Original subtitles

Titl je namenjen osobama sa oštećenim sluhom.

Radi lakšeg praćenja radnje, u zagradi su zvuci, opis i govor izvan kadra.

Ugodno gledanje želi vam Kadetoni.

(mob. telefon)

E, dobro jutro. Kako ste?

Da. Ja sam mislio ovaj kratkoročni samo.

(Znam. Kolko sam vam dužan? Dobro. Doviđenja.) -Dobro jutro.

Lana, jes' to ti? -Jesam. -Otkud tebe? -Evo, završila.

Mašala, čestitam!

(mob. telefon) (-Dobro jutro. Kako ste?)

Koje sranje u Indiji!

Što? Šta je? -Majke mi ćemo svi pomrijeti. Ovo neće za šest godina prestat!

Kažu, vakcine neće do septembra. -Eh, možda i bolje.

(kuc-kuc-kuc) Zatvoreno je!

Što je bolje? -Ha. (kuc-kuc-kuc) Ne znam ja šta stavljaju unutra.

Lana, sine! Kad? -Juče.

Nemoj, tata, tek sam sletila. -Ma! -Nemoj, nemoj rizikovat bez veze.

Orhane! Eno ti se Lana vratla. -Lana? -A-aa. -Đe je?

Eno je. Čekaj, đe ćeš takav? Ostavi nož. Skini tu kecelju.

Čekaj, bolan, polako. Kako od ovakog frajera da ispadne ovak... Čekaj. Čekaj.

Đe je? -Eno je kod Ize, đe će bit.

Hajde, pozdrav.

(Recite da nisam dolazio.)

Gdje je Enes? -Nije dolazio.

Zar nije ono njegov auto tamo, a? -Ovde se nije pojavljivo.

(mob. telefon)

(mob. telefon)

Lana! -Iiiiiiih

Ma, korona! -Kakva, ba, korona, nisam te vidio po godine. Stvarno.

Što se nisi javila? -Pa, nisam znala hoće bit leta. -Auf! -A-ha. Halo!

Htela sam da vas iznenadim. -E, dobro jutro, čika Izi. -Dobro jutro.

Tata, idem ja ostavit stvari, pa ću da se testiram. -Imaš li ključ?

Aj, daj samo ključ od auta. -E, mogu te ja odvest, a?

Dok se ne testiram, ne prilazi. -Evo, samo polako, čuvaj se. -Oću, oću.

Jao, luk i parfem! Baš mi je falio taj miris.

Ja, eto ti na dvoru odrasla. -Aj ponesi mi kofer.

Dobro jutro! -Pola 10, jarane. Ti ko smrt, zna se da će doć, al ne zna se kad će.

Šta ću, niko da mi uđe od jutros.

Kontam, ba, Izete, kad su normalna vremena to je ok.

Al' sad sa ovim sranjem... ko će čekat prvu mušteriju.

Tako je red. Sačekaš da dođe prva mušterija, proveriš da je sve u redu,

pa onda idi radi šta god hoćeš. Tako su i stari radili.

Stari su radili svašta, što sad nema smisla.

Dobro, Jasa, ne peglaj. Daj kafu, aj.

Zamisli da ja prodam prvu kafu, pa odem negde na kafu. -Alo! -Samo kažem.

Slušaj!

Zove Muki, iz Nemačke. -Opet imaš pakleni plan? -Aj, ne zajebavaj, slušaj.

Prodaje mašine. Automatsko pravljenje, pakovanje, zamrzavanje ćevapa.

Čovek pripremio to sve, napravio poso, spremio distribuciju, umro od korone.

Sad Muki nama nudi poso. Oće 80 milja eura i 10% od zarade. A?

Dovučemo mašine ovamo. Pravimo, pakujemo, izvozimo napolje.

A, kontam samo da idemo skupa u poso.

Iza, ba, čestitam! -Eee, hvala ti.

Pa, sad je sve to gore, bolan ne bio. Bogami nije mala stvar. Eto!

Šta je bilo? -Diplomirala mu Lejla. -Lana. Magistrirala. -Lana. Bravo!

Oooo, pa čestitam! -Hvala. -Čestitam Izete! -Hvala, hvala. Daj svima šta hoće.

Pa, valjda će sad neka svadba da bude. -A, nadam se.

On nam garantuje distribuciju.

Ja konto, prvo se malo uštelimo Nemačka,

onda polako Švedska, Norveška, Amerika. Što da ne?

Šta ćete kad vam se spoje radnje, kako ćete se zvati?

Hadžihadžić-Mulahadžić il' Mulahadžić-Hadžihadžić?

Baš me briga kako će se radnja zvati, znaš! Važnije mi je kako će mi se unuci zvati.

Dobro, Jasa, prekini. -Pitam samo. Bolje znati unapred.

Znaš ti kolko naše raje živi napolju? Oni su željni pravih, sarajevski ćevapa.

Al da je ona juče diplomirala i odma joj dali diplomu...

Magistrirala! -...to ja ne mogu da verujem. -Magistrirala! -Magistrirala, bravo!

U mene Avdo kad je diplomiro ovde, čeko 6 mjeseci da mu oštampaju diplomu.

(Kažu nestalo im onog debelog papira. Hm.) U Norveškoj dobio poso pre neg diplomu.

A Njemačka... Alahova kancelarija. -Je l' Avdo ono u Oslu?

Bio je u Oslu, a sad je dobio poso u Harstad.

Đe je to? (-Gore na sjeveru. -Znaš đe je na globusu šaraf? E, tu je.)

A je l' mu zima gore? -Ha, napravio Sneška prije tri godine, samo mrkve mijenja.

Hajmo, ovde se ne može pričat. -Čekaj, još nisam kafu popio.

E, mislim ono, ako nas korona poklopi, ja mogu samo ključ u bravu. Ovako imam izlaz.

Zar si tako loš? -Ubilo me renoviranje. -Što si moro renovirat?

Šta ti je staroj falilo? -A, kako je, ljudi vole ono novo, da uđu, da je lijepo.

A i vozni park si moro renovirat. -Izete, ma otkud sam ja znao da će ovo sranje bit.

Dobro. Kako bi se zvali ti ćevapi?

Kako to misliš? -Mislim, što će pisat na kutiji? Ono:

Mulahadžić-Hadžihadžić, Hadžihadžić-Mulahadžić?

Ti to mene zajebavaš? -Ozbiljno pitam.

Ne znam, nisam razmišljo kako će se zvat. -Vidiš, nismo počeli, već problem.

Evo, zvaće se "Sarajevski", je l' u redu? -Ha, hoće kutija bit bordo boje?

Možda i FK Sarajeva grb da staviš? -E, majke mi, ti nisi normalan.

Evo, biće kutija plava. Plava kutija, Sarajevo, je l' u redu?

Nije. Samo kažem, ne valja poso radit s jaranima.

Il' sjebeš poso il' sjebeš prijateljstvo.

S kim ću radit, ako neću s tobom. (-Enese!)

Došo Halid. -Eto me.

Hajd' razmisli. Zvaću te, njima ću reći da ću im sutra javit. Može? Daj, ajde...

Jes' ga sliko? -Evo. -Da vidim.

Kako si to sliko? Jesam ti reko mora se vidit ime ćevapdžinice.

Ja seo u ćošak... -Kad si seo u ćošak, raširi malo da se vidi znak.

Evo, ima i ova. -Ne valja ni ta. Idem ja pozdravit, a ti slikaj. -Ajde.

Mala, evo.

Samo da pozdravim velikog maga! -Ooo. -Kako je Halide? -Kako si Enese? -Evo...

Jes' dobro? -Dobro. Ovaj šišmiš nam je jebo znanje. Kako si ti?

Paaa, dobro je, ali samo pod tušem pjevam. -Ha-ha-ha, šta kaže... Je l' sve u redu?

Sve u redu, sve u redu! -Ajde. Jesi sliko?

Daj da vidim. -Evo. -Daj. Tooo! To je to. Hajrudine gledaj ga, Halid!

Vidi! Ove pošalji u sve novine. A ovu mi isprintaj i uokviri. Ajde.

Aj, šta čekaš? -Treba mi para.

Juče sam ti dao 200 maraka. -Znam, jebi ga. Imam troškova.

Kaki troškova, dragi Orhane? -Imam, evo Lana došla.

Pa, Lana došla prije 2 sata. Šta, ona troši 100 na sat.

Daj, ba, nemoj zajebavat, daj mi para. -Hajd', evo. I požuri, ovo mi treba hitno.

