Original subtitles

NE BIH VOLEO DA SAM U TVOJIM CIPELAMA

Scenario STIV FIŠER

Prema priči KORNELA VULRIKA

Hej, šta si naručio, 5?

Dogone, znam šta ću ja naručiti kad dođem na red.

Evo ti, lepo je i toplo. - Ne želim je.

Jedi, 5. Osećaćeš se bolje.

Koliko još? - Oko 3 sata.

Sveštenik je zvao guvernera? - Da, jeste, 5.

Tvoja žena?

Kako ćeš provesti vreme? Nema ovde pomoći.

Pusti taj svoj fonograf, skloni mu misli od toga.

Da, naravno.

Zašto nam ne kažeš kako si došao ovde,5?

Pričaj, momče, biće ti bolje.

Da, pričaj momče. Pričaj sa nama.

Ništa ne pomaže bolje od razgovora kad ti se priblži vreme.

Pričaj, momak. Reci nam.

Kako sam dospeo ovde? I dalje izgleda kao san.

Uskoro će me odvesti do stolice,

da se to konačno završi.

Pretpostavljam da je počelo one noći kad sam čekao En.

Sećam se da je bila topla julska noć u Njujorku.

Uvek sam bio nervozan kad je kasnila.

Mislio sam na sve one kretene koji su išli na časove plesa

kod nje, balski ples i rumbu.

Ali škola plesa je do sada zatvorena.

Uključio sam fonograf.

Bilo šta da mi skrene misli sa činjenice da En nije bila kod kuće.

Ali to nije bilo pomoglo. Ništa nije moglo.

Kada čekate ženu, dobijete grčeve u stomaku.

Ja sam mlekar. Moram da ustanem u 5 ujutro!

Hoćeš da dođem gore i ubijem te?

Ovo ti je poslednje upozorenje.

Pa, slušaj, Kip... - Zdravo.

Gde si bila?

Na putu oko sveta u čamcu na vesla.

Da, to je veoma smešno. Reci mi sad gde si bila.

Hoćemo li ponovo prolaziti kroz to?

Imam pravo da znam, zar ne?

Da, dragi.

Umirao sam ovde.

Odakle ti to? - Kupac.

Hteo je da sedne i razgovara sa mnom nakon zatvaranja mesta.

Kako se zove?

Ne znam, zovem ga Deda Mraz.

Stalno dolazi.

Još jedan od onih kretena, a? Kakvo je to mesto?

Plesna akademija ili Klub usamljeih srca?

Pretpostavljam da je za neke čudake pomalo i jedno i drugo.

Kakav ružan način da se živi!

Hoćemo li ponovo biti tim?

Da, naravno.

Oh, uvek smo, zar ne?

Naravno, ali kada ćemo to redovno?

Plesni timovi rade 8 nedelja u godini i gladuju između.

Mnogo vremena. Mi ne možemo više da nađemo ni malo vremena.

Ti si sjajan igrač, Tome.

Možda bi onda trebalo da provodim svoje vreme plešući za tebe.

Kad stignemo u Kaliforniju, stvari će biti drugačije.

Hej, ti mi kradeš reči.

Negde drugde stvari će uvek biti bolje.

Imaju prave klubove tamo.

I niz ubistava iz auta.

Tu ćemo završiti žonglirajući sa tacnama ikikirikijem iz sendviča.

Unh-unh. Završićemo u velikom studiju, videćeš.

Ne znam.

Pitam se bi li se ako stalno to govorimo i verujemo moglo ostvariti.

Naravno.

Mora.

Počinjem da mislim da je Njujork iscrpljujući.

Mrtav je kao Volstrit u subotu uveče.

Pa, bolje da odspavam ako ću početi

sa obilaženjem ujutru.

Ne brini, dragi. Još ćemo dobiti naš lonac zlata.

Mislim da ću ga naručiti kod vašeg sveca zaštitnika.

Ne bi me bilo briga ni da ga dobijemo od suprotnosti sveca.

Izvini što sam vikao na tebe. Uvek tako gubim živce.

Oh, u redu je.

Laku noć.

Laku noć.

Kako da zaspiš kad se to dešava?

Srediću ih jednom za svagda.

Promašio sam!

Šta si uradio? Bacio cipele napolje?

Ah, to je samo onaj stari izlizani par.

