Original subtitles

КУЋА ЗМАЈА

Побићу их! Све ћу их побити!

Издајници и зликовци! Усуђују се да ме нападну!

Ваше величанство... -Ја сам краљ!

Јесте. Јесте.

Ја сам краљ! -Јесте, Величанство.

Молим вас, Величанство.

Издајници и зликовци!

Ватра с неба.

Ово је рат! Објављујем рат!

Објављујем рат!

Капије су затворене.

Потрага напредује.

Зликовац ће бити нађен.

Не сме да нас уздрма овај...

Овај чин.

Дете... -Дете је мртво.

Његов бол је окончан.

Али то што су урадили мојој девојчици...

Да.

И платиће због тога.

Ко ће платити? -Онај чија је рука урадила ово

или била повод да се уради.

Шта ако руку која је то урадила не смемо кривити?

Богови нас кажњавају. Кажњавају мене.

Због ког греха?

Кћери, слушај ме.

Жалићемо јер морамо, али...

можда из овога изађе нешто добро.

Где су били чланови већа кад је убица угрозио њиховог краља?

И ви сте били угрожени? -Могао сам да будем!

Мој син је моја заоставштина!

Мој син је наследник Гвозденог престола!

Где си био ти?

Лорде заповедниче Краљеве гарде?

У постељи, Величанство, јер сам издао наређење стражи.

У постељи.

У постељи!

Уместо да чуваш светост моје породице!

Ово није време за оптужбе наслепо, Величанство.

Ускоро ћемо знати ко је ово урадио.

Ко је ово урадио? Шта? Зар се то доводи у питање?

Ко би ово урадио осим Краљице од Копилади,

Уображене пичке са Змајкамена?

Седи с друге стране залива на својој стени и смеје ми се.

Јебено ми се смеје!

Желела си да јој поштедим живот.

Ако смем, Ваше величанство. Стража је ухватила неког.

Ухваћени нам је познат.

Златни плашт, познат по суровости.

Ухватили смо га да бежи кроз Божју капију,

с главом детета у џаку.

Лично ћу га убити.

Било би добро извући што више информација из чувара.

Верујем да сте мајстор свог заната, лорде Ларисе.

Стално неко проучавање, протокол. Знамо нашег непријатеља!

Краљ може имати више од једног непријатеља.

Било би добро да утврдимо је ли ово дело ваше сестре...

или гајимо гују у недрима.

Имаш право, Гвоздена палицо.

То може бити било ко.

Било ко из ове просторије.

Лорд Џаспер има право.

У једном смислу, морамо утврдити шта се десило

и да ли смо у Тврђави још угрожени.

У другом смислу, наравно...

није важно.

Намеравате да окривите Рениру.

Да кажете краљевству да је ово урадила она.

Нећу ништа рећи краљевству. Нападнути смо унутар наших зидина.

У нашим постељама. Нећу да ме сматрају за слабића.

Већ те сматрају за слабића, Егоне.

Не!

Збрзано крунисање и бекство змаја

људи виде као предсказање.

Шапућу на улицама да би можда Ренира требало да буде краљица.

Па бисте је назвали: Чудовиште, Децоубица.

Урадио бих више од тога.

Погребна поворка. Нека виде дете.

Нека виде дело претендента на престо.

Оче.

Краљу? -Не.

Нећу да тело мог синчића

развлаче улицом као цркнутог пса.

Не развлаче, поштују!

Пратиће га до змајске јаме да буде спаљен као принц Таргарјен!

Ваше величанство... -Не!

Нећу да ико каже да не тугујем.

Џехерис ми је био унук, волео сам га. Нећу дати да умре узалуд.

Да ли ће је они који су

изабрали Рениру још подржавати кад чују за њену изопаченост?

Зар је се неће радије одрећи?

Џехерис ће за нас учинити више него хиљаду витезова у борби.

Имаћеш свој рат, Величанство.

Али ако мало сачекаш, удвостручићеш снагу.

Мајко?

