Original subtitles

Film je snimljen po istinitoj priči.

1996. godine, za vreme prvog rata u Čečeniji,

pogranični region Ingušetije

bio je ugrožen upadima Čečenskih odreda.

Psihijatrijska ustanova se nalazi u blizini te granice.

Bolesnici su vodili svoj život potpuno nesvesni okolnih dešavanja...

Julija Visocki

Sultan lslamov

Stanislav Varki

Elena Fomina

Marina Politeimako

Specijalni gosti: Brajan Adams

i Jevgenij Mironov

u filmu Andreja Končalovskog

DOM LUDAKA

Scenario i režija: Andrej Končalovski

U šta tako buljite, idioti?

Kuda li idu svi ti vozovi?

Šverceri na sve strane...

Svako nešto krijumčari i švercuje.

Rusija je u groznici za odećom...

A naša mala Nela,

pozira kao neka grčka statua u Puškinovom muzeju!

Nikad niste ni čuli za taj muzej, vi dupeglavci?

Dežurni, na čišćenje prostorija, ostali u krevet!

čujete li vi mene?

Razumem, gospodine!

Dakle, bezveznjaci, dosta ste gledali?

Dobili ste svoju dozu? Sramota...

Ova generacija se hrani ratom i glupošću!

Generacija narkomana i otpadnika.

Pljujem ja na sve vas!

"Na frontu sve grmi,

moje čizme strašno lupaju,

napred, juriš na neprijatelja!"

Obriši to!

Gubi se, nesrećo!

Obriši, rekla sam!

Pljujem ja na sve vas,

zlikovce i tirane,

što gazite moju napaćenu domovinu!

Primena sile nije dozvoljena!

To je kršenje ruskih propisa

o psihijatrijskom nadzoru

i kršenje ljudskih prava

po zakonu usvojenom u julu 1992. godine,

od strane Vrhovnog sovjeta!

- Obriši to! - Ja ću da obrišem!

čekaj!

Ostavite je na miru... loši su joj živci!

- Ona je pljunula, ona mora i da obriše. - Šta ti misliš, ko si?

Ko si ti da mi nareðuješ?

Manijak, šizofrenik,

ćelavo piskaralo!

Manijak, šizofrenik,

ćelavo piskaralo!

Muškarac ne sme da prisiljava ženu!

Životinjo! Jebi se! Ulizice!

U vojsci bi takvog tipa

ugušili dušecima!

- Ustani! - Hajde!

Ti si poniženje za čovečanstvo...

Doći će i na tebe red, jednog dana.

Sačekaj samo malo,

i zamenićemo mesta!

Ja ću da pljujem a ti ćeš da brišeš!

"Sedi ovde pored mene

uzmi me i zapevaj,

tako sam usamljen bez tebe,

ali sam ponovo čitav s tobom"

Otvarajte! Ko me je zaključao?

Ludačo!

"Sedi pored mene..."

Dobro jutro, ljubavi...

Muve su opet sve usrale!

Proklete bile! Mislila sam da sam ih pobila sve!

Sanjala sam da mi on peva ljubavnu pesmu...

Ja sam opet sanjala pimpeke!

Krilate muške kite koje kao anðeli lete oko mene.

Ja mu puno nedostajem...

Osećam da me on još uvek čeka!

Oladi malo... kladim se da već ima ženu!

Šta je s tobom, Lusja, jesi li luda?

To mu je samo drugarica, ne voli je!

Zna da ima verenicu u Rusiji!

Kad bude venčanje,

kupiću veliki, beli šešir. Meni šeširi lepo stoje...

Lusja! Gledaj! Eno je gore!

Prokletinjo! Doði samo, završiću s tobom!

Tiho!

Mrtva je.

Prestani da se guraš!

Nećeš proći, ja sam sledeći!

- A šta je s vašim toaletom? - Opet je poplavljen.

I sad ćete opet da zagaðujete naš?

Jeste li videli negde Gogu?

Niste ga videli?

Goga!

Izgubićemo red!

Jeste li videli negde Gogu?

- Da li je Mahmud bio ovde? - Da, ali je otišao...

Kad sam ja na redu? On mi je čuvao mesto...

Idite na kraj reda, graðanine Atanesijane!

Hej, Tut-tut, izaði odmah! Karluša ne može više da izdrži!

Tako mi čuvaš mesto? Gde je moj red?

Ja sam bio ovde pre svih vas!