(na engleskom: Izvolite!)

(na engelskom: Hvala. Mogu dobiti kečap?)

Traži kečap!

(na engleskom: Izvinite! Gospodine!)

(Storniraj! -kuc-kuc-kuc) -Hello!

-McDo...!

Idioti!

(tel. alarm)

Koliko je to sati? -Devet.

Jaao, cijeli dan sam prespavala. -Pa, dobro, trebalo ti je.

Šta ti je to u nosu? -Hah, pirsing. Sad se to tako nosi.

Donio sam ti desetku s kajmakom. -Hmmm. -Još je topla. -Hvala.

Lijepo kad si tu. Odma puna kuća.

Jesi se testirala. -Jesam

Jao, Orhan me zvao 10 puta. -A, on ko i stari mu, ne zna stat.

Tata... -A, ja! Volim ja njih obojicu, nikad mira s njima.

Evo, stiglo! Negativna sam. -E, hvala bogu. -Uh, da zovem.

Halo! Ej, zaspala sam.

Jesam. Negativna. ha-ha Može! Može, može.

Važi. Ajde, ćao. Doći će po mene, idemo na večeru. -Pa, evo ti večera.

Tata! -Dobro, idi. -Hah. (cmok)

Dobro jutro! (-O, Meho, jes' to vadio krv?) -Ma, ja!

Boja je tu, još samo da se ukočiš. Ima li antitijela?

Nema, jarane. Dvaput prebolovo, ništa. A kod žene 9.000. Ne kontam.

Sad ćemo mi to popravit. Hajrudine, 10 u pola, sa dosta luka, je l' tako? (-Ide!)

(Neće oni još zadugo.) -Ko? -Šta?

Ko neće još dugo? -Ma, vamo ja nešto...

Dobro jutro! Ja sam Gordana Matić.

Ja.(da) -Pardon. Ćula sam da su ovdje najbolji ćevosi u gradu, pa...

(grmljavina)

Š'a? -Kažem, ćula sam da su ovdje najbolji ćevosi u gradu.

Ćevosi? -Ćevapi.

To1 Dobri su, al smo zatvoreni.

Da vam kažem, ja kad oću da jedem ćevape, idem tamo preko puta.

Tamo ona. Meni, najbolji. -Kaj, fakat? -Kaj fakat.

Dobro. Hvala. (-Dobar tek!)

Dobro jutro, kako je?

Evo, jarane, izašla mi formula iz fizike iz srednje, kolko perem ruke.

(Sedni, ja sam ti naručio.) -Da oće doć vakcina, da se rešim ovoga.

Bogami, ja im guzove ne pokazujem.

Jesi razmislio? -Jesam. -I? -I ništa.

Nije to za mene. -A, Izete, ovo nam je životna prilika. -Koja po redu?

Šta ti znaš o poslu u stranim zemljama? Ni jezik nijedan ne govoriš.

Da je to lako, to bi sviveć radili. -Izete! -Ja jedva dočeko da mi se ona vrati.

Da preuzme poso, da u miru čekam unuke, a ti me...

Pa, ja ti to i govorim zato što smo mi raja.

Što će nam djeca sutra, ako bog da, skupa živet. -Ako bog da.

I meni je lakše, ono znaš, da se ne zavijem sam tolku lovu. -A šta ako propadne poso?

I ovako smo na rubu. Kako ćeš plate dat, ko će nam djecu hranit, ko će platit vjenčanje?

Odma crnjak furaš, joj. Šta ako nam uspje?

Sjedio jedan čovjek i peco ribu. -Jaaaao, evo ga opet sa poučnim pričama. -Slušaj!

Sjedio stari ribar i peco ribu. Naiđe čovjek, vidi da je upeco nekoliko...

Daj, gubiš se, ba, ko abdest.

Znam priču, frajer posle ima fabriku i peca i dalje ko da ništa nije bilo. Znam priču.

Znači, nećeš! Ok, ja idem, imam posla. Nemoj posle reći da ti nisam nudio.

I plati ove kafe.

E. daj mi desetku u termosicu. Nosi žena sinu u London, kaže da stignu vrući ovako.

Puno je to para, Enese. Ma, nismo ni mi nešto s poslom ovih dana, tako.

Znaš me, Fikrete, znaš ko sam, znaš šta sam, dva mjeseca maksimalno. Možda i prije.

Išo bi ja na banku, al znaš kolko njima treba ovo da overe, a ovo je hitno.

Šta ti misliš, da mi uđemo skupa?

Kako to misliš?

Fino! Ja dam lovu, ti daš ime i još nešto malo sitno love, idemo u tal pola_pola.

Ne znam. Nisam o tome razmišljo, pravo da ti kažem.

Ja da malo proširim poslove, što da ne. -Ma, ne bi ja to, Fikrete.

Znaš kako je, ne valja radit poso s jaranima, sjebeš poso il sjebeš prijateljstvo.

Dobro. Pusti me malo da razmislim.

Ajd. Javi mi što prije.

Tata! Dođi!

Vidi. (-Pozdrav iz Sarajeva, dragi moji.)

(A kad kažem Sarajevo, prvo na kaj pomislim to su ćevapi, ne.)

E, pa sad i konačno mogu reći koji su najboji ćevosi u Sarajevu.

(Ćevabdžinica Mulahadžić, smještena u zanosno okruženje sokaka, pravi biser ovog grada.)

(A ćevapi, ne samo da su najukusniji, somun hrskav, fino pečen,)

(nego je sve tako prekrasno aranžirano. Pogledajte ovo.)

(Čista unjetnost, ako mene pitate.)

(A ako ćete imati sreće, poslužiće vas i ova mlada prekrasna dama,)

magistrica kulinarstva, Lana. Ćao!

(Dakle, pet zvjezdica od mene, maksimalan broj bodova.)

(A to je tek drugi restoran u regiji, koji je ovako visoko ocijenjen.)

(Ponavljam još jednom,) ćevabdžinica Mulahadžić čeka na vas!

Ne čekajte ni sekunde! Kis iz Sarajeva.

Lijepo.

Čuj, lijepo. Znaš ti ko je ovo? -Nemam pojma. -Gordana Matić. -Da.

Tata, najpoznatija kritičarka hrane u celoj regiji.

Vidi. Skontala sam je čim je ušla u radnju. Vidio si kako sam joj servirala ćevape.

Gledaj, 30.000 pregleda. -Fino.

Šta da kažem, lijepo.

Ahhhh. -Nego, ti i ja bi trebali popričat!

Evo, sjedite, mene je svakako Enes zvao u radnju. Ćao. -Ajde.

Kako si?

Šta misliš, šta su ti planovi? -Da se odmorim. -Dobro. A onda?

Ne znam, razmišljam.

Ja sam, Lana, mislio da ti preuzmeš radnju.

Tata, nemoj se ljutit, ali nisam magistrirala da pečem ćevape.

Uostalom, šta bi ti radio? -Ja sam mislio da završim s ovim.

Znaš, počeo sam s petnes, četres godina sam ja u radnji.

Razumjem. Ako ti nećeš da preuzmeš, onda ću je zatvoriti.

Kako misliš, zatvoriti? -Tako! Ključ u bravu.

Ajde. Pusti me da sletim na planetu Sarajevo, treba mi malo vremena da prokontam.

Orhan? -Šta Orhan? -Šta misli?

Ne znam, on bi svakako da nastavi ako se Enes ikad skloni.

Voliš li ga?

Onda će biti u redu. -A šta sad to znači?

Pa, starim. Kontam, da mi je dočekat unuke. -Daj, tata, nemaš ni 60 godina.

Niko ne zna kad mu je vrijeme. Vidiš da mlađi od mene umiru.

Ahhh, aj molim te, nemoj mi te priče.

Nek' si se ti meni vratila!

E, pa sad i konačno mogu reći koji su najboji ćevosi u Sarajevu.

(Ćevabdžinica Mulahadžić, smještena u zanosno okruženje sokaka, pravi biser ovog grada.)

Ko je to? -Ovo je Gordana Matić, vlogerka.

Vlogerka! Šta je vlogerka, jebo...?

Ju-tuber, ovo, trendseterka, kontaš, postavlja trendove.

Postavlja trendove? -Ja! Oš da je zovnem da se vrati?

Postavlja trendove? Pokaži je l' izašla slika s Halidom.

Jeste, izašla na 5 portala i "avazu". Evo. -To! Vidiš, to.

Dok Halid dolazi kod nas da jede, može ona postavljat trendove, znaš kome...

