Original subtitles

www.titlovi.com

Ja sam Ber Grils.

Tragam za najekstremnijim izazovima na najopasnijim mestima na Zemlji,

na kojima vam poznavanje tehnika za pre�ivljavanje mo�e spasiti �ivot.

Do�ao sam u pustinju Sahara, u jedno od najopasnijih mesta na planeti.

Ogromna je!

Devet miliona kvadratnih kilometara vrelog peska, povr�ina veli�ine SAD.

Svake godine, ljudi umiru poku�avaju�i da je pre�u

zahvaljuju�i najve�im ikada zabele�enim temperaturama na Zemlji.

Ovaj pesak gori!

Imate ose�aj kao da se �ivi kuvate.

Ova vrelina ubija.

Ovo �e biti moj najve�i izazov do sada.

Odigra�e se na jednom od najnegostoljubivijih mesta na svetu.

Ove mesto je nemilosrdno!

Ovde samo najja�i pre�ivljavaju.

Evo je kobra!

Pokaza�u vam �ta je potrebno da biste ostali �ivi

na mestu kao �to je Sahara.

�OVEK PROTIV DIVLJINE S02E01 - Sahara

Nalazim se u Maroku, u Severnoj Africi.

Letim u srce Sahare sa Atlaskih planina.

Ogromna je.

Zauzima �etvrtinu Afri�kog kontinenta i prostire se kroz 11 dr�ava.

To je bezvodno bespu�e koje vas mo�e ubiti ako ne znate �ta da radite.

Odavde nema izlaza. Sve �to mo�ete jeste da poku�ate da ostanete �ivi.

Ako se ovde izgubite,

najverovatnije �e vas ubiti dehidracija ili toplotni udar.

U oba slu�aja, umre�ete za samo par sati.

Helikopter leti na visini od 2.500 m i vreme je da isko�im.

Imam par osnovnih stvari za pre�ivljavanje,

a prati�e me i tim kamermana.

Ovo je najtoplija pustinja u kojoj sam do sada bio.

Leti, u Sahari, temperature prelaze i 54�C!

Na ovom pesku, mo�ete dr�ati dlan samo par sekundi.

Jedini spas su vam planine Atlas, udaljene 160 km odavde.

Ali u ovom paklu, nikada ne�ete pre�i toliko.

Morate se truditi da ostanete �ivi dok vas ne prona�u.

Morate rashladiti svoju glavu.

Zato �u od svoje majice napraviti arapski pokrov za glavu.

Na ovoj vrelini, mozak �e vam prokuvati, a telo se ugasiti.

Za tren oka mo�ete postati hrana le�inarima.

Da bih jo� vi�e rashladio glavu, mokri�u na svoju majicu.

Nije ba� prijatno, ali pomo�i �e mi da se rashladim.

Ovo sam ve� radio u pustinjama.

Bilo �ta �to vam mo�e pomo�i da rashladite glavu,

produ�i�e vam �ivot ovde.

Ako omotate majicu oko glave,

�ive�ete par dodatnih sati na vrelini koja vam doslovno pr�i glavu.

Verujte mi, poma�e.

�uo sam neverovatnu pri�u o majci

koja je spasila �ivote svojoj deci sa ode�om natopljenom mokra�om.

Zakop�ao sam pantalone i idemo dalje.

Da biste pre�iveli ovde, potrebna vam je hrana, ali voda jo� vi�e.

Nije lako prona�i vodu

u ovoj pusto�i u kojoj padne samo 7,5 cm ki�e godi�nje.

Ovde mogu pre�iveti samo najja�a stvorenja,

a vi morate jesti sve �to mo�ete.

Pogledajte ovog mali�u!

Budite oprezni sa njim.

Ovo je mala kamila-pauk. Morate prvo poku�ati da je umirite.

Ovo je ne�to izme�u pauka i �korpije i mo�e da naraste do 15 cm du�ine.

Prili�no su agresivni.

Vojnici u pustinji prili�no ih se boje.

Pogledajte �ta poku�ava da uhvati!

lzgleda kao da juri mene, ali, u stvari, ona juri moju senku.

