Original subtitles

www.titlovi.com

Naređenje straži, otvarajte!

Ne! Ne!

Ovo je priča o Džastin...

i izgubljene časti.

Jadno dete. -Jadna Žulijet.

Jadna Džastin.

Jesu li vam rekli? -Zovite ih Džastin i Džulijet, molim vas.

Da, Velečasna majko.

Čekajte!

Džulijet!

Džastin, Džulijet,

Velečasna majka želi da vam kaže nešto.

Idite i vidite šta hoće.

Pitam se šta je sad.

Nismo učinile ništa loše.

Pričaj samo za sebe. Previše si dobra da bi bila prava.

Trebalo bi da naučiš:

nije pogrešno raditi nešto opasno, nego otkrićeš nešto.

Džulijet! -Nemoj biti tako šokirana.

Nemojte da vas čeka Velečasna majka.

Živele su u osamljenom manastiru.

Dve sestre, potpuno drugačije,

u izgledu, u temperamentu i očekivanjima.

U istini...

dobro mora često da pati od trnja života,

dok zlo...

skuplja samo ruže.

Deco moja, imam tužne vesti za vas.

Pre nedelju dana,

vaš otac je bio prisiljen da napusti ovu zemlju zbog svojih poverioca,

a sinoć, vaša majka je umrla od tuge.

Ali to je... -Ne!

Morate biti jako hrabre. -Onda...

hoćete reći da smo ostale bez svojih roditelja i bez novca?

Ne baš sasvim bez novca. Vaši porodični prijatelji su se aranžirali za vas,

da svaka od vas primi 100 kruna, što je značajan iznos,

koja će vam pomoći u ovom kriznom vremenu.

Kada ćemo dobiti novce? -Možete ih odmah uzeti.

Jadna moja deca, nažalost, ne postoji odredba za vas,

da nastavite vaše obrazovanje u ovom samostanu,

pa ćete morati otići još danas.

Da odemo? Ali gde ćemo ići?

Ne brini.

Imam jednog prijatelja ko će paziti na nas.

Verujem da nećete zaboraviti lekcije koje ste ovde naučile.

Ne, nećemo, Velečasna majko.

najbolja lekcija koju sam ovde naučila da pazim na sebe,

jer niko drugi neće.

Dođi. Dođi već!

Sveta Marijo, Majko Božja, šta će to postati od njih?

Građani, obratite pažnju! Danas je uslovljen novi zakon

pod pretnjom smrti,

dozvoljeno je da prosjaci,

i svi siromašni bez prebijenih para, mogu da zastanu

ili da prođu slobodno unutar gradskih zidina.

Pestupnici će biti kažnjeni javnim bičevanjem,

biće odvedeni na vešanje i tamo će biti pogubljeni.

Čujte naš današnji novi zakon. -Mogu li vam pomoći, mlade dame?

Da, tražimo kuću gđe Buison.

Da, idite levo.

Jeste li sigurni?

To je jedna od najpoznatijih kuća u Parizu. Ovamo, molim.

Šta je mislio time?

Ovo je kuća gđe De Busion?

Tako je. Desno, dušo.

Pažnja, devojke. Dve nove stanarke.

Malo su stidljive, ali ustaliće se.

Ja sam Džulijet,

a ovo je moja sestra, Džastin.

Izgleda mi kao devica.

Džulijet, ne verujem da ću ja ostati ovde.

Raskomotite se.

Možete naći krevete i na drugom mestu, samo ne tako meke.

U stvari, ja odlazim.

Ali zašti, dušo? U ovoj kući možeš ostati

devica mesecima.

Barem su ovdašnja gospoda ugledna.

Kad sam prvi put došla oavmo, bila sam devica svake noći.

Vrati se, dušo. -Pusti je da ode!

Tako je. Ona nije devojka za ovde.

Samo neki sitniš, molim vas.

Dajte sitniš jadnom, slepom prosjaku.

Pođite sa mnom, lepotice moja. Naučiću vas par trikova.

Ostavi je na miru. Ne vidiš da je ona pristojna devojka?

Gde si krenula, dušo moja?

Oče, moram naći neko bezbedno mesto da prespavam.

Imaš li nešto novca? -Samo 100 kruna, oče.

To je sve što imam na svetu.

Onda ćeš morati dobro da pripaziš na to, dete moje.

Gde je to? -Ovde, oče.

Ja ću pripaziti na ovo.

Monsijer de Harpin dolazi u moju crkvu svakoga jutra,

i ako dođeš sutra sa njim, predaću ti ovo sutra.

