Original subtitles

www.titlovi.com

Ej, zdravo lepotice. Jel ti ko rekao da si kao Madona?

Vi, nažalost, ne ličite čak ni na Leontjeva.

Da, a zar nismo prešli na ti? -Ma nemoj, a kada?

Pa sinoć. Bili smo zajedno do jutra, Madona.

Kako se zoveš? -Do juče sam bila Ala. -Ja sam Kostja. Uskači!

Odvešću te gde hoćeš, danas ne radim.

Može li se kod tebe pušiti u kolima? -Oh, bokte, ona još i puši. Upadaj.

Ti lepotice, možeš sve. Bilo koji kapric za vaše pare.

Kakve pare? -Ma, šalim se. Lepoticama ne uzimam pare.

Jedan, dva, tri, četiri.

Jedan, dva, tri, četiri.

Sovjetski motocikl, naziv reke.

Ural.

Francuski pisac, autor priče "Mili drug".

Mopasan.

Oruđe za smrtnu kaznu, dva stuba i prečka... Vašala.

Psihičko oboljenje. Podeljena ličnost.

Šizofrenija.

Šizofrenija.

Šizofrenija.

Ja sam se, lepotice, odmah zatreskao. -Ma baš, odmah?

I odmah sam pomislio da će takva devojka biti moja. -Aha. Baš ovakva?

Da nije blejzera i dobrih kola. -Sa mnom si zbog kola?

Nemoj da kukaš. Kolica su prijatan dodatak.

Tako si u celini lepo pakovanje. -Je li?

Znaj, lepa moja, da ne podnosim odbijanja... nikada.

Ne podnosi odbijanja? A da sam te tad otkačila?

Na ulici? Da sam ti rekla, ćao dečko?

Prođi me se, teraj se u dupe? Šta bi uradio?

Šta bih uradio? Kurvo, uvukao bih te u auto,

odvezao u garažu, pa bih te jebao i isekao. Jel jasno, gaduro?

Gušiš me. Puštaj!

Jesi ti lud? -Oprosti, lepojko.

Ne bi ti ubio. Plašio bi se da te ne pronađu.

Koliko već godina ne mogu da uhvate onog iz Rostova?

Napravio bi kao da je on. Izvadio bih ti oči,

odsekao sise... I ko bi me našao?

Moram ići. -Navratiću sutra. -Neće moći.

Sutra idem na nedeleju dana kod tetke u Krasnodar.

Jebi se. Sama ćeš ti meni dotrčati.

Pa onda, ćao? -Ćao. Zatvori vrata.

Ustanite. Sud zaseda.

Optuženi, ustanite.

Pokažite poštovanje prema Sudu.

Molim vas, sedite svi!

Ustani gade! Ustani pizdo! Svinjo prokleta.

Umirite ih.

Drugovi, molim vas za red i mir.

Tišina! Tišina u sali.

Ne bude li red, isprazniću sudnicu. Suđenje će biti zatvoreno za javnost.

Drugovi, mir. -Optuženi, zašto niste ustali?

Šta? A, s kim razgovaram?

Čikatilo, čujete li me?

Ko je to tu?

Čikatilo, pitam vas poslednji put: Hoćete odgovarati na pitanja suda?

A ko to govori?

Šta izvodi? Pravi se lud! -Ne vidite šta radi?

Drugovi, ponavljam: ne bude li red, moraću da ispraznim salu!

Dosta. Izveštavam sud da je po našoj molbi,

specijalna medicinska komisija sprovela psihijatrijsko veštačenje,

građanina Čikatila, Andreja Romanoviča.

Danas je u sali prisutan predstavnik "Instituta Serbskog",

lekar-psihijatar, drug Očaka. Izneće zaključke komisije.

Posle sprovedenih istraživanja, komisija je došla do zaključaka

da Andrej Romanovič Čikatilo nema hronična psihička oboljenja.

Drugovi, molim za mir.