Oh, ne, nisu. Njih sam se ja otarasila juče.

Izbacio si svoj jedini par cipela.

Doneću ih ujutru.

Dneććeš ih odmah pre nego što ih domar ili neko drugi pokupi.

Šta ćeš da radiš? Šetaš po Njujorku bos?

Zvao sam ih svojim magičnim cipelama sa onim ugrađenim blokejama.

Ne mogu čak ni mačke da pogodim sa njima.

Oh, kad siđem dole, zadaviću

obe te mačke golim rukama.

Nisam mogao da ih nađem. - Oh, šta?

Ne znam gde su otišle. Možda u nečiji prozor.

Svaki prozor u Njujorku je otvoren večeras.

Divvota! Bosonogi step igrač.

Jel' bi to trebalo da bude smešno?

Bolje je da ih nađeš odmah ujutru.

Naći ću ih. - Raspitaj se, znaš.

Raspitam? Počeću poteru.

Ah, šta me tera da radim takve stvari?

Samo si malo impulsivan i prilično nervozan kad si pospan.

Mislim da sam nekada voleo mačke.

Oh, nadam se da ćeš ih naći.

Šta, dušo? Mačke?

Ne, blesavko, tvoje cipele.

To je šala. - Da, znam. Laku noć. - Laku noć.

Tom... - A? - Evo ih. - Šta?

Tvoje cipele.

Hej, odakle su došle?

Kad sam pošla u kupatilo, bile su u holu, baš pred našim vratima.

Ali one nisu bile tamo kad si izašla?

Nisam ih videla. - Pa ko ih je tamo stavio?

Otkud ja znam?

Možda ih je neko našao, znao da su moji i doneo ih.

Oh, mnogi ljudi bi znali da su tvoje po blokejama.

Lepo je, ko god da je bio,

vraća mi veru u čovečanstvo.

Kad bi mi neko samo vratio veru mojim pozorišnim menadžerima,

sve bi bilo Ok.

Gde ideš danas? - Ah, klubovi.

Pitaću želi li neko dobar jeftin plesni tim.

Pa, uh, izglancaj, hoćeš li? Možda će ti to promeniti sreću.

Dušo, pokušaću sve.

Trebali biste češće da me viđate, gdine Kvin.

Bih, osim zbog visokih troškova života.

Ova nova teška vremena, Toni.

Ne šališ se

Znate, ovo su nekada bile skupe cipele.

Da, znam. Za ples.

Šta radite? Koristite li ih stalno?

Naravno!

Pa, nikad ne znam kada ću možda morati da odem na ples.

Tako je. - Hej, uh...

Šta se dešava tamo? - Ne znam.

Policija. Možda je neko umro.

To je problem ovog grada.

Neko uvek umire.

Zbogom, Toni. - Hvala, gdine Kvin.

Ah, kad živiš na ovakvom mestu, tražiš to, rekao bih.

Oh, dakle to je on, a?

Samo sam iznenađen što se to nije dogodilo mnogo ranije.

Napuštao je mesto samo jednom mesečno.

To je bilo da se kupi konzerva, on to nikada nije ostavljao van toga.

Pa, sad će to ostaviti,

i neće više moći da kupuje konzerve.

Ide u mrtvačnicu.

Kako su ušli, ko god da je to bio?

Oh, mora da su provalili na vrata.

Kako ti izgleda?

Pa, meni liči da je ubica

dobio ono po šta je došao, inspektore.

Jeste li sigurni da je ovde bilo novca?

Mora da jeste, a pošto stari nije živeo u eteru.

A osim toga, skladištar mi kaže

tu je kupio svoje namirnice.

Kaže da se stari nikad nije pojavio tamo

sa bilo čim manjim od novčanice od 20 $.

I pogledajte to, inspektore.

Sve novčanice su krupe, starinskog tipa

koje više nisu u opticaju.

Šta je sa magacionerom? - Pa, na prvi pogled je dobro.

U stvari, on je taj koji nas je obavestio.

Vidite, stari Vontner je kupovao namirnice od njega

toliko dugo da je znao kojeg dana da ga očekuje, vidite.

Pa kad se nije pojavio i danas je bio dan,

došao je i pokucao, misleći da je možda

starina bio bolestan i da mu je potrebna pomoć.

Nije dobio odgovor, pa je obavestio policajca.