�ak i ona be�i od ovog sunca.

Ovi momci kre�u se prili�no brzo,

oko 16 km/h, �to je br�e nego �to ja mogu da hodam uz ove dine.

Jestiv je. Znam da ne izgleda primamljivo, ali jestiv je.

Njegov opasan deo su... Ne znam da li mo�ete da ih vidite.

Opasan deo njegovog tela su ova kle�ta.

Mo�e vas prili�no jako u�tinuti sa njima.

Evo, �ak poku�ava da uhvati �tap sa njima.

Ali, ostatak njegovog tela je jestiv.

Do�i ovamo!

Ovo je opasno, prednje noge i klje�ta.

Sve ovo je jestivo.

Telo mu je ba� mekano.

Bog zna �ta je u njemu!

Ne radujem se previ�e ovom obroku,

ali da�e mi dosta proteina i energije.

Ovo je poput eksplozije gnoja u mojim ustima.

Ovo je bilo prili�no odvratno, ali ovakav mali zalogaj pomo�i �e vam

i vi�e nego �to mislite.

Jedite �esto i malo i bi�ete dobro.

Ako jedete suvi�e, va� sistem za varenje potro�i�e suvi�e vode

i jo� br�e �ete dehidrirati.

Za samo par sati, mo�ete dehidrirati i umreti.

Imam samo oko litru vode u ovoj boci.

Na ovoj vru�ini, trebalo bi da pijem najmanje litar vode svakog sata.

Ova voda du�e �e mi trajati ako je, pre nego �to je progutam,

neko vreme dr�im u ustima, �ime �e mi grlo i usta ostati vla�ni.

To je prost trik kojim �ete kupiti jo� par sati �ivota.

Bez hrane mo�ete pre�iveti i tri nedelje,

ali bez vode u pustinji, te�ko da �ete pre�iveti du�e od 24 sata.

Najva�nije je prona�i izvor sve�e vode.

Da biste osmotrili okolinu, morate se popeti na neko uzvi�enje.

Jako je te�ko penjati se po dinama.

Kao da se penjete planinom melase.

Jedan korak napred, nazad dva.

�ini mi se da vidim kro�nje nekog drve�a i krenu�u u tom pravcu.

Morate se brzo kretati, pre nego �to vetar po�ne jako da duva.

Za tren oka, vrelinu mo�e zameniti zaslepljuju�a pe��ana oluja.

Mogu se spustiti na dva na�ina.

Polako, za �ta �e mi trebati ve�nost, ili brzo.

Ako do�e do pe��ane oluje, najbolje je biti u podno�ju.

Nagnite se unazad i pravite velike korake.

Penjao sam se 45 minuta uz tu dinu, a spustio se za samo 5 sekundi!

Dobro, idemo dalje!

Saharski vetrovi oblikuju dine, u razne oblike...

I mo�ete ih koristiti za odre�ivanje pravca.

Preovla�uju�i vetrovi u Sahari duvaju sa severoistoka, sa Mediterana.

Severoisto�ne strane dina duge su i imaju mali nagib.

Strane u zavetrini kra�e su i strmije i iz toga zaklju�ujem

da je severoistok tamo, a severozapad tamo.

To je pravac kojim putujete prema Atlasovim planinama.

Ali, pe�ice nikada ne�ete sti�i tako daleko.

Morate na�i na�in da pre�ivite ovde dok vas neko ne spasi.

Nalazim se u nezgodnom polo�aju.

Nalazim se u Saharskoj pustinji, u Severnoj Africi.

�anse da odete odavde su male.

Vodite bitku da ostanete �ivi.

Ako do�em do onih palmi, one bi mi mogle spasiti �ivot.

Mogu mi dati hranu, vodu i, �to je najva�nije od svega, skloni�te.

Jedan od va�ih najve�ih neprijatelja u pustinji je toplotni udar.

Mo�e vas savladati za ne�to vi�e od sata.

Vi�ao sam vojnike koje je toplotni udar potpuno savladao.

Prvi znaci su sna�na glavobolja i veliki umor.