U tinejdžerskom uzrastu kao pojava mentalnog infantilizma,

kod njega su se javili nedostaci u seksualnom razvoju,

oslabljen polni nagon i erektilna disfunkcija. -Laž!

To je laž! -Tišina, Čikatilo! -Laž! -Nisam vam dao reč.

Lupetanje! -Sedite! Izvolite, nastavite. -Hvala.

Usled toga kod njega je došlo do seksualnih izopačenosti.

Ipak ove osobenosti nisu u većoj meri

lišavale Čikatila u vreme izvršenja inkriminišućih radnji

sposobnosti da bude svestan svojih postupaka i posledica.

Kako Čikatilo nije imao hronične mentalne bolesti,

bio je svestan svojih dela i delovao je svesno...

Tiše, tiše.

Čikatilove mentalne karakteristike nisu imale uticaja

na planiranje i izvršenje kriminalnih radnji.

To znači da primena prinudnih mera medicinskog karaktera

u slučaju Čikatila nije potrebna. Zaključeno 25. oktobra 1990.

Predsednik komisije, doktor medicinskih nauka, profesor Šestakov.

Anđeo je rekao... Anđeo je rekao... Ja sam ludak... Ludak

Ja sam nenormalan, bolestan čovek. Ja nisam normalan!

Pažnja! -Anđeo je rekao... -Sedite ženo!

Objavljujem pauzu... Pozovite doktora u salu.

Anđeo je reko da sam ludak...

Uradi tako, pa izvesti.

Žena, 25 ili godinu više ili manje.

Od primetnih znaka, iščupane oči i odsečene grudi

i spoljni polni organi. Nedaleko od tela nađeni odeća i lične stvari.

Opet.

Koja je ovo žrtva po redu? -Sad ih je preko 30.

Kakva je razlika? Treba da radimo tako da ih više ne bude.

Hvala. Sad napokon znam šta da radim.

Majore, kontroliši se, jebote. -Na ivici sam nerava. Izvini.

Ovde ima još nešto.

Preliminarno, smrt nije nastupila od nanetih rana.

Nego od čega? -Ne mogu biti sto posto siguran.

Moram da je otvorim. No, čini mi se da je udavljena.

To jest, prvo je zadavio pa se iživljavao na telu? -Liči na to.

Ima tragova odvlačenja od puta, a krvi samo na mestu nalaska leša,

i to mnogo. -Deluje da se dovezao kolima?

Moguće. Treba detaljno proveriti mesto zločina.

Auto, ubistvo u industrijskoj zoni, to je novo.

Treba ispitati sve koji kontrolišu ulaze i izlaze, patrole, sa stanica.

Imaju foto-robot. Edik, pozabavi se time. -Već se bavim.

Vitalij? -Mislim da ovo nije naš ubica.

Žrtva je Astafjeva, Viktorija Petrovna. Rođena 1964.

Studentkinja Rostovskog fakulteta, smer poljo-mehanizacija.

Poslednji put viđena na putu Azov-Batajsk

kako seda u privatni automobil. Ali broj i marka nisu poznati.

Znači, tuđi automobil? -Očito je uplašen našim akcijama na železnici.

Ira, te verzije posle. Nastavi, Edik.

Izvesno je na dan nestanka Astafjeva išla na rođendan kod drugarice.

Bila je svečano odevena. Posle detaljne pretrage tela,

ustanovljeno je da je pre smrti imala seks tradicionalne vrste.

Za sada nema drugih činjenica. -Dozvolite mi?

Da? -Šta ste hteli?

Kažete da je žrtva bila svečano odevena idući na rođendan?

Tako je. I šta? -Logično je da ima neke ukrase na sebi.

Prstenje, minđuše, sat, ogrlice, nešto takvo.

Ali prema zapisniku, ništa nije nađeno.

Ira, gde ja zapisnik pretrage? -Ovde, ali nema ništa o nakitu.

Vitalij Inokentič raste kao operativac.

Treba dodatno ispitati roditelje i bližnje kakva je otišla od kuće.

