Original subtitles

"Bolje je živeti jedan dan kao tigar, nego hiljadu godina kao ovca."

Neki tibetanski filozof je rekao to stotinama godina pre.

Ali prosečni životni vek u Tibetu bio je 23 godina u to vreme.

Jedan Britanski bend je pevao: "... i kad jednom shvatiš, deset godina je iza tebe."

Mislim da su prodali mnogo ploča.

Svi imaju nešto da kažu nešto u pogledu vremena.

Da sat otkucava. Pre nego što istrčimo zadnju milju.

Ali na kraju, to je samo treptaj oka.

Nisam nikad bila na Tibetu ili pevala na sceni, ali verujem:

Ne mislim da gubimo vreme. Mislim da gubimo sebe.

Sranje.

Jebite se, kurvini sinovi.

Sklanjaj se! Hajde sklanjaj taj kamion! - Sklanjaj to prokleto sranje!

Ne danas, momci.

Nešto za jelo? - Da, nešto.

Bože, šta god.

Konačno, upoznajem legendu. Ti si legenda, jel' tako?

Ako verujete u takve stvari.

Je li ovo tvoj restoran?

Šta se dešava?

Vreme je za pauzu. - Mesto otvoren sam da poslujem.

Ne više. - Mora da se šališ sa mnom.

Izgledam li kao da se šalim? Hajde.

Idemo svi! Ručak je gotov.

Hajde, idemo ljudi. - Krenite. - Hajde.

Hodajte i žvaćite u isto vreme.

Hajde, idemo. Hajde.

Kafu?

Izgledaš umorno. - Jesam.

Mora da si usamljena. - Nemaš pojma koliko.

Hajde da pijemo kafu i porazgovaramo o tome. Ok?

Da li znaš ko sam ja? - Luis.

Vrlo dobro. Znaš li zašto sam ovde? - Znam.

Kolbi Palmer. Mogao sam samo da zamislim ovaj dan.

Koliko godina smo se igrali mačke i miša?

Čini mi se odkad je slučaj došao kod mene...

Odakle želiš da počnem? - Od početka.

Malo je oblačno. - Volim kad je oblačno.

BOG NE DONOSI ZAKONE

Rokvel selo

Jesi li došao autobusom?

Jesi. Sveca mu. Autobus nije stao ovde...

Ja sam Džoi.

Bismark? - Kako znaš?

JD tetovaža na zglobu. Da vidim.

Šta je do kurca? - Ne volim da me dodiruju.

Ovo je moj zglob, hvala. - Nisi to trebao da uradiš.

Da. Čuj, tvoja tajna će ostati zaključana u sobi sa mnom.

Moji roditelji vole domaću školu, ja Gledam TV i ubrizgavam Novokain.

Šta je domaća škola? - Ne znaš?

To je jedna od alternativa. - Čemu?

Emocionalno nezahvalnim večnim kretenima koji Rokvel zovu svojom školom.

Savršenstvo je precenjeno.

Ti nisi savršen. - Pa, imam savršene nesavršenosti.

FINA HRANA

Hej Edi, opet nemam para. - Iznenađenje, iznenađenje.

Žao mi je. Mogu li platiti sledeće nedelje?

Da to si rekao zadnji put, i pre toga, i još pre toga.

Zar ne bi trebali da budete u školi, momci? - Izašli smo ranije. Fudbal.

Fudbal? Zar vi to tako zovete? - Veliki meč je sutra. Hoćeš li doći?

Ne. Ne, neću. - Kako nećeš Edi? Imaš li nešto bolje da radiš?

Čad, to sam ja. Imam nešto bolje. Bilo šta drugo je bolje.

Ti ćeš biti jedina osoba u gradu koja neće biti tamo.

Ja sam jedina osoba u gradu koji ima zdrav razum.

Hajde, možemo da ih pobedimo ove godine. Znaš to, zar ne?

To si rekao i prošle godine, i godinu pre toga i još godinu pre toga,

i još godinu pre toga, i još godinu pre toga.

Ovaj put ćemo napraviti štetu. - Štetu?

Rokvelov tim nije pobedio 17 godina. Kako ćeš im naštetiti?

Hej, vidi, vidi, imamo smrdljivog Stamblsa ovde. Hvatajte ga momci!

Hej, smrdljivko, šta ima? Bože, stvarno smrdi.

Hej, polako. Polako. - Hej društvo, jeste li videli pileći ples?

Mi ne. - Vidi.

Bret! Rajan. Rajan, Bret! Prestanite!

Bret, čekaj. Prestani. Hej! Hej!

Prekinite više!

Hajde, Edi. Samo se zabavljamo. - Ne sviđa mi se takva zabava.

Gubite se. - Hajdemo. Vidimo se kasnije.

Vidimo se, Edi. - Džoni. Džoni, sedi. Dođi ovamo.

Napraviću ti fin hamburger, u redu? Onako kako ti voliš. Ok?

Ti nisi odavde, zar ne? - Tražim srednju školu.

Prati ulicu. Naći ćeš je. - Hvala.

Hej! Čekaj trenutak. Mislim da bi trebao da skloniš to.

Hej, Kolbi. Navijaćeš večeras? - Da, pretpostavljam.

Ti nekako dižeš entuzijazam navijačicama.

Edi je to ponovo uradio. - Šta je bilo sad?

Dovodi kući gubitnike, protiv moje volje.

Ko je on? - Neka maloletna skitnica puštena iz korektivne ustanove.

Nisi valjda ozbiljna?

Šta, kao stvarni zločini?

Da. - Zločini protiv čovečnosti?

Ne, nije baš kao iz knjige Dostojevskog, ali bio je u zatvoru.

Čekaj. Biće sa tobom u kući kad budeš išla okolo u donjem vešu?

Postaje bolje. Sačekaj dok ne čuješ njegovo ime.

Probaj "izvinite" obično uvek uspe.

Dobro. Izvinite. Tražim Edija Palmera.