Živi tu u blizini.

videćeš da je jako prijatna kuća.

Kuća, oče? -Časti.

Dođi, dete moje. Nalazi se na kraju moje kuće.

Hvala vam, oče.

Neka Bog bude sa tobom.

Društvo, devojke.

Na noge, smesta!

Klaudin, nauči je trikovima trgovine.

Hajde, dušo.

Devojke...

Ko je to?

Monsijer de Harpin?

Rekla sam da mi pripremite krevet za večeras.

Možeš li platiti?

Da, monsijer.

U redu je onda. Uđi.

Uđi, uđi.

To će te koštati...

jednu krunu.

Odgovaraće?

Gde su novci?

Dala sam popu radi bezbednosti.

Rekao je da će mi vratiti sutra ujutru u crkvi.

Kakav pop?

Ali rekao je da idete tamo svakog jutra i da ćete me povesti sa sobom.

Zašto, glupa devojka?

Ti lažeš!

Ne lažem! Kunem se da ne lažem!

Ali...

ti nemaš novca.

Izgleda da nemam novca,

ni prijatelje, ni mesta gde da odsednem. -Slušaj.

Ja nemam sluge,

pa bi možda...

možda bih mogao da ti sredim da ostaneš.

Radiću.

Koliko jedeš? -Ne baš mnogo.

Samo hleba i malo supe.

Supe?

Ja...

jedem supu jednom nedeljno.

Ne, biće hleba,

i vode sa potoka, to je sve.

Pa, ne smeta mi, sve dok imam krov nad glavom.

Možeš spavati u drugoj sobi.

Hajde.

Izvoli. Lepo je, zar ne?

Sviđa ti se?

Ta odeća je predobra...

za jednu sluškinju.

Požuri!

Ali... Ali...

Ja ću se...

dobro postarati...

za tebe.

Požuri!

Hajde, nemoj se stideti. Da vidimo i ostalo.

Okreni se.

Divno!

Ekscelentno...

mislim na odeću.

Vredi najmanje...

tri krune.

Muškarci mogu biti jako zahtevni.

Znaš li kako treba ih zadovoljiti?

Pokušaću.

I zapamti,

ujutru u 6:00,

kuća mora biti potpuno čista,

i stepenice izglancane.

jer...

u ovoj kući,

ima i drugih ljudi.

Sujetni ljudi.

Zar je istina da prosperitet mora biti

svedok najgoreg ponašanja?

Moraju li nesretne duše uvek imati svoju čast?

Kakva besramnost, Džastin,

sad moraš da se patiš.

lzgleda da svoju nevinost čak ni ona nije mogla razumeti,

zlo je još uvek ležalo pred njom.

Zar ne vidiš šta si uradila?

Izvinjavam se.

Inače, ko si ti? -Ja sam nova sluškinja, gdine.

Kako se zoveš, luckasta devojko?

Džastin, gdine.

Ja sam monsijer Deroš, iznajmio sam prvi sprat.

Svakoga dana mora biti čisto.

Shvataš li? -Da, gdine.

A ponekad i uveče,

mora biti opet očišćena. -Da, gdine.

Dobro, onda, zvaću vas ako treba.

Da, gdine.

Hoću da odem tamo, i tamo i tamo...

svugde po svetu...

Draga devojko.

Hoću da odem ovde, ovde i ovde...

i ovde i ovde i ovde i...

Dođi ovamo. -Gdine?

Ovde.

Kaži mi.

Sviđa ti se ovo?

Mislim da je prelepo!

Upravo sam pričao sa monsijerom de Harpin,

u vezi tebe,

i složili smo se da u budućnosti,

da će biti mnogo prikladnije...

ako budeš spavala na spratu.

Da, gdine, ali vi ćete spavati ovde.

Tačno.

A ova prelepa mala tričarija će...

možda biti tvoja, ali ne sad.

Možda za dva ili tri meseca, mislim.

Ne ovde ili ovde,

nego ovde!

Ujela si me, đavolice!

Pusti me!

Vrati se!

Vrati se!

Šta se desilo?

Hteo je... Hteo je...

Hteo je da spavam sa njim.

A što nisi?

Luckasta devojko.

Ovo je moj plan.

Na spratu...

se nalazi jedna kutija puna nakita.

Moj plan je da...

noću, kada zaspi...

odeš tamo gore...

uđeš i ukradeš od njega!

Ne. -Da.

Ne! -Da!

Ne! Ne! -Da, da... kurvo jedna!

Ne! -Ti...

Ne!

Glupo dete!