Enese! -E! -Ti ode jutros, ne pozdravi se! -Joj, oprosti. Skroz sam smetno

Zdravo, Hajrudine. Promeni vodu ribicama.

Orhane, sine dragi, pa je l' to nosiš majicu od juče, mm?

Dobro. Hoćeš biti večeras kući, trebaš mi nešto pomoći? -Oću.

Vidimo se. -Ćao. -ha-ha -Ćao.

Opet će nameštaj premeštati.

Treba mi para za gorivo. -Orhane, vozi se s biciklom, zdravije je.

I osim toga, ideš sa mnom po meso u Visoko. Idi, čekaj me u autu. -Dobro.

Aj, sjedi. -Što? -Samo sjedi.

Ovo ću ja uzet. Evo.

Znam kolko ih voliš, još ih ni jednom nisi probala otkad si se vratila.

Ajde, mani se držanja linije.

Đe su mi one novine? -Ja ih ostavila u kuhinji.

Ti ih ostavila u kuhinji, jes mi opet ispunila ukrštenicu? -A, nisam sve.

Tata, prestala sam jesti meso.

(sat kukavica)

Orhane, šta radiš? -Slikam Lošu. -Đeš ba, Lošu slikat, jesi normalan.

On ne bi više nikad došo na ćevape da mu slika izađe.

Mislio sam... -Nemoj da misliš, Orhane. Ne znaš.

Loša! Oprosti, molim te. (šic, pss)

Oprosti, molim te. Mali te sliko, ne zna da ti ne voliš. Evo, izbriso sam.

Kako je, inače? Koncerti? -Nisam ja Loša. -Jao, oprosti.

Jebote, ne znaš Lošu prepoznat.

Mala, izvadi 3 stola iz podruma, stavi na ulicu dole.

A inspekcija? -Kaka ba, inspekcija! Petak, nema nikoga do ponedeljka. Hajd.

Tata, jesi ljut?

Šta sad? Ne jedeš ni piletinu? -Ne.

Ribu? -Ne.

Otkad to traje?

Uhhh. Šest meseci.

Mogo bi i ti malo smanjit, ako ti je stalo da dočekaš te unuke.

Mislila sam na meso.

(telefon)

Halo! Ja sam. Jeste, 80 iljada.

Jes, dva meseca. Sve ok? Ok! Eto mene sutra ujutro.

Fu, fu, haaa, fu, fu, huuu.

Halo, Muki! Ovo je završeno, sve ok.

Sutra! A?

Di beste bosniše kevap!

Ok. Čujemo se.

... meni to baš desilo. Gospodin Hadžhodžić... -Hadžihadžić. -Da.

(... me poslao kod svog susjeda ćevabdžije Mulahadžića)

(i rekao da su i njemu tamo najbolji ćevapi. I zaista jesu.)

Mislim, meni je to ko rođenoj zagrepčanki, fascinantno. Čestitam!

Da, ima tog starog sarajevskog duha. Hvala vam lijepa, ugodan dan vam želimo.

Hvala vama. -Za N1 Sarajevo, Amer Sinanović.

Ti mi znaš o ćevapima.

(pesma: Ej! Može li Bosanac biti vegeterijanac?)

(Može li da vutra bude legalna od sutra?)

(Može li korona da bude opet piva? Može li iz česme da poteče šljiva?)

Ajde! -Neću, hvala. -Nema mesa, reko mu ja da ne stavljaju.

Šta ti je? -Ma, ništa, ništa, da se ubijem u ovo doba noći.

Mogo bi i ti malo pripazit. -Alo, Lana, magrova pica

Jes ti svestan da je to što ti sad jedeš, direktan put za srčani udar? -Hm. (-A-ha.)

Super su ti ti nutricionistčki saveti,

ja ti predviđam jedan zvjezdani uspeh u ovom gradu.

Što nisi prestala pušit, a?

Pa, jesam u Berlinu. -A, ja (da)! Tamo nemoš ni pušit ko čoek.

A vidi ovo! Najbolji grad na svijetu.

Jak si ti, fol, svijetski putnik, pa znaš.

Izvini, je l' ti to meni nešto indirektno nabacuješ da nećeš da idemo u Nemačku?

A gdje ćemo, bona?

Nije isto studirat vani i živjet vani.

Orhane, ja sam se samo zbog tebe vratila i hoću da probam.

Ako ne odemo sad, nećemo nikad. Hoću da otvorim svoj restoran.

Otvori ga ovde. -Prvo si mi predvidio zvjezdani uspjeh u ovom gradu.

Vrh kuhinje, okrenut jagnje.

Znaš ti šta bi raja dala da im starci drže ćevabdžinicu?

Tebe, ba, Enes neće pustit da vodiš ćevabdžinicu dok mu smrtovnica ne osvane.

Je l' ti to život?

(cmok) Aj da malo probamo.

Jebote, nikad nisi ni bio negde duže od 10 dana.

Lana, ti si bila, pa si stalno visila na Skajpu, Klixu i pričala kako ti nedostajemo.

Zato što sam bila sama. -Ja(da) Al' mi smo ovde sređeni, kontaš. Šta nam fali?

Šta sad treba ja da odem tamo neđe, da mi šefuje neki Hans.

Da pričam da nema niđe duše ko kod nas.

Kako je ovde sve bolje, da visim po internetu da pratim šta se ovde dešava.

Dobro, znači, boli te dupe šta ja hoću.

Nije, nego tebe boli dupe šta ja hoću. -Dobro, ti ostani, pa idi sam na Trebević

Pet posto kamata?

Svaki dan zakašnjenja 500? Nakon mjesec dana zakašnjenja, dve milje dnevno.

Da nije malo previše, Fikrete? -Sebe štitim.

Jes reko da si dobar i da ti ne treba više od 2 mjeseca? (-Jesam.)

U čemu je onda problem? -Ništa. Samo čitam.

A, vidi. Nije na silu. Ti slobodno razmisli, pa se vrati.

Il ako oćeš ono što sam ti već spominjo. Da uđemo u to skupa.

Ahhhh. -Eto! Ajmo sad kod notara, da ovo fino ovjerimo. -Kod notara?

Hah, neću te ja ganjat pištoljem. Prošlo to, nova vremena, braco. Sve po zakonu.

Manje-više.

Jes gledo tv sinoć, nešto te spominjali. -Ova, Gordana Matić, što?

Pazi se, jarane, ti znaš kako je kod nas,

danas svi idu kod tebe, sutra niđe nikog nema, propo poso u sekundi.

Aj, živio. -Živio.

AHHH. -Hm, ljuta je.

(telefon)

E! Jesam, uplatio sam prije sat vremena.

Koji vam je kurac svima, jebala vas Gordana. Moji su najbolji, eto.

Šta je, nemate pametnijeg posla. -Pa i nemamo. -Ajde.

Slušaj, Orhane. Idi, nađi ovu Gordanu, dovedi je vamo.

Reci joj: "Ocu je žao što niste probali njegove ćevape." i dovedi je da proba. Ajde.

A, ja, ja(da) kad sam reko, onda ja ništa ne kontam, je li. -Šta je, oš medalju?

Nemam benzina.

Evoi ti moj auto. Nemoj šta zajebat.

Oooooo, evo i stari sarajevski duh. -Slušaj, momak, meni je drago da je mom drugu krenulo.

Daj šta piju svi i nama dvojici... rakiju. Travaricu.

Našo si pare? -Našo! Trebo si i ti, al sad je kasno.

Aj, sa srećom.

Puno dole kod tebe, a? -A, jeste. Jebo si mi familiju s vašim glupostima.

(Ja tebi jebo familiju? -Ti si mi onu poslo.)

Sad ljudi navalili, a korona. -Jebo mater, ako si ti normalan.

Dobro je, ba, Jasa. Aj.

Ne treba meni ovaj srklet. -Aj, živeli. -Živio.

(smeh, graja)

Aj. -Ajd.

Šefe, ludilo totalno. -Ma, sjajno.

Evo ga, izvolte. -Hvala puno. Izvolite. -Hvala.

Dobar dan. -Dobar dan. -Kako ste? -Dobro, hvala. Vi?

Mene otac poslo, kaže žao mu što niste probali naše ćevape.

Orhan. Sin Enesa Hadžihadžića. -Aaaa, Lanin dečko.

Drago mi je, ali ja nažalost, moram ić. Imam avion... -Ovaj zagrebački u pola 3. -A-ha.