Десница нам зацртава тежак пут, душо.

Али можда је прави.

Нека Тихе сестре припреме принца за последње путовање.

Иза њега ће јахати његова мајка, краљица,

а с њом и краљица-удовица.

Не желим да будем спектакл.

Краљевство мора да види ожалошћену круну.

Жалост најбоље исказују најнежније душе.

Мислим да ћете се сви сложити да краљ мора бити поштеђен.

Организоваће Џехерисову сахрану.

Траже да се возимо у колима иза његовог тела.

Не желим.

Ни ја.

Али кад се овако нешто деси...

ударац за краља је ударац за краљевство.

Кад људи деле нашу тугу,

постају нам ближи. -Не желим их близу.

Не познајем их.

Понекад се мораш претварати.

Зашто?

Ми смо представници престола. Имамо обавезу.

Хелена, оно што си видела кад си синоћ дошла у моју собу...

Ово је за мог дечака.

Унајмио ме је Демон Таргарјен.

Платио нам је пола одмах, пола кад се посао обави.

Ко смо "ми"?

Пацоловац. Унајмило га је домаћинство.

Не знам му право име.

Осмотрите дело Ренире Таргарјен!

Претенденткиње на престо!

Родоубице!

Искрено саућешће, краљице. -Нека богови буду уз вас, краљице.

Оскрнавитељке недужних!

Осмотрите дело Ренире Сурове!

Повредићете ме?

Нећу.

Али за Величанство не гарантујем.

Осмотрите дело Ренире Таргарјен!

Претенденткиње на престо!

Родоубице!

Оскрнавитељке недужних!

Краљице Хелена!

Шта се догађа?

Краљице Хелена!

Шта се догађа? -Покрет!

Краљице Хелена! -Краљице Хелена!

Жао ми је. -Краљице Хелена!

Краљице Хелена! -Хелена.

Краљице Хелена! Краљице Хелена! -Запни! Запни!

Клетва!

Клетва на Рениру Монструозну!

Још је нејасно како је проваљено у Тврђаву.

Дечакова глава је била одсечена. Хиљаде су присуствовале процесији.

И оптужују мене да сам имала удела у томе?

Изгледа.

Такве поруке се шаљу широм краљевства.

Морамо послати наше поруке које поричу зле оптужбе.

Учинићу то из ових стопа, али нисам уверен да ће бити добро примљене.

Морамо удвостручити страже, и овде и у Плавикрају.

Биће одмазде, овакве или онакве...

Постарао сам се за то.

Допусти да одлетим на Вермаксу. Ренис је потребна у Ждрелу.

Осматраћу кретање из Краљеве Луке.

Не.

Мора се рећи да је штета по наш положај немерљива,

у доба кад нам је верност најпотребнија.

Али то је лаж.

Да бих, након губитка рођеног сина...

ја урадила тако нешто.

И то баш Хелени.

Недужној особи.

Смрт принца Лусериса је представљала шок и увреду.

Ожалошћена мајка би могла

да потражи олакшање у одмазди. -Тврдите ли, сер Алфреде,

да ме је жалост навела да обезглавим дете?

Само сам мислио да, можда, исхитрен поступак...

Поведите рачуна.

Слао си убице да убијају децу у постељама?

Послао сам краљичиног осветника. -Шта си рекао том осветнику?

Шта си му рекао, Демоне,

па дечак лежи мртав, а мене оптужују за убиство?

Мисарија ми је обезбедила имена и обману.

Дао сам јасна упутства: Емонд, брат Егона Узурпатора.

Не могу да будем крив за грешку. -Не можеш да будеш крив?

Каква си упутства дао ако не нађу Емонда?

Никако нису подразумевала дете.

Рекао си да ти је циљ да се пролије крв Хајтауера,

ако не Емондова, онда било чија.

Не. -Ранио си ме.

Ослабио моје право на престо, моју способност да скупим војску,

мој положај у сопственом већу.

Рекао сам да нисам.

