Original subtitles

Drugovi, sve znate. Tu smo da opet uradimo psihijatrijsku ekspertizu

i ispitivanje osumnjičenog Čikatila na uračunljivost.

Ivane Pavloviču, svi smo mi ovde s tim dobro upoznati.

Zato dajte da odmah počnemo. -Kolege, sačekajte trenutak.

Razjasnimo nešto. Nad Čikatilom je već sprovedena ekspertiza?

Nije li utvrđeno da je uračunljiv? -Sasvim tačno,

ali sud traži da to ponvimo. -A nedavni atentat na njega na sudu?

Da, bio je napad. Rođak jedne žrtve ga je napao.

Uhapsili su ga, ispitali i pustili. -A je li Čikatilo mnogo povređen?

Ne. Lakše telesne povrede metalnim prutom po glavi.

Povređena mu je kožna pokrovica. To je sve.

Uvedite pacijenta.

Čikatilo, Andrej Romanovič?

Anđeli, anđeli...

Da li me čujete, Čikatilo?

Ja vidim anđela.

Sedite, sedite.

Andrej Romanovič, znate li zašto ste ovde?

Prestanite. Na sudu ste se juče ponašali sasvim drugačije.

Ja ih... -Odbijate da odgovarate na naša pitanja?

Da ili ne?

Da, da. -Hvala, Galina Vasiljevna.

Naš cilj, Andreje Romaniču, je da utvrdimo jeste imali mentalne bolesti

u momentu izvršenja zločina. Kažite, jeste bili svesni posledica?

Građanine Čikatilo,

da li ste u detinjstvu bili podrvagavani seksulanom nasilju?

Kakvom nasilju, oprostite? -Seksualnom!

Nisam... -A čega je bilo?

Nas je... ... mama zatvarala u podrum.

Na ceo dan... u podrum.

Glad. Svi su tad bili gladni...

Tamo smo bili... I bio je rat.

I mama nas je zatvrala u podrum.

Sa bratom. Imao sam brata, Stjopu, Stjopku.

Stepan Romanovič. Ona je nas dvojicu zatvarala u podrum.

Što vas je majka stavljala u podrum, za kaznu? -Ne.

Ona je nas... u podrumu... skrivala...

A posle je Stjopka pobegao.

On je... ...da kažem bio... nemiran, i kovrdžav.

I pobegao je iz podruma. I ja sam ostao tamo sam.

Ostao da sedim. Sam...

A zašto vaš brat više nije dolazio?

Pobegao je od kuće? Kuda?

Njega su čike pojele.

Kako mislite, pojele?

Baš tako. Pojeli su ga. Iz susedne kuće. Pojeli.

Tad je bila glad. Rat. Pojeli su ga, ja sam ostao u podrumu sam.

Tamo me mama skrivala. Mama je bila dobra.

Zet i ja smo došli. Venčik, to je on. Kola smo tamo ostavili.

Tamo smo ostavili i odmah počeli da zabacujemo.

Idemo od mosta i zabacujemo, imao sam novi spin.

Tamo je ostao. Znači, idemo od mosta, i postavljamo.

A ovde je mesto gde ide štuka. -Ostavimo sad ribolovačke priče.

Gde ste našli telo? -A, telo? Evo, znači tu zabacujem...

Daj, ja ću. Telo je bilo potopljeno, nogama upleteno u rastinje.

Stari ga je zakačio udicom. Pomislili smo riba...

Kad smo izvuklu na obalu, odmah smo shvatili da je čovek.

Koje vreme je bilo? -10:32. -32? -Da, zakočio sam.

Tako su me učili. -A gde si služio? -Na granici. Daleki istok.

Vrlo dobro. -Hvala.

Šta ste našli? -Davljenje. Na vratu ima tragova prstiju.

Biće da je ubijena sinoć. Dovežena i bačena s mosta.

Da se nije zakačila za rastinje, voda bi je odnela dalje.