Misliš Edi "Pijanica" Palmer? - To nije lepo, Kolbi.

Oh, molim te. Znam ga lično. On ne hoda bez boce burbona.

Prati put, naći ćeš ga u Gril baru.

Ja sam Hok Kodiak.

To je ime.

Jesi li slušao kad smo govorile o tebi? - Nisam bio siguran.

Šta je to? - Ovo?

Da, to. - Košarkaška lopta.

Prilično kul. - Ne, nije.

Čekaj pored vrata tamo. Odmah dolazim za tobom.

Odvešću te.

Možemo li da dobijemo trenutak nasamo, molim?

Žao mi je ako sam te naljutio.

Jesi me naljutio. To je dobar zaključak.

Bila si prilično gruba prema njemu.

Oboje znamo da je on đubre. Zašto da se pretvaramo?

U redu svi, treba da budemo spremni pre velikog požara. Kad počinje, treneru?

8 sati. - Onda smo na vreme.

Sad sazivam Rokvelov Upravni odbor na godišnji sastanak.

Počnimo sa tobom, šefe policije. - Niko nije povređen, nijedan zakon nije prekršen.

Savršeno u Rokvelu, kao i uvek. Skoro, imamo peticiju od Džonija.

Stamblsa? - On želi da se obnovi košarka.

Nisam znao da on zna da piše. - Znaš da nije mogao to da uradi.

I dalje treba da glasamo.

On je u neredu. Niko ne zna kad se kupao poslednji put. - Zašto izaziva sudbinu?

Savršeno je ovde. Ništa ne treba menjati. - Skoro savršeno. Onda fudbal, treneru?

Pobedićemo sutra. Ne brini o tome.

To je mala cena koju treba platiti. Posle svega, promena nije dobra.

Status kuo, to je naš moto. - Svi za predlog, kažite "da".

Svi protiv predloga, recite "ne".

Ne. - Ne.

Maca ti pojela jezik?

Nešto ti se koče reči.

Samo sam mislio da želiš da ćutim.

U redu. Da, ti ćeš se prilagoditi sasvim dobro ovde.

Radi po uputstvima, pitaj koliko visoko kad kažu da skočiš.

Reci kad budeš spreman da upoznaš najnesrećnijeg čoveka u Rokvelu?

Moj ujak. - Ed je tvoj ujak?

Na neki način. Jer ne govorimo. - Zašto?

Ne znam. Nije bitno. - Svako malo se računa.

Stvarno? - Da, mislim da je tako.

Oh, pa, veruj mi ovo, Hok. Nećeš biti ovde dugo. Samo prati tok.

To će ti puno olakšati stvari ovde.

Možda te iznenadim.

Biću iznenađena samo ako budeš još uvek tu, kad sneg pokrije kukuruzna polja.

Stigli smo.

Hok?

Jesi li gladan? - Veoma.

Znam te.

On je razgovarao sa tobom.

Džoni ne razgovara ni sa kim.

Jesi li videla to? - Da. Videla sam mnoge stvari, Edi.

Je li to prava košarkaška lopta?

Jeste li igrali?

Očekivao sam te da dođeš sutra.

Nisam imao gde da odem. Došao sam pravo iz maloletničkog zatvora.

Ne moraš da pričaš o tome.

Oh, čuj, ovde je nešto novca za sladoled i ključevi od skutera.

Skuter? - Da.

Dostavljaćeš novine u 5.00 a.m., pa gledaj da se navikneš.

Ti znaš da nisi neki slepi putnik?

Jesi li ste upoznao upravnika zatvora Kelija kad si bio tamo?

Videli smo se se samo kad sam došao i izašao.

Mora da si ga primetio, on je rekao da si najbolji košarkaš kojeg je ikada video.

I treba da znaš da kad Bad Keli kaže nešto tako...

on zna šta govori.

Imam igru. - Imaš igru? Šta bi to trebalo da znači?

Da mogu da pobedim bilo koga. - Takav stav donosi probleme ovde.

Tako je kako je, valjda. - Pa, nije ovde. Mi je ne igramo ovde u Rokvelu.

Nemate tim? - Nešto tako.

Ne razumem. - Hok.

Ko ti je dao to ime?

Nekoliko zatvorenika. Dali su mi ime. Ja sam izabrao prezime.

To je neobično. - Kodiak, Alaska. Rođen sam tamo.

Dugo putovanje. - To je lepota.

Slušaj, Hok Kodiak. Ako zezneš samo samo jednom, bilo koju stvar, Ok...

vratiću te nazad u maloletnički zatvor. Da li razumeš?

Možda vas iznenadim.

Samo me nemoj razočarati. U redu?

Nije ono što mislite. - Nikad nije.

Dakle, ovo je dom.

Hej!

Vrati se!

Neću te povrediti.

U redu je. Možeš da ustaneš.

Zašto se toliko bojiš?

Ja sam Hok. - Ja...

Možeš razgovarati sa mnom. - Ja...

Hej! Hej! Vrati se! - Ja...

Iznenađena sam da te nalazim ovde. - Samo pokušavam da izdam novosti.

Sa time?

Pitam te za piće. - Da, sto puta dnevno.

Nikada mi nisi dao odgovor.

Znam da ti želiš a i oni da znate koliko dugo će Hok ostati, zar ne?

Da. - Ovaj put će biti drugačije.

Ništa nije drugačije, Edi. Ni tvoje novine nisu.

Harvi će ga odvesti odavde čim nešto zabrlja ovde...

i nestaće kao plata u petak uveče. - Ne ovaj put.

Divim se tvom optimizmu, ali razočaravajuće je da si se vratio boci.

Život je promena.

Pomozi da se promeni onda. Pođi sa mnom na Pep sastanak.

Pep sastanak? Hoćeš da odeš na Pep sastanak?

Pep sastanak, Isuse. Verovatno ću izdati novosti, u redu?

Naravno, u redu. Kao i sa svim drugim, prestaću da pitam.

Šta ima?