Не верујем ти.

Коначно смо дошли до тога.

Не могу да ти верујем, Демоне.

Никад ти нисам сасвим веровала, иако сам то желела. Жудела.

Сада сам видела да твоје срце припада само теби.

Кад сам била мала, то сам схватала као изазов.

Сада сам старија и изазова имам напретек.

Верно сам ти служио. -Јеси ли?

Или си ме искористио као оруђе да се докопаш украденог наслеђа?

Кад ти је сер Ерик донео круну, зар ти је нисам ја ставио на главу?

Да, али пре тога,

водио си ратни савет док сам се ја порађала сама у постељи.

А после, док сам размишљала да размотрим услове које је непријатељ...

Лудост! Да се одрекнеш престола мог брата због лажи Ота Хајтауера...

Мог престола, Демоне! Мог!

Мислим да си искористио моје речи као изговор. Да се светиш.

Да удовољиш тами коју кријеш у себи у корицама, као сечиво.

Мислиш да сам некакав монструм. -Не знам шта да мислим.

Не знам ко си. Или коме служиш.

Зар нисам пошао у Харендвор да окупим војску у твоје име, Ренира?

Твоје!

Прихваташ ли ме за своју краљицу и владарку?

Или се и сада држиш онога што мислиш да си изгубио?

Што мислим да сам изгубио?

Ниси изгубио, предао си.

Јер си мислио једино и само

на своју славу, а не на мог оца коме си био потребан у патњи!

Твој отац је био кукавица који је знао да сам ја јачи син,

да сам ја вођа, плашио се да буде у мојој сенци.

Такво је твоје мишљење о брату?

Знаш га боље од мене, који сам растао уз њега?

Мислиш да те је прогласио за наследницу због твоје мудрости,

због твоје честитости?

Како се усуђујеш. -Или те је искористио као оруђе

да ме постави на моје место јер ме се плашио?

Јер је знао да га твоја заоставштина, насупрот мојој, неће засенити?

Није те се плашио, Демоне!

Није могао да ти верује.

Ништа више што ти ја могу веровати. -Био је будала.

Тражио је величину, а бивао све мањи због проливене крви.

Видим да ћеш и ти доживети исту судбину.

Погубио си дете.

То је била грешка.

Јадан си.

Оче?

Тражили сте ме, Величанство?

Кад јутро сване,

узми Лунокрилу и мотри Краљеву Луку.

Морам им знати следећи корак.

Бићу опрезна.

Ослањам се на тебе, Бела.

Лети високо и држи се подаље.

Не смемо дозволити нове грешке.

Мој отац?

Мора ићи својим путем.

Ако смем, господару.

Јеси ли неком рекао?

За кога ме сматрате?

Неког ко тражи опроштај.

За то што сам ја урадио, нема га.

Шта је ово?

Подсетник на јуче, мислим.

Процесија је ишла кроз блато. Заменићу.

Сместа.

Ноћ је била дуга, сер Кристоне. Нисам јео. Ако бих могао...

Пркосиш мом ауторитету, сер Арик.

Не пркосим.

Бели плашт је симбол наше чистоте.

Наше оданости.

Краљевска гарда је свето поверење.

Хоћеш ли тако лако укаљати нашу древну част?

Погрешио сам, лорде.

Исправићу грешку.

Где си био кад је Џехерис убијен?

С краљем Егоном.

Значи, ниси био у приватним одајама где си могао да спречиш злочин.

Величанство је желело да забави друштво у престоној дворани.

Да си помислио да одеш горе... -А где сте били ви, лорде заповедниче?

Зашто краљица Хелена није добила заклетог заштитника?

Кад је крунисана...

Твој брат је лопов и издајник круне!

Добро знате колико ме то боли.

Како да знамо да у потаји не делиш његова осећања?

Одрекао сам га се пред краљем.

Били смо једна душа у два тела, да.

Да делим његова осећања, побегао бих с њим.

Прво нас је твој брат издао.