Ako brzo ne na�ete neko senovito mesto, bi�e vam sve gore,

presta�ete da se znojite jer �e va�e telo hteti da sa�uva te�nost.

Zatim sledi vrtoglavica, a ako vam ne bude pru�ena pomo�, mo�ete i umreti.

Jedan �lan na�eg tima ve� je dobio toplotni udar i evakuisan je odavde.

Ova pustinja bi�e jedan od mojih najte�ih zadataka do sada.

Na ovoj vru�ini, mo�ete izgubiti oko litru te�nosti svakog sata

a da to i ne primetite. Ako ne pijete vodu, gotovi ste.

Potrudite se da do�ete do vode kako god znate i umete.

Iz daleka, u�inilo mi se da je ovo oaza ali, na�alost, nije.

Marokanci za ove palme urmi govore da su im glave u vatri a noge u vodi.

Ne znam da li bi vredelo da potra�im vodu ispod korenja palme.

Mogao bih se samo dobro oznojiti kopaju�i

i izgubiti jo� vi�e dragocene te�nosti.

Pogledajte, pesak je suv kao barut!

Ali, ne smete odustati. Suvo je.

Bolja je i kap vode nego ni�ta.

Sad �u napraviti ne�to �to sam nau�io u vojsci, zamku za rosu.

Iskopajte rupu duboku oko 50 cm i oblo�ite je li��em palme.

Zatim preko toga stavite kamenje i rosa �e se nakupiti u ovoj rupi.

Ovo kamenje ohladi�e se preko no�i i kada sunce iza�e,

do�i �e do kontrasta izme�u vreline napolju i hladnog kamenja unutra,

�to �e izazvati kondenzaciju.

Stavi�emo jo� li��a preko rupe.

Ono malo vlage u vazduhu sada ne�e isparitii preko no�i,

a na kamenju bi trebalo da se nakupi par dragocenih kapljica vode.

Dobro je.

Opasno je dirati kamenje jer se pod njima kriju smrtonosni �korpioni.

Evo jednog. Pokaza�u vam ga.

Ovo je debelorepi �korpion.

Ovo je jedan od najopasnijih �korpiona na svetu.

Pogledajte! Poku�ava da napadne! Ima dovoljno otrova da ubije �oveka.

Ako vas ovaj �korpion ujede,

i ako vam se ne pru�i pomo�, umre�ete za 6 sati.

Otrov napada va� nervni sistem

i dovodi do gr�enja i prestanka rada srca.

Svake godine, u Maroku, zbog ujeda �korpiona, umre barem 100 ljudi.

Iako su jako otrovni, ove �korpione mo�ete jesti.

Ali, prvo �elim da se re�im...

...njegove �aoke.

Pogledajte ga kako napada!

Odse�ete mu glavu i onda mo�ete pojesti ovaj deo.

Bo�e...

Ljudi �esto misle da ako vas ugrize zmija ili �korpija,

da trebate zase�i ranu i onda da poku�ate isisati otrov,

ali to je jedna od najgorih stvari. Tako olak�ate otrovu da u�e.

Mnogo je bolje da ostanete mirni u hladu, da odr�avate ranu �istom,

i da probate primeniti mali pritisak iznad rane

da bi usporili �irenje otrova ka vitalnim organima.

Nomadi imaju odli�an na�in da se re�e otrova.

Oni stave ranu u stomak umiru�eg psa

i onda kiselina iz stomaka izvu�e otrov iz rane.

To je kul re�enje.

Na vrhu palme video sam urme.

Ako uspem da do�em do njih, bi�e one dobar izvor energije.

Daj mi svoju kameru.

Ako satima ni�ta niste pili, morate to brzo nadoknaditi.

Na vrhu palme nalaze se urme koje mi mogu pomo�i.

Nadam se da �u za ve�eru jesti urme.

Palma je visoka oko 10 m.

Mislim da se mogu popeti do vrha,

ali moram se �uvati kore koja me mo�e ise�i na deli�e.

Noge morate da priljubite uz drvo.

Ne oslanjajte se svom te�inom na njih.

Ruke su mi pod velikim optere�enjem.

Odse�i �u par.

Nalazim se u nezgodnom polo�aju.