Dođite i kupite prelepo žensko odelo u savršenom stanju!

Gdine, pipnite samo. Prelepo je, zar ne?

Koliko košta? -Tri i po krune, gdine.

Onda, gdine, koja je vaša ponuda?

Dođite i kupite, dođite i kupite! Dođite i kupite ovo odelo!

U savršenom stanju, uveravam vas!

Gospoda, senzacionalna ponuda za vaše dame!

Nećete naći bolju ponudu! Nudim vam jako dobru cenu!

Ne za pet, ni za četiri,

nego za sićušnih tri i po kruna!

Prelepo žensko odelo u savršenom stanju!

Senzacionalna ponuda! Životna prilika!

Vama na usluzi, gdine. -I vama, uveravam vas.

Ovo je ta kuća.

I ovo je ta devojka!

Dođi ovamo, ti!

Monsijer Deroš.

Monsijer Deroš, šta je povod vašeg iznenadnog povratka?

Kad sam stigao kući ovoga jutra,

otvorio sam sef,

i video sam da fali zlatni broš.

Šta?

Ali očigledno mene ne možete okriviti.

Ne, ne, vas ne, monsijer, ali nju mogu.

Sinoć, kad sam popio tu flašu vina koju ste mi dali,

spavao sam čvršče nego obično,

i sigurno sam jako brzo zaspao,

kada je ona čistila sobu.

I ovaj...

ona je jedina koja je mogla ukrasti broš.

Nisam ukrala ništa!

Ovaj... vidite, monsijer...

sve što ona ima...

se nalazi na njoj... i u...

u toj sobi...

gde ona spava.

Pretražite je onda! Pretražite je!

Ovde nema ništa. -Ili je dobro sakrila.

Hapsim vas zbog krađe.

A kazna je...

smrt! -Ne!

Ali ja nisam ukrala ništa! -Vodite je odavde.

Ne!

Tužan kraj, plašim se, jednog nemoralnog života.

A ja ću morati naći...

drugu sluškinju.

Hej, ti!

Dođi ovamo.

Dobrodošla, slatka.

Hrana je loša, ali društvo je dobro.

Koliko dugo planiraš da ostaneš?

Ne znam.

Hoćeš li mi reći šta te je dovelo ovde?

Izgledaš mi tako nevino.

Ali ja jesam nevina!

Lažno sam optužena da sam ukrala broš.

Znam, dušo.

Čuješ nas kako kažemo da smo mi nevine.

Tako je, svi osim nje.

Ko je ona? -Zove se Duboa.

Kaži bilo koji zločin,

i ona je kriva.

Pljačka, sa nasiljem.

Korupcija deteta.

Ubistvo. -Ubistvo?

Pola tuceta puta je dokazano.

Bez dokaza, možda desetak.

Biće obešena sutra ujutro.

To je to gubilište što sad grade vani.

Doći će gomila ljudi da je vide kako umire.

Hiljade.

Tako sam i ja želela.

Hajde. Sad je Duboina zadnja noć.

Priredimo žurku.

Hajde, Duboa! Ti otvaraš igranku!

Desna strana, stoj!

Dva čuvara odlaze. -Stražari nek prime smenu.

Okreni se nalevo, brzim maršom.

Ali... šta želiš od mene?

Ne želim ja tebe.

Trebaš mi. Da mi pomogneš.

Ali kako ti ja mogu pomoći?

Kažu da ćeš ti sutra biti...

Ne.

Sutra ja neću "otići."

Napustiću ovo mesto...

večeras.

I ti ćeš takođe.

Četiri muškarca grade gubilište

povodom mog bekstva.

Oni su moji prijatelji.

Planiramo moje bekstvo na nekakav atraktivniji način.

Ali... šta ja treba da radim?

Pre nego što svane,

baciće osvetljene baklje na dvorište,

A onda ćeš ti početi da vičeš, važi?

A to će proizvesti pometnju,

a onda će baciti uže preko zida.

A onda, bežanija.

Ti i ja, važi?

Ali zašto baš ja?

Zato što ti...

izgledaš tako nevino,

mala lopužo.

Siđite sad dole. To ću ja uraditi.

Odmorite se.

Znate li za priču o dve male ptičice?

Ptičica kaže drugoj: "luckasta si..."

i otišao je...

Spreman si?

Da.

Tiše malo.

Pomoć! Pomoć!

Vatra! Vatra iz neba!

Pomoć!

Pomoć! Svi ćemo izgoreti!

Ko je ona? Hajde, krenimo.

Ona dolazi sa nama.