Prolaz!

Stop! Pustite Gogu da proðe!

Nikuda ja ne idem...

Nikad!

Nema ovde privilegovanih!

Ovo je ženski toalet!

Požuri, Karluša će da pukne!

Mafijašu, prodaješ mesta u redu?

Izlazi odatle, kučko! Imam bolesnu bešiku!

Evo, ovo je za kasnije.

A evo i za tebe, da ne bude ljubomore...

Lusja mi je sve ispričala!

Zamisli samo!

Budi tih ili će biti problema! Jasno?

Vidimo se.

Vidimo se...

Doktore,

zar ćemo ponovo jesti sa ženama?

To vam se ne dopada?

Oh, sviða nam se, sviða!

Ako se budete lepo ponašali,

moći ćete da jedete sa njima svaki dan!

To je kršenje propisa

i instrukcija o brizi i nadzoru u psihijatrijskim ustanovama!

Vika, naša pravila

su napisana pre mnogo godina.

U Americi,

takva praksa postoji već godinama.

Mirni pacijenti mogu da jedu zajedno.

To blagotvorno deluje na njih...

Ali ako ti želiš da jedeš sama, to nije problem...

Doktor, možete li mi dati neku tabletu,

da ne moram da kakim?

Već mi je preko glave

čekanja u redu!

Ne možeš imati sve, Mahmude.

Život je takav...

Kakav je život?

Pa... život...

Život je kad svaki dan napraviš novo govno!

Ništa tu nije smešno!

Ta misao,

ima izvesnu dubinu!

Mišo,

čekaj!

Rustam, gledaj Viku pažljivo!

Pažljivo, pažljivo!

1, 2, 3, 4...

Nastavite! Odlično, Zoja!

Prilazimo mostiću...

Da se zaustavimo i napravimo most! Lezite!

Glave u mom pravcu!

Odlično, Lusja!

Dobro je! čestitam!

Zoja to radi najbolje!

Vika, pažljivo!

Slomićeš vrat!

Žana, gledaj, ja sam jogi!

Odlično, Karluša! Nagradite ga aplauzom...

Sjajno, Karluša!

Podržite ga!

Ja nisam ništa uradio!

Ura! Mi gorimo!

"Dve gitare iza zida,

zasvirajte tužnu pesmu,

ti i ja ležimo zajedno,

na uzanoj postelji,

ti gledaš u tavanicu,

kao da brojiš muve,

tako sam usamljen,

a ti to čak i ne primećuješ"

Hoćeš da mi daš kačamak?

- Ko je to na slici? - Deda.

Zub!

Ljudski zub u mojoj kaši!

Ljudski zub!

Znate li šta to znači, drugovi?

Zamislite čime nas hrane, ako nam zubi tako ispadaju!

Želim da znam...

Ko je to uradio?

Ko je Mahmudu dao šibice?

- Zar vi to ne znate? - Vas nisam ništa pitao!

Hajde, ko će mi reći?

Upozorio sam vas

da Mahmudu ne dajete šibice!

Želite da svi izgorite živi?

On je sposoban da vam to omogući!

Dakle?

Hoće li krivac da sam prizna?

Već sam vam rekao, nisam ja!

Nisam ja!

Ne prilazi mi, ne prilazi! Povredićeš me!

Moja bešika! Spusti me!

Pusti me!

Ubrizgajte mu aminazin.

A nijih sve u krevete!

U redu.

Zar hoćeš da te na silu hranimo?

Nije ti to dosadilo?

Baš znaš da budeš tvrdoglav...

Odlično znaš da ću te nahraniti prisilno!

Danas nećete videti voz...

Svi u svoje sobe, odmah.

- U kvaru je? - Ne, ispravan je.

Samo mu je dosadilo da vuče teške terete.

čak se i gvozdene lokomotive ponekad umore...

Svi se u miru vratite u svoje sobe.

Telefon nam je isključen, radio se ne čuje...

Šta sve to znači?

Ništa dobro.

Moraćemo da evakuišemo pacijente.

Ali prvo nam je potreban novac...

Otpustite me, ako hoćete doktore, ali ja ne želim noćas da ostanem ovde!

Šta to radiš?

Vrati mi harmoniku!

- Vrati mi je... polomićeš je!

Neće se polomiti!

"Voda teče sa izvora..."

Reci mu! To je moja harmonika!

Lusja, uzeli su mi harmoniku!

Hej, Lusja. šta ti je?