Šta je nosila. To ću ja. -I auto, treba naći auto.

Jer ako je sad na točkovima, može napasti kad i gde hoće. -Da, da.

Javili smo saobraćajcima. Ali nam trebaju neki orijentiri.

Dakle, radimo u tom pravcu. To je sve. Slobodni ste.

Idemo kući? -U Batajsku je drugi ubica.

Siguran sam. Samo moram da još nešto proverim.

I treba mi tvoja pomoć. -Da, svakako. Šta treba?

Da odemo u mrtvačnicu.

U grad? -Da, odvešćete me? -Već te vozim. Kako se zoveš?

Vera. Vera Ilinična. -Aha, Verka. Pošla na pijacu?

Ne, ja radim u računovodstvu u našoj zadruzi.

A što si obučena kao za sahranu? -Ovo mi je odeća za put.

Što da džaba habam finu odeću? Imam iznošenu. -Pa, sedi.

Koliko ćete mi naplatiti? -Ništa. Rešićemo već.

Verka, Verka, Verka!

Nismo na dobrom mestu? -Ne mora da znači. Ne boj se.

Brzo ćemo dalje. Samo moram...

Što sediš? Ako moraš, idi. Vidi koliko je žbunja.

Drugo mi treba.

Jesi za piće?

Polako, polako. Ne vrpolji se, sedi mirno.

Odmah sam te primetio. Tako glatku i slatku. Verka.

Skloni ruke. Skloni! -U redu. Izvini.

Sad ćemo krenuti.

Astafjeva, treća s leva. Ali proverite karticu za svaki slučaj.

Da, to je ona.

Šta si hteo da pronađeš? -Nisam siguran.

No sigurno kod ljudi koji nose nakit, mora ostati neki trag.

Vidi.

Bio si u pravi. Minđuše su joj otkinuli.

Što još sediš tu? -Zamislila sam se.

Nešto se desilo?

Opet su ubili ženu. Na istočnoj obilaznici.

Kraj samog puta. -Pa kako to?

Sećaš se tetka Galje iz Batajska? -Da.

E pa to je njena snaja, Verka. -Vera? -Da.

S kojom smo se slikali prošle godine? -Da,da.

Imala 32 godine. Troje male dece ostalo.

Prvo je silovana pa isečena. Uzeli joj novac, prsten, ogrlicu.

Putovala je na tri dana u Rostov. -Ogrlica, to nije u redu.

Užasno.-Džeparoš, uhvatio se za ogrlicu. To se ne sme...

Ne sme se, ali sve je već izludela ta... Perestrojka.

Hoćeš jesti?

Ogrlica... Džeparoš.

Zato po meni, dva poslednja ubistva žena u Batajsku

izlaze izvan obrasca zločina koja pripisujemo monstrumu.

Šta znači, pripisujemo?

Molim, ne preikdajte me, druže majore.

Smirite se, Vitalije Inokentiču, i nastavite.

Hvala. Dakle, oba ubistva razlikuje interesni motiv.

Zločinac, ili zločinci, osim seksulanog delikta.

izveli su i krađu. Pouzdano je da je Astafjeva imala minđuše

kao i prsten i broš, nestala je i veća suma novca,

verenički prsten i medaljon. To znači... -To znači

da hoćete reći da to nije monstrum?

Jer on nikad nije ništa oteo. Ali njegov rukopis, izvađene oči,

isečene genitalije?

Sve je to kamuflaža da nas zbuni. -Hrabra hipoteza.

Druže Gorjunov, a što vi ćutite? Vas kolegino mišljenje ne raduje.

Šta vi mislite o tome? -Još ništa, za sada.

Sve te fakte treba proveriti. Ali bez preuranjenih zaključaka.

Da. Ovi fakti... -Ah, ti fakti. Fakti?

Fakti... do mojega. Kakvi su to fakti, kakvi?

Odrezane sise, to su fakti. A otkinuta orgrlica, to je sranje.