Crkni u paklu! Ona dolazi sa nama!

Šta još čekaš? Dođi! -Hajde. Krenimo.

Hajde, Duboa. Opet ti.

Evo me, dolazim!

U međuvremenu,

Džulijet je dobro naučila svoju lekciju.

Osećala da je rođena da počini zločin,

i da to mora počiniti otmeno,

da ne postavlja granice svojoj sposobnosti za zlo.

Ovo je isti taj mladić.

Zašto je sad svake noći sa njom?

Uglavnom je mene preferirao.

To je bilo tada kada je mogao da priušti da plati, dušo moja.

Kurva!

Kad pomislim da koristi naše novce!

Zapamti šta sam ti rekla.

Čast se mora izbeći. To je sigurna katastrofa.

I siromaštvo se isto mora izbeći po svaku cenu.

Ali kako? Ako nas je voleo kao mlađe, i u žurbi...

Kod zločina, naravno...

što si podmulija, tim bolje,

a razvratništvo je bogato nagrađeno.

Sad! Radi kao što ti kažem!

Ovo su vojnici kod gradskih kapija koji su pazili na tebe.

Ima li još nekih vestiju iz Pariza?

Zatvor je izgoreo do temelja. Dvadeset osuđenika je umro.

Ti i ona ste bili jedini koji ste uspeli pobeći.

Strašno! -Da.

Šta je strašno?

Da su oni mrtvi ili da si ti živa?

Još neka naređenja?

Šta hoćeš da uradim?

Hoćeš da je poslužim tebi,

kao nekakvu vrstu hrane?

Sinoć su ti spasili život.

A sad hoće da budeš zahvalna.

Ja idem.

Stani!

Mi ćemo...

dajmo joj šansu.

Pa, draga moja,

ovde su...

Četiri fina, krepka muškarca,

svi su uznemireni...

da im daš svoju naklonost.

Sad možeš da biraš.

Šta još čekamo?

Gđo!

Gđo!

Stanite!

Stanite! Rekla sam, stanite!

Nazad!

Zašto si me spasila...

ako je bilo samo zbog ovoga?

Kako to misliš, "zbog ovoga"?

Lično, znam 10.000 žena u Parizu

koja bi dala sve da bude u ovoj poziciji kao što si ti sad.

Tako su privlačni ovi muškarci!

Pa,

dajem ti izbor.

Pridružuješ im se.

Ili postaneš jedna od nas.

Kradeš sa nama, boriš se sa nama,

živiš sa nama,

i ako treba, umireš sa nama.

Pa...

ona je jedna od nas!

Prihvatam je.

Odobravam je.

Ovde neće biti više nasilja!

Držite ruke dalje od nje!

Razmislite samo kako je vredna

njena nevinost nama.

Zaštitićemo je.

Nećemo je silovati.

Bolje za naše poslovanje.

Znači, ona je jedna od nas. -To kaže Duboa.

Ako ona pripada nama, šta još čekamo?

Zašto bi ti bio prvi?

Hej, a što bi ti?

Tako je.

Prestanite!

Prekinite!

Ti ostani ovde.

Sad ću vas sve ubiti!

Momci!

Nemoj se plašiti.

Kako si?

Nemojte me dirati! -Zašto si tako uplašena?

Neću te povrediti.

Gde sam ja?

Ko ste vi?

Zovem se Rejmond. Provodim dane slikajući.

Ovo je moja kuća. Živim ovde sam.

Koliko dugo sam ovde? -Pet dana.

Sve do sinoć, bio sam zabrinut za tebe.

Ali ne znate ko sam ja.

Kako se zoveš? -Džastin.

To je dovoljno za mene.

Nemoj se plašiti.

Uplašili ste me. Mislim da je bolje da ja sad idem.

Ne, nemoj. Molim te, ostani.

Ali... ja nemam novca. Ne mogu vam nikako plaćati.

Da, možeš.

Dozvoli da te naslikam.

Ne mrdaj.

Ne mrdaj!

Rejmond! Večera je spremna!

Sviđa ti se?

Da, jako mi se sviđa.

Džastin!

Pa, rekao si da želiš da me naslikaš.

Naravno da želim da te naslikam.

Ali isto tako i da te upoznam.

Da te volim.

Ali ne želim da te povredim ili da te uplašim.

Znam da si morala da se patiš.

Nećeš mi reći kako,

ali vidim to u tvojim očima.

Želim da te volim iskreno,

nežno.

Ne treba više ničega da se bojiš.

Rejmond!

Rejmond!

Moram ići.

Ali zašto? -Moram ići!