Odveli su mog Karlušu!

Taj peder Goga... pokvarenjak!

Razbiću mu glavu peglom!

U ženskom su odeljenju...

- Ko je pustio agresivne pacijente? - Mi smo ih oslobodili...

- A šta ako doktor sazna? - On nije ovde!

Pacovi su napustili brod!

Gotovo je sa komunističkim režimom!

Sloboda!

Prekinite! Treba da vas je sramota!

Ja ću te odvezati!

Karluša, dragi moj, jesi li živ?

Šta kažeš za moju periku?

Uzeo sam od Klaudije, sestre s drugog sprata.

Otvarajte!

Vika je pustila agresivne pacijente!

Doktor je otišao po autobus za našu evakuaciju!

Probudio sam se u četiri ujutru... nikoga nije bilo!

Sloboda! Smrt fašizmu! Svi na ulice!

Ja ću...

Nema nikoga.

Put je slobodan! Ura!

Dole rešetke!

Lomi, lomi!

Bombe! Majko moja!

Brže!

- Obrišite pod... - Ali mi smo napadnuti!

čak i da je treći svetski rat, ne interesuje me!

Upozorio sam te, Vika!

Sviraj!

Hoće li nas sve pobiti?

Tenkovskom jedinicom komanduju totalni idioti!

Pešadija mora da ide uz tenkove...

Ja nisam ništa uradio!

Nemojte me ubiti!

Ne bojte se! Nećemo vam ništa...

Nemojte mene...

ja nemam veze s ovim!

Uh! Kakva dlakava baba...

Nije to baba, to je muško.

- Gde je doktor? - Otišao je po autobuse.

- A ko si ti? - Alikhan.

Treba mi jedna soba bez prozora, za zarobljenike.

U podrumu.

Alkohol i zavoji za za ranjenike?

Gore na spratu, u kancelariji.

Ali tamo su se zaključali agresivni pacijenti.

Nkoga ne puštaju unutra...

Šta gledaš, seci!

Doðavola, hoćeš li je seći ili ne?

- Hej ti, treba nam alkohol! - Imam malo kolonjske vode...

Daj ovamo!

Držite me!

Sipaj to na nogu!

To boli, boli...

Bilo je suludo da vas trojica idete da je pokrivate!

Kad ona nikad ne sluša!

Rekli smo joj da ne ide! Nismo mogli da je zaustavimo!

Zbog ovoga ćete odgovarati glavom!

Smiri se... ima li nekih antibiotika?

Daj antibiotike!

To je žena?

Da, draga moja, to je Litvanka, čeličnih živaca...

- Ovuda se ide u podrum? - Da.

Uplašili smo te?

Šta ste vi, banditska grupa?

Ovo je Karluša.

Žana, gladan sam.

Trpi, svi smo gladni.

Ni ja nisam ništa jela, danima...

Pusti me, sama ću!

Sećaš li se momka sa zelenim očima?

čim sam ga videla, naježila sam se...

Jesi li mu videla bradu, Zoja? Lepa i meka.

Žana, slušaš li? Dotakla sam mu bradu! Bila je tako meka...

Opet su mi uzeli harmoniku!

Prislonio me uz zid

i rekao da može da pogodi moje ime!

Rekla sam mu: "Nikad nećeš pogoditi."

Zdravo.

Uði i pomozi nam...

Sviða li ti se?

To je moja harmonika.

Stvarno? Znaš da sviraš?

Ne verujem ti!

Znam da sviram.

Dobro, onda sedi i pokaži nam...

Hajde, ne boj se.

Simpatična devojka... jesi li ti ovde sestra?

- Živim ovde. - Bolesna si, znači?

Bila sam bolesna ali više nisam...

Znam da sviram polku!

Ima li ovde još lepih devojaka?

Da.

Puno?

Ima Lusja, ona je sa mnom u sobi.

Pa onda Sonja...

... i Vika, ona je vrlo lepa.

Dobro sviraš.

- Znam i da plešem! - Znaš i da plešeš?

Ti nas zavitlavaš!

Polagaću audiciju za cirkusku školu...

Znam čak i da stepujem!

Neverovatno! Pokaži nam...

Nemam odgovarajuću obuću!

Pokaži nam, ipak. Šta da ti sviram?

Nešto brzo.

Brže!

Da li mi sad verujete?

To nije žena, to je vatra! Udaćeš se za mene?