Ne liči na našeg ubicu. Nema tragova rezanja i silovanja.

Oči su na mestu. -Kao i minđuše. -Šta?

Minđuše su isto na mestu.

Ovo su minđuše Astafjeve, ubijene pre dva meseca.

Sigurno? -Da.

Potražite ovčju vunu, molim vas. -Uradićemo sve kako treba.

Utovarite telo!

Pod noktima ubijene Ale Saveljev, nađene su čestice kože

koje pripadaju drugom licu. Na odeći, utvrđeno je, ima vune.

Po strukturi se poklapa sa ovčijom vunom nalaženom

na odeći ranijih žrtava. To je sve.

Onda? Šta predlažete?

Verzije, varijante. Ćutite?

Onda ja da kažem.

Zločinac nas vuče za nos.

Zapravo se zafrkava sa istragom. Minđuše skinute sa jedne žrtve,

stavlja drugoj. Ništa drugo nego nas zafrkava.

Šta ako je te minđuše poklonio Saveljevoj?

On je očito ovdašnji, mlad muškarac. Ima svoj auto.

Verovatno voli lep život. -Nagađanja. I šta znači, poklonio?

Zašto? -Možda da plati seksualne usluge. -Oprostite.

Podsećam, kod Saveljeve nema tragova seksualnog nasilja.

Eto. Zločinac joj je stavio minđuše namerno.

On zna svaki naš korak.

Vrlo čudan zaključak. -Dovodite u pitanje stavove nadređenog?

A još nemate nikave druge verzije, ako vas dobro shvatam?

Ja... -Poslednje ubistvo jasno pokazuje da ubica ovde ima doušnika.

Nekog ko prenosi monstrumu istražne podatke.

Naš prvi zadatak je da otkrijemo tog Judu.

Lastočka moja, tu te niko neće naći.

Šta da radimo, majore? -Čuo si. Da lovimo špijuna, neprijatelj je svuda.

A ozbiljno? -Ozbiljno...

Čini mi se da je Vitvicki u pravu. Ubica u Batajsku je lokalac.

Nađemo li mu auto i te tragove vune, uhvatićemo ga.

Da li je naš ili nije, svejedno, treba se usmeriti na auto.

Iz glave mi nikako ne izlazi taj "žiguli" sa auto-baze.

Dobro, videćemo kontakte Saveljeve. Pa bio Vitvicki u pravu ili ne.

I ako je tačno za te minđuše, to nije samo ubistvo, ima još nešto.

Dobar dan.

Pozdrav. Otkud ti ovde? -Nisam te našao u Upravi.

Posle sastanka kod Kovaljova, bila sam dežurna

za kontakt sa Batajaskom, a sutra i idem tamo.

Zašto? -Probaćemo da ispitamo poznanike. Ako nešto izvučemo.

Idemo. Moram s tobom ozbiljno da razgovaram.

Tetka Ana! -Kostja, jesi ti?

Otkud ti ovde? -Imam problem. Mogu li da živim malo kod vas?

Nisi se valjda posvađao s Lenom? -Da, nešto tako.

Svađa. Pomozite mi? Proći će je za nedelju dana i pomirićemo se.

Ko je kriv? -Ja, teta Ana. Neću da lažem.

Samo njoj ne govorite. Sam ću. -Lepo je što priznaješ.

Pridrži torbu, otpale mi ruke. Hajdemo da mi ispričaš

šta si napravio s Lenom... -Da. -Jesi gladan? -Kao vuk.

Kovaljov me je molio da ostanem. Reče i da Bragin kopa o tebi.

Šta znači, kopa? Nisam mu ni konkurent ni suparnik.

Pukovnik je velika zverka iz Komiteta...

Možda je samo čovek od službe?

Kovaljov još kaže da taj Bragin ima neki dokument protiv tebe.

Šta to može biti? -Vera, baš me briga.

