Original subtitles

www.titlovi.com

Mi smo ga pimetili, druže milicioneru.

Ostali smo bez cigara, a hteli još da pušimo.

Kad on izlazi iz žbunja. Zovnemo, a on beži.

Kako je izgledao? -Kako? Nikako. Srednje visine.

Ali potuljeno. Šešir, nosio je i kaput.

Još je imao i tašnu. Ali videli smo ga samo s leđa, nije se okrenuo.

I potrčao je da ga ne stignemo.

A potom? -Pobegao je. A onda je Dmitro pogledao u šumi žbun.

A, evo, bolje da nije. Pitajte ga, on će vam bolje reći.

Samo nije baš pričljiv? -Šta ima da se kaže?

Vama je to već svejedno, navikli ste.

A meni će ovo što sam je video ovako ostati za ceo život.

Zato se nema šta reći, sve ste i vi videli. -Videli smo.

Idite do kola, odvešće vas u Odeljenje, za zvaničnu izjavu.

Hvala vam na velikoj pomoći.

Naš ubica, Oleg Nikolajevič.-Oleg Nikolajevič, ima još nešto. Idemo?

Oprezno.

Tu je ležalo telo ubijene žene, a ispod njega je ovaj trag.

On vodi po trajektoriji bekstva zločinca.

Napravićemo otisak i fotografije. Verujem da trag pripada vašem ubici.

Oh, Fenječka, uplaši me. -Andrej, šta još tu radiš?

Vidiš koliko je sati? -Mažem cipele. Sramota koliko su prljave.

I gde si sve do sada uopšte bio? -Pa znaš sve. Na dežurstvu.

Kakva dežurstva usred noći? Skoro sviće.

I šta uopšte radite na tim vašim dežurstvima?

Fenječka, mi dežuramo, doprinosimo društvu i štitimo

ljude od raznih bandita i kriminalnih elemenata.

I potraga je sve ozbiljnija, skoro uz pucnjavu. Kao na filmu.

Ti, Andrej, ili na službeni put ili na dežurstvo uvek usred noći.

Baviš se državom a porodicu ne viđaš.

Fenja... -Idi da spavaš. -Da.

Dobro jutro, majore. -Dobro jutro, kapetane.

Dolazi šef.

Dobro jutro, pukovniče. -Zdravo, zdravo.

A gde je Bragin? -Verovatno se uspavao. -Jasno, što i pitam?

Šta imamo? -Žive rane, rasporen stomak, odrezane grudi.

Isečena i razbacana odeća, tragovi silovanja.

Tu je još i krpa, sa tragovima krvi, verovatno žrtvine.

Svedoci su je uzeli s puta. Videli su ubicu da njom briše tašnu.

Ili tako nekako. -Nekako je obično nikako.

Jel to sve? -Ne. Otisak cipele, verujemo da pripada ubici.

E to je već zanimljivo. Idemo.

Pozdrav, druže pukovniče. -Zdravo.

Poranili ste, je li sve u redu? -Da, da. A kod vas redovno?

Kako da vam kažem? -Reci! -Gore je drug major stigao.

Kakav major? -Poručnica Ovsjnikova je bila dežurna,

sinoć na elektrovozu... -I? -Radila je Šumski pojas.

To razumem, a dalje šta? -Pa... -Jesi to progutao jezik? -Idemo.

Majore, pa ja nisam ništa uradio. Mislio sam da je ona...

Kako da to kažem kulturno?

Niske društvene odgovornosti. -Slušaj, pazi šte ćeš dalje reći.

Pratio si devojku u vozu, na stanici i u šumskom području.

A onda si je i napao. -Ne zna se baš ko je koga napao.

Sve je jasno. Poručniče, vodi ga. Neka da pisanu izjavu.

Ira, hajde sad bez protokola, kako se i šta desilo?

Ja sam ga primetila. -Aha. -Ispod portreta...

I on je mene primetio. Ušla sam i on je ušao.

Krenula sam ka selu duž Šumskog pojsa, on za mnom.

Sačekao je da zađem dublje i napao me. Spopao, zapravo.

Dalje sam odreagovala kako su nas učili samoodbrani. -Ira, bravo.

Dobro si uradila, samo to nije on.

Nikako ne liči na ubicu. -Ni naš monstrum ne liči na ubicu.

A ima i alibi, jer dok je pratio Irinu... poručnicu Ovsjanikov,

naš ubica je bio u Novočerkaskom parku.

Vesela noć. Šta ćemo sa ovim? -Prišij mu 15 dana za huliganstvo.