Gruba kora grebe mi ruke,

ali prona�ao sam dosta urmi, mada mi se �ini da nisu ba� zrele.

Urme su najbolja hrana u pustinji.

Pune su �e�era, energije, vitamina C,

ali i minerala kojima �u zameniti soli koje gubim znojenjem.

Sad �u ih probati.

Jako su gorke.

Ali, poje��u ih �to vi�e mogu.

Posekao sam se.

U ovom slu�aju, pustinja je na va�oj strani

jer vrelina poma�e zaceljivanju rana.

Ako �ete ovde napraviti kamp,

prvo morate na�i neki na�in da izolujete svoje telo.

Vrelina me je mu�ila �itavog dana.

No� bi trebalo da donese olak�anje, ali pustinja ima druge planove.

Le�aj od palminog li��a mo�e vam pomo�i da pre�ivite.

Pesak je veoma lo� izolator i brzo mo�e ohladiti va�e telo.

Zato se moram za�titi od njega.

Temperatura no�u mo�e pasti i do nule i, ako morate da spavate napolju,

potrebna vam je vatra.

Oko mene ima mnogo suvog drveta i poku�a�u da upalim vatru trenjem.

Slomite granu ovako.

Ovo �e mi biti osnova,

a od ovoga �u napraviti vreteno.

Napravi�u rupu u osnovi i po�eti da vrtim �tap u njoj

kako bih napravio varnicu.

U po�etku ne treba �uriti,

ali poslednja dva minuta

vreteno treba okretati sve br�e i br�e.

Na kraju, morate okretati vreteno �to br�e mo�ete.

Da vidimo �ta imamo ovde!

Ne!

Izgleda da se ugasila.

I pored sveg truda, nisam uspeo da upalim vatru na ovaj na�in.

Treba da �uvam energiju i zato vi�e ovo ne�u poku�avati.

Sad �u probati da upalim vatru sa kremenom. Nadam se da �u uspeti.

Ovo je zaista odli�an kamp u kome mo�ete da provedete no�.

Imate krevet, sunce zalazi, a vi imate prirodni TV.

Ali, ne smete zaboraviti da je Sahara tako�e dom

nekih od najsmrtonosnijih stvorenja na svetu.

Polako pri�ite.

Nai�li smo na kobru.

Nalazim se u putinji Sahare u Severnoj Africi i pokaza�u vam

kako da pre�ivite u jednom od najvrelijih mesta na svetu.

Ako ostanete smireni i koristite tehnike za pre�ivljavanje,

mo�ete pre�iveti vrelinu i pove�ati svoje �anse za spasavanje.

Jedan od najboljih na�ina za izbegavanje najve�e vreline jeste

da ustanete rano i krenete na put pre nego �to Sunce postane prejako.

U Sahari ve� oko devet ujutro mo�e biti i 48�C.

Kada se budete obla�ili,

proverite da se u va�oj ode�i i obu�i ne kriju �korpioni.

Kada sunce za�e, oni tra�e senovita mra�na mesta.

Oni su no�ne �ivotinje i va�a obu�a idealno je skrovi�te za njih.

Voda vam je uvek prioritet i sad �emo proveriti moju zamku za rosu.

Pomo�i �e mi i par kapljica.

Gornji deo zamke zagrejao se, ali nadam se da je kamenje ostalo hladno.

Kotrast izme�u vreline i hladno�e trebalo bi da izazove kondenzaciju.

Evo, vidite!

Nije mnogo, ali bolje je nego ni�ta.

Ako ste palili vatru, iskoristite gar da za�titite o�i od sunca.

Ovo smanjuje odsjaj i spre�ava da vam sunce ope�e ro�nja�e.

Zato �esto mo�ete videti sportiste sa crnim linijama preko nosa.

Prekrijte �to vi�e tela mo�ete, posebno glavu.

Poslednje �to vam treba jeste toplotni udar.

Hajde, jo� samo malo!

Sahara je mesto gde ima najmanje hrane na svetu,

ali nemojte jesti sve �to na�ete, poput ovog pustinjskog tkiva.

Izgleda kao ukusna lubenica, ali nije.