Ja radim svoj posao. Ono što moram, pa šta će biti neka bude.

Građanine Čikatilo, opišite svoj odnos sa kolegama u armiji?

Jeste imali drugove i jeste li bili deo života u jedinici?

Ja... sam služio vojsku.

Kao vezista u komunikacijskom centru.

Ali sam... sa kolegama iz klase malo kontaktirao.

Trudio sam se da u kasarnu... dođem kasno.

Kada svi već legnu da spavaju.

Zašto? Možete li da objasnite to svoje ponašanje?

Tukli su me. -Ko? Znate li imena i prezimena, razloge što su vas tukli?

Hteli su da imam s njima analni seks.

To jest, navodili su vas na pasivnu pederastiju? -Da.

Zašto? -Ne znam... Možda sam im bio lep.

Građanine Čikatilo, je li vas kad pregledao psihijatar?

Ili ste se kad obraćali za psihijatrijsku pomoć?

Da. Bilo je trenutaka kad uopšte nisam shvatao šta radim.

Bilo je takvih trenutaka. I tad mi je trebala pomoć.

Tad sam se obraćao... Išao na polikliniku.

Obraćao sam se za psihijatrijsku pomoć.

Onda sigurno postoje zapisi u vašem medicinskom kartonu?

Ima li? -Da... Da.

Postoje.

Ali smo se često selili iz mesta u mesto iz različitih razloga.

Pa su se verovatno izgubili, ti zapisi.

Kao što se sve gubi u našoj zemlji.

Nestaju nam i ljudi.

Eto kao što ni ja sad čak ne shvatam gde sam

ni kako sam se izgubio.

Građanine Čikatilo. -Da? -U vojsci su vas, kažete, drugovi tukli? -Da.

Sećate se zašto? -Rekao sam. Rekao sam već prošli put.

Mrzeli su me... zato što sam Ukrajinac.

Dobri anđeli...

Pustite me kući, ja ništa nisam kriv.

Hoću kod mame. U rodnu Ukrajinu.

Hoću kod mame....

Čerjomiškin je juče uzeo tri dana neplaćeno i optutovao.

Rekao je da ga je drug iz vojske pozvao na pecanje.

Znate, je li otišao kolima? -Iskreno, ne sećam se.

Izvinite, imam posla. -Da, razumem. Hvala na pomoći.

Druže majore, ženi je rekao da ide kod ujaka Tolje u Lipeck.

Odmah smo nazvali i proverili, nije se tamo ni pojavio.

Ispred stana smo postavili nadzor.

Ovako. Raspitaj se gde je mogao da skloni auto.

Možda se stvarno njime odvezao. -Čuj, od "možda" nemamo ništa.

Treba tačno da znamo i da ni muva ne može da prođe.

Idi do njegove žene da se raspitaš za sve rođake.

Jasno? -Jasno. -Izvrši. -Razumem.

Da li ste viđali Alu sa nekim novim, nepoznatim čovekom?

Je li je neko kupio posle posla? -Ne, Alka, Aločaka, ona...

sa svima se družila, bila je pričljiva.

Ne, nismo je viđali sa novima. -A s kim se često viđala?

Obično sa nama, i sa Natašom Peljmenovom iz računovodstva.

Ona je sad na bolovanju, ali su se družile.

I znate, mi... -Stanite! Sa Kostikom sam je videla u "žiguliju".

Da? Ko je Kostik? -Kostja Čerjomiškin.

Lenkin muž. Žive na Komunaru. Radi kao majstor na auto-bazi

i vozi "žiguli"... -Njime je i vozio Aločku.

Videla sam prošle nedelje kad je sela s njim u kola.

Gde on živi? -Na Komunaru.

Da! Uđite.

O, dobar dan želim. -Dobar dan, Aleksandre Semjonoviču.

Izvinite što sam bez poziva, ali stvar je neodložna. -Sedite.

Podaci o tome da monstrum ima informatora kod nas,

su se potvrdili. -Mogu li znati o kome je reč?