Neka posedi i porazmisli. -Aleksandre Semjonoviču,

zar ne mislite da je nepravedno? -Šta? -Nije ništa uradio.

Nije Irki, a da je stvarno bila žena 'niske socijalne odgovornosti',

na znamo kako bi se završilo. -Eto, ona bi ga sama isprašila.

A i ona je sovjetski građanain kao ostali.

I zakon i nju štiti od napada, kao ma kog sovjetskog građanina.

Dobro. Dosta o tome. Idite, radite.

Ira, presvuci se.

Toliko snage da se dođe do ovoga. Ali više ne, nažalost.

Čime je izazvana vaša odluka? -Ne mogu ja to više. Ne mogu.

Jeste sigurni, Andreje Romaniču?

Nisam više mlad da jurcam po parkovima, ni zdrav... -Razumem.

Velika šteta. Vi ste tačni i odgovorni, a takvih je malo.

A i kod kuće, moja žena, Fenječka, buni se...

Prebacuje mi da odlazim iz kuće, da mislim o drugima, a nimalo o sebi,

o porodici. Da bi trebalo da sam više kod kuće, i u pravu je.

To je sad naša opšta nesreća. Moja se samnom zbog posla dvaput razvela.

Govorim joj da misli na decu, ona meni da baš ja na njih ne mislim.

Kaže: ubiće te na poslu, pa ko će da ih podiže? -Eto.

U redu, Andreje Romanoviču. Na saradnji hvala.

Ako se predomislite, biće nam drago da se vratite. -Hvala vama.

Što si danas takav?

Uplašio sam se za tebe.

Bez potrebe. Kao što vidiš, snašla sam se.

Ovaj put.

Ira, ja nemam ništa protiv tvog posla, ni u kom slučaju

ne tražim da ga napustiš.

Samo tražim da ne srljaš.

Ako sledeći put to bude pravi ubica,

i ti ne budeš spremna, a on ispadne jači...

I ponavljavam, ne želim da te ograničavam.

Ne mogu da te izgubim.

Dobro.

Neće više biti vozova po noći. -Obećavaš? -Obećavam.

Hvala ti.

Ira, kasnimo! Jesi li spremna?

Idi ti sam. Ja ću kasnije. Moram kod lekara.

Pitala sam Lipjagina da dođem kasnije. -Nešto se desilo?

Ništa, samo redovan pregled. Idi, idi, posao te čeka.

Drugovi, bio sam u Moskvi. Stanje tamo nije baš jasno.

Na vrhu visoko cene hvatanje batajskog manijaka, ali podsećaju

da se od nas očekuju krajnje drugačiji rezultati.

Zato drugovi, treba da držimo kurs sa Perestrojkom.

I da radimo i radimo, svako na svom mestu, bez odmora.

E neka je rekao. -Imate neki predlog, druže majore? Slušam!

Upoznao sam se sa materijalima i došao do zaključka

da bi naš ubica mogao biti vozač. Verovatno vozač kamiona.

To bi objasnilo njegovo često premeštanje po regionu.

Izvinite, Viktore Petroviču, iz čega izvodite taj zaključak?

Iz svih prikupljenih informacija, kapatane.

U čemu značajnu ulogu igra i vaš službeni zapis.

Zar niste i vi iskazivali takvo mišljenje?

Od tada je prošlo dosta vremena. Situacija se izmenila. Zar ne?

Od tada se situacija promenila samo u tome da je žrtava više.

Nisam čuo da ste odustali od onoga što ste tvrdili pre par godina?

To jest, smišljeno ste štetili istrazi da sabotirate slučaj?

Ili to radite sada, pokušajima da nas navedte na krivi trag?

Ja ne odustajem od svojih reči, druže pukovniče.

Ali to što vi... -Drugovi, da se ne udaljavamo od slučaja.

Viktore Petroviču, šta proizilazi iz vašeg predloga?

To da treba sprovesti masovnu kontrolu svih šofera u oblasti.

Uz svo uvažavanje, Viktore Petroviču, gde da nađem tolike ljude za to?

Skinite ih sa Šumskog pojasa. -Tako.

Znači, specijalna operacija Šumski pojas se zatvara?

Jesam li dobro razumeo? -Niko ne otkazuje operaciju,

samo deo ljudi preusmerite na kontrolu šofera.

Namam višak ljudi! -Imate ih više nego dovoljno, pukovniče.

Samo ih treba naterati da normalno rade.

Dosta su se izmotavali. Moskva traži rezultat.