Otvori�emo je.

Ako probate unutra�njost, vide�ete da je veoma gorka.

Od nje �ete se razboleti i jo� vi�e dehidrirati.

Ali, ova biljka ima dobra antisepti�ka svojstva

i dobra je protiv upala.

Ako vas ujede zmija ili �korpion, stavite ovo na ranu, pomo�i �e vam.

Lokalni nomadi bri�u zadnjicu ovom biljkom

kad ih mu�e hemoroidi. Sre�om, ja nemam problema sa tim.

Iako se od nekih biljaka mo�ete razboleti,

morate poku�ati da prona�ete ne�to za jelo.

Uspeli smo da uhvatimo jednog pe��anog scinkusa,

stvorenje koje podse�a na malog gu�tera.

Ova stvorenja koriste svoje noge da bi doslovno plivale kroz pesak.

Ako ga pustim u dubok pesak, on �e nestati u njemu.

Dok be�i ispred predatora, mo�e da se ukopa i metar ispod povr�ine.

Pusti�u ga da vidite �ta radi.

Ovaj pesak nije jako dubok i krenu�e prema dubljem. Ba� je brz!

Mo�ete videti kako se ukopava. Ovo je neverovatno!

Evo ga!

Eto koliko je brz! Doslovno nestane u pesku.

Ali, on je i dobra hrana.

Odse�i �u mu glavu, iskreno, ne volim da jedem glave,

ali ostatak tela izgleda mi ukusno.

Ovo je kao me�avina krvi, creva i krlju�ti.

Bolje i�ta nego ni�ta! Ovo �e mi pomo�i da pre�ivim ovaj pakao.

Sunce je u zenitu i nemilosrdno pr�i.

Vrelina je nepodno�ljiva

i jo� jedan �lan na�eg tima evakuisan je zbog toplotnog udara.

�lanovi mog tima padaju kao muve,

ali nije lako pre�iveti �itav dan i no� u ovoj rerni.

Moramo prona�i nekakav zaklon,

ali pustinja je prepuna smrtonosnih iznena�enja.

Nai�li smo na kobru! Samo polako...

Egipatska kobra najsmrtonosnija je od �etiri vrste zmija

koje �ive u Sahari.

�anse da se na�ete licem u lice s jednom su male.

Ova nam je donesena da vam poka�emo kako da se pona�ate pred njom.

Kao prvo, morate ostati potpuno mirni.

Ova je duga oko 1,2 metra. Ako ne ostanete mirni, desi�e vam se ovo.

Za manje od sekunde, mo�e pre�i du�inu jednaku polovini svoje du�ine.

Pogledajte, ra�irila je vrat.

Ove zmije svake godine ubiju skoro 100 ljudi u Africi.

Pogledajte kako napada!

Polako se udaljite od nje.

Nikad je nemojte opkoliti i uvek joj dajte prostora da ode.

Sad �u se polako skloniti i ostaviti je na miru.

Ako naletite na nju no�u, mogli biste da nastradate.

Ali, ovde je vrelina va� najve�i neprijatelj.

A Sahara ima jo� mnogo toga da baci na vas, dok se borite da pre�ivite.

�to se vi�e borite, sve �e vas vi�e uvla�iti.

Nalazim se u Sahari, u Severnoj Africi. Toplota je ubica.

Skoro ni�ta nema za jelo, a ni kap vode da vam pomogne da ostanete �ivi.

Trenutno sam u potrazi za hladom. Bilo kakavim hladom.

Vidim drvo. Moramo oti�i do njega.

Vrelina je ubita�na. Moramo prona�i hlad.

Ova hladovina spasi�e nam �ivote.

Sunce je tako jako!

Tako jako...

Ovde je mnogo hladnije, mnogo.

�udno je to �to jedno drvo raste usred pustinje i dina.

Ne znam kako uop�te pre�ivljava.

Ovo tamariks drvo savr�eno je prilago�eno �ivotu u pustinji.

Korenje mu dose�e i do dubine od 15 m,

tako da ne vredi tra�iti vodu ispod njega.

Ali barem njegovo li��e pru�a hlad koji spasava �ivot.