Stvar je u tome da mi za potvrdu toga treba vaša pomoć.

Razume se, pomoći ću kako god mogu. Samo, Viktore Petroviču,

molim bez dvorskih intriga i špijunskih igara.

Možete to i jednostavno reći. Sumnjam na toga i toga... -Mogu.

Evo, pogledajte. -Šta je to?

Kopija izveštaja kapetana Vitvickog zameniku ministra unutrašnjih poslova.

Obratite pažnju na datum.

Datum je sutrašnji? -Tačno.

Vitvicki namerava da taj dokument pošalje večeras.

Da, ali kako je dokument povezan sa našim monstrumom?

Direktno. Vitvicki tvrdi da monstrum nije batajski ubica,

već da je to druga osoba. I svoju sumnjivu verziju potkrepljuje faktima.

Zašto? Da raspline naše snage i odvuče pažnju od hvatanja zločinca.

Kome na taj način on ide u korist?

Monstrumu i nikome više. To je u dogovoru, Aleksandre Semjoniču.

Zločinačka zavera.

Mogu li da znam odakle vam taj dokument?

Iz stola Vitvickog. Uzeto i iskopirano tokom interne kontrole.

Jasno. Ali šta se od mene traži? On je vaš potčinjeni.

Vama polaže račune. -Treba mi da vi napišete profil Vitvickog.

U kome će se naći sve njegove štetne radnje.

Jer ovo nije prvi slučaj. Zar ne? I pre je ospstruisao istragu.

A kao rezultat ispustili smo troje osumnjičenih. Nije li?

Jeste. Ili su me netačno informisali? -Jeste...

Stan tetke ovog Čerjomiškina treba proveriti pažljivo i tiho.

Jer nema potrebe da plašimo sovjetske građane.

Ako Čerjomiškin nije tamo, odlazimo mirno i pažljivo.

Pa, jeste imali kakvih uspeha? Bili ste kod Saveljeve na poslu.

I na poslu i kod kuće. Uglavnom, Čerjomiškin se verovatno nalazi

kod rođaka na jednoj od tri adrese. Grad Voronjež, Ulica 25. godišnjice...

Dosta. Uspori. Verujem da ste bili kod Čerjomiškina odmah posle mene?

Baš tako. -I svaka čast. Zato predlažem da ne rasipamo snage,

već odmah kod teta Tanje. To jest, Zajceve Tatjane Nikolajevne.

Da. I kod mene je na spisku rođena tetka Čerjomiškina. Živi u Batajsku.

Zašto ona? -Zato što on vrlo verovatno nije ni napuštao grad.

A da se u to uverimo, proverili smo jedno mesto.

Tamo, otvaraj.

Izvinjavam se, a imate li nalog? -Nalog?

A ti sad pokrivaš opasnog zločinca? Hoćeš u zatvor?

Ne, druže načelniče, samo pitam. -Udalji se i čekaj. Jasno?

Jasno. Izvinite.

Gotovo je, šefe.

Otvori.

To je to.

I još, druže kapetane, kažite, kako kontaktirate sa zločincem?

Poštom, ili ste mu javljali telefonom, a?

Opet kažem, ne razumem vas, druže pukovniče.

Šta ne razumete?

Da? -Dozvolite. -Uđite, Aleksandre Semjonoviču.

Kome od vas je palo na pamet da izmislite ideju o drugom ubici

i da odvučete istragu?

Ili je još neko u vašoj bandi?

Ceo trust mozgova, a?

Što ćutite? -Kakve gluposti. Nemate osnova da me okrivite.

Verujte, osnova je više nego dovoljno.

Evo, pukovnik će da potvrdi, on je u toku.

U toku sa čim?

Da budem pošten, vaše optužbe su previše radikalne.

Kapetan Vitvicki pokazao se kao principijelan radnik...

Ne mislim da pazim na izraze. Ovde imamo zločinačku zaveru.