Ali Džastin!

Izvinjavam se, gdine. -Šta želite?

Dve osuđenice su pobegle iz zatvora prošle nedelje.

- "Osuđenice"? -Da, za krađu i ubistvo.

Šta mogu učiiti za vas? One nisu ovde.

Ali mogu da se kriju ovde bez vašeg znanja.

Vraćajte se! -Ko je tamo?

Ko je unutra? To je jedna od njih.

Džastin! -Pomozite!

Beži! -Pomoć! Pomoć!

Za njom!

Idite levo!

Uhvatiću te, Džasmin. Nećeš pobeći od mene.

Povređuješ me. -Rekao sam da ću te uhvatiti.

Čekaj samo.

Ko je tamo?

Prelepi moj mladiću,

ko si ti i šta radiš ovde?

Špijunirao si nas.

Pustite me!

Nisam mislio ništa loše! -Kaži mi istinu.

Gledao si nas! Ne! Ne, nisam!

Džasmin, dođi ovamo!

Ona je špijun!

Pokušala si, proglašena si krivim,

i osuđena si.

A sad slušaj svoju kaznu.

Ne razumem.

Ja sam Ševelije de Bresak.

Ova šuma pripada moj porodici.

Mogli bismo da te ubijemo kao lovokradicu.

Ali odlučio sam da poštedim tvoj život...

jer ćeš mi možda još biti od koristi.

Mlada si,

i imaš izvesnu dozu nevinosti.

Sudeći iz tvog odela,

najverovatnij si bežala od nečega ili od nekoga.

Verovatno obadve.

Vrlo dobro.

Ako si od poverenja,

nudim ti dve stvari: utočište...

i posao.

Dobro jutro, gđo.

Džastin?

Da?

Prati me.

Znaš, draga moja,

tu si sa mnom samo tri meseca,

ali ne znam šta bih radila bez tebe.

Hvala, miledi.

Prošle nedelje u Parizu...

strašno si mi nedostajala.

Ne razumem zašto si me preklinjala da ostaneš.

Žao mi je, miledi.

Dođi, Džastin.

Sad mi moraš pomoći oko kupatila.

Moj muž nije bio nemio prema tebi u mom odsustvu?

Nije pokušavao ništa?

Ne, miledi. -Ne, naravno da ne.

Moraš mi reći sve tvoje tajne.

Zapamti,

moramo deliti sve zajedno.

Sve.

Šta želite?

Ne tebe, draga moja. Naravno da ne. Samo uslugu.

Tiše malo! Vaša žena će vas čuti.

Tu je u sobi pored mene. -Znam.

Da li ta tvoja bliskost prema njoj

od čega si tako korisna?

Ali... ali zašto?

Ako još nisi znala,

porodično blago, sve ovo...

kuća u Parizu, rudnici... ukrakto, sve...

pripada mojoj ženi.

Ja samo posedujem 50.000 kruna godišnje.

Sve dok ona ne umre.

Svako jutro, kada se moja žena probudi,

spremi i donesi joj u krevet

neku čokoladu.

Biće to delo jednog trenutka,

da joj začiniš čokoladu

sa malo ovoga praha.

Zapamti, jednom sam ti spasio život.

Tražim tako malo u zauzvrat.

Razmisli o ovome.

Ali... ona je vaša žena.

Trebaće i hrabrost, zar ne?

A ako odbijem?

Onda ću joj reći da si htela da ubiješ samu sebe.

Laku noć.

Slatke snove.

Kaži mi, ogledalce,

ko je tako lepa na ovom svetu kao ja?

Dobro jutro, Džastin.

Dobro jutro, miledi.

Sipaj mi šolju čokolade, molim te.

Džastin, šta je problem?

Miledi...

Šta je?

Vaš muž, miledi.

Moj muž?

Šta ti je uradio?

Traži od mene...

da mu pomognem...

da vas ubijem. -Šta?

Ovo je neka šala.

Samo se igra šale sa tobom.

Vaš muž mi je dao ovo.

Rekao je da stavim ovo u vašu čokoladu.

Ovo je smešno. Daj mi to.

Pokazaću ti.

Siril!

Siril.

Vidiš? Hoće još.

Gđo.

Očekivala sam te.

Jesi li?

Da.

Svako popodne sanjam da će jednoga dana

biti kao kad smo se prvi put sreli.

Okupala sam se,

legla na krevet,

i čekala.

Jadna Emili.

Znao sam da ćeš ovoga puta tražiti

drugačiju vrstu zadovoljstva, ali sad...

evo me.