Hoćeš da se udaš za mene?

Da se udam za tebe?

Da, danas. Venčanje i svadba večeras!

Jesi li lud? Ja već imam verenika.

Doðavola! Gde je on?

U Americi, na turneji.

Jedan vernik nije dovoljan za ženu kao što i ti.

Jedan u Americi, jedan ovde.

Pitaj moje drugove, Ahmed nikad ne laže!

Doði večeras, sa harmonikom...

Hoćeš li doći?

čekaću te, večeras!

Kakav verenik!

Šta je bilo? Hoćete kebab?

Rusi! Rusi dolaze!

Ahmed, idi na krov! Brzo!

BOLNICA

Ne pucajte! Ne pucajte!

Došli smo da vam nešto ponudimo...

Hoćeš li pucati?

Pazi da ne promašiš...

Ne pucajte!

Izlazi!

Šta hoćeš?

Naš kapetan hoće da pregovara s vašim komandirom!

Kapetane, doðite.

Dakle?

Imamo telo jednog vašeg čoveka...

... želite li da ga identifikujete?

Idite i pogledajte to telo, možda je neko od naših... brzo!

To je naš Salman...

Imaš neku drogu?

Da, u kutijama municije od pet unci...

Toliko? Kakvo je to sranje, loša trava?

Najbolji kvalitet. Probaj... Mi ðubre ne prodajemo!

U redu... kad budete došli po telo, ostavite paketiće!

Dakle?

Da, to je naš Salman.

Koliko?

2.000 dolara...

Reci Muhamedu, on će sve srediti.

Donesite to i idite po telo.

Hajde da sednemo treba prebrojati novac?

U redu.

Jedan meštanin nam je rekao,

inače, ne bismo znali da je vaš.

Izbroj 2.000 dolara.

Nemate krupne novčanice, po 100 dolara?

Šta, ove sitnije nisu novac za vas?

Kao da ste prosili kad ih sve takve imate?

Jebote,

20-ta padobranska divizija!

Bio si u Avganistanu, znači?

Vaša jedinica nam je sačuvala guzice u zasedi kod čungura?

Vaš komandir je mucao...?

Poltavčenko, sjajan momak.

Tako si rekao...

Kako se ti zoveš?

Imamo vremena za jedan džoint...

Stvarno hoćeš da se venčamo?

Ne pucajte, ne pucajte! Slučajno je opalila!

Prekinite vatru!

Naš kapetan je tamo!

Idioti!

Totalno ste poludeli?

Gospodine kapetane...

Prekini!

Najebaćeš ti, kad ti kažem!

Hej, kapetane!

Sačekaj!

Vraćajte se u tenk!

Brzo!

Hej, kapetane, zaboravio si novac!

Snaći ćemo se i bez njega!

Ali, dogovorili smo se...

Daj te pare svom muftiji!

Dugujem ti, za onu zasedu u čunguru!

Izvini... Oprostićeš mi, zar ne?

Moliću se za tebe, svaki dan. Nikad te neću zaboraviti...

Ti ćeš naći sebi neku drugu...

Šta to radiš?

- Ništa. - Kuda ćeš?

Lusja, bojiš li se ti muškaraca?

Ja? Da... ne zam... ne.

Ja se udajem. Zaprosio me...

Ko?

Onaj najlepši Čečen, u crnom šeširu.

I on svira harmoniku... da znaš kako, da ti oduzme dah!

To je to!

Ne mogu da ga izneverim!

Koga?

Brajana...

On će sebi naći dve takve!

Daću ti moje nove kožne cipele!

Ne, ne mogu da prihvatim.

Uzmi ih, molim te.

Dobro, samo ću da ih probam...

Savršeno.

Ako Brajan doðe sutra, šta ćeš mu reći?

Idi, ne odbacuj šansu da budeš srećna. Idi!

Idi!

Ne, ne mogu!

To se dešava samo jednom u životu, samo jednom...

Dakle?

Imam poklone i za vas.

Goga, za tebe knjiga: "čudesna moć vode".

Hvala ti.

Zoja,

za tebe moje slonče! - Uzeću ga kasnije...

Uzmi ga odmah, ja odlazim!

Hvala ti.

Ja tebi dajem srebrnu kašičicu,

za tvoju prvu bebu.

Mogu li ja da dobijem harmoniku?

Ne mogu da ti je dam, ona me hlebom hrani,

kako je govorio moj otac.

Zdravo, svima.