Lepa logorska vatra. - Lepa vatra, Kolbi?

Toplo je. Noć je hladna.

Kolbi, ovo je Pep sastanak našeg arhineprijatelja.

Tako da ne mislim da je toplota problem ovde.

To je zaključano. - Koliko dugo?

Dugo vremena. - Šta ti radiš ovde?

Veoma me ružno fascinira čudna društvena piramida u školi.

To i mini suknje. Hajde.

Ti si smešan tip.

Šta se dešava, Rokvel? Rekao sam, šta se dešava Rokvel?

Šta ćemo radimo sutra uveče? Hoćemo li da igramo fudbal?

Rajan, Čad, Džoi, Majk, dođite ovamo! Požurite!

Hoćemo li da igramo fudbal? Hoćemo li pobedmo Vestfild?

Pobeđujemo Vestfild! Pobeđujemo Vestfild!

Mislio sam da si iznad ovih stvari. - Ne radi se o meni.

U stvari, bio sam zabrinut za tebe.

Naravno. - Mogu li da je vidim?

Jebeno dobro. - Ja ne.

Ništa se ne može uraditi. U redu, reci mi jednu stvar.

Zašto tako nežne kao Kolbi padaju na takve kao Bret?

Ne, on ga ne voli. - Tako izgleda.

On jednostavno ne zna.

On je kao marioneta u njenim rukama.

Ozbiljno, njegovi bicepsi su veći od njegovog mozga.

Pogledaću bliže.

Samo napred. Ja sam oštetio moju asocijalnu slika dovoljno.

Vidimo se kasnije. - Naravno.

Ko je to? - To je smešno.

Najnoviji projekat mog ujaka. - Pogledaj mu odeću.

Zaboravi odeću, pogledaj mu kosu. - Šta to ima u ruci?

Košarkašku loptu. - Šta je to?

Zaboravi. - Dolazi.

Jeste li se izgubio? - Samo sam hteo da te pozdravim.

Pa, zdravo. I sad zbogom. - Jesam li rekao nešto smešno?

Molim vas, izvinite nas.

Ne bi trebalo da budeš ovde. Pogotovo ne sa tim.

To je nezakonito. - Košarka?

Ne teraj me da objasnim. Zašto si ovde?

Nadao sam se da te otpratim kući.

Ne znaš ništa o školskim društvenim pravilima? - Šta je to, do kurca?

Ne moraš da se pretvaraš da nisi čuo. Želiš li da se vratiš u zatvor?

Znam. Žao mi je, ustanovu za korekciju ponašanja.

Pored tvoje kriminalne prošlosti, koju ne mogu da ignorišem, igraš košarku.

Problemi, Kolbi? - Oh, ne. Nije ništa. Ovo je Edijeva nova nada, Hok.

Naravno, shvatio sam to. Ja sam Harvi Kob. Fudbalski trener i šerif.

Moram ti uzeti to. - Šta da uzmete? - Ne.

Pusti ga, Harvi. Nije znao. - Daj mi loptu, sinko. - Zašto?

Daj mu loptu, Hok. - Neću.

Želiš li da se vratiš?

Šta je to, treneru? - Nešto što nećete nikad više videti.

Oh, moj Bože!

Bog ne donesi zakone ovde, ja ih donosim.

Mogu li da uđem? - Ovo je tvoj svet, jel' tako?

Jesi li dobro?

Da li ti je stvarno stalo?

Hej.

Hej!

Tako je ovde, pokušaj da razumeš. - Ne želim da razumem.

Vidi, ponekad se pitam, zašto bi neko želeo da živi ovde.

Znam da i ja ponekad poželim da odem iz Rokvela. - Onda idi.

Nije to tako jednostavno, a ja neću da ti objašnjavam.

Zašto me gledaš tako?

Zaboravi. - Ne. Ima nešto. Reci mi.

Način na koji si ti. To nisi ti.

Nisam ja? Ok...

To je kao da se pretvaraš. - Pretvaram se?

Možda se pretvaram sada.

Zašto si želeo da me ispratiš kući večeras? - Nada.

Nema nade. Ni za jedan dan. - Nada može biti noćna.

Gde si nabavio ovo?

Dosta sam čitao u korektivnom.

Mislim da je vreme da odem.

Pokušaj da spavaš, imaš novine da raznosiš, vrlo rano.

Dakle, tvoj ujak je našao Hoka. - Ne, mislim da je Hok našao nas.

Znaš, možda postoji mogućnosti da proveriš informacije.

Razmišljala sam da odem u Kodiak Ajlend. Možda tamo...

Bio sam tamo. Nećeš ništa tamo naći.

Naravno.

Znaš, ima jedna priča. Priča o dečaku i psu.

Zgodan, zdrav dečak sretne psa. Ali pas je izgladneo.

I pas pita dečaka: "Odakle ti hrana?"

"Kako ostaješ tako zdrav?" - "Imam posao."

"Čuvam vlasniku kuću noću. Dobijem dobru hranu."

"Ako pođeš sa mnom, i pomogneš mi, verovatno će i tebi dati hranu."

Pa je pas pomislio da je to dobra ideja.

Krenuli su zajedno. Usput se dečak oznojio.

Skinuo je majicu da obriše znoj sa čela.

I pas mu vidi tragove biča na leđima.

On pita: "Odakle ti to?" - Dečak kaže: "Pa..."

"ako zaspim na poslu, vlasnik me prebije."

Pas kaže, "Ja odlazim." - "Zašto?"

"Bolja mi je gladna sloboda nego masno ropstvo."

Dečak je pomislio da je to dobra ideja i otišao je, i nisu ga više videli.

Naravno, ovo je samo priča.

Tako sam i mislio. Zašto Edi nastavlja sa ovim, nikad neću razumeti.

Nastavlja šta?

Jesi li video šta isporučuješ?

Samo pogledaj, kolporteru. - Ne shvatam.

Jedino što treba da shvatiš je, da Edi Palmer pije previše...

i da ćeš završili sa raznošenjem novina za mesec dana.