A ja želim tebe.

tvoje omiljeno vino, i moje ujedno.

Kao u starim vremenima.

Možda će se sve promeniti večeras.

Da.

Gđo, gđo.

Moja draga,

ima već godinu dana otkako si bio tako strastven.

Da.

Zato što nikada nije bilo tako uzbudljivo kao sad.

Zašto?

Stimuliše me kako vodim ljubav sa nekim

ko će uskoro biti mrtav.

Kako to misliš?

Tvoja smrt je jako blizu, draga moja.

Obrazi ti postaju bledi.

Tvoje oči...

Popila si mi vino! Moje omiljeno vino!

Kurvo! Izdajice! Ubico! -Ne!

Da, da. Sigurno.

Vino koje je popila moja žena bila je otrovana,

i umrla je u bolovima

sa tvojim imenom na njenim usnama.

Ti si je ubio!

Ko bi ti verovao?

Ko bi ti verovao, sa gomilom ubistava na tvojim grudima?

Ne!

Ne!

Ne.

Ne. Ne...

Oslobodi je.

I zapamti:

svaki policajac iz Francuske će te tražiti.

Sakrij se...

ako možeš.

Ustaj!

Na noge! Hajde!

Dođi.

Jadna Džastin.

Uz mere predostrožnosti,

a ipak upasti u ruke okrivljenih.

i postati njihov plen.

Priroda zabranjuje našim rukama

mogućnost izvršenja zločina

koji ne dolazi u sukob sa njenim potrebama.

Ravnoteža mora biti očuvana.

To može biti sačuvano samo kod zločina.

I stoga, zločini

služe prirodi.

U istoj šumi kroz koju Džastin beži,

njena sestra, Džulijet je uživala

u daljem profitu

njenog izabranog razvratništva.

Slatka Džulijet, u zadnjih par dana, ubijali smo i krali na svoj način

da bi stekle značajno bogatstvo.

Slažeš se da prostitucija može biti veličanstven izvor uživanja?

Sa popriličnim delom profita, naravno.

Slažem se.

Dobro si me naučila.

Nisam mogla tražiti boljeg učenika.

Što ne bismo mogle da se okupamo ovde?

Same smo.

Divna ideja.

Daj mi tvoju ruku.

Dođi tu gde je dublje.

Značajno bogatstvo, zahvaljujući tebi.

Ali neću ni sa kim da delim!

Jesi li uzeo sve iz kuće?

Sve. A Klaudin?

Otišla je.

Zauvek.

Dobro jutro. -Dobro jutro, gđice.

Možete li mi reći

da li je to neka crkva tamo,

pri kraju šume? -Ne, gđo.

Bio je samostan.

Dvorac Devoa. -Živi li neko tamo?

Četiri dobra čoveka, koji su se, kako kažu,

odrekli od svojih zemaljskih dobra i mislili su

da će im proteći dani

u meditaciji i učenju.

Mislite da će mi pustiti da ostanem tamo jedno vreme?

Ta četiri dobra ćoveka nisu nikad izašli van ovoga dvorca,

ali možete pričati sa njihovim čuvarom kapije.

Hvala.

Šta želiš?

Utočište, gdine.

Jesi li sama?

Nemam nijednog prijatelja na ovom svetu.

Gdine, preklinjem vas.

U ime četirih dobrih čoveka koji žive ovde,

molim vas, pustite mi da ostanem.

Smilujte mi se.

Dođi.

Dođi ovamo.

Tvoje ime? -Džastin...

Šta te dovodi ovamo?

Gdine...

Bili su okrutni prema meni, opljačkali su me,

lažno me optužili, zatvorili me,

napali, prebili i ganjali me.

Izgubila sam sve što sam imala. -Sve?

Nemoj se stideti. Odgovori na moje pitanje.

Još uvek si časna devojka?

Onda...

dobrodošla...

u dvorac Devoa!

Zovem se Klement. Emanuel,

otprati ovu mladu damu.

Obezbedi joj novo odelo,

i neka se osveži telom i umom.

Večeras ćeš nam se pridružiti na večeru,

i srešćeš braću,

i tvoje kolege goste,

zajedno sa našom vođom,

osnivače naše zajednice.

Hvala.

Hvala vam puno na vašoj ljubaznosti.

Mogu li znati ime osobe kome treba da se zahvalim?

Njegovo ime je...

brat Antonin.

Imamo novog gosta.

Čeka da bude prozvana.

Znači, ovo je Džastin?

Dođi, draga moja.

Stani pored mene.

Oni će biti tvoji novi drugovi.