Desilo se sinoć, reče mi islednik.

Da, negde u poslednja 24 sata.

Da, pa, pretpostavljam da je dobio novac, u redu?

Prećutaćemo vest o zalihi starih novčanica novinarima.

I pazićemo na sve iznenadne znake tajanstvenog blagostanja u komšiluku.

Ako se neko pojavi u novom odelu, ili dotera svoju ženu,

ili se iznenada preseli u novi stan ili tako nešto.

Ko je to tamo? Klinton Džad?

Oh, da, on je tamo i kopa crve, pretpostavljam.

Znate, ovakvi slučajevi su njegovo meso.

Tada je slomljen više nego iko koga se sećam.

Baš na vreme, inspektore. Imam lepotu ovde.

Dođite i pogledajte.

To je dovoljno daleko. - Pa, šta je to?

Upravo ovde, moja privatna Venera Miloska.

Vodovodna cev koja kaplje održava zemlju vlažnom.

Vidite, tačno u sredini. Šta više možete tražiti?

Da. Izgleda da je stvar gotova pre nego što je i počela.

Heri, pozovi laboratoriju.

Dovedi neke ljude gore sa kalupom, da uzmu otisak.

Kad budu završili, znaćemo kako izgleda i sve o njemu.

Bolje je od fotografije.

Pa, ko god da je, ponestalo mu je sreće.

Hajde, Džo.

Kako ide?

Pa, evo kalupa i odličan je.

A ovo je skica čoveka kojeg smo iz njega rekonstruisali.

Pa, u redu je, slikaću ga i proslediti.

Pa, sada, evo još nekoliko detalja.

Čovek kojeg želiš je, uh, visok 6 stopa...,

težak je oko 170 funti, i nosi cipele veličine 9.

Cipele imaju blokeje na njima i izgrađene su u pola luka.

Pa, to bi trebalo da malo suzi potragu.

Firme koje prodaju te cipele obično drže spisak njihovih kupaca.

Njegovo zanimanje je ples,

ali verujem da svoje cipele koristi za normalnu upotrebu.

Ako ih je kupio ovde u gradu,

trebalo bi da budete u mogućnosti da saznate njegov identitet

i njegovu adresu u naredna 24 sata.

Šta je bilo? - Ne pričaj, ne još.

Šta je? Ponašaš se kao da si počinio zločin ili tako nešto.

Došao sam da te sačekam kao i obično, a onda...

Nema veze, reći ću ti kasnije.

Oh, šta je, Tome? - Reći ću ti kad stignemo kući.

Hajde, evo autobusa.

Pipni mi srce i vidi kuca li još uvek.

Mislim da sam dobio srčanu insuficijenciju.

Šta je sa tobom? Odakle ti to? - Našao sam.

Ali... - Našao sam, kažem ti.

Pored mašine za vaganje, ispred plesne dvorane.

Planirao sam da se proricam,

kao što radim svaki dan i pre nego što sam uspeo da vratim svoj peni,

Video sam ga kako leži na trotoaru.

Stalno sam mislio da će neko to propustiti i početi da viče.

Očekivao sam da će mi ruka pasti na rame svakog trenutka.

Šta je unutra? - Samo gomila novčanica.

Pogledao sam ga pre nego što si došla.

Šta je to, pravi novac? - Novčanice koje su se koristile pre mnogo godina.

Misliš da je stvarno? - Da. Više se ne viđaju mnogo.

Kome pripadaju? - Ne znam. Nije bilo vozačke dozvole,

lične karte ili bilo šta drugo.

Odmah sam ga potražio. - Onda ga možemo zadržati.

Ne, i ja sam tako mislio u početku, ali...

Ali šta?

Razmislio sam i...

Pa, bilo je lepo imati ga neko vreme,

i u svakom slučaju, osećao sam se važnim.

Hteo sam da ti ga pokažem pre nego što ga predam policiji.

Pa, ovo je dobro vreme da se poštuje zakon.

2.020... uvek sam poštovao zakon.

Znam, ali ne mislim na to.

Vidi, Tom, našao si taj novac

i bože, dovoljno je da nas povede

do obale Prva klasa na sazvežđu.

Gledaj dušo, ovaj novac pripada nekome,

ne možemo samo na to da se bacimo.

Zašto ne možemo? - Smo mogli.