Zašto ste tako neprijateljski, šerife?

Daću ti izbor.

Možeš otići danas, i tvoj život se nastavlja onakav kakav jeste.

Ako ostaneš, neće biti baš lep.

Dobro jutro.

Zaboravio sam da možeš da se smeješ. Barem meni.

Nisi došao kući sinoć.

Prevrnuo sam auto. Sleteo sam u jarak.

Moj Bože.

Znači, spavao si u autu sinoć? - Da.

Verovatno bi trebalo da prestanem da pijem. - Vreme za promene?

Da. - Izgledaš kao da ti je potrebna pomoć.

Hej, Edi. - Mmm?

Postoji li nada za noćno?

Dakle, košarkaška lopta je bila magično u redu?

Da. Videla sam da je bačena u vatru, i videla sam je sledeće veče.

Je li mogao da ima dve? - Ne.

Znaš, tokom godina sam primetio da su dve stvari slične.

Jedno je originalna magija, a druga je sranje.

Ipak, razlika je u tome što nisam nikad video istinsku magiju,

ali sam video mnogo sranja.

Veruj u ono što želiš, Luise, ali ta lopta je ustala iz pepela. Znam to.

Znaš li da će te ta stvar ubiti?

Znaš li šta te krofne rade tvojim arterijama? Kao da uzimaš glinu na slamku.

Nisam bio bolestan 17 godina. Ni prehlađen.

Nisam rekao da će se to dogoditi danas.

Penji se. Odbaciću te.

Hej! Hej! Pogledaj šta imam.

Spreman? Drži se.

Gospode. - Pa, to je...

Morate da vidite ovo.

Ko je taj tip? - Hok Kodiak.

Jebeno super. - Pazi na jezik, mladiću.

Zašto, zbog tog psa?

Džoni nije bio u vozilu u pokretu pa od...

Nek' sam proklet.

Je li ovo tvoj dom?

Lepo mesto.

Šta je, Džone?

Znam da možeš da govoriš.

Pričao si sa mnom.

Zašto ne pričaš sa nekim drugim?

Vidim anđela.

Ne.

Kofer! Kofer! U hodniku! U hodniku!

Ti si deo tima?

Ali... - Ali?

Prestareo sam.

Mogu li da pozajmim ovo? - Zato si ovde.

Kad se nesreća dogodila? - Davno.

Vremenska linija? Neki datum?

Pomoglo bi mi oko perspektive. - Ne postoji perspektiva.

Autobus je pao 1977. Imala sam tada 17.

Hok Kodiak je došao u Rokvel 17 godina kasnije.

I to je bilo pre dodatnih 17 godina.

Šta? - Ja imam 51 godinu.

Hoćete li da devojke igraju fudbal večeras? Mogu ih staviti u rezervu.

Navijačice bi to bolje. - Vidi treneru, imaju prednost na poluvremenu, Ok, ne vidim zašto...

Prednost? Tebi je 37-0 na poluvremenu prednost?

Prokletstvo.

Vraćaću ti ih. - Nećeš morati.

Autobuska nesreća? - Da. Na putu na finale državnog.

Autobus je sleteo sa mosta. Završio je na dnu reke.

Odakle ti obruč? - Džoni. - Džoni.

Niko ne zna kako, ali on je jedini koji je preživeo pad.

Tim je imao 25 pobeda u nizu. Mnogi veruju da je bio najbolji tim države ikada.

Da li zato ne igraš košarku? - Košarka je kao religija ovde.

Grad je bio zatvoren tokom utakmica. Sala je kao katedrala.

Mnogi ljudi veruju da bol od te večeri sprečava grad da se promeni.

Niko neće ostariti? - Nema patnje ili smrti, ni bolesti.

Čak ne postoji ni bolnica. - To nema veze jedno s drugim.

Pokušaj da kažem to ljudima u gradu.

Posebno Kolbiju. Znaš li da je njegov brat Majkl bio u autobusu.

Bad Keli je za njega mislio da je najbolji igrač dok nije video tebe.

Zato neće biti košarke u Rokvelu.

Ne mogu da kažem da je to bilo iznenađenje. - Koliko je loše?

Koliko i može. 57-0.

Šutiraj.

Odakle se ona pojavila? - Ustala je iz pepela.

Ne, stvarno. Gde si je nabavio? - Rekao sam ti.

Ućuti. - Nikad te ne bih slagao.

Šutiraj.

Talentovana si. - Da.

Da. Mislim da bi moglo da mi se sviđa ovde.

Hoćeš li da se provozamo?

Ne znam ko je odlučio da se sahrane zajedno.

MAJKL PALMER Niko ne govori o tome.

KEVIN KOB

Sada znaš zašto je Harvi takav kakav jeste.

Ne radi to.

Bojim se, stvarno. - To je samo igra.

To je mnogo više.

Mora da postoji izlaz iz ovoga , zar ne?

Nadala sam se da ćeš ga znati.

Hej.

Je li ti dosadno? - Ne, samo popravljam moped.

Pa, sportska dvorana je otvorena.

Oh, čoveče!

Želiš li da šutiramo malo? - Da.

Nebesa.

Jeste li čuli to? - Šta... šta čuli?

Anđeli. - Ma, nosi se.

Dobićemo neke utakmice. Šta ti misliš, Stambls?

Bolje ni sam ne bih mogao da kažem.

Reci. Šta je sad? - Oni su u sportskoj dvorani.

Sali? Košarkaškoj sali? - Ima li neka druga sala?

Hajde.

Društvo. Imamo problem.

Hok igra košarku.

Na zdravlje. - O moj Bože. Šta sam uradila?

Možda si se prehladila. - Šta je prehlada?

Kako se osećaš? - Džoni je zabavlja dobro. Otkačio je skroz.

Ne, stvarno. Ortak, bio si u pravu. Ovo je raj.

Lepo.

Zaboga, šta se dešava ovde? - Bog nema ništa sa ovim.