Koju vi, pukovniče, pokušavate da pokrijete. -Da pokrijem?

Koga da pokrijem? Zločinca? To treba dokazati! -Dokazaćemo!

Slušaj, pukovniče, ne gubi tlo pod nogama... Da!

Uđite!

U Batajsku je počela operacija hvatanja osumnjičenog.

Lipjagin je javio, moli da budemo na vezi.

Eto, uskoro će vaš lažnjak biti priveden.

Odlazim. Izvinite, poslovi.

Viktore Petroviču, a optužbe protiv Vitvickog na čemu zasnivate?

Sve ćete saznati iz materijala krinimanlog predmeta, majore.

To je sve. Slobodni ste.

Dobar dan. -Dobar dan.

Major kriminalistike, Lipjagin.

Je li vaš sestrić kod vas? -Znala sam da je nešto napravio.

Pitam, je li kod vas ili ne? -Trebalo bi da je tu.

Odlično.

Možda da je probam? -Polako.

Mislim da ovde neće biti nikakvih problema.

Pozvonite.

Tetka, jesi ti? -Da, Kostik, otvori.

Imamo ga, druže majore!

Imamo ga.

Jao, Kostja, Kostenka. -Prodala si me, kučko!

Kad će više proći ta dežurstva? Nemaš odmora. -Šta ću, Fenječka?

Član sam narodne družine. Dužni smo da pomažemo miliciji.

Lovićemo tog otpadnika dok ga ne ulovimo.

Postaraj se da se što pre vratiš. I budi oprezan.

Ti isto. I nemoj kasno da legneš.

Privedeni, sumnjičite se za ubistva s predumišljajem.

Priznajete li krivicu? -Mogu li da pripalim?

A ako i priznam?

Kako vi kažete...

Streljaćete me svejedno?

Ako se radi o dobrovoljnom priznanju,

moguće su olakšavajuće okolnosti.

Dobro, dajte onda neke olakšavajuće okolnosti.

Sve ću da ispričam. Vama to ide u prilog?

Još ću i intervju da dam, za novine?

Što ste unakažavali svoje žrtve?

Onda, šefe, jesmo se dogovorili?

Inače, neću da vam odgovaram.

Slušaj.

Jebe nam se hoćeš li da odgovaraš ili ne!

Misliš da nama nešto treba?

Imamo dovoljno dokaza da te streljamo.

Sad ćeš u zajedničku ćeliju a tamo će te nahraniti govnima.

Jel jasno, gade!

A ako budete pričljivi, razmislićemo.

Ja... nisam hteo da me uhvatite.

Monstruma ne možete da nađete.

Vadi oči, odseca jezike, i radi šta god hoće.

Mislio sam, ako radim isto što i on, nikada me nećete naći.

Vaša poslednja žrtva, Ala Saveljeva,

u kakvim ste odnosima bili? Ona je bila vaša ljubavnica?

Nešto tako... Ali ništa posebno.

Malo karanja, ništa ozbiljno.

Nju nisam ni hteo da ubijem, bio sam pijan.

Nekako se slučajno desilo. -Znači, druge ste hteli?

Pričajte nam šta je bio motiv.

Hteo sam da me vole.

Kao u Americi, kao na filmu.

Slobodna ljubav.

Ali one nisu htele. -Pa ste im zato trgali minđuše?

Radi slobodne ljubavi?

Dobar dan! Ne remetim vašu idilu?

Vitalij Inokentič, vaša hipoteza da batajski ubica nije monstrum,

briljantno se potvrdila. -Da, ali treba još proveriti

gde je bio Čerjomškin za vreme drugih monstrumovih ubistava

prošle godine i ranije. -Već smo proverili.

Nije napuštao područje Batajska. Tako da vam čestitam nove epolete.

Sad će Braginu biti teško da nastavi sa optužbama protiv vas.

