Original subtitles

Ne hvata se ubica gledajući najskorije delo.

Gledate mu u dušu. -Momci. Dođite ovamo.

Sumnjaju da je ubica opet počeo. Treba im forenzički profajler.

U ovoj zemlji nemamo profajlere. -Ti ćeš biti prva.

Gđice Pistorijus. Dobrodošli u Kejptaun.

Džoj Adams je nestao u petak popodne.

Imamo svedoka. Džojev najbolji drug, Tino.

Mogu li da razgovaram sa njim? -To nije dobra ideja.

Hoćemo pravdu! -Napeto je. -Ne treba nam još jedan detektiv.

Treba nam drugi pristup slučaju, i mislim da nam ona može to dati.

Ti ometaš ovaj tim.

Šutni je nazad. -Evan Prinslu. Nestao je od juče.

Da bismo našli Evana, treba nam pomoć zajednice.

Moramo da objavimo profil. -Nastaće haos.

Imamo 21 leš, dva nestala dečaka. Već je haos.

Ovo je stiglo u vašu redakciju? -Da.

Šta misliš o tome? -Dejvid Berkovic.

Serijski ubica. Kasne '70-e, Njujork. Pisao je ovakva pisma policiji.

Imitator. -Džoj!

Jedan. Dva. Tri.

Četiri.

Pet. Šest.

Sedam.

Osam. Devet.

16. 17.

18. 19.

20.

Bojsi! Bojsi!

Bojsi!

Boj...

Što si se toliko zadržao? -Nisam mogao da te nađem.

Loš si u ovoj igri, Normane.

Ne želim to!

Idite okolo pozadi. Mi idemo napred.

Policija! Otvaraj.

Lejtone Džonson. Ovo je policija. Imamo nalog za vaše hapšenje.

Idemo! Gore! Ruke uvis! -Na pod! Na pod! -Ne mrdaj.

Upucaću te u glavu. Ne mrdaj!

Čisto. -Ustaj.

Šta je ovo? -Ništa. Samo papiri. Pisma. -Imaš samo jednu šansu.

Gde je Evan Prinslu? -Šta? Evan Prinslu?

Nestali dečak? Ne znam. Kunem se.

Ne znam. Nisam oteo nijednog dečaka, nisam. -Ej Džej.

Gore je sve čisto. -Kunem se! Samo sam napisao pisma.

Samo sam hteo da se zezam sa njima. Morate mi verovati.

I? -Nema traga Evanu.

Sigurno nije naš tip. -Sigurni ste? Čime on zarađuje za život?

Putujući trgovac. Bio je van grada kade je Evan otet.

Samo je hteo da nas zeza. -Dok deca umiru. Pobogu.

Jutros je Džojeva obdukcija. -Treba da budem tamo.

Mislim da nije neophodno da ona učestvuje u tome.

Doći ću po tebe kad bude vreme da krenemo.

Mali udasi na usta.

Stavi malo ovoga ispod nosa.

Pomoći će.

Detektive Ekstin. Došli ste zbog dečaka? -Doktore. Kapetan Pistorijus.

Prvi joj je put. -Nadam se da možete smiriti stomak.

Nemam nikoga da čisti za vama.

Uzrok smrti je gušenje. To je urađeno trenerkom oko vrata.

Plitke unutrašnje ogrebotine potvrđuju sodomiju.

Bio je nečim vezan. Možete videti modrice oko zglobova.

Definitivno se borio, ali ne dugo. Izvinite.

Zdravo, Vilmin. Treba mi drugo mišljenje o pacijentu.

Mogu li da ti smetam? -Kolegi treba hitna konsultacija.

Mogu li vas zamoliti da sačekate u hodniku dok nisam tu? -Naravno.

Šta vidiš?

Ovo. Vidi.

Ruke vezane, kao što je rekla. -Tako je. Iza leđa.

To je poza koja pokazuje potčinjavanje.

Ako je ubica odrastao, zašto bi morao da tako vezuje dečaka

duplo manjeg od sebe? Dete svakako nije moglo da se brani.

Neki sadistički impuls. -Kontrola. Za tim on žudi.

To pokazuje vezivanje. Onda pogledaj kako je uredno ostavio mesto.

Isto je sa svima. Vidiš kako nije ostavio nered? On radi metodično.

Čisto. Po poruci sa ispravkom znamo da je pedantan u vezi detalja,

ali je i organizovan. -Perfekcionista. -Da.