Pa, rano vam je sad svakako, a do aerodroma imate najviše 20 minuta.

Čekaćete tamo dva i po sata. Ako pođete sa mnom...

Fino ručkate, probate najbolje ćevape u gradu. Onda vas ja odvezem na aerodrom.

Kaj, najbolje, a? -Pa, po mom skromnom mišljenju najbolji.

A do juče i po mišljenju svih Sarajlija.

Ahhhhh. Ajde, idemo. -Izvolte. -Hvala.

Tata, mogu ti pomagati u kuhinji, ako hoćeš. Vidiš da je super krenulo.

Mislim, dok se ne snađeš.

A, je li, bogati... šta misliš ti radit to...

kad meni pomogneš, pa se ja snađem, šta ćeš onda?

Možda Orhan i ja odemo za Njemačku.

Ooooo. -Izvolte! -Vidim, danas ste otvoreni. -Evo, malo.

Uzeo sam si slobodu da vam, dok čekate, ponudim nešto posebno.

Ovo je... Blatina hercegovačka, proizvodi moj jako dobar prijatelj.

Vino uz ćevose? (grmljavina)

Samo u posebnim prilikama i za posebne goste. Orhane!

Reci Hajrudinu, deset u pola sa ... kajmak ili luk? -Luk, hvala. -Luk, bravo!

(lagana muzika)

Hvala! -Uživajte!

Kako ide? -Šta kako ide? -Ćevapi. Je l' sve u redu?

Enese, šta ti je? -Što, šta mi je?

Majke mi moje, nisi dobar zadnja 2 dana. -Kako to misliš?

Šta ja znam, nervozan si. Čuj, pitaš kako ide. -Mogu te valjda pitat kako ide.

Ide, ide, jarane, ko i svaki dan.

Ispečem 1.000 ćevapa, popijem 7 litara vode, sad me ti dođeš najednom pitat kako ide.

Jebo majku, ne mogu te više ništa ni pitat. Hajd peci. Peci!

Sad me dođi pitat jesam dovoljno promehenglo. -Jes to ti nešto ljut sad?

Halo, ba, popusti me. Idi broji pare, radi nešto. Pusti me da radim.

Nisi ti dobar, majke mi. -Ja nisam dobar? -Nisi, nisi.

Hajde, peci. Peci! -Oću, ako me pustiš.

Izvolte. -Hvala.

Smem pitat, je l' sve u redu? -Pa, malo su vam pregorjeli.

Evo, donećemo drugu porciju, odma. Oprostite.

Ništa, ništa. Nema potrebe, stvarno. Moram ić.

Pa, ako bi mi mogli pozvat taksi, molim vas.

Evo, promenićemo vam kartu, ima večeras drugi let.

Ne, ne, stvarno. Navečer moram bit u Zagrebu. Predstavljam novi meni Suši restorana.

Pa, ako ćete ikad imati prilike... fantastično je.

Orhane! Odvezi gospođicu na aerodrom.

E, da. "Blatina", fenomenalna. Komplimenti vašem dobrom prijatelju.

Preporučiću je na svom vlogu, svakako. Doviđenja. -Doviđenja.

Bravo, Hajrudine! Od svih dana, danas da ti zagori.

Ma, ne može, bolan, Žika. Ne može on sam, ne može nikako.

A nema s kim. -Ne može on, ba. -Dobro jutro. -Ne može ništa, bez veze sad... ne može.

Sranje! -I kod mene je.

Zadužio sam se, ušo sam u ovaj poso, ne treba mi još ova zajebancija. -Vjerujem.

Konto sam da napravimo takmičenje, a?

Skupimo pravi sarajevski žiri, neka oni odlučuju čiji su ćevapi bolji.

Izaberem ja troje, ti troje. Ili evo, neka Jasa neke neutralne dovede.

E, evo tvoji su bolji. Ne moramo se takmičit. -Moramo! Moramo. I da stavimo na internet.

Alo, ba! Koje vama dvojici reko da su vaši ćevapi najbolji?

Dobro, Tufa, ohladi majke ti. -Šta ba, da ohladim?

Ne miješaj se, ovo je između mene i Izeta. -Šta, ti kao pobijediš Izeta i ti prvak.

Pa, nisi ti naivan, jarane. Nisi. -U pravu čoek 100%.

Ako se već takmičite u ćevapima, onda je red da se svi takmiče.

Šta se ti miješaš, je se tebi neko miješa u kolače? -Samo kažem.

Pa, ne moj govorit. Ne moj govorit, nije tvoj rejon. -Eto, moj je rejon.

Hoću i ja da se takmičim i da vidimo čiji su ćevapi najbolji.

Hoću i ja da se takmičim.

Ajde ba, Vedo, ne seri. Stavljaš sodu bikarbonu u ćevape, ti bi se takmičio!

Ko ba, stavlja sodu bikarbonu? -Ti! Mora ćoek popit litru kisele posle tvojih ćevapa.

To si sad reko i nikad više, jes čuo? -Dobro ba.

Ma, reći ću bolan, još sto puta ako treba. Evo, soda, soda, soda... -Kome ti soda...

(galama, svađa)

Alo, ljudi. Ej. Ljudi.

MENI GOVORI! -ČEKAJ, JEBOTE ĆEVAP.

(pucanj)

Sram vas ba, bilo. Nisam puco od '95, vi me nateraste.

Žuja! Ti si jedini normalan ovdje i neutralan, sazovi sastanak.

Ko hoće, nek dođe. A vi, svi ostali, napolje. Ajde, za danas smo zatvoreni.

Ajde... fajronat.

(muzika, šargija)

Hvala, muzika. Muzika! fiju Hvala.

Ljudi! Dobrodošli. -Stani! Prije nego što počnemo, jedno pitanje.

Šta rade Smajo i Para, ovdje? -Tako je! Ovo je skup sarajevskih ćevabdžija.

Šta ti to znači?

Pa, to znači jarane, da ovo nije takmičenje ilidžanskog, nego sarajevskog ćevapa.

A šta se ti, kolačiću, javljaš, a? -Dobro, ljudi. Neka ba, polako.

Ne može ba. Ilidža nije Sarajevo! -Nego šta je, matere ti?

Kanton Sarajevo i grad Sarajevo, nije ti isto.

E. Ilidža je vazda bila Sarajevo. -Ha! -I Vogošća se računa u Sarajevo. -Normalno.

HAHAHAHA -Nije, jarane, nikad. I nikad neće bit.

Stare ti tvoje, koji ti je poštanski broj? -Kakve to veze ima, Allaha ti?

Ima! Ako nisi 71.000, razguli. -Tako je! -Ti Smajo, pogotovo.

Ti Smajo, još nisi odlučio oćeš pravit pite il ćevape.

Zamisli, čoek ima: Buregdžinica, sleš, ćevapdžinica.

(hahaha) -Pa šta, može. Oboje su bosanski. -Dodaj još i diskoteku. (HAHAHA)

(Alo ba, alo! Šta priča ovaj?)

Ma, zajebaju. Pusti ga. -Hvataj se fijakera, bolan. Hajde, razguuuli.

Kukavice, znate vi čiji su ćevapi najbolji. A ti, Sarajevo do Marindvora, videćeš.

(galama, zvižduci)

Gospodo, molim vas, zauzmite mjesta.

Je l' možemo nastavit? -A đe je Izet?

Zvali smo ga. -A, ja (da). Dobio na lutriji, što će ponovo igrat.

Dobro, gospodo. Dakle, sledeću nedelju ćemo ovdje u Morića hanu, organizirat takmičenje.

Svi takmičari treba da ponesu 50 ćevapa i somune.

A luk? -Jebote luk! Luk je dodatak.

(Samo ćevapi i somun.) -Tebi je svakako sve dodatak. I somun naplaćuješ ekstra.

E, ti se javi sa svojim prstićima. -Dobro, Medo, neka. Nemojte ljudi, molim vas.

Sad bi trebalo da napravimo spisak ljudi za žiri. -Načelnik opštine.

Ha! Pa, ja(da) Jede lik stalno kod tebe. Jes mu kad naplatio?

Nemoj bit bezobrazan.

Moramo nać sponzora, inače ćemo sve ovo morati iz svog džepa platit.

Može Halid. -Koji? -Čuj, koji. Jedan je Halid.

Ne može. Jede kod Enesa. -Šta ima veze, svako jede kod nekoga.

Ne može Halid. Volim ga ko brata, al ne može. Ne bi bilo pošteno.