Izvinite. Ali ja samo jedno ne razumem.

Šta tebi ovo treba, a? -Oprostite, a šta to?

Usmeravanje istrage na pogrešan put. Zašto?

Majore, opet vi...

Vitalij, sačekaj! -Dosta mi je, Ira.

Umoran sam od toga da me tretiraju kao dete. -Sad se tako i ponašaš.

I to kao mali dečak? -Mali dečak, to je tautologija, Ira.

Ove i ne može drugačije. Prosto govoriš stvari koje im ne prijaju.

Shvataš? Ali po svemu ti si u pravu i oni negde to shvataju.

Samo sve mora da se objasni, smireno, uz dokaze.

A ti? -Šta ja? -Ti shvataš da sam u pravu?

Ja sam uvek uz tebe, budalo. -Pa i kad nisam u pravu?

Nije bilo potrebe da proveravam.

Kolege, šta mi zapravo čekamo?

Ništa. Samo se rukovodstvo malo zadržalo.

Po meni, oni kasne.

Rukovodstvo, drugovi, nikad se ne zadržava, a pogotovo ne kasni.

Najpre, da predstavim novog vođu grupe, pukovnika Bragina,

Viktora Petroviča. Viktor Petrovič doleteo je iz Moskve

na mesto pukovnika Kesejeva. -Pozdrav, doleteo sam na svoje mesto.

I nadam se da ću u okviru svojih ovlašćenja,

završiti ono što je bilo započeto pre mog dolaska.

Sa drugom Gorjunovom se već znam. A gde je pukovnik Kovaljov?

Aleksandar Semjonovič je na odmoru do sledeće nedelje.

Pa dobro. Neka se odmori. Ostale ću upoznati u radu.

Pređimo odmah na slučaj. Proučio sam materijale

i bez da ikog vređam, mogu reći da je sve vrlo loše.

Istraga stoji u mestu. Nema novih ideja.

Ne vidim inicijativu zaposlenih, i kao glavno, nema rezultata.

Kolumbo otkrio Ameriku. -Jesam rekao šta smešno?

Ustanite, druže. Obojica.

Predstavite se. -Major kriminalistike, Lipjagin.

Kažite, Lipjagine, kako vi vidite dalji tok istrage?

Dva poslednja ubistva, mogu li u isti koš s ostalima?

Šta će ljudi reći? Da je banditizam zavladao u zemlji.

Da milicija ništa ne radi? Ne. Reći će da je milicija nesposobna.

Je li? -Ne, Viktore Petroviču. -Reći će, i biće u prvu.

Zato što se na našim sastancima majori kikoću umesto da rade.

Ali ja čekam predloge? I ovo se odnosi na sve.

Mogu li ja? -Može ko hoće, šta hoće.

Zar vi druže, ne znate osnovna pravila obraćanja?

Ime i prezime. -Kapetan Vitalij Vitvicki, želeo sam...

Želeli ste da prekinete načelnika i to ste i uradili... Sedite.

Discplina vam je nikakva, zato nemate ni rezultata.

A u Ministarstvu su mi jasno rekli da više nemamo vremena.

Zato danas do 17 časova očekujem sve učesnike u istrazi

s predlozima u svom kabinetu. To je sve. Hvala. Idite, radite.

Dođi ovamo!

Hajde.

Usput, sutra mi je rođendan. -Da? -Da. -Ozbiljno?

I koliko si nakrcala? -Čitavih 26 godina..

Pa ti si sad matorka. -Pozivam te u goste.

Biće moji poznanici i rodbina. -Ne, Olesik. U goste neću.

Zašto Kostik? Mislila sam da te upoznam sa roditeljima.

Ne, u goste ne mogu. Zaboravljaš, ja sam tajni nuklearni stručnjak.

Ali imam poklon za tebe. Zatvori oči. -I to još? -Da.

Hajde. Zatvori, nećeš zažaliti.

Otvori.

Ozbiljan si? Za mene?

Uzmi, uzmi.