Ali ne samo sa poslom. Kako ostavlja tela,

to nam govori da mu je izgled važan. On žudi za kontrolom. Vežba je.

Sodomija.

Mislim da je svet fantazije našeg ubice fiksiran na analnu fazu

razvoja. To je doba kada deca postaju opsednuta svojim anusom.

Zadržavanjem ili izbacivanjem izmeta. Samo slušaj.

To je doba kad deca nauče da mogu da kontrolišu

sopstvene telesne funkcije. Neka od njih se naslađuju tom kontrolom,

moraju da se drže toga. Tu leži seksualna fantazija našeg Davitelja.

Možda neka trauma iz njegovog detinjstva koju on oživljava.

Bio je sodomizovan ili zlostavljan u detinjstvu.

Ubijanje je način da vrši kontrolu sada, dok je tada bio bespomoćan.

Zapeo je u analnoj fazi. -To je teško svariti.

Svi imamo svoje demone. -Ali ne ubijamo svi decu zbog njih.

Ako si trpeo takvo zlostavljanje tokom godina kada se formiraš,

ta šteta može da te promeni.

Mislim da se naš ubica identifikuje sa agresorom. Uzima aktivnu ulogu.

Dečaci predstavljaju njegovo mlađe ja. Na psihološkom nivou,

svaki put kad ubije nekog od njih, on izvrši samoubistvo.

Da bar to uradi na stvarnom nivou.

Džojev drug, Tino. Mogu li da razgovaram sa njim?

Ničega se ne seća.

Stvarno bih volela da pokušam.

Pitaću. -Hvala.

Hoćemo pravdu! Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu! -Sranje.

Neće nas oni zastrašivati.

Samo sačekaj ovde. -Hej! -Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu! Hoćemo pravdu!

Hoćemo pravdu! -Ubistvo! -Ubistvo!

Sve je to sranje, čoveče.

Veruješ li u to sranje?

"Analna faza"? "Psihološko ubistvo"? Ne, čoveče. -Kako je Miki objasnila,

razmišljaj o tome kao o tragovima.

Iz onoga što radi, možemo znati šta želi. A iz toga, možemo reći ko je.

Stvarno mislim da tu ima nečega. -Izvini na rečniku, poručniče,

ali zabole me šta on želi. Pametniji sam od tog gada.

Neću pokušavati da ga provaljujem

kao ukrštenicu na poslednjoj strani novina. -Nemaš izbora, Rusov.

Ovako radimo od sada.

Tebi je sigurno šećer u krvi probio plafon.

Zar ti to nije četvrti sendvič danas?

Oliver.

Dobro.

Hvala. Dobre vesti. Možemo da razgovaramo sa Tinom.

Poranili smo.

Mogu li da te nagovorim?

Nadajmo se da Tino može da nam da nešto da pomognemo Evanu.

Imam dete istih godina. Ben.

Imam noćene more u kojima se vraćam kući sa posla i kažu mi da je nestao.

Ne spavaš?

Nedeljama.

Te noćne more se neće ostvariti.

One su odjeci. To je sve.

I ti ih imaš?

U mraku je sve strašno.

Kako se boriš?

Mislim na svetlo. Kako kad jednom svane, tama prosto nestane.

Mora. I pušim cigaru za cigarom.

To bolje da ne radiš.

Tvoj dečak je bezbedan, Ej Džeje. -Ne znam.

Možemo li reći da je bilo ko od njih bezbedan? -Ili bilo ko od nas?

To nije utešno. -Izvini.

Valjda sam odvikla sebe od pozitivnog razmišljanja.

Posao će to uraditi.

Znači, učim.

Da uđemo?

Da.

Gospođo, želite li šolju čaja? Možda vodu?

Ne, hvala. Samo hoću da ga odvedem kući.

Tino, treba da ti postavim neka pitanja o čoveku koga si video.

Je li to u redu? -Sećaš li se,

je li bio lepo obučen ili je izgledao prljavo?

Imao je košulju sa dugmićima. -Baš je pametno da si se toga setio.

A kada je pričao sa tobom i Džojem, je li bio prijatan? -Da, teto.

Svideo ti se? -Ne, ali Džoju jeste.

Je li čovek bio smiren kada je razgovarao sa vama?

Je li izgledao kao da je nervozan? -Ne, ali je pričao blago.

Niste uopšte bili uplašeni od njega?