Olivija,

Emilija,

Kordelija,

Floret.

I članovi - kolege našeg reda, Rafael,

Manuel,

Ezekiel,

i Klement.

Drugovi moji...

nama trebaju novi regruti.

Da, proviđenje nam je poslalo ovo meso

i najpoželjnije...

voće.

Ovi... ovi drugovi,

došli su kao i ti... bez drugova i sami.

I imaju samo jedan zadatak:

da nas služe svakim danom.

Pripremi se da im se pridružiš.

Uhvatite je! Uhvatite je!

Uhvatite je!

Ali gdine, meni su rekli da su četiri dobra čoveka

posvetili svoje živote meditaciji

i učenju! -Istina. Istina.

I predmet koji studiramo nije ništa drugo nego...

težnja za zadovoljstvom.

Pomoć!

Vrhunskim zadovoljstvom.

Začuđuje li te naša okrutnost?

Zašto?

Podeljeno zadovoljstvo ne mora neminovno značiti

da je veće zadovoljstvo.

Bolje da se koncentrišemo

samo na svoje lično zadovoljstvo.

Ovo...

više laska našim ponosima.

Ali što više prepuštamo naš ponos i naše ukuse,

više negoduju zbog zadovoljstva!

I tako, naša potraga ide dalje...

dalje i dalje i dalje i dalje!

Možda...

Možda ovo uopšte nema kraja.

Ali mi ipak tražimo. Zbog čega?

Zbog čega, ne znamo.

Ne znamo.

Ne znamo.

Zbog čega, ne znamo!

Koliko dugo sam spavala?

Dva dana.

Vreme tu nema značenje.

Koliko dugo si ovde?

Doveli su me na ovo mesto...

pre godinu dana.

Mora da postoji način da pobegnem ovde.

Mora da ima!

S vremena na vreme,

devojke odlaze i...

druge pristižu.

Kako odlaze?

Odjednom, bez ikakvog traga.

Nikad više ne čujemo za njih.

Možda ih oteraju.

Nakon toga što smo naučile ovde,

stvarno veruješ da će ih braća pustiti da odu žive?

Želim samo da umrem.

Ne smeš izgubiti nadu.

Koliko je sati?

Kasno je već.

Uskoro će opet biti noć.

Zovem te, Džastin.

Jer sam u tebi otkrio...

semenje pravog vernika.

Verujem...

u pravu sam...

a vi grešite, to ste hteli reći?

Odrazi se, draga moja,

odakle te je put pravednosti doveo ovamo.

Muke koja si pretrpela, bolove koje si podnela.

Ako su ovo voća pravednosti,

moguće da nije...

da ti predstavljaš za njih...

krajnje zadovoljstvo?

Ne razumem.

Stvarno ne razumeš?

Zar nije moguće da u tvom slučaju,

krajnje zadovoljstvo...

da ih podnosiš?

Ali...

ako je tako kao što kažete...

ja sam grešnica,

a vi ste časni čovek?

Najzad.

Najzad.

Shvatila si.

Moji drugari,

večeras ćemo slaviti jubilej našeg reda.

Brat Antonin.

Ima među nama nekoga kome je uspelo

da u kratkom vremenskom roku

potpuno shvati našu filozofiju.

Džastin.

Tačno.

Zbog njenog shvatanja, odlučio sam

da njen boravak među nama bude kratak.

Večeras...

ona nas napušta...

zauvek.

Ali zasigurno, brate Antonin, ti...

Doneo sam odluku.

Brate Antonin.

Džastin,

propala ti je proba

krajnjeg žrtvovanja u našoj potrazi

za zadovoljstvom!

Džastin, Džastin! Džastin!

Džastin!

Ne! -Hajde!

Ne! -Hajde!

Ne! -Hajde!

Džastin! Floret!

Floret? Džastin?

Otišla je. Nećete je nikad naći. -Gde si, Džastin?

Šta je, kočijašu?

Jedna žena je na putu, gdine.

Krajnje lepe stvari iz Afrike.

Ples, pisanje.

Gospoda, zaželećete da ostavite vaše žene!

I dame, videćete znamenitosti

koje vam nikad nismo doveli!

Mi činimo dobro...

Smirite se, molim vas! Smirite se, dobri moji prijatelji.

Započećemo našu predstavu! A sad, uđite!

Krčmarošu? -Gdine?

Jednu sobu za damu.

Žao mi je, gdine. Danas je vašar. Nemam sobu za izdavanje.

Ali dami je pozlilo. Zar ne vidite?