I kao da nam posao nije hvatanje ubice, već sukob s Braginom.

Nekada je tako, Iročka. Borimo se sa fenomenima... Nažalost.

Vi ste... -Vitalije Inokentiču, bez brige.

Verujem da je poručnica upoznata sa našim prošlim razgovorom?

Kad muškarac i žena žive zajedno, obično tu nema tajni.

Zato, Iročka, dobordošli u klub.

Vi me kao vrbiujete u KGB? -A što ne? Kao agenta dobra i pravde.

Zar ste mislisli da ću vas terati da pucate u nevine žrtve u gulagu?

Ne čitajte te pokvarene časopise. Vitaliju sam već rekao.

Ponoviću i vama. Radimo isti posao i treba da se pomažemo.

Snaga je u jedninstvu, kako je govorio Franc Jozef.

Za Bragina ne brinite. Uskoro mu neće biti do vas. Sve najbolje. -Hvala.

Stigao sam. Fenječka, počela je neka kišica.

Stigao si. Zadržao si se danas? -Elektorvoz. Zadržao se...

Zadržao se... Šta je sa tim redom vožnje?

Dolazila je Ljuda. Ne znam ko joj je zavrteo mozak.

Loše govori o tebi. -Eto vidiš, a ja sam je podigao, vaspitao

da nema većeg autoriteta od bliskih, od roditelja.

Zašto nosiš tašnu? -Šta kažeš? -Pitam te za tašnu.

Navika. Uvek je svuda nosim.

I u njoj vodku. Znaš da je taj "Suvi zakon". Šta ima da se jede?

Pečeno meso i krompir. Sad ću da podgrejem.

Same gadosti u firminom bifeu. Užasno, kiselo, nejestivo...

Šta ti je, Fenječka, rovariš mi po tašni? Ne veruješ mi?

Rekao sam ti, uvek je nosim. Iz navike.

Htela sam da je namestim, sama se otvorila. -Lažeš.

Lažeš.

Ona se teško otvara. Popravljao sam.

Uđi, Viktore Petroviču. Sedi. -Aleksandre Semjonoviču,

ne bih da se usedim... Što ste me zvali? Pređimo na stvar.

Da, hajdemo. Čuj, imam starog druga iz Nikaragve.

Tamo je operativac u policiji. Doneo mi je tečni suvenir. Evo.

Da mi to probamo? -Šta je to?

Romflor Deccana. Što da ne probamo? -Naravno.

I da nazdravimo za međunarodnu saradnju.

Hajde.

Dobra stvar. -Viski je bolji.

O nečem ste hteli da popričamo? -Vidi, u vezi s Vitvickim,

ja shvatam, balavac, ali u vezi Čerjomiškina ispao je u pravu.

Birajte izraze, Aleksandre Semjonoviču.

Nisam odustao od Vitvickog i te optužbe su sasvim opravdane.

To da je Čerjomiškin kopirao monstruma je jasno.

Ali to što još nismo uhvatili monstruma, nije uopšte jasno.

I kapetan Vitvicki... -Sačekajte!

On ima veze u Moskvi. Razumeš? Čuo sam za Njekrasova,

glavnog specijalistu za serijske ubice. -Pa šta?

On je učitelj Vitvickog, ovde je dolazio, bio konsultant.

Da skratim, rakao sam ti, a ti si valjda čuo.

A šta je trebalo da čujem?

Neko otkucava monstrumu. Razumeš? Neko od vaših.

Ma, kako da ne. Vitvicki je vaš, Moskovljanin. -Svejedno je vaš.

Odavno je ovde. Da nema doušnika, mi bi monstruma već... -Da, da.

Vi svakako, da. -Misliš da ne znam zašto me pojiš? -Zašto?

Misliš da ćeš smekšati Bragina. Biće dobar kao lebac. Evo ti na!

Stvarno si pobesneo? Treba da te pojim i prevodim dobro na govno.