Misliš da bi se setio lica tog čoveka, Tino?

Mislim da bi mogao. Jer mislim da si vrlo pametan.

I sećaš se više nego što misliš.

Treba mi tvoja pomoć da nađemo Evana.

Možeš li da zatvoriš oči?

Sad misli na to kako si se osećao tog dana.

Kako si bio umoran od tolikog hodanja.

Sećaš li se Džojevog glasa? Znaš li kako zvuči?

Dobro. Sada dolazi taj čovek.

U svom autu, kako si rekao. Doveze se do vas.

Onda Džoj ustane i ode do auta.

Sećaš li se bilo čega u vezi auta? Koje boje je bio...

kakvog je oblika bio? -Nešto je bilo na autu.

Šta to?

Nalepnica.

Umeš li da čitaš, Tino?

Malo. -Vrlo dobro.

Sad možeš da otvoriš oči.

Pastore Filips? Imate li parče papira?

Hvala.

Dobro.

Možeš li da napišeš neko slovo?

Dođi. Pokaži mi.

Nešto 'IS'...

Sećaš li se ostalih slova?

R i E i A.

Tako dobro ti ide. Stvarno. Zajedno ćemo da se setimo

šta je još pisalo na nalepnici, važi? Kao slagalica.

Znači, imamo R-E-A, nešto 'IS'.

Sećaš li se, je li bilo neko od ovih slova?

Dobro. Hajde da ih zaokružimo.

Ovo.

"Čitanje je zabavno". Hvala ti, Tino.

Baš umeš sa ljudima.

Misliš da možemo da se oslonimo na to što je rekao? -Da, mislim.

Imam još mnogo toga. Blag glas, kako se nisu plašili.

Taj čovek je nežan.

Vredan poverenja.

Deca ne veruju svakome.

Za kakve ljude znaš da su takvi?

Sveštenici.

Ili učitelji.

"Čitanje je zabavno".

Da.

Dobro, mlad čovek. Je li mu kosa kraća od ove ili duža?

Kosa mu je kratka.

Tako? -Da. -Dobro. Nos. Je li bio ovako zašiljen ili više okrugao?

Da, tako. -Okrugao? Onda oči. -Oči su mu bile male.

Tako? -Da. -I nosio je naočare? -Da.

Ove? -Ne.

Ove? -Da.

Ovo je naš tip.

Ej Džej i ja smo razgovarali sa dečakom Tinom.

Bili ste u pravu, pukovniče. Traumatizovan je, ali pametan.

Imamo opis i trag. Mislim da je naš osumnjičeni učitelj.

Moramo da pošaljemo moj profil i sliku svim školama sa upozorenjem...

Miki, da te podsetim. Ja pokrećem operacije u ovom slučaju. -Da.

Nalepnica na autu koji je koristio kada je oteo Džoja je

"Čitanje je zabavno". Učitelj bi znao kako da komunicira sa decom,

da ih umiri. Njegova pažnja za detalje.

To što je prefekcionista. Sve se uklapa.

Ti veruješ u ovo? -Da, pukovniče. Ima smisla.

Znači, obilazimo sve škole, i pitamo učitelje jesu li ubice?

Imate li vi bolju ideju?

Dobro, hajde da krenemo. Ali samo u krugu od 5 kilometara. Razumete?

Nadajmo se da ne traćimo vreme koje Evan nema.

JESTE LI VIDELI OVOG ČOVEKA?

Super je što sam uspela da te izvučem iz kancelarije

i u nove početke. -Pet godina braka, a on krene dalje za pet minuta.

Isuse. Možda i ja treba da uradim isto. -Imaš li nekoga na umu?

Zgodni detektiv? -Nikako. -Jedva obraćaju pažnju na mene,

a kamoli nešto više od toga.

Treba li tvoja velika sestra da dođe i poskida neke glave? -Da. Možda.

Možda treba da dođeš kući. Ionako sve ovo ne može biti dobro za tebe.

Je li to razlog ove iznenadne posete? Došla si da me odvedeš kući?

Ne, trebam im ovde. -Zvuči kao sa oni ne misle isto. -Ne detektivi.

Dečaci.

Hvala.

Zdravo. Mogu li da dobijem vaše ime, molim?

Ekstin, dobro jutro. -Zovem zbog slike foto-robota.

Ja sam direktorka osnovne škole Forest Klouz.

Mislim da prepoznajem čoveka kao člana mog osoblja.