Daj mi to. Loptu, pametnjakoviću. Daj mi je.

Sinko, u velikoj si nevolji.

Šta ti kažeš? - On je frik. Šta da kažem?

Hej Bret, propustio si nešto između: zove se evolucija. - Zaveži.

Polako, neka zakon ovo sredi.

Baciću te u zatvor, frajeru. Šta kažeš na to?

Hej, Harvi, Harvi, Harvi da li postoji neki problem?

Da imamo problem. Problem stoji baš ovde.

Oni samo žele da igraju loptu. Baš kao tvoji momci.

Ne kao moji momci. Oboje znamo zašto se to ne sme dogodi.

Prosvetli me.

Želiš li da se nešto desi sa njim? Ili njom? Ili bilo kim od nas?

Sve je savršeno ovde. - To je tvoje mišljenje.

Edi, ja sam zakon. - Jesi! Ti jesi zakon, Harvi.

Ali čekaj. Kad si zadnji put uhapsio nekoga? - Pre 17 godina.

17 godina? Ako ga sada uhapsiš, razbićeš status kvo.

Ovo nije gotovo, Edi.

Još nisam rekao zadnju. - Prokleto tačno.

Jer mi imamo trening sutra. Sezona počinje u roku od mesec dana.

Da li je to jasno? - Ovo je tvoja odgovornost, Edi.

Idemo, momci. - Zdravo, momci.

Rokvel formira Košarkaški tim Beti Džin Dranski se prehladila

Džoni, duni u pištaljku.

Dobar dečko. Ok. Okupite se! Okupite se!

Počinjemo sa malim koškanjem, u redu?

Džoi, tvoj tim ima dresove. - Hok, tvoj igra bez njih.

Ne mogu. - Kako to misliš, ne možeš?

Bez dresa. Ne mogu to da uradim

Hok, bi ovo radilo, ja sam trener, ti si igrač. Jel' u redu?

Imam ožiljke na leđima. To se dogodilo kod kuće. Ne želim da pričam o tome.

To je bilo onda, ovo je sada.

U redu, u redu, pa kao i sve ostalo ovde, to je sada iza nas.

Na posao sad, momci. Gore i dole. Igrajmo!

Osećate li to?

Nije se istuširao. - Džoni, ostavi ga na miru.

Mislim da ću povratiti, treneru. - Džoi, pusti to.

Vidiš? Nije tako strašno. - Ne. Nije tako loše.

Šta se desilo sa autobusom, Džon?

Sve je u redu. Možda neki drugi put.

Dobro mirišeš. Mogli bismo izlečiti mucanje.

Ne mislim tako.

Bad Keli. Šta ti dođavola radiš ovde? - U prolazu sam .Svratio sam na kafu.

Niko ne prolazi kroz Rokvel tek tako, znaš to.

Stvari mogu da se promene. - Momak.

Kako je? - Momak? Bože, bio si u pravu, Bad. Taj dečak...

Nikad nisam video ništa slično.

On može da pređe 30 do 35 metara. Da predribla svakog.

On radi šta hoće. Može da igra dva protiv tri.

Uzima loptu i zakucava. - Nisam te to pitao Edi.

U redu. Šta si mislio?

Zamislite tog momka, koji nije imao topli dom, čak ni ime.

I jednog dana se samo... pojavio na kapiji.

Imao je samo krpe, u rancu i košarkašku loptu.

Kažeš li mi da nije trebao da bude tamo? - I bio je izgladneo.

Bio je toliko mršav, da je izgledao kao štapić za uši.

Pustio sam ga da uđe. Dao sam mu komad pite.

Dao sam mu dom. - Znači, on čak nema kriminalni dosije?

Ona nema nikakve lične dokumente.

Prokletstvo.

Reći ću ti jednu stvar.

Kad je Hok... Dali smo mu ime "Hok".

kad je stigao...

čuli smo zavijanje u mraku u večernjim satima.

Zavijanje? - Da. Kao glas psa.

Jezivi zvuk.

Ovaj stražar, zlo kopile.

On ga je upucao. I niko ne zna kako se to desilo,

ali sledećeg jutra, sat je pronađen u njegovoj kući... sa izujedanom rukom.

Video sam ga. Crvena bara. Iskrvario je do smrti.

Bad, to je prava priča.

Reći ću ti zadnju stvar.

Tokom godina, svakakvi dečaci su dolazili u instituciju.

Međutim, niko, mislim baš niko nije kao Hok.

Da li je to upozorenje?

Imaš li pitu?

Vidi, vidi. Je li to opasni momak?. - Vidi, vidi, je li to Bredova banda?

Misliš da si smešan? - Da. Imam moje trenutke.

Danas je navodno trening košarke. - Dobro si čuo, drugar.

Hej, možda bi da nam se pridružite.

Da, ali to bi bilo u suprotnosti sa zakonom.

Dobro je znati, profesore. U redu. Zabavite se svojom igrom, momci.

U stvari... - Oh, da. Super. Stvarno zrelo.

Ti nisi tako jak bez tvog ludog drugara.

Da. Gde je to nakaza, uzgred? - Znaš, ne znam.

Oh! Čekaj! U stvari, trebao bi da proveriš Kolbinu sobu.

To nije kul, čoveče. - Da. Pa, to nije kul.

Hvataj ga! Hajde!

Čekaj! Čekaj! Spremni? Misliš da si smešan, a?

Dovoljno? - Da, da, da!

Idi kući.

Kako si to uradio? - Šta?

Kako šta? Obrisao si pod praktično celim fudbalskim timom.

Nije to velika stvar.

Šta si ti, superheroj? - Teško.

Jesi li siguran? Nemaš ogrtač? Nemaš masku? - Ne.

Pa mogao bi i imati.

Oh, prokletstvo. Dobio sam par dobrih udaraca.

Daj da vidim.

Da, ovo će ti pocrneti.

Misliš masnica na oku? - Tačno.

Sranje. To je spektakularno.