А онда је млади принц...

убијен током твоје дужности.

Луди сте. Луди. Не смете мислити да сам то ја урадио!

Није битно шта ја мислим!

Осрамотио си наше редове.

Сад мораш да се искупиш.

Како ћу то урадити?

Отићи ћеш на Змајкамен и убити Рениру у њеним ходницима.

Онако како је она хтела Емонда.

Вратићемо принцези истом крвавом мером.

Сам? -Издаје те храброст, сер Арик?

Није питање храбрости.

Замак је брањен од непријатеља, сада поготово.

Како ћу ући?

Твој близанац тамо служи такозваној краљици.

Помешаће те с њим ако одиграш своје.

Заклели смо се да служимо часно, не да се служимо обманама.

Убиј претенденткињу и окончаћеш рат пре но што почне.

Ако нас виде заједно... -То не смеш да допустиш.

Шаљете ме у смрт. -Или тријумф.

И славу.

Хоћеш ли поћи?

Или да преиспитам твоју оданост краљу?

Како ви наредите...

господару.

Пропустила си вечеру.

Нисам била гладна.

Мислим да нико није био.

Превише празних места.

Знаш ли куда је отишао?

У Харендвор, мислим.

Понекад мислим да га мрзим.

Тешко је с очевима.

Шта памтиш о мом ујаку?

Учио нас је да ловимо рибу.

И певамо морнарске песме.

Био је слаб на колаче.

А...

О сер Харвину Стронгу?

Био је нежан. И неустрашив.

Звали су га Костолом.

Мислим да нас је волео.

Наравно да јесте.

Недостаје ми Лук.

Демон их је послао да ме убију.

Нисам био ту.

Био си са мном.

Заправо, поносим се...

што ме сматра таквим противником

да жели да ме убије у постељи.

Плаши ме се.

И треба.

Дечак је израстао у мушкарца.

Не. Не овде.

Кајем се због онога с Луком.

Тог дана сам изгубио живце. Жао ми је због тога.

Драго ми је што то чујем.

Задиркивали су ме, знаш.

Зато што сам другачији.

Подсећам те, кад принчеви изгубе живце,

често други страдају.

Сиротиња.

Као ја.

Како је?

Исто.

Пијаца је све слабија због блокаде.

Граду сигурно још није понестало хране.

Мислим да није, али се народ плаши.

Они богатији гомилају све што могу.

Данас сам пешачила два сата да нађем пиле за котао.

И платила га трипут више.

Људи су себични.

Не могу да кривим никога за оно што бих и сама радила, да могу.

Ти не би пустила да деца гладују док пуниш своје подруме.

Срећа па немамо довољно златника да бисмо сазнали.

Краљ нам је обећао помоћ.

Је ли рекао када?

Плашим се, Хју.

Видим да ти све те авантуре нису поправиле изглед.

Добро ми дошао, брате. После месеци одсуства.

Недостајао си ми.

Побио си много гусара? -Више од тебе, сигурно.

Шала због које ћеш зажалити кад вечерас будеш јео сам.

Већ жалим. Сломио сам зубе на бисквитима, Адаме.

Реци да ти се код куће крчка козји гулаш.

Имаш среће.

У сваком смислу.

Чујем да те је лорд Корлис лично одликовао због службе.

Јесте. -Пловићеш с њим?

Кад му поправе брод?

Ја сам међу десетак бродовласника позваних

да се што пре прикључе твојој флоти.

Није дао понуду.

Искрено, радије бих и да је не да. -Не буди блесав, Алине.

Служба код Морске Змије ће ти донети богатство.

Да имам такву шансу, искористио бих је.

Зато што ниси видео исто што и ја.

Рат се спрема, Адаме. Прави.

То је још једна прилика да се истакнеш.

Подсети га колико вредиш. -Не требају ми услуге.

Али, брате, дугује ти. Дугује нама.

Је ли гулаш са шаргарепом?

Не верујем овој тишини.