A vaši izgovori o nedostatku kadra su klasična demagogija.

Evo vam ovde sedi psiholog. Ne radi jebeno ništa.

I to samo u ovom kabinetu. Cilj je utvrđen, zadaci su jasni.

Nikoga ne zadržavam. Čekam izveštaj.

Ne stoj, sedi.

Ekaterina Vasiljevna, je li nešto ozbiljno?

Šta ti misliš? -Znate me od šesnaeste godine.

Nikad nisam imala problema. -Nemaš ih ni sad.

Osim jednog velikog povoda za radost.

Kako se zove? -Ko? -Tvoj kavaljer.

Trudna si. Evo uput za analize pa dođi kod mene.

I šta dalje? -Na šta misliš?

Čeka me posao. -Možeš na posao, nije zabranjeno.

Samo bez noćnih dežurstava i prekovremenih.

Manje stresa i više boravka na svežem vazduhu.

Uzeo sam i grablje. Ovde je sve sređeno.

Sve je popravljeno. Stari bi bili zadovoljni.

Dobro je. Sad par meseci ne moramo da dolazimo.

Ranije smo dolazili jednom godišnje, a sad sve češće?

Možda zbog godina. Ne zna se ni koliko je nama ostalo.

Što to govoriš? Pred nama su najbolje godine, kad ti ja kažem.

Dobro. Odoh da ovo bacim.

Ustanite. Sud zaseda.

Molim vas, sedite.

Optuženi, i vi sedite. -Želim da dam izjavu!

Ja, Čikatilo Andrej Romanovič, oklevetan sam od strane KGB-a.

Moj slučaj je skroz isfabrikovan. Kao etnički Ukrajinac,

smatram da je to na nacionalnoj osnovi!

Čikatilo, sedite.

Druže sudija, mogu li da optuženom postavim pitanje?

Izvolite. -Optuženi, tvrdite da su vam smestili agenti... -Agenti KGB-a?

Državne bezbednosti? -Da! -Na nacionalnoj osnovi? -Da!

A šta je onda sa slučajem Aleksandra Nosova?

O tom ubistvu istraga je saznala na osnovu vaših reči.

Samo od vas. Telo je nađeno tek posle vašeg svedočenja.

I na onom mestu na koje ste ukazali vi. -Da, da, da, da...

Našli su. Ma kakovog Aleksandra Nosova? -Aleksandra Nosova

kog ste vi ubili i zakopali. Uzgred, materijali i snimci...

sa ispitivanja dostupni su sudu.

Ne znam o čemu vi pričate. Moj slučaj je isfabrikovan od KGB-a!

Uvaženi sude, vi lako možete da proverite moje reči.

Još dok sam radio za novine kao dopisnik,

sve svoje članke potpisivao sam pod imenom Ukrajinac.

A ne kao Moskalj. Pogledajte arhive.

U svim mojim člancima stoji prezime Čikatilo. Sa O.

Jer ja sam Ukrajinac, a ne Moskalj!

Čikatilo, sedite ili ću vas udaljiti iz sale.

Zato što sam ja Ukrajinac...

Dovešću stražare, Čikatilo. -Hvala bogu, drugovi,

što je kod nas Perestrojka i sloboda govora...

Da? -A poručnice, slobodni ste? Sedite.

Pa, Ira, kaži "dragička". -Dragička.

Nastavljaš da radiš elektrovozove. -Aleksandre Semjonoviču,

došla sam upravo da vam kažem da odustajem od terenskog rada.

Znači, ja sad ovde samo sedim, a potčinjeni sami biraju gde će?

Možda da ja sam radim taj "Šumski pojas"?

Ili ćeš mi još narediti da idem po vozovima i dežuram u žbunju?

Druže... -Dosta više! Dovde ste mi sa svojim zahtevima.

Nisam vam ni baba ni mama da vam dadiljam.

Nećeš da radiš? Nećeš? Onda daj otkaz!

Ispada da nema niko drugi da ide po vozovima.

Pa i nema. Bragin je sve uzeo da proveravaju vozače kamiona.

Sad imamo dve specijalne operacije. I svaka zahteva pun obim.

Samo ljudi imam isto koliko sam i imao.

Razumem, druže pukovniče.

Nastavljam da radim Šumski pojas. -Tako je.

Ira, odmah je trebalo tako, a ne da čekaš da planem.

Ako može lična molba? -Reci. -Aleksandre Semjonoviču,

htela bih da za moja dežurstva kapetan Vitvicki ne zna.