Ohhh, vau. - Šta?

Ovde nije bilo nasilja od... - Od kada?

Ne znam da li mogu da objasnim. - Da, naravno, niko ne može.

Shvatio si šta se ovde dešava? - Nemam pojma, pa, kaži mi.

Menjamo se zbog tebe.

Ne zbog mene. - Ok. Da. Pa zašto onda?

Vidi, imam crno oko.

Ne sećam se kada sam zadnji put imao modricu.

Mislim... bolesti, starenje, smrt.

Cela stvar.

Koliko imaš godina?

Imam 34. - Moj Bože.

Vidi, promena je normalna za tebe.

Ali... ovde, normalno je, da nema promena.

Mislim da, prvo, to je prilično kul.

Biti mlad zauvek, ko to ne bi želeo?

Ali onda svaki dan počinje da ti se urezuje u glavu.

Mogao sam biti u autobusu. - Zašto nisi?

Džoi je previše kul.

Sportski tim nije moja stvar.

Ali sada... svako jutro se budim u nadi da sam bio sa njima.

Pa, sad si u timu.

Da. U pravu si. Jesam.

Tako da je vreme za promene? - Imam bolje pitanje, Luise.

Da li vreme postoji, ako se ništa ne menja?

Moram da razmislim o tome.

Ne. Nemoj. Izludeće te.

Mislim da je Aristotel rekao: "Vreme ne postoji, osim za promenu".

Pa, nisam Aristotel, ali od kad se u Rokvelu po drugi put zaigrala košarka

šmrkanje je postalo prehlada, prehlade je postala grip...

Šta je Havk? - Da...

Neka pitanja nemaju odgovor. Gde idemo kad umremo?

Koja je svrha života? Zašto je zabavno kad te izmlate...

Neki ljudi misle da je Hok Kodiak bio anđeo, drugi, da je bio đavo.

Ne verujem u raj ili pakao, ali verujem

da je Kodiak Hok bio stvoren iz određene svrhe...

da bude katalizator za promene.

Tri nedelje. - Edi ga je stavio u raspored.

Tri nedelje. - To je ono što sam rekao.

Mislila sam da je samo igra. - Generalna proba je večeras.

Isuse, Harvi. - Prava utakmica.

Je li on poludeo? - Ne želim da odgovorim na to.

I ljudi su uzbuđeni zbog ovoga? - Stvarno? Da.

Kakav nered.

Šta si našao o tom momku? - Ništa. Čist kao sneg.

Ne želim da budem štap za tri nedelje. - Nemoj meni to da govoriš.

Šta da radimo u vezi toga? - Imam neke ideje.

Nisam ponosan ni na jednu od njih.

Ovo nije vreme za ponos, Harvi Kob.

U redu. Skupite se. Rokvel na tri.- Ok.

Jedan, dva, tri, Rokvel! - Jedan, dva, tri, Rokvel!

Nazad! Nazad! Nazad! Nazad! Nazad! Nazad!

Nemamo imali ovakvu publiku. - Zato što smo sranje.

Vaš trener je farmer! Vaš zakon je sranje! Idite kući!

Džoi! Džoi, imaš 11 sekundi!

Hej, hej, hej, hej, hej, hej, utišaj muziku na trenutak. Moram nešto da kažem.

Samo želim da kažem, taj tim koji ste upravo pobedili...

je prošlogodišnji šampion Konferencije. Razbili ste ih! Dobar posao!

U redu, u redu, slušajte, slušajte.

Znam da bi trebali da proslavimo, ali imamo puno posla pred nama, u redu?

Moramo da krenemo u ofanzivu. Potrebne su nedelje napornog treninga.

Izledali smo aljkavi tamo. Imali smo...

Vajtov 50 c kafić

Ovo je zapravo veoma dobro. - Da. Ovo je fantastično.

Prestala sam da jedem ovo odavno. Koliko vanile možeš da podneseš?

To će se promeniti uskoro. - Da. Da li će i film u bioskopu?

PESMA OSTAJE ISTA

Sve će se promeniti. - Pitam se koliko puta sam videla film?

Moglo je biti i gore. Mogao je da bude "Otkačeni Reli.".

Stvarno mi je žao. - Zbog čega?

Sve ove godine sam te tretirala kao autsajdera.

Hvala.

U redu je. Svi smo autsajderi.

Niko od nas nije uradio ništa da zasluži ovo.

Ponekad nam se sranja samo sruče na glavu.

Da.

Kako je bilo igrati košarku danas? - Oh, to je... bio raj.

To bi i Hok rekao sigurno. - Gde je on uopšte?

Priča o košarci sa Edijem. Satima i satima. To je smešno.

Edi kaže da je rođen za tu igru.

Šta ti misliš?

Pa dao je 53 koševa od 87, tako da je zaista tačno.

To nije ono što sam mislio.

Volela bih da mogu da kažem. Volela bih da znam više o njemu.

Možda bi trebalo da ga pitaš?

Mogu li da uđem? - Da. Naravno.

Htela sam da ti se zahvalim. - Za šta?

Oboje znamo bolje.

Promenio si stvari.

Promenio si mene.

Po prvi put posle udesa autobusa...

osećam nešto.

Zbog tebe.

Ali ti si uplašena. - Prestravljena.

Ništa ti se neće desiti. - Neću se razboleti i umreti za nekoliko meseci?

Ne. - Ništa se neće dogoditi?

Obećavam.

Šta je sa tobom? - Kako to misliš?

Ti si...

Pogledajte se svi. Jeste li srećni?

Je li sve u redu u vašem svetu?

Praviš neke zaista velike greške. Posebno ti, momče.

Smiri se, Harvi. Sedi i pregrizi nešto.

Reci mi Edi, je li košarka zaista toliko važna?

Znaš da je više od toga. - U pravu si.

Izgubio sam sina te noći.

Izgubili smo mnogo momaka te noći.

Da li se o tome radi? Moramo li izgubiti nešto da budemo srećni?