Radnja mi je pozadi, gdine. -Pokažite mi.

U redu, gdine.

Izvinjavam se, gdine.

Izvinite zvog ovoga, gdine.

Imam prijatelje u gradu.

Džastin, uskoro ću se vratiti.

Rejmond?

Volim te.

Dobar dan.

Jedan moj prijatelj je stigao sa jednom mladom damom.

Zamolio me je

da pazim na nju.

Bili ste veoma brzi, gđo.

Tamo je u mojoj radnji. Pratite me.

Draga moja.

Dobro je opet te videti.

To bi bilo sve. Prepustite je meni.

Odvešću je u moju kuću.

Da, gđo.

Znači, tu smo?

Pustite me!

A ti izgleda ne bi mogla bez korupcije, zar ne,

nevina mala kradljivice?

Sad dolaziš sa mnom!

Da, dolaziš sa mnom!

Moj Bože!

Tvoj Bog?

Koji Bog?

Zlo postoji na ovoj zemlji!

Otkako postoji zlo, mora da ima nečeg što treba i Bogu,

ili je samo on preslab da bi to sprečio.

Nisam impresionirana tvojim Bogom, znaš?

Pođi sa mnom!

Evo opet naše male drugarice.

Ćao, draga moja.

U redu, zauzmite svoja mesta.

Biće vremene i za to!

Ustaj.

Nisi ti tako bolesna da ne možeš da radiš.

Nisi više dete.

A sad skidaj, svoju odeću kao i ostale devojke

i penji se tamo gore.

Pa, kako je dama?

Dama, gdine? Ali ona je otišla. -Otišla?

Kako to misliš?

Vaši prijatelji, gdine, odveli su je sa sobom.

Moji prijatelji? Oni su moji prijatelji!

Izgleda da je došlo do neke greške, gdine.

Kunem se, gdine. Greška.

Davno, u dalekoj prošlosti,

dva deteta su bila ukradena od strane majmuna,

i odnešeni duboko u džunglu,

i odatle do plemena belaca koji su živeli na vrhu planine,

koji je bio tako visoko

da tamo sunce nije mogao da dopire.

Da, gospoda. Zato su tako beli.

A jedini,

još uvek živi potomak

je Palamita...

aplauz, molim vas... koja će se sama otkriti.

Tišina!

Tišina. Niste još videli sve.

A sad mora da se okrene

da vam pokaže svoju drugu stranu,

a vi ćete videti da je ona bela posvuda!

Hajde, Palamita, draga. Pokaži tvoj prelep šarm.

Okreni se, mala droljo!

Gledajte! Ona je ubica!

Dođite ovamo. -Vaša sluga, gdine.

Šta se desilo?

Uhvatili su jednu poznatu ubicu, gdine.

Ubicu? Koga je ona ubila? Običnog čoveka?

Ne, vaša ekselencijo. Markiza de Bresaka.

Šta sad rade?

Uhapsili su...

jednog kriminalca, ubicu.

Želim da pričam sa tom ženom, sama.

To je opasno, draga moja.

Ti si minstar kraljeve vlade. Nema tu opasnosti.

Naređuejm vam da stanete, u ime kralja!

Ja sam grof du Korvil.

Pustite devojku! Hoću da pričam sa njom.

Šta je razlog ovome?

Ta devojka je moja sestra.

Džulijet!

Džulijet!

Jadno moje dete.

Sve što si mi rekla, tebi se to desilo,

dok sam ja, uživala u svim vrstama zla,

uživala sam samo u zadovoljstvima.

Sve dok...

evo me sad tu,

ljubavnica bogatog plemića,

ministara kralja,

sa svojom kućom u Parizu,

nekretninom na selu,

i dva miliona kruna u banci.

Naučila sam...

iz svojih ličnih iskustava na ovom svetu,

da samo zli...

napreduju.

I mislim da...

ako mi dozvole da živim,

nameravam da promenim način svog života.

Ne, ne, sestro.

Ako si stigla samo do takvog zaključka, grešiš.

Moj rđav život se dokazao praznim.

Pretrpela si veliki dogovor,

ali na kraju, bićeš nagrađena.

Pravićeš nam društvo u našoj kući na selu,

gde te čekaju mir i sreća.

"Sreća"?

Jadno dete.

Zaista, istinsku sreću

možemo naći upražnjavnjem časti.

I ako Bog dozvoljava pravednost da bude proganjan na zemlji,

to je samo da ih pripremi za veliku nagradu...

u nebu.

Prevod: baglyaspeter

Preuzeto sa www.titlovi.com