Žana, znaš, ja nikad nisam znala da dajem poklone,

ali nadam se da sada neću upropastiti stvar,

naprotiv...

Želim ti sreću!

Nosila sam ga samo jedanput...

Šešir!

Uvek sam to sanjala!

Šeširi mi tako lepo stoje!

Iskreno rečeno,

nisam ni pomišljala da ćeš ti to učiniti!

To je simboličan gest.

Dok ceo svet ignoriše ovu tragediju,

ti se udaješ za čoveka koji se bori

protiv imperijalističke politike Rusije!

Bravo! To je potez od meðunarodnog značaja.

Svi svetski mediji bi morali da saznaju to!

Za mene je to narodna diplomatija na delu...

Mada,

moram da priznam,

strašno će mi nedostajati tvoji časovi gimnastike,

kao i tvoja humanost. Ne plašim se da ti to kažem!

Daj zaveži, Vika!

Dobro.

Našli smo pravi veo za mladu!

To je moj čaršav!

Smiri se, Vera.

Ne treba mi veo, šeširi mi bolje stoje.

Žana, doði ovamo.

Rustam, pomozi nam...

Jedan...

dva...

tri...

Kakva divota!

Hajde da se slikamo!

Ali' ima fotoaparat!

A gde je on?

Zaključao se u svoju sobu.

Kucao sam, neće da odgovori...

Mogu li da uðem?

Daj nam fotoaparat, molim te.

Nema više filma.

Hoćeš da me nasekiraš, ali neće ti uspeti!

Ne, stvarno više nema filma...

Imam poklon i za tebe.

Ti ne smeš da ideš odavde.

Lusja kaže da ne treba da propustim šansu.

To je samo jednom u životu!

Ne možeš da ideš odavde...

ćao!

Napolju je rat.

Pusti, boli me!

Šta ti je, jesi li lud?

Donela sam ti jabuku.

Ako je pojedeš sestra neće vikati na tebe...

Tebi će Zoja iseckati jabuku.

Ja imam šešir.

Andrej, slatki moj...

Šešir.

ćao, vidimo se.

Vidimo se!

Poljubili smo se za prošlu Novu godinu, sećaš se?

Sad će biti drugi put...

Lusja, drži navučenu zavesu,

da muve ne kake ponovo na Brajanovu sliku...

Vika, pazi kad budeš radila "most"...

... nemoj da slomiješš vrat!

Fedija, ti si vodoinstalater, popravi toalet!

ćao.

Idem ja...

Zdravo!

- Kuda ćeš ti? - Da je otpratim do kapije...

Idemo gore na sprat da je gledamo!

Idemo.

Zdravo!

- Zdravo... - Pozdrav!

Hajde uði, žene su uvek dobrodošle.

Pažljivo ovde...

Zdravo!

Evo, došla sam!

Ahmed, došla ti je nevesta...

Ahmed se ženi ovom lepoticom!

Dobro je što si došla.

Sedi sa nama za sto...

... pored svog verenika.

Donesite joj čist tanjir!

Ahmed, zašto joj ne kažeš da sedne pored tebe?

Je li to istina?

Šta?

Obećao si joj venčanje?

Jeste, jeste, ja sam bio tamo!

Svi smo bili u perionici...

Kaži nešto, zašto ćutiš?

Baš je ukusno... nama daju samo kačamak!

Ahmed, ja čekam odgovor. Je li to istina?

Jeste, bilo je tako! Pa šta?

Treba nam vino za venčanje!

Komandire, mogu li?

Loše ste odabrali, devojko.

On je glumac... nikad ne veruj glumcu!

Ja obično ne držim reč,

ali sad hoću! Venčaću se s njom!

Svi ćete biti kumovi...

Daj votku!

Znaš li naše plesove?

Ne, samo polku...

Hajde, idi sviraj!

Pogledajte sad ovu devojku! Talentovana je!

Pokaži im kako igraš!

Doði! Doði ovamo!

Došao sam po nju...

- Šta ti je on? - Ništa.

Zove se Ali.

Ja ga poznajem, pomogao nam je!

Doði da ručaš sa nama.

Sedi...

Nemoj!

Nikad ne skida tu svoju vrećicu, čak ni kad spava!

Šta je u njoj? Dolari?

To je tajna... ne mogu da kažem.

Zašto sve ovo radite?

Ona je bolesna...

Nisam bolesna, savršeno sam zdrava.