Mh. Idi.

Naravno, svaka saradnja, druže kapetane.

Ali ne razumem, kako vam mi možemo pomoći?

Izvolite. Naš kadar, Vera Mihajlovna.

Kapetan Vitvicki iz milicije. -Vitalij Inokentič. -Drago mi je.

Kako mi da pomognemo? -Vršimo kontrolu svih transportnih firmi.

Treba da se upoznam sa dosijeima vozača i, ako može, pričam sa njima.

Gde ste bili 8. marta ove godine?

Izvinite, ne znam bez kalendara. Ja druže kapetane,

ne vodim dnevnik a memorija mi je obična, ne pamtim mesecima unazad.

Po ovome, tih ste dana putovali u Šahti. -Moguće.

Ne znam. Pogledajte putne naloge. -Jeste li usput kupili putnike?

Kakve putnike? To po pravilima naše službe nije dozvoljeno.

A ako vas devojka usput zamoli? -Šta s tim? Ja sam oženjen.

Ne trebaju mi devojke na rutama. -Dešava se, naravno.

Greške se dešavaju. Kad si po nekoliko dana za volanom.

želiš da se prošetaš, legneš, pa i da se isfuraš.

Da se isfuraš? To sa slučajnim saputnicama?

Zašto slučajnim. Eh, komandire, kakvih sve ima na putu...

I, mogu li da idem? -A? A, svakako. Hvala vam.

Loše drugovi. Rekao sam, energija Perestrojke je faktički rezultat.

A vi nemete ne rezultata ni energije. Druže kepetane,

nadam se da ste zauzeti izveštajem koji juče od vas nisam dobio?

Šta ste radili juče? -Isto što i prekjuče, i pre tri dana.

Po vašem zadatku, ispitivao sam šofere.

I zašto rezultat vašeg posla nije u formi dokumenta?

To je nemar, druže Vitvicki. -Po meni, to se zove drugačije.

Prikoči, kapetane. -Kako ovo da shvatim?

Shvatite... kako hoćete.

Grupa se zanima očitim budalaštinama.

Naš zločinac nije vozač kamiona. -Da? -Ne tražimo iglu u plastu sena.

Druže pukovniče, mi tražimo crnu mačku u mračnoj sobi.

U sobi u kojoj nema ničega. -E sad si se razotkrio.

Ne obraćajte mi se na "ti"! -Ti bi da ti se obraćam sa uvažavanjem?

Za koje to zasluge? -Kapetane. -Zovite me kako vam volja.

Ali od kada vi vodite grupu samo ovako sastančimo,

a zapravo tapkamo u mestu! -Svaka čast, kapetane.

Sad ti više ni veze u Moskvi neće pomoći.

Takav ste čovek. Bitno vam je samo da odstranite radnika,

dok je ubica negde na slobodi, pa možda i sada ubija.

Ako nekog sada i ubija, to je na tvojoj savesti Vitvicki.

Zato što juče nisam predao izveštaj? Čujete li vi sebe?

Gubi se odavde! I bolje ti je sam daj otkaz, da ne bi popio i kaznu.

Momci, imate pet kopejki, fali mi? Niste valjda stipse?

Sanja, šta si se izbedačio? Rekli smo ti da nemamo.

Idemo, ima još 10 minuta. -Momci, svaka čast. -Sanja, prestani.

Traži od nekog. Vidi koliko je ljudi.

Za bioskop mi niko neće dati.

A ti traži dve kopejke, kaži da telefoniraš mami.

Tri puta po dve i još će ti ostati kopejka.

Teto, izvinte, imate li dve kopejke?

Izvinite, da nemate dve kopejke? -Šta ste pitali?

Da nemate dve kopejke da telefoniram mami?

Budi iskren, treba ti za nešto drugo, jel da? -Fali za bioskop.

Eto. Nije lepo da se laže.

Muškarac uvek treba da govori istinu.

Pet kopejki, hoće biti dosta?

A kako se zoveš? -Aleksandar. Aleksandar, Saša.

Ja sam Andrej Romanič. Ili samo čika Andrej za tebe.

Nemam ništa sitno, Saša.

Nemam sitnine, Saša.

Ali kod kuće imam video-plejer.

Doneo sam ga iz Mađarske, sa službenog puta.

I 25 kaseta. Imam razne. Ramba, i Terminatora. Jesi ga gledao?

To je železni robot koji pomaže ljudima, spašava ih

na zemlji za vreme Apokalipse. I razne, kakvih nema u bioskopima.