Демон је побегао кад нам је његова рука најпотребнија.

Оданост му никад није пријала.

Жели да буде свој господар.

Он је краљ супружник.

Али није краљ.

Нисам ни ја, али се сналазим.

И ја сам сматрала да је круна моја. Тешко је помирити се с тим.

Сада је Висерис мртав и сва права се преиспитују.

Не мислиш ваљда да ће је Демон изазвати?

Не у том смислу.

Али не може ни да јој допусти да му заповеда.

Штета.

Утврдио сам да је то сасвим пријатно.

Повероваћемо му на реч.

Ако заузме Харендвор, све ће бити опроштено.

А дотле, ја сам овде.

И Мелис.

Нећемо допустити да краљица посустане.

Госпа Мисарија, Величанство.

Свесна си јучерашњих догађаја у Краљевој Луци?

Јесам.

Реци ми какву си улогу имала у томе.

Немам никакве везе с тим.

Знам да си петљала с узурпаторима.

Да си им помогла да ми ускрате моје законито право.

Искористила сам неизбежно. Сада жалим.

Сигурна сам.

Ко си ти?

Заточеница.

Дала сам Демону два имена.

И то је све. А ни толико нисам хтела.

Рекао је да је то цена моје слободе.

Тврди ли другачије?

Отишао је.

На колико?

Седам дана. Или заувек. Не знам.

Ради он то.

Зар не?

Сад ме се сећате.

Рекао је да ће те узети за жену.

Рекао је да носиш његово дете. -Шала није свима била смешна.

Изгледа да је опет то урадио. Дао обећање па...

Збрисао. -Тргујеш тајнама Црвене Тврђаве.

Имаш невидљиву мрежу у Краљевој Луци. А сада,

кад се душман спрема да удари на мене...

Не могу ништа осим да тражим да испуните реч свог мужа.

Не би ми користило да те ослободим.

У најбољем случају, губим предност.

У најгорем, издаћеш ме на још грђи начин.

Није ми у интересу да вас издам, Величанство.

Тако кажеш.

Доведена сам у Вестерос без ичега.

Мучила сам се у служби, крала,

продавала тело за новац или хлеб.

И слушала сам,

стицала поверења.

Постала сам вредна моћним људима.

Мало по мало, стекла сам за живот.

Кућу. Имање.

Дом.

Онда су ми све спалили.

Ко? -Хајтауери, претпостављам.

Десници се није свидело кад сам показала зубе.

Али хвала му.

Предуго сам себи постављала за циљ да будем неко.

Сада видим да је то била жеља детета.

Демон...

Ото Хајтауер...

небитно.

Никад ме неће прихватити.

Могла сам и да останем дроља.

Како си зарадила ожиљак?

О, не.

Сине мој.

Ко су они? -Пацоловци.

У краљевој служби.

Шта су урадили?

Шта си урадио?

Пацоловци!

Наредио сам да их обесе.

Црв који ми је убио сина признао је да је имао саучесника.

Није могао да сигурношћу да каже ко је.

Тако да... -Идиоте!

Пазите како се обраћате краљу.

Краљ је мој унук, а мој унук је глупан!

И горе од глупана! Побио је недужне људе!

И једног кривог.

И обесио на градске зидине да сви виде!

Уроти се против краља и узвратићу стоструко.

То су очеви, браћа и синови!

Њихове жене и деца нам се сада окупљају на капијама

да плачу и проклињу ти име!

Крвљу твог детета купили смо њихову подршку.

Сузама твоје мајке,

дали смо горку жртву оскудицама које следе.

И све си то одбацио.

После свега што сам учинио за тебе.

Непромишљено.

Немарно.

Самоповлађујуће.

Ја сам бар предузео нешто.

На напад на круну нисам одговорио... чиме?

Нарицањем? Улизивањем женама рибара?

Неће ме сматрати слабићем. -Управо сада,

вест о Ренирином монструзоном злочину шири се краљевством.

Велике куће оклевају. Морају стати уз нас.