Ne. Nije to, Harvi. - Pa, reci mi šta je onda, Kolbi.

Mislim da smo upravo krenuli dalje. - Krenuli?

Zašto to ne kažeš svojoj najboljoj prijateljici Beti Žan koja leži u krevetu u komi?

O, moj Bože. - Moj Bože.

Moramo je odvesti u bolnicu.

Nemamo bolnicu. Nemamo ni lekare. - Moramo da uradimo nešto.

Edi, ne možemo doći ili otići. - Mogu da je odvedem.

Ti si započeo ovo. - Veruj šta hoćeš, ali mogu da je odvedem.

Idi! Idi! - Sjajno. Idi i zezni i ovo.

Gubi se sa mog trema. - Mogu da pomognem.

Zašto bi želeli nešto od tebe? - Nemate izbora.

Šta se desilo? - Krv. Ne dobija dovoljno kiseonika.

Ona je u groznici. Odvešću je u hitnu pomoć.

Dobri ljudi, mi izazove sudbinu ovde.

Momak... samo kažem da imamo probleme.

Momak. Taj momak je nešto posebno.

Ne mogu da objasnim, ali on je ovde sa razlogom.

Upropastio nam je status kvo. - Harvi, ti si zatucan.

Ubeđen sam da postoje neki veći cilj. - Ne. Ne postoji.

To je moja ćerka. Moja ćerka leži bolesna u bolničkoj postelji.

U pravu si. Ona je bolesna. Želiš da budeš sa njom, ali zašto ne možeš?

Zato što smo zaglavili ovde. Kao i svi mi. Molim se da Beti Džin ozdravi. Zaista.

Ali zar ne mislite da ono kroz šta prolazi, a i vi deo nečeg većeg?

Deo života? Deo toga da budeš živ? Zar ne vidiš? Teško vama...

Kako joj je? - Budna je. Stabilno je.

Nisam imao prilike da te pitam u haosu, ali ti si joj porodica, zar ne?

On želi da te vidi. Druga vrata levo.

Čekaj. Kako si znao? - Znao šta?

Njeno stanje? Hipoksija. Da telo ne dobija dovoljno kiseonika.

Kako si znao? - Jednostavno sam uradio.

Za nekoliko sati bi bilo prekasno.

Znate me svi. Svi znate kako me zovete.

Sedi.

Ne možemo promeniti prošlost, ali ne možemo ni da živimo u njoj.

Hej. - Izgledaš mnogo bolje.

Čula sam da si me spasio. - Ne. Samo sam te doveo ovde.

Ne. Priđi bliže, Hok Kodiak.

Odakle si došao? - Iz zatvora.

Ne. Mislim... ne mogu da se setim poslednjih dana ništa osim tebe.

Videla sam te u svetlu i nisam se plašila.

Jesi li ti anđeo?

Pa, ti si moj anđeo.

Odmori se.

Razmišljao sam o tome puno. Evo, Dnevni se ponavlja. To je dosadno.

Ali razmislite o tome šta gubimo.

Nemamo bolesne u Rokvelu. Nemamo kriminal u Rokvelu.

Nemamo smrt i umiranje u Rokvelu. - To se ne odnosi na njega.

Mogu li nešto reći?

Bila sam 17-godišnjak 17 godina.

I stvarno sam umorna od sladoleda od vanile.

Prošlo je mnogo vremena, ali ne dovoljno dugo da se zaboravi bol.

Stvarno mislim da bi ljudi verovatno voleli da budu kao ja ovde.

Nismo ograničeni vremenom, nismo u senke našeg bivšeg, i

I ja volim ko sam ja.

I ne mislim dasam spremna da ponovo izgubim nekoga.

Ima li još neko da hoće nešto da kaže?

Dobro, izvadite svoje listiće pa ćemo prebrojati.

MAJKL PALMER

Ovo je jedino mesto gde se osećam živa.

Nije li to čudno?

Beti Žan se oporavila. - Čuo sam za to. Ceo grad zna.

Hok Kodiak čini čudo ponovo.

Ljudi se razboljevaju stalno i lekari ih leče. - Ali sve je dobro sa tobom?

Ne. - Onda ko?

Ko odlučuje ko će da bude zdrav ili bolestan, ko živi ili umire?

Ne znam. - Imam mnogo pitanja, Hok.

Vaše prisustvo ovde je svedočanstvo o univerzumu.

Ljudi se stvarno boje.

Harvi Kob kaže da si kao iz knjige Stivena Kinga.

Da li je bitno? Šta ljudi misle? - Svako malo se računa, zar ne?

Ne znam šta da kažem.

Ako meni nećeš da kažeš, kome bi rekao?

Čekam. - Video sam ovo mesto.

Ne mogu nabrojati koliko puta sam te video.

Moja duša je prazna tako dugo, a ona može da se promeni samo dolaskom ovde.

Ne znam da li je to prava stvar samo znam da sam zato ovde.

Kao da je moja kazna.

Tu mora da je mračno.

Ne razumem sam sebe. Ne očekujem to ni od tebe.

Grad je glasao da odeš. - Znači, nema više košarka?

Nisu glasali hoćeš li igrati košarku u Rokvelu.

Glasali su hoćeš li ostati ili ne.

Razumem.

Kako si ti glasala?

Hladni talas se približava.

I ujutru će kukuruzna polja biti prekrivena snegom.

Zahvalna sam stvarno za ono što si uradio za Edija.

Nije ni dotakao bocu otkako si došao.

Džoni je praktično normalan, i ja ne mogu da ti zahvalim dovoljno za Beti Žan.

Ali ja... - Šta?

Ne iznenađuje me.

Tako je otišao? - Otišao je.

I to je to? - Da, to su bile moje poslednje reči sa njim.

Ne, ne tu mora biti više. - Oh. Šta? Želiš srećan kraj?

Slušaj me gđice, i ne pokušavaj te floskule sa mnom. Objasniću ti nešto.

Taj grad Rokvel je danas kao i svaki mali grad u zemlji.