A neke sa Brus Lijem? -Imam, iako ja takve baš ne volim.

Ali ih imam. -Mogu li da pogledam neki sa Brus Lijem?

Ako baš tako želiš...

Idemo.

Saša, moja kuća je u drugom pravcu. Tamo, nije daleko.

Izvini!

Baš nam se posrećilo. -Miledi.

Da li biste pravili društvo dvojici mladih džentlmena

u ispijanju alkoholnog napitka? -Hvala, ne pijem.

Još i ne pije. Pa ni mi ne pijemo, mi uništavamo...

Ne boj se. Mi smo normalni momci.

Momci, šta se ovde događa? Ja sam viši poručnik, Ovsjanikova.

Iz milicije. -Joj, bojim se, bojim. Gde si izgubila uniformu

poručnice? -Viša poručnice. -Pitam, šta se ovde događa?

Ništa. Stojimo i družimo se. -A devojka želi druženje s vama?

Ne. Ja moram kući.

Jesi li se uplašila? -Ne.

Ne laži sama sebe.

Zar nisi mogla skromnije da se obučeš?

Sama provociraš. Znaš kako je govorila moja baka?

Ne zavodi. Ljudi su slabi. Ako je u muzeju izložba,

sa zlatom i dijamantima, i ugase svetlo, nešto mora nestati.

Bez obzira kakvi ljudi su u sali. Ne treba da provociraš.

Govorite kao moja mama. -Mamu možda vredi poslušati.

Šta vi uopšte hoćete od mene? -Da stigneš kući bez problema.

Hvala. Došla sam. Ovde živim. Sve najbolje.

Opa. Moja milicija će da me zaštiti.

Vitalije Inokentiču!

Vitalije Inokentiču, zovu vas iz bolnice.

Dobar dan. Je li kod vas Irina Ovsjanikova, poručnica?

Soba 305. -Spava. -A ko ste joj vi? -Muž.

Doveli su je sa autobuskog stajališta.

Ne znam detalje šta joj se tamo desilo.

Ali po anamnezi, ima mnogo hematoma, potres mozga,

ali bez preloma i unutrašnjih krvarenja. Imala je sreće.

Još nešto. Izgubila je bebu.

Šta? -Razumem vaš položaj. Ali tako rani pobačaj nije opasan

i ne ostavlja posledice na ženu. Biće još prilike.

Imaćete kad.

Hvala.

Želim da dam izjavu. -Već ste dali dovoljno izjava. -Želim...

Ovo je slobodna zemlja. Ja sam 40 godina radio za komuniste.

Radio sam pošteno. Verovao u pobedu komunizma.

A sad ispada da je to sve bila laž. -Niste dobili reč. Sedite!

Ali najveća laž dešava se ovde i sada.

Optužuju me za strašne stvari zato što sam Ukrajinac.

Zahtevam drugog advokata. Hoću da me brani Ukrajinac!

Kakvog advokata? -Onog kog mi dodeli Narodni pokret Ukrajine.

Iz Kijeva, koji živi u Kijevu. -U redu, optuženi,

pribavite odgovarajuću dokumentaciju da se povežemo s tim vašim advokatom.

Kakvu dokumentaciju? Na koju adresu? Nisam je zapamtio!

Nisam više mladić. I ne moram sve da pamtim.

Dobro. -Hoću drugog advokata! -Dobro. Ima li on ime?

Da. Ševčenko, Stepan Romanovič Ševčenko.

Živi u Kijevu. -Optuženi, pre ste rekli da je Stepan Romanovič

ime vašeg navodno pojedenog brata. -Pravi budale od svih!

Ovo je drugi. Zahtevam advokata. Ševčenka, Stepana Romanoviča!

Vidim u vašem zahtevu pokušaj da se suđenje prolongira.

Ne znam o čemu govorite! Vi hoćete da me zbunite!

Kapetane! Vitalije Inokentiču!

Dobro jutro. -Nije tako dobro, kapetane.

Tamo su ljudi po zahtevu Bragina. Inspekcija iz Ministarstva.

Tražiće izvor curenja informacija putem kojih monstrum

saznaje o dejstvima milicije na njegovom hvatanju.

Kao i o toku operacije Šumski pojas. Pogodi ko je prvi na spisku?

Nisam iznenađen.- Razumem da si na ivici nerava.

Ali te molim, vladaj sobom. -Ne brinite se.

Ne brinem se za tebe, već za odeljenje.

Hvala za savet.

Preuzeto sa www.titlovi.com