Džeko. -Željo, a? -Kakve to veze ima? -Pa, za vas će glkasat, nisi ni ti naivan.

Sidran! -Može. -On može. -Čekajte ljudi, sve ovo nema smisla, ako se Izet ne pojavi.

(Jesmo li se ovde okupili zato što ga je ona ludača proglasila najboljim? -Jesmo.)

E, ako se ona ne pojavi i on ne dođe, onda je ovo besmisleno.

U pravu je ćoek. Ako se oni ne pojave, ja ne bi...

-Šta ti sad postavljaš uslove. Evo sad i ja hoću da se služi luk.

Šta si ti, matere ti, navalio na luk? -Zato što se njegovi ćevapi bez luka ne mogu jest.

Molim! -Opalim te golim. hahaha

Godinama ljudima uvaljuješ bravetinu.

Ti mi reci. Ti, koji si u ratu mačke stavljo u ćevape.

Znači, ti si pustio tu glasinu.

Čuj, glasina! Od '92 pet godina mačke nije bilo na čaršiji.

Ma, jebote mačke. (galama, svađa)

(cmok)

Zvao sam te jedno des' puta.

Znam, izvini. Pomagala sam u radnji. Ludnica nam je. Izgleda da ćemo zaposlit još ljudi.

Šta si ti radio? -Ništa. Bio sa starim na onom sastanku -I?

Neće da se takmiče dok ne ubjede Izeta da se i on talmiči. -Nema šanse.

Šta nema šanse? -Pa, neće se on takmičit. -Što?

Što bi se takmičio? -Da se vidi čiji su ćevapi stvarno najbolji.

A izvini, molim te, ko će to odlučit čiji su ćevapi stvarno najbolji?

Skupiće ljude, oće da zovu načelnika opštine, Sidrana, Halida, Džeku...

Hm, ja(da). Sve ljudi s razvijenim čulom okusa i nepcem, je l'.

Šta to znači? -To znači, ko su ba oni, da odlučuju čiji su ćevapi najbolji.

Lana, mora neko odlučit, kontaš. Oni su face.

Šta? -Ništa. -Šta? -Seljačka posla.

Šta sad to znači. -To znači da ne postoje najbolji ćevapi.

Neki ljudi vole ovo, neki vole ono meso, nije isto na proljeće i u zimu, a ne nešto drugo.

A, ja(da). Sad kad je Gordana rekla da su vaši najbolji, sad... -E, pa kad jesu.

E, pa, meni su naši bolji.

Pa, to ti govorim. Nije matematika, nego umjetnost, svako voli nešto drugo.

Šta ona ima da dolazi nama iz Zagreba i govori koji su ćevapi najbolji.

Treba mi da sjednemo i odlučimo koji su najbolji. -Je l'?

Sad kao, šta ima Gordana da dolazi, a nekidan je doveo u radnju.

A, ja(da). -Šta, pa ja(da). -Ništa, koristite trenutak. -Mi koristimo trenutak?

Jest! Da ste fakat mangupi, da su vam ćevapi stvarno tako dobri, takmičili bi se.

Aj, naši ćevapi su uvjek bili bolji od vaših, ako baš hoćeš da znaš.

Cijeloj čaršiji naši bolji. -Možda zato što se samopromovišete.

Kod nas dođe fina raja, ljudi dođu da jedu, da sjede, da uživaju, a ne da se slikaju.

Možda zato niste imali pet mušterija dnevno do juče. -Zato danas imamo.

A znaš kolko će to trajat? Sedam dana.

Slobodno reci Izetu da ne zapošljava nikog, jer vam neće trebat. -To je? -Jest!

E, pa, videćemo.

(Lana! Lana!)

Šta radiš? -Kontam nešto. Treba nam još stolova vani.

I treba mi mali budžet da napravim par stvari.

-Nula, nula, nula, nula. -Šta? -PIN- -Hah. Hvala tata.

Pa ćemo da vidimo ko je najbolji. Vidimo se. -Ćao.

Uranio? -Je l' bio Enes? -Jok!

Jesam li ja lud? -Što? -Što mi je moje taman.

Što hoću da u miru dočekam unuke i starost. -Nisi Izete, ja te skroz razumijem.

Jesi čuo šta je bilo? -A, jesam. -Veljo da ima dva šava na glavi.

(I da ja moram.) Nema smisla. Ovo traje već... ovo je agonija.

(Dobro.)

Jesam. Ajde, ćao.

(Čaj.)

Šta radiš to? -Pijem čaj. -Ti ba, ne piješ čaj i kad si pred smrt.

Da l' me to izbjegavaš? -Evo, pokušavam.

Je l', što? -Znaš ti dobro, što.

A reko sam ti da su ti bolji ćevapi. -Pa, dođi na takmičenje, pa dokaži.

Šta ja ba, imam kome dokazivat. Cijeli svijet se raspada, ljudi umiru,

a vama najvažnije ko ima najbolje ćevape. Vi niste normalni.

Šta se ponašaš ko seoska mlada. Jesam ja išta od ovog zakuvo?

Nisi. Al' mi možeš pomoć, a nećeš. -Jesam te ja tero da se zadužiš?

Jesam ja tebi poslo onu ludaču il ti meni. Ma, dosta mi te ba...

Cijeli život te vadim iz govana, a ti se tako ponašaš. -Ti mene vadiš iz govana?

Kolko sam ti puta posudio pare? -Jesam vratio svaki put? -Nisam ti dao jer nemam bolan.

Nije samo tebi sranje. Imam za svadbe i za ukopa. I to ne diram.

Da sam imo više dao bi ti.

E, to... oće l' bit svadbe, to ćemo još vidjeti. -Šta ti sad to znači?

Djecu si nam posvađo. -Ja nam posvađo djecu?

Ma, znaš šta Enese? -Šta? -Znaš ti dobro šta.

Šta radiš to? Ti su od jutros, nisu odležali. -Pa, sve smo prodali, nema više ni jednog.

Sve? -Ostalo dve's porcija.

Ti ne mogu. -Pa, šta ću?

(Čašu vode! -Evo, evo, za minuticu.)

Reci Dinku da zatvori. -Izete! -Prodajte to što imate, ne primajte više naroda.

-Pa! -Ajde. -Kad završite vratite se ovamo da pomognete, ja moram po još mesa.

Dinko! Ne primaj više narod.

Treso! -O, vozdra, Enese. -Đe si. -Evo me.

Što to radiš? -Crtam ćevabdžinicu.

Kakva ćevabdžinica, ko pravi ćevabdžinicu?

-Ilidžak. Za srce ste ga ujeli, kad ste rekli da Ilidža nije Sarajevo.

Muki, javi se molim te, zovem te deseti put.

Ne znam je li uopšte dobivaš ove poruke moje, Enes je. Ćao. Jebote, sekretarica.

Je l' ovo sve? -Ja(da) -Vozdra! -Brega!

Mogu l' samo do WC-a, molim te? Kod Izeta je gužva... -Aj, znaš đe je.

(tiho: Ej! Može da ga uslikam. -Nemoj to...)

Šta ti gledaš? Peci! Ajde peci, opet će ti zagorit. -Neće.

Neće! Tako si prošli put reko, pa si zajebo stvar.

Jel se ja moram svaki dan 5 puta izvinjavat, zato što sam sjebo jednu porciju?

Nis' ti, jarane, sjebo jednu porciju, ti si sjebo poso.

Ja sjebo poso? -Ti si sjebo! Ja sjebo poso? -Ti!

Evo majstore, peci ih ti. Ja više neću. -Daj, Hajro, smiri se.

Petnes' godina radim za tebe, jebeš me ko kozu zbog jedne porcije.

Još mi pušeš za vrat bez te maske, znaš da se bojim. E, neš više.

Hajrudine! -Jebo te Hajrudin!

Huu. Hvala. -Aj, navrati Brega.

Dinko! -Tu sam. -Nosi ovo u kuhinju.

Odo po još. -Ok. -Tata! -A? -Dođi da vidiš.

Dinko! (-E!) -Zovi Sumu, dođite da vidite, ajde.

(Suma! -Molim! -Aj vamo, Lana zove.)

O-ho! -Ta-daaaam.

Šta je ovo? -Ho-hooo. Vidi ovo što je lijepo!

Aaaa, ko nova godina. -Tako je. (-Jeste.)

Kraaasno! Bravo, Lana, bravo. -Hvala. (-Kad si ovo izvela?) -Danas.

Tata! -Super.

Aj, da ostavimo meso u kuhinju.

(E, bravo!) -Hvala ti.