Hajde, idemo kući!

Hoćeš da je vratiš tamo, u ludaru?

To nije "ludara",

to je naša kuća. Mi tu živimo,

i živećemo do kraja.

Hajde, popij... posle ćemo razgovarati.

Hajde!

Ostavite ga na miru!

Neka pisma...

Nisu pisma, to su pesme!

Ali' je pesnik. To su njegove pesme.

Nemoj da se ljutiš, Ali'. Bolje da im pročitaš neku pesmu.

"Oluja je donela tamu, dok vetar zavija,

"kao vuk, kao dete,

zavija na svakog,

uvija se nežno,

kao lutalica izgubljen na Zemlji..."

Hajde da se vratimo!

Ahmed!

Pusti me!

Moj šešir!

Dobro veče, slatka moja nevesto...

Oprosti mi, molim te.

Zbog čega?

Ne mogu da se udam za tebe.

On neće preživeti ako ga napustim.

Ko?

Moj verenik, Brajan Adams.

- Toliko te voli? - Ne znaš ti koliko me on voli!

Lud je od ljubavi!

Ali nije samo to... stvar je u tome što ja volim njega!

Njemu bi bilo teško,

ne bi mogao bez mene!

Je li on u vojsci?

Ne, ti si u vojsci.

On je pevač, umetnik. Brajan Adams.

- Američka zvezda? - Ne, on je Kanaðanin.

Roðen je u Kanadi a živi u Londonu.

Otac mu je diplomata, voli operu...

Brajan Adams voli operu?

Ne, ne Brajan, njegov otac voli operu!

A možda i Brajan voli, ne znam.

Znaš li ti da svaki, baš svaki čovek živi,

zato što ga neko negde voli?

Neko se moli za njega i daje mu snagu!

Reci mi, devojko, ko se moli za tebe?

Neko već mora biti...

Ne brini, i za tebe se sigurno neko moli, zato i živiš!

To je sve.

Ne ljutiš se na mene?

Ja bih morao od tebe da tražim oproštaj!

Nisam imao nameru da se s tobom ženim...

Samo sam se zavitlavao!

Jezik mi je brži od pameti...

... ali kad je već priča krenula, govorio sam iz ponosa!

Kasnije, dok smo plesali, shvatio sam koliko sam glup...

Ja bih bio loš muž!

Ali zato sjajno plešeš!

Nikad nisam ni pomišljao da ću nositi pušku jednog dana...

... nisam znao ni da pucam.

Ali kad mi je brat poginuo,

kad je srušeni krov zatrpao oca,

otišao sam i tražio pušku.

Eto, sad pucam.

Pitam se...

kad će mene ubiti?

Ti nećeš poginuti, ti si poseban...

Na koga ličiš, na mamu ili na tatu?

Na koga ličim?

Na ćelavog ðavola, eto na koga!

- Totalni ćelavko! - Pa šta?

I Ali' je ćelav, a i doktor, takoðe.

Lenjin je bio ćelav...

a bio je tako pametan,

i žena ga je volela!

A onda i vanzemaljci...

Ne samo da su ćelavi nego su i zeleni!

Treba mi još jedno piće...

Ja imam votke!

Fedija mi je dao za venčanje, ukrao je iz perionice!

Znači, ti si glumac?

Oprosti lepotice, ali to nije potrebno...

Moramo da izlečimo mamurluk!

Rekla sam ti da pojedeš nešto...

Ničega se ne sećam.

Plesao si a onda si zaplakao.

A posle si zaspao na mojim grudima.

Nakvasi mi kosu pivom.

- Šta je sad? - Ništa.

Prevarila sam svog voljenog...

Prekini!

Možeš da mu se vratiš.

Ja mu ništa neću reći.

Ne, sad je prekasno...

... nikad mi neće oprostiti.

Ti i ja moramo biti zajedno, zauvek.

Slušaj, devojko, kako se ti zoveš?

Žana... Timofejeva.

Žana, ne treba tako da razmišljaš.

Shvataš li?

Ne paničite! Stanite u red po dvoje!

Sklanjamo se u kotlarnicu!

Vika, to se odnosi i na tebe.

Ništa se ne odnosi na mene...

Nemam vremena za razgovor s tobom!

Ne, pusti me!

Šta to radiš? To je imovina bolnice!

Nemojte da nekoga zaboravimo! Držite se zajedno, po dvoje!

Ulazite!

Po dvoje!