Ako iskopam rupu u pesku, poput rova, mogu se jo� vi�e rashladiti.

Na dubini od samo 20-tak cm, mo�e biti hladnije i za 15�C!

Vredi se malo pomu�iti oko kopanja rupe.

Moram prona�i ne�to sa �ime �u kopati.

Pesak u rupi mnogo je hladniji.

Ovaj pesak je vreo.

Ovaj je hladniji, a ovaj znatno hladniji.

Da bih mogao da legnem ceo, kopa�u jo� malo.

Raj!

Izbegavajte da se kre�ete oko podneva, najtoplijeg dela dana.

Ako se budete kretali samo tokom jutra i predve�e,

verovatno �ete pre�iveti i dan du�e, �ak i ako nemate vode.

Ako i ima vode, ona je skrivena duboko pod zemljom.

Ali, ponekad se maleni pustinjski izvori mogu probiti do povr�ine.

Ali nemojte da vas zavara, ovo bi mogao biti �ivi pesak,

koji je poznat po gutanju vozila i ljudi.

Upadnete li ovde, bi�ete u velikoj nevolji.

Sad �u vam pokazati kako da se izvu�ete iz �ivog blata.

�to se vi�e batrgate, blato vas sve vi�e vu�e na dole.

Odjednom shvatate da se oko vas ne nalazi pesak ve� voda i glina.

Kad poku�ate da izvu�ete nogu, blato je ponovo povu�e na dole.

Zato je �ivo blato toliko opasno.

Ljudi umiru u blatu ne zato �to ih ono proguta

ve� zato �to ih ono zarobi a sunce dovr�i posao.

Sad �u poku�ati da se izvu�em.

Gustina �ivog blata dva puta je ve�a od gustine va�eg tela,

i, teoretski, ne mo�ete se udaviti u njemu.

Ali, ako se uspani�ite, blato �e vas sve vi�e usisavati

i ne�ete mo�i da se izvu�ete iz njega.

U isku�enju sam da prihvatim ruku kamermana, ali to ne treba raditi

jer bih mogao i njega uvu�i u ovo blato i obojica bismo nastradali.

Mogao bih i da i��a�im rame. Nije lako iza�i odavde.

Pro�le godine, dva tinejd�era su tra�ila hranu na dnu isu�enog jezera

i obojica su umrla u �ivom blatu.

Jedini na�in da se izvu�ete

jeste da svoje noge vu�ete ka povr�ini.

Najva�nije je da ostanete mirni.

�to se vi�e budete opirali, to �e vas blato vi�e vu�i na dole.

Kontroli�ite svoje disanje i izvucite svoje grudi na povr�inu.

Poku�a�u da izvu�em nogu.

Sada �u ispuzati odavde.

Bo�e, kao da na nogama imam �izme od olova!

Prvo morate skinuti blato sa ode�e.

Ako nastavite da hodate ovakvi,

napravi�ete sebi ogromne ojede ispod pazuha i na preponama.

Za pola sata, ve� �ete imati ojede

i zato je najbolje da se svu�ete i skinete �to vi�e blata sa ode�e.

Ako to ne u�inite, ko�a ispod pazuha i na preponama

inficira�e se i dobi�ete stra�ne �ireve.

Ako pesak za�epi va�e znojne �lezde, mo�ete dobiti veoma bolan osip,

koji nepodno�ljivo svrbi.

I zato, ne pravite sebi bespotrebno jo� problema.

Kada zavr�ite sa skidanjem blata,

brzo se obucite da vam sunce ne ope�e ko�u.

Da biste ostali �ivi u pustinji, mo�ete pre�i vi�e, ako putujete no�u.

Ali postoje sakrivene opasnosti.

Ovo mesto je idealno za �korpije i zmije.

Nalazim se u pustinji Sahare, u Severnoj Africi.

U najekstremnijim uslovima na Zemlji.

Prelazio sam dine, koje su 10x ve�e od Kipa Slobode.

Sada se nalazim u stenovitoj pustinji zvanoj Hamada.

Kilometri bespu�a, prekriva petinu Sahare i dom je mnogih smrtonosnih stvorenja.