Ljudi dolaze i odlaze, idu u crkvu, uzimaju se, prave decu,

uzimaju kredite i i razboljevaju se i umiru.

Ti znaš zašto i želim da znam to se to nije dešavalo ranije?

Nemam pojma. - Kako to misliš?

Pokušavam da shvatim to ceo svoj život.

Hej. - Hej.

Samo sam hteo da se pozdravim. - Da.

Žao mi je što sam te razočarao. - Razočarao? Nismo li mi razočarali tebe.

Smo tim, zar ne? - Tako je. Tim.

Bože. Želeo sam da igram košarku.

Pravu igru. Celog života želim pravu igru.

Igrao si. Igrao si igru kako je trebalo da se igra.

Bad Keli je bio u pravu kada je rekao ste najbolji. Najbolji kojeg sam video.

Mogu li da dobijem prevoz do granice grada? - Ne, ne, ne. Zadrži to.

Previše je opasno za mene. - Ne. Ne mogu.

Zadrži ih.

Hvala.

Zašto? - Zašto još uvek štampam vesti?

Da.

Pretpostavljam da Rokvel je bio na vrhuncu onog dana kad je prestalo vreme.

Skoro savršen. - 25 pobedi niz. Savršen. - Pa, 25-0.

Hej! - Šta je sad? - Fotografija.

Šta je to? - Kada je snimljena?

Slikano je te noći pre nego što su ušli u autobus da odu.

Sveca mu. Moram da idem!

VELIKA UTAKMICA VEČERAS

Zašto si to uradio, Džon? - Šta uradio?

Ne foliraj. Ti nisi bio u autobusu,

jer nisi bio u timu. - Da, bio sam.

Fotografija. To je slika tima, i samo je tim otišao na državno finale.

Zašto si to uradio?

Mislio sam da se plašiš vode, Džon.

Neko je morao da zaroni po kofer! - Idi u pakao!

Da li se osećaš stvaran sada?

Reci.

Putovao sam na svaku utakmicu te godine.

Donosio lopte, punio termose vodom, i čistio plakare.

Nisu hteli da me povedu na tu utakmicu.

Kada sam se probudio, mislio sam da sam promaio, i da su otišli na utakmicu.

Ali onda sam znao.

Kofer je bio kao amajlija godine.

Pre svake utakmice bi dodali. nešto, slku, pertlu, obruč.

Bio sam tako ljut.

Sve ove godine.

Kako možeš da živiš sa tim?

Ti to zoveš život? Moj život?

Pretvarao sam se... A onda si došao ti sa košarkom.

Misle da sam se opravio zahvaljujuci košarci? Pustio sam ih da veruju.

Nisam više morao da glumim selu da sam lud.

Svih ovih godina si i bio to.

Patetičan si.

Šta ćeš sad da radiš? - Samo sam hteo da znaš da znam.

Gde ideš?

Hok!

Ne možeš da odeš!

Stvarno mi je žao. - Hvala.

Pogrešio sam u vezi njega. - Svi smo.

Da, ali ja sam bio seronja.

Smešna stvar je, on me je podsećao na mog sina.

Nisam se osećao tako još od gubitka momka.

Takav je život, Harvi.

Edi, ako želiš košarkaški tim, neću ti stajati na putu.

Treba li ti prevoz? - Da, ako ti nije teško.

Biće mi zadovoljstvo.

Ako ti ne smeta, ostaću ovde neko vreme.

Zdravo, prijatelju. - Hej, prijatelju.

Edi je... zabrinut. Mislio sam da dođem po tebe.

Izgledam verovatno grozno. - Da, izgledaš.

Samo je tako bolno da znaš je tamo sasvim sam.

Zvučaće banalno da čuješ to od mene....

ali Hok Kodiak će nekako shvatiti.

Hvala ti što si to rekao.

Misliš li da je ludo da mislim da je došao ovde da prekine kletvu?

Možda i nije bilo kletve. - Objasni.

Ako tražiš odgovor, nemam ga. Kao gde idemo kad umremo?

Koja je svrha života?

Zašto je toliko zabavno, kad ti momci razbiju jaja?

Šta planiraš? - Trudim se da se klonim nevolja.

Ne, ja... oduvek sam želeo da idem na koledž.

Diplomiram. Upoznam nekoga. Imam decu.

Znaš. Sve stvari koje sam izbegavao.

Mislim da to zvuči sjajno. - Da li zvuči?

Da.

Hajde.

Pa, kakvi su tvoji planovi sada, kad možeš da ih imaš nekoliko?

Da nestanem kao plata u petak. Ali imam nedovršena posla.

Kakva nedovršena posla?

Počela sam sutradan.

Osećala sam da Hoku dugujem pravu igru.

Napokon sam mirna.

Džoni je poslat u zatvor.

Harvi Kob je u penziji i prisustvuje svakoj utakmici u Rokvelu.

Pošto je grad postao normalan, Edi je umro nekoliko godina kasnije.

EDI PALMER

Njegovo piće je uzelo danak.

Vratio sam na sahranu. Rekli si da neću ostaritijednog dana.

Da li oni znaju? - Da.

Oni svi sumnjaju, kao što možeš zamisliti.

Utakmica. Jeste li dobili utakmicu? - Pobedili smo.

To je za Rokvel samo igra, tako da smo bili nepobedivi.

To je prava priča.

Kao dečak i psa. - Da.

I mislim da smo gotovi.

Zar nećeš da me tretiraš kao vanzemaljca u oblasti 51?

Ne ove nedelje. I nikada nismo vodili ovaj razgovor.

Hvala. - Imam još jedno pitanje.

Zašto sam ovo što jesam? - Verovatno si razmišljala o tome svih ovih godina.

Naravno.

Ne, prestala sam da razmišljam o tome.

A Hokovo telo? Jesu li ga našli? - Ne.

Zbogom, Kolbi.

Kako si, mama? - Dobro.

Preveo: suadnovic