Желим да проливам крв, не мастило.

Морамо да деламо.

Сер Кристон Кол је делао.

И шта је...

сер Кристон Кол урадио?

Послао је сер Арика да убије Рениру.

Самог?

Издаје се за свог близанца. Брилијантно.

Нека нам је Бог свима у помоћи.

Време је да Краљица Кучка плати.

Пристао си на ову шалу без консултација са мном?

Или већем?

Уместо здравог разума, показујеш непромишљеност

и унижаваш нас у очима душмана!

Непромишљен си, ситничав...

Зар никад не помислиш на оца?

Његову...

уздржаност, промишљеност...

Достојанство?

Јебеш достојанство.

Желим освету.

Мој отац је мртав.

Јесте.

И зато смо сиромашнији.

Имао је право за тебе.

Поставио ме је за краља.

То мислиш?

Скини своју значку, сер Ото.

Ти си десница мог оца...

не моја.

Скини је.

Не би се усудио.

Јесам се усудио.

И то ме баш стимулише.

Штене безобразно.

Сматраш да си лукав, али без јаке Деснице...

да те води...

Дај је Колу.

Ваше величанство?

Доказао си да вредиш више него стотину стараца.

Моја нова Десница биће челична песница.

Зажалићеш због овога.

Дај му је.

Разрешен си.

Не знам да ли ти верујем.

И осећам да си још опасна.

Али одржаћу реч моје куће ако кажеш да ти је дата.

Можеш да идеш.

Ваше величанство.

У луци је брод Велариона, иде за Мир преко Пентоса.

Постараћу се да те прими.

Нисам тако наивна да те пустим да луташ слободно.

Ја сам...

Хвала.

Сер Ерик, Мисарија нас напушта.

Нека покупи своје ствари

па нека је неко одведе и укрца на Корвин.

Ваше величанство.

Тренутак!

Сер Ерик.

Мислио сам да сте унутра. -Жалостан мањак будности.

Непријатељ је близу, добри господине.

Покушајте да спавате, Величанство.

Хвала, Елинда.

Сер Ерик.

Чудан дан.

Немам спокоја. Ја ћу дежурати вечерас.

Ноћас морате спавати. Тражићу пиће од мештра.

Можда би било најбоље.

Хвала, Елинда.

Сер Ерик.

Верујте ми, нисам имао избора.

Не разумем.

Брате!

Не ради то.

Преклињем те.

Ти си нас изневерио, Ерик.

Трчи, Елинда!

Трчи и нађи сер Лорента!

Величанство! -Сер Лоренте!

Пођите са мном!

Који је од њих Ерик?

Рођени смо заједно.

Ти си нас раставио!

Али још те волим, брате.

Величанство.

Ерик.

Опростите ми.

Не. Не!

Незнање и таштина.

Знаш, као и ја, да се Егон мора држати под контролом.

Као и сер Кристон. А њих двојица заједно...

Сер Кристон није умерен.

Његова оданост се не сме доводити у питање. Ако буде рата...

Он га је и осигурао.

Млад је и необучен. Вера му је у челику и костима.

Не сагледава далекосежно.

Нико од њих.

Немају на уму добробит краљевства,

већ ситно задовољство освете.

Егон је још поводљив.

Смрт детета га је погодила.

Не могу остати овде.

Прогнан из већа...

и гледам како нам планови пропадају. Вратићу се у Стариград.

Хајтауери још имају снагу

а ти имаш сина који ће љубазније прихватити упутства.

Дерон ће нам бити од помоћи наредних недеља.

Боље иди у Високи Сад.

Тирели се морају притегнути. Њихови вазали се колебају.

Уразумићу га док те нема.

Крв ће му се охладити. Временом ћеш се вратити.

Млади су као паунови.

Цика и перје.

Ми ћемо победити и донети мир. Још верујем у то.

Све док се ти и ја чврсто држимо.

Згрешила сам.

Не желим да слушам.

Превод: Александра Рајковић