(pesma: Jer kad ostariš)

(niko ne kuca na tvoja vrata.)

A-a. Ne valja! Aj vrati kako je bilo.

(ni potok s ribama od srebra, ni mlado ždrijebe vlažna oka.)

Tamo je pomjeri.

Ne! Ovako.

Ej, ljubavi. Vidi, je l' ti se sviđa. -Super.

Napravila sam ti klepe. -Ne mogu, nisam gladan. Idem leć.

Čuj, ide leć u pola deset. Što nećeš jest klepe. Šta je bilo?

Ništa, umoran sam. -Enese!

Orhane! Šta je bilo? -Ma, nešto smo se zakačili.

Ti i tata se zakačili? -Ma. ja i Lana.

A šta je sa Enesom? (-Ne znam. Nije dobar ovi dana. Hajrudin je otišo.)

Gdje otišo? (-Dao otkaz.)

Kakav otkaz, pa ko radi za roštiljem? -On. -Ko, tata? -Ja(da). -A za kasom? -On.

I dobro, šta ti radiš, je l' mu nešto pomažeš? -Ko da ne znaš kakav je on.

Jedva me pusti da mu suđe operem. -Moj Enes!

A što si se ti posvađo s Lanom? -Oće ona da idem u Njemačku.

A ja neću. -Što?

Pa, jes' sad reko da ti tata ne da da radiš. Ne da ti da suđe opereš.

A što ne bi malo vidio svijeta? Nećeš, bolan, nać nikad djevojku kao što je Lana.

Kupi cvijeće i izvini joj se.

Aj, pusti, ja ću. -Šta ćeš ti? -On će! Ja ću za kasu, a ti... hajde.

Hajde, daj. -Đe ću? -Idi gde trebaš, pusti nama ovo. -Hajde.

E, znaš šta ne bi bilo loše?

Da možda nabaviš neko novo escajg i posuđe. Samo što su malo skuplje.

Tanjir je limeni da se ne lomi. Escajg je najjeftiniji jer ga kradu.

Jogurt se služi u ambalaži, pa ne trebaju čaše.

Uhhhh. Još si ljut. -Nisam! -Nego?

Tužan sam.

I mama bi ti bila tužna.

Ej! Došla sanitarna inspekcija. -Sad ću.

Ajde, idi. Nisi prijavljena, ako te nađu platićemno kaznu. -Hajde, sretno.

Izvinite, molim vas.

Dobar dan, evo sanitarna. -Dobar dan. Neće biti potrebno. -Zašto?

Ne znam, meni je ovo pravo ludilo.

Prije dva mjeseca smo radili deratizaciju, ne znam odakle miš.

Ne znam, gospođo, ali... sad svi moramo da budemo odgovorni.

Ovako se i širi zaraza. Je l' nam treba još jedna pandemija?

Je l' treba od nas da krene?

Ko da nije dosta što nas samo po ratovima spominju. -Jeboga ti, miš je, nije šišmiš.

Ne znam ja. Vi treba da izvršite deratizaciju,

pa nas zovnete da mi dođemo i sve ponovo pregledamo.

E, nije tražio ni papire, ni knjižice, ništa. Odmah je pogledo ispod one stol'ce.

Garant nam neko podmetno. -A ko je sjedio za onim stolom?

Ne znam, puna radnja ljudi bilo. Sjedilo ih je dvaes' od jutros za onim stolom.

Je l' iko poznat? -Ma, nije. To jest, ne znam.

Znala sam ja da se neće na dobro izać. Čim te krene, odma ti neko podmeće nogu.

Ehhhh. -Da nije Enes? -Ne lupaj!

A, izvini, kontam kome najviše smeta.

Ajde, idite. Zvaću vas.

Hajde. -Diviđenja. -Vidimo se, ako bog da.

Pa, je l' ovo moguće? Kakav je ovo grad?

Aj sjedi, smiri se. -Ja ne znam kako možeš.

Šta? -Pa, jes' ti svjestan da je ovo neko nama podmetnuo? -Jesam. -I?

Sjedi, popi kafu s tatom. -Tata!

Zatvorili, pa šta? Očistićemo, otvoićemo za par dana i to je to.

I pustićeš da te gaze? -Daj, pusti to.

(pesma: Lova, zvjeckaju vjekovi)

(bez buke, lova)

Vas krenulo, ej! -Jes' vidio kako se radi poso, a? -Da vidim.

Prošla sam jutros kroz knjige. Što mi nisi reko da smo toliko u minusu?

Biće to ok. Malo sam se preračuno.

Preračuno? A što smo morali uzimat nove aute? -Dobro, to je lizing.

E! Ako nastavite ovako, kupiću ti kabrioleta. Crvenog. -Kakvog, bolan, kabrioleta?

Ima se, može se. Nema se, glumi se.

Stara azerbejdžanska poslovica. -Enese! -Idem, ćao. -Enese!

Po našim podacima, kamion je ušao na Bosanskom Brodu jučer ujutru. -I đe je sad?

Otkud mi znamo đe je? Nije ovo biro za izgubljene stvari, nego carina.

Dobro. I šta ja sad da radim?

Pošto su u pitanju mašine za prvljenje hrane, imao je 24h da se pojavi ovdje.

Dakle, već ste u prekršaju i moraćete platit kaznu.

Ja u prekršaju? -I vi i špediter i prevoznik.

Ja ne znam đe je kamion, možda im se nešto desilo.

Ne znam ni ja. Javite policiji.

Ako se ustanovi da se desilo nešto što ga je objektivno sprečilo da se pojavi ovdje,

nećete platit kaznu. -Bože sačuvaj, bože sačuvaj!

Ovdje je zabranjeno koristit mobitel.

(tel. sekratarica: Pretplatnik je trenutno nedostupan, molimo, pozovite kasnije.)

Halo, ba. Dva dana zovem. Halo! U čemu je problem.

Nije se niko javio.

(Kad je trebo doć kamion? Nije.)

Slušaj, Muki, zajebeš li me, u somun ću te stavit! Alo!

Jeste vidili ono kod mene dole? Seljačkog posla, jebo...!

Znači, otvoriš radnju, počneš uspješno radit, odma ti se neko naklati na...

Otvoriš pekaru, ide ti dobro, odma pored tebe druga pekara.

Ja ih ne kontam, koji je to seljački mentalitet. Ne kontam! Daj mi kafu.

Tufo! Je l' radi onaj tvoj rođak Asim u opštini još, može li on šta pomoć? -Pitaću.

A, znaš kako to ide, ako ih je već podmetnuo, teško!

(Ne znam.)

(hu-hu) -Hajde!

Dobar dan! Šta je s takmičenjem? -Ništa. (-Što?)

Nećemo se takmičit, ako Izeta nema.

Ima! (-Otkud to?) -Ja ću! Ja sam preuzela radnju i hoću da se takmičim.

Ti? -Ja! Što, je l' ima neki problem?

(Mislim, hoćete da se takmičite ili nećete? Nama je i ovako dobro.)

Eto! Vidimo se u nedelju.

Šta je Izetu? -Nemam pojma.

(Šta ćemo sad? -Takmičićemo se.)

Šta nas briga je l' Izet il' mala.

Tačno! A rećemo ovom papku pored mene da se i on može takmičit,

samo da odustane od radnje. (-Može! -Valja.)

A?

(kuc-kuc-kuc)

E! -Kako si?

Oprostite, je l' mogu samo malo. -Izvinite. -Hvala.

Šta se dešava? -Neko nam podmetnuo mrtvog miša.

Ko će vam ba, podmetnut mrtvog miša? -To se i ja pitam, kome smeta što nas je krenulo.

To ti mene gledaš ko da ja znam nešto o tome.

Ne znam, Orhane, gledam te. -Lana, jes' normalna ti. -Još izašlo na svim portalima.

Pa, šta misliš da sam ja to objavio, je li? Koji je tebi, ti si skroz poludila, majke mi.

Eto, ja sam poludila. -Jesi!

I stari kaže da ćeš se ti takmičit. -Pa šta?

Ne kontam, neki dan si rekla da je glupost, sad... (-Neki dan mi nisu zatvorili radnju.)

Jao, Lana, kako ćeš se ti, majke ti, takmičit?

Nemo'š ih ni probat, kako ćeš znati jesu dobri?

Izvini, šta je ovo, neka tehnika zastrašivanja, šta?

Vidi, ja ti govorim što te volim, a ti... -A nije te tata poslo?

E, znaš šta...