Rusi su stigli do pijace!

Pomozite mi! Naučite me da pucam!

Sklanjaj se!

Hoću da pomognem...

U redu, dodaj te vreće!

Vahide, nauči me da pucam!

Shvati me... Moram biti s vama!

To je velika radost, boriti se za sopstvenu slobodu!

Ne želim ovo da propustim!

- Idi u podrum! - Pokaži mi kako se puca!

Prava je sreća kad se boriš za slobodu!

Idemo prema pijaci!

Idi kući! Idi!

Ne razumeš ruski?

Gde je moja kuća?

Hajde!

Potpuno si luda!

Znam da sviram harmoniku! Slušaj!

Gledaj, znam da sviram harmoniku!

Brže!

Sklanjaj se odatle!

Dole ruski šovinizam!

Idemo!

Sloboda!

Ja te volim!

Beži, ako me voliš!

Ne ostavljaj me!

Ja sam sada tvoja, Ahmede, tvoja sam žena!

To nije vaše, to je bolnička imovina!

Šta to radite?

Reci mu da sam tvoja žena!

Sklanjaj se s puta!

Ja nemam ženu! Odlazi!

Ahmed, nemoj da me ubiješ!

Ahmed,

volim te!

Nemoj da me ubiješ!

Vatro,

volim te.

Nemoj da me ubiješ!

Blato,

volim te!

Nemoj da me ubiješ!

Idi ti.. ja ću doći...

Idi!

Lusja!

Zoja!

Ne mogu više da izdržim!

Šta ti radiš ovde?

Idi dole u podrum!

Lusja!

Ima li nekoga?!

Poginula je u mojoj sobi!

Boli je glava!

Slušajte me, ona leži na Lusjinom krevetu!

Znači nisi pojeo jabuku?

Kažu da Bog oprašta...

Hoć li svima oprostiti?

Ko?

Bog.

Koji?

Pa znaš, Bog.

Šta vidiš sada?

Jabuku...

Šta još?

Kako šta još? To je jedna jabuka.

Ja na ovoj jabuci vidim narode,

narode koji se vole,

i koji se meðusobno uništavaju,

ratuju generacijama,

i umiru.

Svi gledaju, u nadi da će videti moje lice...

A ti hoćeš da ih ja pojedem?

Mogu samo da im oprostim.

Baš kao što i tebi opraštam...

Svestan sam da ti postojiš.

A sada, idi.

Šta to radiš?

Nova frizura...

Na moj način.

Nisi otišla?

Ne, nisam otišla.

Nije bilo mesta u kamionu.

Osim toga, posekla sam ruku...

A mladoženja, gde je on?

Predomislila sam se.

Karluša, doði ovamo! Žana se vratila!

Doktore, gde ste vi bili?

Otišao sam po autobuse,

ali Čečeni su ih oteli,

a i mene s njima...

Odveli su me u Sali.

Mi smo vas tražili i tražili!

Sad ću biti sa vama.

Hoćemo li opet dobiti tablete?

Druže pukovniče, pa vi ih držite!

Dobićemo tablete, ponovo!

- Svi gore na sprat! - Idemo svojoj kući!

Sredićemo taj nered...

Kako si? Šta se desilo?

Sestra Karapetovna se nije vratila?

Ne znam.

čuo sam da su joj ubili unuka...

Niko te nije dirao?

Ne.

Pevali smo svake večeri, plesali i pili pivo...

Dobro...

Dobro...

Je li on još uvek živ?

Ko?

On.

Ahmed. Da li je živ?

Hajde, idemo.

Neka ga ubiju. Hoću da on bude ubijen!

Metak ili bomba, pravo u glavu.

Granatom ili raketom...

Nadam se će plakati od bola...

... i da će me zaboraviti.

Nadam se da strašno pati...

Idemo.

Ima li koga?

Momci, napred!

Ulazite!

Kuda ste poleteli, idioti?

Dobili ste jasne instrukcije!

Ako naiðete na mrtve Čečene, nastavljate dalje!

U suprotnom, oprezno!

Ovde ima nekog!

- Šta je bilo? - Neki čovek je ovde...

Šta ćemo s njim?

- Jesi li ti pismen? - Da, gospodine.

Mi smo u ludnici... Stani!

Možda je minirano.

- Jesi li shvatio? - Da, gospodine!

Ne mogu da vas pustim!

Gde je vaš komandir?

čemu sva ova vika i zbrka?

