �e Vas proslaviti. Libreto za Va�u muziku.

Do�ite.

Lepa knjiga koju je napisao na� prijatelj Antonio Pjaca.

Maestro Verdi.

Ro�ester. -Vi napi�ite muziku, a ja �u ubediti Skalu da je izvede.

Ro�ester. Trebalo je da na taj tekst napi�e operu za Skalu.

Sada mo�e laka srca u Buseto i pisati operu u ti�ini.

Naredba Marije Luize vojvotkinje od Parme, Pja�ence i Kastale

Vlada zahteva prestanak sva�e me�u zava�enim stranama,

koje se zovu "Ferarijani" i "Verdijani"

"Veliki mangupi" i "Frajeri"...

�ujte naredbu Marije Luize, vojvotkinje od Parme.

Vlada zahteva da svi sporovi...

Verdijev povratak je samo dodao ulje na vatru.

"Mangupi" i "Frajeri" su se �upali za kose.

Je li to "Ro�ester" -Da.

Kad bismo mogli pobe�i od ovih briga i intriga.

Samo ka�i "da". -A tvoj otac i filharmonija?

Tata �e se slo�iti. -Misli�?

Tako Verdi be�i u drugo mesto da bude orgulja�.

Iz Buzeta odlazi u Moncu.

Be�i od intriga u Buzetu.

Blizu je Milana.

Milanu i Skali.

Verdi nikad nije bio u Monci. Sada odlazi zbog apsurdne sva�e.

Apsurdne, ali tipi�ne za vreme i mesto.

�ta je to? -Hocete sada da odete?

Tesno Vam je u Buzetu? Ju�e Milano, sutra Monca.

Ovo je ludilo. -�ta je sad ovo?

Slu�ajte me svi.

Da moj prijatelj, Bareci ne bi zbog mene patio, odlazim odmah.

Briga me za Vas.

Zbog studija u Milanu prolazim Golgotu

i to ne svojom voljom.

Verdi...

Ostajem u Buzetu, zbog mog prijatelja Barecija.

Ostajem.

Sva�a se smirila, ali je ostavila traga na Verdiju i Buzetu.

Sugra�ani su po�eli da se ponose njime, jer je postajao sve slavniji.

Ali su postali posesivni, kao da je on njihova imovina.

Ali niko ga nije mogao posedovati.

�esto je govorio da mrzi Buzeto, ali je �iveo tu.

Ili barem blizu. Ovo je bila zna�ajna bitka.

Pra�ina se slegla. Parma je pokazala volju za takmi�enjem na duhovnom polju.

Finola je pratio Verdija za Parmu i poslao poruku u Buzeto.

Jo� jedno pismo.

Daj ga ovamo.

Od Finole iz Parme.

Dragi prijatelji, Verdi je skroman i ne�e vam se pohvaliti.

Ju�e oko �est popodne, nakon dugog ispita,

maestro Alinovi...

nakon dugog dvoumljenja, rekao je...

"Dragi maestro, moj posao je bio da Vas ispitam.

Od danas sam Va� obo�avalac.

Va� talent se mo�e pokazati Parizu i Londonu."

Pa �ak i Buzetu.

Vino, da se po�astimo.

Zdravica za maestra...

i njegovu verenicu.

4. maja 1836. �uzepe Verdi, u�itelj muzike u Buzetu,

ali ne i zvani�ni orgulja�, zbog sukoba sa Don Balarinijem,

ven�ao se u crkvi Svete Trojice u Buzetu,

sa Margeritom Bareci.

Nekoliko sati kasnije, par se uputio na svadbeno putovanje u Milano.

Karijeru mo�e� graditi u Milanu a ne u Buzetu.

Osta�emo nekoliko dana a onda �emo odlu�iti.

Zbogom.

Margerita...

Prevod i adaptacija: Marijana T

POSETITE WWW.PODNAPISI.NET