Pokaza�u vam kako da pre�ivite.

U Sahari ima dosta ovih ra�trkanih stabala akacije.

Znam da je ovo akacija,

jer su joj grane prekrivene bodljama.

Ovo je klasi�no afri�ko drvo.

Mene zanima njegova smola. Odlomi�u malo.

Ovo je smola akacije i koristi se za pravljenje sirupa, slatki�a

i guma za �vakanje.

Stavi�u ovo u usta i sisati.

To �e naterati moje pljuva�ne �lezde

da lu�e pljuva�ku u mojim suvim ustima.

Akacije su znak da smo se pribli�ili podno�ju planina Atlas.

One su na� jedini izlaz. Ako uspemo da stignemo do njih.

Vrelina jenjava i sada je mnogo bolje vreme za kretanje pustinjom.

Ova oblast naziva se Hamada

i prepuna je ovog kamenja veli�ine pesnice.

Ali, opasno je kretati se ovuda u ovo doba dana,

jer ovo mesto idealno je skrovi�te za �korpione i zmije.

Ali, ako savladate strah i kre�ete se no�u,

udvostru�i�ete svoje �anse za pre�ivljavanje u pustinji.

Ali, ose�a�ete se veoma izolovano u mraku i ti�ini.

Jo� jedan plus kod kretanja no�u je to �to �ete se kretanjem zagrejati.

Mislim da kretanje no�u ima vi�e pozitivnih nego negativnih strana.

Da, nai�i �ete na vi�e zmija,

posebno ovde u Hamadi, ali barem vas sunce ne pr�i.

Lupajte nogama dok kora�ate kako bi zmije znale da dolazite

i sklonile vam se sa puta.

Najbolji na�in za orijentisanje no�u jeste pomo�u zvezda,

a na severnoj hemisferi najpouzdanija je Severnja�a.

Nju �ete prona�i pomo�u Velikog medveda.

Pratite njegovu dr�ku sve do dna,

a zatim daljinu izme�u poslednje dve zvezde pomno�ite sa �etiri.

Jedan, dva, tri, �etiri... �etvrta zvezda pokazuje u pravcu Severnja�e.

Postoji i trka kroz Saharu, zvana "Maraton de Sable".

To je jedna od najte�ih trka na svetu.

Jedan od trka�a izgubio se u pe��anoj oluji.

U pustinji je proveo 9 dana. Pre�iveo je piju�i krv slepih mi�eva.

Na kraju, u o�ajanju, presekao je vene na rukama,

ali toliko je bio dehidrirao i krv mu je bila toliko zgru�ana

da nije tekla iz rana.

Na kraju su ga spasili pustinjski nomadi.

Temperatura no�u pada i do nule i morate napraviti nekakvo skloni�te

pre nego �to postane suvi�e hladno i mra�no.

Koristite ono �to vam priroda nudi.

�itavog dana, ovo kamenje pr�ilo se na suncu.

Ono je odli�an izolator i dobro zadr�ava toplotu.

Napravite od ovog kamenja zid oko sebe.

Poku�a�u da pomerim ovo kamenje.

Najbolje je da ovo radite danju,

da biste lak�e uo�ili �korpione koji vole ovaj teren.

I Berberi koriste ovakva skloni�ta

da bi se zagrejali tokom no�i, kada moraju da spavaju napolju.

Crno kamenje Hamade tokom dana se ja�e zagreje od peska

i dugo zadr�ava tu toplotu.

Ovo kamenje prirodni je radijator, savr�en za pravljenje skloni�ta.

Ovo je prili�no prosto skloni�te. Polako �u se ugurati unutra.

Moram paziti da ga ne pokvarim.

Ve� ose�am toplotu kamenja. Zaklonjen sam i od vetra iza mene.

Ose�am kako kamenje zra�i toplotu.

Ne�ete spavati ba� najbolje u ovome,

ali ovaj zaklon spasi�e vam �ivot ako se na�ete u Hamadi.

Ok. Ja �u nastaviti dalje. Mo�da ovo skloni�te nekome jednom dobro do�e.