Koja je adresa?

Bio je odsutan par dana. Kaže da se nije osećao dobro.

Izvinite, gospođo. -On je fin čovek. Dobar učitelj. Deca ga vole.

Ali kada sam pročitala profil, onaj deo da je perfekcionista...

Mnogi učitelji su uredni. Takva im je profesija. Ali Norman...

njemu je izgled stvarno važan, znate? Nešto u vezi toga...

navelo me je na razmišljanje. Ovo je njegova kancelarija.

Gđo Dejmons, jeste li do sada primetili bilo šta sumnjivo?

Bio je vragolast. Imao je običaj da kuca na vrata učionica.

Da plaši decu. -Kako da ih plaši?

Povikao bi, "Otvorite. Ovde Davitelj".

Mislila sam da je samo loša šala. Stvarno loša.

Rekla sam sebi da nije ništa. Nisam mislila...

I nije hteo da ide u patrolu na teren. Prosto je odbijao.

Zašto? -Nikad nije rekao. -Zašto bi išao? Znao je da Davitelj nije tamo.

Halo. -Dobro jutro, Miki. Imaš li papir i olovku? Zapiši ovo.

Jugoistočna ulica 36. -Šta je tamo? -Norman Sajmons.

Moguće da je naš ubica. Učitelj u osnovnoj školi star 27 godina.

Direktorka ga je prepoznala sa foto-robota.

I nešto od onoga što kaže o njemu se uklapa u tvoj profil.

Poslao sam neke ljude tamo. Miki?

Gđo Sajmons? -Mi smo iz policije. Tražimo Normana. Je li ovde?

Odsutan je par dana zbog posla.

Moraćemo da zamolimo da nas pustite unutra, gospođo.

Hvala vam. -Izvinite.

Kuhinja je čista. -Ko još živi ovde? -Naša ćerka.

Normanova sestra? Dobro. Još neko?

Više ne.

Bio je još neko? -Moj sin, Bojsi, ali on je odavno otišao.

Dugo živite ovde? -Čitav njihov život. Zašto ste došli po njega?

Gđo Sajmons, postoji foto-robot koji liči na Normana. Svuda je.

Ako ga ljudi vide, on će biti u opasnosti.

Mogu li da vidim njegovu sobu?

Gore je.

Podsetnik da uzmete svoje lekove

prepisane u klinici za rehabilitaciju Vorvik.

Bolničarka na dužnosti je potvrdila

da se čovek njegovog opisa danas prijavio.

Tamo je. -Hvala.

Norman Sajmons.

Ko si ti?

Moramo da znamo je li oteo Evana. Što pre.

Hajde da saznamo.

Bićemo ovde ako ti trebamo.

Baš ste se natrčali, g. Sajmonse.

Želim da znam gde je Evan Prinslo.

Nećemo otići odavde dok nam ne kažete.

Ja ne... -Pažljivo razmislite o odgovoru.

Normane?

Možete li nam reći nešto o sebi, Normane? Čime zarađujete za život?

Ja sam učitelj. -Šta vas je privuklo poučavanju?

Nije bitno. -Sve je bitno. Volela bih da znam više o...

Ovo nije terapija. Moramo da znamo gde je dečak.

Pukovniče, možemo li da izađemo, molim vas.

Preopterećen je.

Moramo mu dati jedan sat da se aklimatizuje, a onda da nastavimo.

Dobro. Hvala vam.

Hvala. -Dobro, momci. -Hej, Linda. -Hvala. -Miki, hoćeš li ti?

Kris kaže da ljudi nemaju vremena da jedu.

Hvala ti. -Treba svi da zahvalite Lindi na sendvičima.

Hvala, Linda.

Sigurna si da hoćeš da uđeš sama? -Treba mi samo par minuta.

Ako pukovnik pita? -Ja sam odobrila. Ne brini.

Jeste li jeli nešto?

Evo.

Hvala.

Znate li šta je 'amafufunijana'? -To je vudu sranje.

To je iz Koza kulture. Kad osobu opsedne zao duh.

U osnovi posednutost. Norman kaže da mu se to desilo kada je bio mali.

Kada si pričala sa njim? -Posednutost? Ne budi glupa.

On sprema odbranu. -Odnela sam mu malo hrane. Nije jeo satima.

Mislim da mogu nešto da postignem sa njim.

Dozvolite da pokušam.

Dobro.

Daj sve od sebe.