Evo ovako, ljudi. Svi ćete peć' na istom roštilju. Evo onom tamo.

Kako, bolan, svi na istom roštilju? -Tiho!

Redosled pečenja ćemo utvrdit na dan takmičenja.

Svi možete da imate po dvije osobe za roštiljem. -Što dvije? (-Tiho!)

Svi treba da donesete po 50 ćevapa i somune. Nema luka, nema kajmaka. (hahaha)

Takmičarima i takmičarkama će bit zabranjeno unošenje telefona.

Ako bilo koga uhvatimo da slika il pokušava da s nekim komunicira

bićete diskvalifikovani instantno. Znači, jednom kad se uđe na takmičenje,

nema izlaska dok se ne završi. -Što?

Da ne bi bilo varanja. Svima isto. Ako posumnjamo da neko vara, odmah napolje.

Šta je ba, Jasmine, jesi se ti to ufuro da si sad policajac.

Ja sam zamolio komadanta da dođe, jer mene ne jebete ni 2%. (-Tiho sad.)

To bi otprilike bilo to. Vidimo se u nedelju u 10 ujutru. -Što u 10?

Pa, ko će jest ćevape u 8 ujutro? -hahaha

A nema više pitanja, ajde...

Razlaz, gotovo, ajde! Gubim pola dana na ovo. (-Šta sam dolazio...)

Šta ima! -Eeee, đe s' Braco. R-r-rekli su mi da si me tražio, oprosti, ne stižem.

Dođeš mi ratu, Enese. -OK. Doneću u ponedeljak. -A jesi siguran?

E, čekaj, ej. -Čujem da imaš neki problema. -Kakvi problema ba, ne znam o čemu govoriš.

Posuđuješ pare od onog lihvara, što nisi meni došo? -Tebi sam već dužan, jeb...

Šta je, šta gledaš? Aj razguli.

Čujem da ti je kamion nesto.

Kako ti znaš da mi je kamion nesto? -Ha, jebo ga ti, pa moj poso je da sve znam.

Treba li ti pomoć? -Pomoć? -Ja(da). Da nađeš kamion.

M? -Đe je? -Ne znam sad, ali mali je ovo grad, jebi ga, lako ćemo saznati.

A zauzvrat? -Recimo, da dobijem udio u tom tvom novom poslu.

Mislim, super ti je ideja, dao bi ja i pola keša, pa da radimo u tal, a?

Ajde, mislim, fala ti na ponudi.

Razmisli, vidi, jebi ga, bolje odma da ga nađemo, nego da ti te kamate idu, je l'?

Ok. -E! -A! -Javi.

Ti se prijavila? -Jesam! Ne dam da nas unište.

Idem ja pravit smjesu za sutra. -Treba li pomoć? -Ne treba, sama ću.

Ko će bit za roštiljem? -Suma. Zvala sam je već. Doći će rano ujutro da se pripremi.

Oooo, pa kako mi je investiiiiicija? -Slušaj, kako Braco zna da si mi ti dao pare?

Braco sve zna. Vjerovatno zna da sad ti i ja sjedimo ovdje i pričamo.

Jesi mu ti reko? -Šta ću mu ja pričat, on ima svoj poso, ja svoj. Šta je reko?

Nesto mi je kamion s mašinama. On me pito treba li mi pomoć da ga nađem.

Nesto ti kamion s mašinama? -Ja(da). -Moj Enese!

Ne valja! Ne valja, nikako. -Ti stvarno ništa ne znaš, je l'?

A šta ja da znam, jarane? Sjedim ovdje po cjeli dan, ne izlazim nigdje.

Ne gledam tv, ne slušam radio, ne želim da se trujem, shvaćaš?

Ok. Vidimo se.

E! Nemoj se sekirat, uvaljat ćemo ih sutra sve.

Ajd' spavaj. Moraš sutra rano ustat.

(u daljini psi laju)

Sve sam spremila. Idem leć, valja ustat rano ujutru.

Laku noć. -Laku noć.

(pesma na engelskom)

Volt? V.

Tata, nema somuna! -Kako nema?

Nisu došli jutros. Ja zovem pekaru, niko se ne javlja.

Nazvaću ja. -Nazovi. Al' neće se javit.

Idem ja kupit kod Paričanina, za svaki slučaj.

Mreža u tenisu? Grad u Hrvatskoj? khm. Grad u Hrvatskoj?

(cvrkut ptica, vrane)

E, Izo, đe si. -Gde si.

Slušaj. -Mm? -Stojo ja na Alipašinoj juče, da natočim gorivo.

Znaš ona pumpa kod Šarinog hotela? -Znam.

Kad tamo Muki stoji. -Muki? -Ja(da).

Pa? -Znaš da je Enes ušo u biznis sa njim? -A, znam.

A znaš da je Enes posudio pare od Fikreta da kupi te mašine? -Ne znam.

Što je bilo? -Ma, minus pravi. Neki dan ga Braco tražio, on pobjego kroz prozor.

A, joj. -Ma. prolupo je skroz. Elem, čekam ja tamo, kad vidim Muki priča s Fikretom.

Kontam, to mi nešto pravo smrdi.

Pa, jesi reko Enesu? -Nisam. -Što? -Dao sam otkaz.

Ma, jebe me ko kozu pravu.

E, Enese, nisu došli somuni. Čuješ li me, Enese?

Gledaj, Hajrudin priča sa Izetom. Garant mu ovaj nudi poso.

Il' će peć za njega na takmičenju.

A jesi ti pričo s Hajrudinom, m? -Nisam. Šta ću pričat sa njim.

Čuj, šta ću pričat! -E, pusti me, nek peče đe hoće, nek peče kome hoće, zabole me.

Zabole te! Je l' ti znaš kako je teško danas naći dobrog radnika, a?

On je s nama ovdje 15 godina. Šta je s tobom, čovječe?

Glewdaj, gledaj. Sad on mene zove.

On mene zove, kao, da mi on prvi kaže da ne mislim da mi radi iza leđa.

Koja šupčina, koja šupčina!

(Enese!) -Evo ga ide vamo. Reci mu da me nema. Ti idi po somune.

Sela! -E, Izete. Zdravo. (-Gde je Enes?)

Ne znam, izašo. Ganja nešto oko onog kamiona. -A šta je s tim?

Nesto kamion. A i šofer. A nesto i Muki. Svi nestali.

De, molim te, reci mu nek me nazove. -Hoću, Izete.

EJ!

Nigdje nema somuna. -Kako nema? -Nema, sve pokupovano.

Kako sve, ima 10 pekara? -Nema, nema nigdje ni jedan somun.

Neko došo jutros i sve pokupovo, a nedjelja, neće pravit prije sutra ujutro.

Reko sam vam ja, ne valja vam poso.

Uzmi jučrašnje, pa ih napari. -Ne može, tata, ne valja.

Ne znam, onda. Nemoj se takmičit. -Tata! -Lana, bogami, ja ne znam šta hoćeš od mene.

Ajmo, Hajrudine! Izvini, imamo posla.

Hajmo!

(Ne radimo.) Otkud vi? -Daj nam kafe!

Alo, takmičenje! -Pusti takmičenje, imamo problem. -Šta je?

Ti si bio s Fikretom u ratu, je l' tako?

Nisam, jarane, ja sam ratovo, on je profitiro.

Dobro, znam. On je bio komandir ko i ti, znaš ga. -Ja!(da)

Vidi. Posudio je pare Enesu za neki poso s Mukijem. Izgleda da mu prave igranku.

Hajrudine, kakvu ti kafu piješ?

(pljusak)

Šefe, šta je, šta se čeka? Rekli smo u 10.

Što se ti, bolan, stalno buniš? Nisi ni trebo bit ovde.

E, on donio svježe somune i boli ga ćuna. (-A, ja(da)

Ja sam siguran da je ovo sve on zakuvo sa somunima.

Treba odgodit takmičenje. -Ma, što ćemo ga odgađat? Što niste došli spremni, šta je?

Dobro jutro. -E, dobro jutro, zlato. Kako si? -Dobro, hvala. Kako ste vi?

Dobar. Kako ti je tata? -Dobro je, dobro je, hvala. Je l' imate somuna? -Nemam.

Šta, šta se dešava? -Sva tri mi se radnika sinoć razbolila, vjeruj mi, nemam mrve.

Sva tri? -Ja(da)! -I... šta, vama to nije ništa čudno? -Pa, korona je, sunce slatko.

Ahhhh, obišla sam 10 pekara odjutros, ni u jednoj nema somuna.