Hajde, probaj ih.

Sviđaju ti se? -Mnogo... Ali sigurno su skupe?

Sitnica. Ako treba, nabaviću ti još.

Ali, Kostik, otkuda? -Od sto čuda!

Poslali su nam novu metlu iz Moskve, a?

Nije metla već cele grablje. I vile.

Sad će nam Timur Ruslanovič spram ovog delovati kao otac.

Kod nejga se još nešto i moglo.

Sad smo više kao glumice provincijskog teatra,

posle zamene. Znamo koja je bila dobra s režiserom. -Istina.

Nisam hteo na oči ovima...

Izneo si svoja zapažanja Braginu o pljačkama u poslednja dva ubistva?

Jesam. -I?

Ira, Bragin je vrlo rasprostranjena sorta šefa.

Zapaljivi idiot. Kotao, energičan, a prazan iznutra.

Nisi mi odgovorio na pitanje?

Nemam šta. Dva ubistva u Batajsku ne treba razdvajati od slučaja.

A meni nedostaje operativnog iskustva.

Jasno. Kakvi gadovi.

Nedostaje iskustva. Pa kako...

Pokrivaš se koliko ti je ćebe. A šta si ti predložila?

Ništa posebno... Pričaću ti posle.

Kakve sad filmove snimaju. -Šta kažeš, Fenječka?

Da sad snimaju sve neke lagane filmove.

Vrte se, glupiraju, pevaju, a u zemlji ubijaju ljude svaki dan.

A oni pevaju. -A šta da rade? Da plaču? Neka pevaju.

Nisam to mislila. Zamišljam našu Ljudočku negde tamo.

Prilaze joj, ili je ubacuju u automobil i odvode.

Ko? Ko joj to prilazi kolima i gde je voze?

Sad pričaju da ubica sa železnice vreba iz kola.

Vidi lepu ženu na putu, stane, ubaci je u auto i vozi.

Onda je siluje i ubija. Već su dva takva slučaja bila.

Glupost. To je neki ludak.

To nije taj ubica. Voza se u kolima. Mami glupe žene...

Glupost. A ti se kao glupača primaš na to.

Ja sam glupača? -Rekao sam, kao glupača.

Dosta je. Na spavanje.

Pišu da je reaktor u Černobilju zaliven betonom.

Dalje širenje radijacije u podzemne vode je isključeno.

Svejedno nikad nećemo znati istinu. -Nemoj tako.

Sad se piše i govori o svemu. Glasnost.

Mislim da su Glasnost posebno izmislili da umire ljude.

A za šta se ti sređuješ?

Kako ti se čini? Sviđa vam se, druže kapetane?

Ličiš na jednu od onih posrnulih žena? -Tačno.

Izaziva želju? Stao bi na cesti da vidiš ovakvu?

Predložila si Braginu što i meni da lovi ubicu na mamac?

Tako je, baš tako. -A mamac si ti?

Naravno, ja. Pa nećeš ti. Pogledaj bolje ovaj mamac.

Ira, to je opasno. I šta kad sedneš u auto? Šta ćeš dalje?

Dalje, puc-puc i joj, joj.

Ira, ako ti se šta desi...

Ništa mi se neće desiti. Bragin nije odobrio.

On ima neke svoje verzije o ubistvima u Batajsku.

I dobro.

Analizirao sam sve vaše predloge, drugovi.

I našao sam nekoliko veoma perspektivnih za dalji tok rada.

To ne znači da će se sad desiti čudo i da ćemo kao u romanu naći ubicu.

Čeka nas mnogo posla. Mihail Sergejevič Gorbačov

još proletos je jasno naznačio da trebamo "perestrojku" mišljenja

i psihologije, i reorganizaciju stila i načina rada.

Biću otvoren, ako se sami ne prestrojimo, duboko sam ubeđen,

nećemo reorganizovati ni našu privredu, ni naš društveni život.

Tako da nama, drugovi, treba perestrojka naših metoda rada.