No�u mo�ete pre�i ve�e daljine nego danju,

mo�da �ak i 30 km.

Ali, pred nama su nove nevolje i neke od najotrovnijih biljaka!

Ovo je smrtonosno!

Nalazim se u Sahari, u Severnoj Africi,

i pokaza�u vam kako da pre�ivite u ovom ekstremnom okru�enju.

Ako se izgubite u ovom delu Sahare,

jedina nada vam je da krenete prema planinama Atlas.

Ali, do njih treba pre�i kilometre smrtonosnog terena.

Nekako, morate ostati �ivi.

U pustinji skoro ni�ta ne raste, a i ono �to raste, nije uvek jestivo.

Ma koliko bili umorni i gladni,

ne jedite ni�ta �to ne prepoznajete jer mo�ete umreti.

Ako nai�ete na ovo grmlje u pustinji,

mo�da pomislite da ste na�li rajsko vo�e.

Ali, pogre�ili biste. Ova biljka je smrtonosna!

Ovo je kalotropis. Mo�ete ga prepoznati po ovom velikom li��u

i plodovima koji li�e na avokado.

Kad slomite ovo, vidite ovaj beli sok.

Ne smete ga dodirivati. Ako vam dospe do o�iju, oslepe�e vas.

Ako pojedete plod, bi�ete bolesni danima.

�ak ni kamile, pustinjske ma�ine, ne podnose ovu biljku.

De�avalo se da se satima teturaju u krug

nakon �to samo zagrizu ovu biljku.

Da biste ovde pre�iveli, potrebna vam je voda.

Isu�ena re�na korita retka su, ali mogu biti odgovor na va�e molitve.

Dok sam se kretao ovim koritom, tragao sam za znacima vode.

Tra�im vegetaciju kojoj je potrebna voda da bi rasla.

Ali, tra�im i mesta na kojima se reka mu�ila da nastavi svoj tok.

Na ovom mestu, nalazi se uvala iza koje se nalazi uzvi�enje.

Na ovom mestu, nalazilo se dosta vode

i sigurno je ono poslednje presu�ilo.

Mo�ete videti da je pesak ovde mnogo tamniji nego na drugim mestima.

Verujem da �u na�i vodu ako budem kopao ovde.

Najbolje je kopati na spolja�njem delu krivine.

Ako budem kopao dovoljno duboko, ovde bih mogao prona�i vodu.

Pogledajte razliku u boji peska na dubini od samo par centimetara.

Dole je sigurno vla�no.

U ovako suvoj pustinji,

veliki je uspeh prona�i i vla�an pesak.

Ali, kako da do�em do vode?

Nastavi�u da kopam. Poku�a�u da smislim ne�to.

Mo�da budem koristio svoju majicu.

Veza�u vla�an pesak u majicu, a zatim �u je uvrtati.

Vlaga iz peska trebalo bi da bude potisnuta na dole.

Nije bilo mnogo vode, ali barem sam pokvasio usta.

Bolje i�ta nego ni�ta!

Ok, nastavimo dalje!

Nalazimo se u podno�ju Anti-Atlasa,

d�inovskog vulkanskog grebena koji se pru�a od planina Atlas.

Ali, ne vidim nikakav put kroz ove planine.

Ali pojavili su se tragovi, mo�da nisam daleko od pomo�i.

Ne znam mo�ete li da vidite ovo. Neko je nacrtao valjda gazele.

Ovo je verovatno stari crte� Berbera.

Oni su na stenama crtali �ivotinje koje su lovili.

Neverovatno mi je to �to su ti crte�i opstali toliko dugo

pored ovako sna�nih sila prirode.

Ova oblast lovi�te je Berbera,

nomada koji hiljadama godina �ive u Sahari i gospodari su pre�ivljavanja.

Dok sam ovde, moram da se oslonim na iste ve�tine.

Ali nemojte me pogre�no shvatiti. Uprkos lepoti Sahare, to jedna od

od najopasnijih svetskih pustinja.

Ako pogre�ite ovde, umre�ete.

Obrada: Nid�esi feat. Markossa

Preuzeto sa www.titlovi.com