Pustite moje pacijente da koriste kantinu.

Nije bezbedno, nismo je još pogledali!

Pustite mene, onda. Potrebni su mi špricevi!

Dobro, idemo!

Šta je ovo? Pogledajte ga! Izgleda polumrtav...

Nije to ništa. udar adrenalina...

U šoku je, proći će to.

Vidite li vi ovo? Moje čizme...

... nikad nisam video ovakvo sranje!

čim počne kiša,

jebeno blato je na sve strane!

Tenk proðe, mi se zaglavimo...

A mine su svuda!

Gledajte ove pertle!

Ludilo...

sad ne mogu da ih odvežem!

Dosta mi je svega!

Sve te Čečene treba pobiti.

Gde su moji momci?

Gde je Vaska?

Viktor je ostao bez glave...

Znaš,

Sergeja su ubili iz snajpera,

a bio je sjajan momak!

Slušaj,

Dajte mi injekciju ili nešto jako...

... samo da moji ljudi ne vide.

Pridrži...

Ne shvatam,

šta se to desilo sa mnom?

Znaš li ti šta je najvažnije,

u ratu?

Nije pobeda...

Najvažnija je smrt.

Ja nikad nisam znao za strah.

Možda tvoj um nije osećao strah,

ali tvoje telo jeste.

Tolstoj je rekao,

"Zašto je čovek srećan kad ubija drugog čoveka?

"čemu li se tu raduje?"

Je l' ti sad bolje?

O ovome nikome ni reči!

Jasno?

Brže, brže!

Desno pa levo!

Hej, muzičarko, jesi li videla nekoga?

- Šta je bilo? - Nema nikoga!

Kriju se u ovoj zgradi! Sigurno su na krovu!

Kuda? Niko da nije izašao,

ako ne želite da budete upucani! Jasno?

Je l' to opet rat?

Tražimo bandite!

Ovde se negde skrivaju!

Jasno?

Svi na pod!

- Rekla sam da je opet rat! - Lezi dole, brzo!

Baci dimnu bombu!

Predajte se, nesrećnici!

čekaj...

Rekemčuk?

Sranje,

mi pucamo na svoje ljude!

Rekemčuk, jesi li ti poludeo?

Odgovaraj, i to odmah!

Smirnov je poginuo na krovu!

Pucali smo na vas...

To je samo ogrebotina... Safonov je ranjen.

Sredićemo to...

Idemo gore, brzo!

Brže!

Druga četa,

pošaljite tenkove i opkolite bolnicu!

Da, da,

ovu kod mosta!

Da biste izbegli dalje nepotrebne žrtve,

položite oružje i izaðite!

Da biste izbegli nepotrebne žrtve,

položite oružje i izaðite...

čekajte... banditi su na krovu.

Idemo zajedno!

Hajde, hajde!

Izbegnimo žrtve,

položite oružje i izaðite...

Niko na svetu se ovako ne odnosi prema svojim graðanima...

Slušaj, pucaju na bandite.

Hoće li večeras biti voza?

Doktor je obećao!

Naravno. Ako je on obećao...

Je l' slobodno ovo mesto?

Gledajte!

Slušajte me pažljivo!

Ne bojte se od ovih vojnika,

oni su dobri.

Uhvatili su bandite na krovu.

Jedan bandit je pobegao.

Da li ste videli nekog sumnjivog u zgradi?

Ako primetite

nekog sumnjivog čoveka, odmah obavestite stražara!

Jasno?

Sada ćemo vam pokazati

jednog od bandita.

On je vrlo loš čovek!

Da vidimo da li je on bio sa onima koji su zauzeli bolnicu,

sve nam polomili i ukrali naše lekove...

Dovedite ga!

Dakle,

ko poznaje ovog čoveka?

On je ranjen...

Šta si to rekla?

Povreðen je...

Znači niko nije video

sumnjivog čoveka?

Da... dobro...

Petrov, doði!

Odvedite zarobljenika u štab!

Hajde!

Zgrada je čista, to se tako kaže...

Ako bude problema, pozovite komandu!

Ko je taj čovek?

Ko ste vi?

Bolestan sam, treba da se lečim.

Da li ga svi vi poznajete?

On je jedan od nas, bolestan je, zove se Ahmed.

Tačno! To je naš Ahmed!

On je iz naše sobe!

Posle ručka ćeš doći kod mene u kancelariju...

KRAJ*.*