Hteo sam prijateljski... -Kakav si ti prijatelj, pokrivaš Vitvickog?

Znači i sam si umešan. -Slušaj pukovniče, molio bih...

Ja sam pukovnik, a ti nećeš biti još dugo! Svio si tu gnezdo.

U zemlji je Perestrojka a vi pokrivate kriminalca.

Hajde, hajde, gubi se. Još nas predaj NKVD-u.

On i njegova Perestrojka.

Pijem zbog njega u radno vreme.

Dobro kažu, od čoveka možeš napraviti Moskovljanina,

ali od Moskovljanina ne možeš napraviti čoveka.

Vitalije Inokentiču, imate trenutak? -Da.

Sećate se da sam vas upozoravao na ponašanje Bragina?

Posle sam rekao da ga se pričuvate. E pa, situacija se promenila.

Kad su ideju o imitatoru podržali u Moskvi,

pukovnik je naredio opštu proveru svih učesnika naše istrage.

Sačekajte, to je potpuna besmislica.

Bojim se da kreće masovni lov na veštice. Ne izlažite se.

Hvatanje Čerjomiškina je Braginu kao kost u grlu.

A on je zlopamtilo. Vidimo se sutra.

Zemljak! -Zemljače, stani! Imaš li duvana?

Zemljak!

Zemljak!

A tako bi sad zapalio.

A šta ima tamo? -Šta je to?

Razbacane stvari. Sačekaj, možda ime nešto vredno!

Zadržali su me posle dežurstva.

Trebalo je potpisati neku peticiju, podrška štrajku gladi dr Hajdera.

I smešno i tužno.

Već sam odlazila kad su rekli da je u Novočerkasku nađen ženski leš.

Električari su je našli. -Naš?

Treba... -Prvo da se večera.

Hoću da te pitam, kao psihologa i kao muškarca,

koja žena je privlačnija? Nafrakana ili svedena?

Ira! Opet ti svoje... Zabranjujem ti.

Zabranjuješ mi šta? Da radim u Kriminalističkoj policiji?

Ira!

Optuženi, tokom ispitivanja izvestili ste komisiju da su

vašeg brata Stepana seljani navodno ubili i pojeli.

Ali provera arhiva, pokazala je da nikada niste imali brata.

Šta kažete na to?

Ne znam. Ništa ja ne znam!

Takođe, na pitanja o jedinici u kojoj ste služili vojni rok,

tvrdili ste da su vas tamo navodili na pasivnu pederastiju

i više puta vas podvrgavali seksualnom nasilju. Šta kažete?

To je laž! Laž, sve je to lagarija.

Vi ih štiite, sve je to zavera!

A ja ni za šta nisam kriv.

Takođe, rekli ste da su vas tokom vojne službe,

često tukli zbog nacionalnosti. Navodno, jer ste Ukrajinac.

Ali po izjavama kolega iz armije, Pečorenka, Savčuka,

Osadčeva, Golubka i Šanija, koji su takođe Ukrajinci,

nije vas niko nikada tukao.

I niste imali konfilikte na etničkom ili drugom osnovu.

Ja sam zatočenik savesti. Pustite me!

Sve su to monstruozne laži!

Nisu potvrđene ni vaše reči o traženju psihijatrijske pomoći.

Ti podaci nisu zabeleženi u vašem zdravstvenom kartonu.

Da. Zapalili su moj stari karton. Zapalili!

Pa su napisali novi. A ja sam bolestan. Loše mi je.

Loše mi je! Loše!

Smesta ustanite, Čikatilo, čujete li me? -Loše mi je!

Smesta ustanite. -Loše mi je!

Ne glupirajte se. Sasvim ste zdravi, i fizički i psihički.

Bolestan sam!

Ponovljena ekspertiza vašeg stanja dala nam je zaključak

da ste apsolutno normalni. Ne glumite više duševnu bolest.

Neće vam proći.

Preuzeto sa www.titlovi.com