Taki vakat došo, šta ćeš.

xxxxx, dobar? -Dobar, ti? (-Dobar. Nema somuna?) -Nema.

A, je l' bi vi, možda, mogli da nam napravite?

A, mogo bi, al mi treba jedno tri sata za to.

Oš da vidim ima li u brata? -Ajde, al nema. Zvao ja po čitavom gradu, nema niđe.

Nije ti on u gradu, on je Pofalćima.

E, kakav si? Imaš somuna, neka djeca treba im?

(Kolko?) Kolko vam treba? -A, kolko ima ba, rezaćemo na frtalj.

Aj ti spremi sve što imaš i pristavi još, ako možeš.

Ajde, ljubi tamo. Ajde, eto njih, eto ih.

A gdje je brat? -Kolodvorska 7. (-Super! Hvala vam puno.) Prijatno. -Aj, u pamet.

Alo!

Oš sa mnom? -Hvala, na tramvaj ću. -Ajde ba, nemoj bit tvrdoglava, trebaće ti pola sata.

Mogu i na taxi. -A neće ti taksisti prevozit hranu i ne vozi niko po ovom kijametu. Ajde.

Samo da znaš, ovo ništa ne mijenja!

Šta je to?

Šta je to? -Hahah, ako vi pobjedite idem u Njemačku.

Aaaaa, pa nisi ni ti naivan. A, ako vi pobjedite?

Pa, ništa. Ako mi pobjedimo, sve isto.

Čaršija, Trebević, a možda i neki stan padne. -Jaaaoj. I pustićeš da propadnu karte.

Neće propast, daćemo Sumi i Hajrudinu. -Hahaha

(pesma: Ako se zlo dogodi, ako me noćas pogodi,)

(Ja neću od smrti umrijeti, ja ću umrijeti od ljubavi.)

Eno ga!

(Jer ja sam vojnik sreće, mene metak neće.)

(možeš mi ubiti ljeto)

Ima pečat od carine!

(tup-tup-tup)

Šta je bilo? -Aj, izlazi! -Ko ste vi?

Narodna milicija. Hajd' silazi. -Šta oćete? -Izlazi, bolan.

(kuc-kuc)

(Nemojte ljudi.) -Tiho! S kim si pričo?

(S gazdom.) -S Mukijem? -Ja(da)! -Gdje on?

Tu u hotelu. -Aj, silazi.

O. Mukiii! Pa ti si u BiH. -Šta je ba, ovo? -Reci ti nama.

Enes te čeka dva dana, a ti ovdje ležiš, odmaraš.

Zvaću policiju. -Odlično, zovi!

Šta je, nećeš? Dobro, ja ću. -Nemoj Izete, majke ti, najebo sam.

Najebo si svakako, samo je pitanje, kolko.

Ajde, pričaj! Il' ćeš nama ili policiji, meni svejedno.

Izete, molim te, nemoj. Jebaće mi Fikret sve po spisku.

Fikret! Pa, da. Dobro, tako smo i mislili

Vidi, imaš dvije opcije. Kamion ide na carinu, ti radi šta god hoćeš.

Ili mi zovemo policiju, kamion ide na carinu, ti ideš s policijom, pa njima objasniš sve.

T-t- tjeraj na carinu, šta ću sad. -A ja ću s njim, da se ne predomisli.

Evo ti. Malo zapinje, otvrđo je -A ja?

halo, polkicija! Pucnjava na carinskom terminalu, možda ima mrtvih.

(samo muzika, bas gitara)

Evo somuna! -Bravo! (aplauz)

Ej, ima za sve. -Dođi. Aj da se presvučeš. -Dođi. Stavi kecelju.

Opa. -He-he. Gdje ste našli? -Na Pofalićima.

Haaa. -Eeee.

Ćao. -Eee, stigla si.

Pa, ne bi ovo propustila za niš na svijetu.

A ovo, kak ti neko svijetsko prvenstvo u ćevosima, kaj ne? -Hvala ti.

Čekaj, jesam ja jedina ženska osoba u žiriju?

A, dobro, to ti je taj sarajevski šarm. -Haha

Zamoliću sve takmičare da pređu u ograđeni dio.

Idem. -Sretno! -Hvala.

Tata, poželi mi sreću. -Sretno

Lana! (kaže na nemačkom: "Odatle vidite ovaj grad, sa Trebevića!)

(na nemačkom: Uh, to ćemo još da vidimo!)

Zamolio bi žiri da sjedne na svoja mjesta. Izvolte.

(mob. telefon)

Halo! Ja sam.

Stigo? Ok. Dolazim. Došo kamion.

Ja moram na carinu, ti ćeš peći s Orhanom. -Ma, ne pada mi na pamet. Nemam kecelju.

Šta ćemo sad? -Ne znam. Nek ti Orhan peče sam.

Ne može sam, mora dvoje, inače će nas dikvalificirat.

Ko zna, ja neću sigurno.

Hajrudine!

Malo sam pretero, jebiga... ubi me stres zadnji dana.

Je l', matere ti. -Mislio sam... volio bi da se vratiš. -Kad?

Sad, ako bi mogo da uskočiš. -S tobom? -S Orhanom.

S Orhanom može. -To! Ajde!

Ej! Nemoj da ti izgore. (-Odležaću te, majke mi.)

Šta ima? -Nema ništa, šta ima kod tebe?

A ja, stigo mi je kamion na carinu. Sad ćemo da počnemo polako. -Super!

(gungula, graja)

Slušaj! Za ovog... miša, to sam hteo da ti kažem,

Ja nemam veze s tim, samo da znaš. -Znam!

Kako znaš? Izete!

Sam si stavio miša?

Ti si sam sebi stavio miša u radnju! -Tiho! Ne znam o čemu govoriš.

Znao si da će Lana da popizdi i da će preuzet poso.

Tiše, bolan! Nisam baš znao.

haha Jebo mater, ako si ti normalan, ej.

Nek si ti normalan. -I šta'š ako pobjediš?

Daćeš mi dio posla, pa ćemo izvoziti moje ćevape. -Aaaa!

Možda se i Lani osladi, pa ostane.

Jebo mater, ti... -Ej! -Pa, jebote korona, ti si sam sebi miša stavio!

Ti s... hahaha, jebo majku ako si normalan.

(ne čuje ih)

Tiše! -hahaha Ti sa sebi miša... ti si miša sam sebi st...! hahaha

hahahaha

Vi ste sljedeći.

Suma! -Mm? -Pusti ih nek zagore!

(pesma: To nije nikakva posebna kuća, to nije nikakav poseban vrt,)

(tu nema puno žena, nema bazena, naoko dosadno je na smrt.)

(Al' oko mene su posebni ljudi, svi zanimljivi, ekscentrični)

(Čelične felge i plastične grudi, i svi su digitalni, električni.)

(Spoji slatko i slano, to ide, ali kruške i jabuke ne! Ne!)

(Spoji crnu i bijelu nam boju, siva je slika svijeta, zar ne?)

(A svi bi htjeli bit novi i čudni ili bar blještavi cirkusanti.)

(dok mnogi spavaju neki su budni sami sa svemirom na ti)

(To je minimalizam, to je minimalizam)

(al’ ne zna primitivizam šta je to minimalizam.)

(To je minimalizam, to je minimalizam)

(svi vide, niko da prizna koja to gazi nas čizma.)

("Jer svako potajno se nada...")

(Bogati roditelji ne žale, za svoju dječicu dat će baš sve.)

(Prodaju šume i hidrocentrale i drže pola države.)

(Zato im potomci veselo žive, ne rade ništa a imaju sve.)

(Čisti kokain i ruke od svile i tuđe gladne godine.)

(To nije minimalizam, to nije minimalizam,)

(al' ne zna primitivizam šta je to kapitalizam.)

(To nije minimalizam, to nije minimalizam,)

(svi vide, niko da prizna koja to gazi nas čizma.)

(... nacionalizma.)

("Svi vi što maštate o sreći...")

("Ustajte vi zemaljsko roblje...")

("Nije vam odgovaralo da svi budemo jednaki i da nema ovakvih razlika među ljudima!")

("Nije se rat ni završio, a ti si se vratio sa pošteno zarađenim kapitalom.")

("Pre tebe, njih hiljadu. Posle tebe još hiljadu!")

("Da ponovo zidate dvorce i zamkove.")

("Da ponovo tlačite i uništavate ljude. Je li?")

KRAJ

Preuzeto sa www.titlovi.com