Počnimo od toga. Ima li pitanja?

Ima, Viktore Petroviču. Šta su konkretni predlozi?

Konkretno, predlažem da nakupljene materijale reorganizujemo

i smestimo u jedan informacioni blok. Na bazi koga ćemo operativno

moći da sortiramo svaku, podvlačim, svaku neophodnu informaciju.

A što se tiče istrage? -Ta pitanja treba rešavati u radu.

Recimo, iskustvo mi kaže za leševe u dva poslednja ubistva,

gde su ukradeni nakit i novac, da su izvršioci lica bez stalne adrese.

Na tu verziju se treba fokusirati od ovog trenutka.

To je sve. Idite, radite.

Prazne priče. -Ponavlja kao papagaj.

Dobro nam došli, Aleksandre Semjonoviču. -Zdravo, Vadik.

Kako ste se odmorili? -Odmor, kao i posao, neurotičan. Pridrži.

Čujem da su nam iz Moskve poslali novog šefa?

Da, neki skot što stalno pizdi. Razvezao jezik samo tako.

Puna mu usta Perestojke i Gorbačova. -Da, i ja sam to čuo.

Jebena Perestrojka. Stajaću za sad sa strane i pratiti.

Znaš kako kažu drevni Kinezi? -Šta Kažu?

Ako hoćeš da tigar padne u jamu dovedi ga do ivice.

Ali moram ga videti. Saznaj kad je slobodan pa mi javi. -Jasno.

A predveče kod mene da posedimo i popričamo o moru. -Svakako.

Glavno je da pojačate patrole. Oko industrijskih zona,

napuštenih zgrada, prodavnica. Privedene detaljno proveriti.

Da dođem posle? -Hajde. Uđi... Izvestiti me o rezultatima.

Jasno? Da! Lično mene. U bilo koje vreme. Kraj.

Tako. Da, Ira, dobro što si došla. -Aleksandre Semjonoviču,

ja povodom verzije kapetana Vitvickog. -A on sam ne sme?

Nije da ne sme... -Nego neće. Razumem. Reci ti onda.

Znam njegovu verziju. I ne slažem se. -Ali zašto?

I slepcu je jasno da to nije naš ubica.

Donela sam kopije zaključka sudske medicine.

Evo. Ne poklapa se rez, ni način nanošenja udaraca.

Oba slučaja u Batajsku su slična, ali se razlikuju od ostalih.

I glavno, nakit i novac žrtava. Naš koljač ih nikad nije pljačkao.

On ima drugu psihologiju... -Stani! Ira, stani.

Čim čujem reč psihologija uhvatim se za pištolj.

Koji nemam. Sedi.

Imaš poentu. Nakit i novac su glavni tragovi ubistava u Batajsku.

Novi šef iz Moskve gura verziju da su nakit s leša skinuli meštani.

Zato, brzo u Batajsk i proveri sve terene, podrume, haustore,

i ne vraćaj se bez tih đinđuva koje su skinuli s leševa.

Ali... -Poručnice, leti u Batajsk, a kad nešto nađeš, leti kod mene!

Irka, ujutro će i Moskovljani da uguraju svoj nos svuda. Radi.

Nisam prvo ni shvatao šta je, pa pogledam, a ono aviončić.

Model aviona. Meni ne treba, a tebi će valjati.

Kao mali i ja sam se bavio avio-modelarstvom.

Radili smo osnove modele. -Ovaj stvarno ima motor? -Stvarno.

Čak mu je i gorivo iscurelo. Imam na cipeli, evo.

Rekli ste da je IL-dva? -Da. Mislim da je IL-dva.

Baviš li se modelarstvom odavno? -Već dve godine.

Sa drugarima gradim model PIV-8. -A kako se zoveš?

Valera, zapravo Valerij. -I ne sedaš u nepoznata kola?

Ne. -Bravo.

A koliko još do tamo? -Stigli smo, Valera.

Preuzeto sa www.titlovi.com