Recite mi više o 'amafufunijani', tom zlom duhu. Došao je do vas?

Bio je moćan i mračan i niste mogli da mu se oduprete.

Da. Osetio sam da je ušao u mene. -Ko je on?

Dobro. Znači, duh je došao.

Šta vam je rekao da uradite?

Je li rekao da otmete Evana?

Pokušali ste da nađete pomoć, zer ne?

Molili ste doktore za pomoć, ali nisu mogli... -Ne možete to izlečiti.

Ne, mislim da ne možete.

Kada ste ubili prvog dečaka?

Recite mi.

Imao sam 18 godina. -Mlad.

Toliko si patio, zar ne?

Bio si u mojoj glavi, Normane. Znaš li to?

Kao Bojsi.

On je tvoj brat?

I on živi u mojoj glavi.

Ali on nije dobar čovek. -Šta ti kaže da uradiš kada je u tvojoj glavi?

Kaže mi da se sakrijem. I ako se sakrijem, on će doći da me nađe.

Šta će uraditi kada te nađe?

Ako se sakrijem dovoljno daleko, nikad me neće naći.

Gde si naučio francuski?

Naučio sam iz knjiga.

Koliko jezika govoriš?

Sedam.

Bojsi te je povredio?

Povredio te je duboko unutra.

Morao si da izbaciš taj bol.

Da ga gurneš negde drugo. Je li tako?

Je li ubijanje dečaka pomoglo?

Jednom... sam ubio dvojicu odjednom.

Jednog ovom rukom...

i jednog drugom.

Vidite, ako postavite ruke u pravu poziciju...

oni ne mogu da se pomere.

I samo treba da stisneš.

Šta je sa Evanom, Normane?

Jesi li to uradio njemu? Stisnuo?

Ovo je Evan.

Možeš li da pogledaš, Normane?

Možeš li mi reči je li on jedan od dečaka koje si oteo?

Odvešće nas do mesta zločina.

Dobar posao, kapetane.

Ne možemo da idemo tamo dole. Ne sme se videti da smo se mešali.

On mora da pokaže mesta bez nas.

Tamo smo našli Džoja.

Javite se, poručniče Ekstin. Četiri, kilo, jedan. -Ekstin.

Osumnjičeni pokazuje mesto blizu plaže Monvabisi.

To nemamo na spisku aktivnih mesta.

Evan? -Krećemo odmah tamo. -Idemo.

Kaže da je ovde sahranio Evanovo telo. Nismo ništa našli.

Nastavite da tražite. -Možemo li da ga smestimo

ovde sa tobom? Svi ostali traže. -Naravno.

Hajde.

Ulazi.

Ostani sa njom.

Ovde ima divljih pasa.

Do sada je ostala samo odeća.

Zašto si prestao?

Bila je dugačka pauza između dečaka.

Šta se dešavalo tih godina?

Krise.

Duga pauza?

Miki.

Našli smo odeću u kojoj je Evan poslednji put viđen.

Možemo da ga optužimo.

Halo. -Zdravo, dr Hating. Zovem li prekasno? Izvinite.

Nikad nije prekasno, Miki. Znaš to. Kako si? -Zbunjeno.

Iscrpljeno. Uplašeno. Sve od toga. -To ti je prvi pravi slučaj.

Uvek će ostati trag. -Da. Nisam sigurna je li ostavio trag

ili rupu veličine đuleta.

Srećni su što te imaju, znaš? -Nisam sigurna da to misle.

Nešto nije u redu sa mnom?

Zašto to pitaš?

Trebalo bi da mrzim čoveka koji je uradio te strašne stvari.

Svi detektivi ga mrze.

Ali ja ne mogu.

Šta to govori o meni? -Govori da ga razumeš.

Ti nikad nisi gledala crno-belo, Miki. Nikad nisi i nikad nećeš.

Možda to može biti tvoja super moć ako joj dozvoliš.

Možeš li?

Mada je između 1986. i 1994 ubijeno 22 dečaka,

država je mogla da osudi Normana Afzala Sajmonsa samo za jednog.

Svi ostali dokazi su proglašeni nedopustivim.

Norman Afzal Sajmons je odslužio kaznu od 28 godina

u zatvoru maksimalne sigurnosti Drakenštajn u Parlu.

Jula 2023. Norman je uslovno pušten.

Ostaće na uslovnoj slobodi do kraja života.

prevela: ZZoe