Ali to može biti nečija životna ušteđevina.

Šta je trebalo da uradiš? Ostaviš da ovo leži pored vage?

Ne kažem to, ali trošenje je druga stvar.

Pošto ovde nema identifikacije,

kako bi mogao da obavestiš vlasnika, čak i da želiš?

To je na policiji. - Policija!

Vidi, dušo, ako ne nađu vlasnika,

dobićemo novac nazad, biće naš legalno.

Ako to uradiš, ne zna se kada ćete to videti.

Oh, Tome, treba mi toliko stvari. Oboje nam treba pomak.

Zar ne vidiš, dragi, to je to.

Ima raznih vrsta novca, dušo, srećni novac i nesrećni nova.

Eto ti sa svojim sujeverja.

Polomljena ogledala, crne mačke, novčanice od 2 $...

U redu. U redu, reći ću ti šta ćemo.

Zadržaćemo novac ovde kod nas netaknut, recimo nedelju dana.

Nastavićemo da gledamo reklame „Izgubljeno i nađeno" u novinama.

Ako se ništa ne pominje u "Izgubljeni...".

Sada imaš smisla. To je više nego pošteno.

A ako se niko ne oglašava, novac je naš, u redu?

Da. Dobro, skloni ga negde.

Staviću ga u tvoju kutiju za cipele u ormanu.

Oh, dragi, ovo je naš srećan dan.

Imam ga, inspektore.

3. mesto na mojoj listi, "Suporter Futvir."

Imaju liniju pozorišnih cipela, kao i korektivne.

Čuvaju oblika stopala za svakog kupca.

Grafikon odgovara našem otisku.

Nema mogućnosti greške? - Nijedne.

Prodavac ga skoro može identifikovati

po skici koju smo tamo dobili.

U redu, da čujemo.

"Tomas Dž. Kvin, 28 godina."

"Visina: 6 stopa. Težina: 170."

„Zanimanje: Zabavljač u noćnom klubu."

Živi u iznajmljenom stanu u ulici u kojoj se dogodilo ubistvo.

Živi čak i bliže nego što sam očekivao.

Dovoljno blizu da upije mnogo tračeva o tome šta je sa kešom.

Da, i iskušenje da se dočepa toga

bilo previše za njega. Dobar posao, Heri.

Pozvaću ostale, u međuvremenu, stignete tamo što pre možete.

Ako je već pušten, prijavite mi i poslaćemo alarm.

Ali ako je još uvek tu, držite ga na oku.

Ali inspektore... - Ne. Neću ga još privoditi.

Želim da ga neko vreme zadržim na posmatranju

i vidim hoće li se nešto od tog novca pojaviti.

Sada ga imamo i nema potrebe da se žuri.

Što jačim učinimo slučaj sada, manje posla ćemo imati na kraju.

Ali, samo ga držite na oku svo vreme.

Jesi li našao nešto? - Ne, ništa.

Pa, to je prvi dan izgreban.

Ako nije 1. dana, velike su šanse da neće biti u 2..

A ako nije u 2.,

zadržaćemo novac i baciti novčanik.

Oni se ne oglašavaju, idem u božićnu kupovinu ranije.

Sve stvari koje ti nikad nisam kupio.

Ono što bih najviše voleo je da izađem iz ovog komšiluka.

Danas sam 2 puta išao u prodavnicu

a neki čovek me je pratio tamo i nazad oba puta.

Bez zezanja. - Da.

Postaje strašno kada devojka ne može nigde

a da je neki čovek ne prati.

Ne bi trebalo da budeš tako lepa.

Onda ti se ne bih svidela. - Da, nikad nisam razmišljao o tome.

Hej, kotleti gore.

Oh, zdravo, gđice Finkelštajn. - Zdravo, Tom.

Ti kupuješ sve ove novine, Tome?

Pa, predstava je otvorena sinoć, gđice Finkelštajn.

Hteo bih da uhvatim oglašavanja.

A preksinoć je otvorena još jedna predstava?

Sinoć sam kupio sve novine, zar ne?

Pa, uh, pregled je za danas.

Oh, jesi li u predstavi, Tome? Lepo je to što radiš.

Ne, nisam u predstavi. Prijatelj... moj prijatelj...

Ko je tamo? - Ko zna? Mnogi ljudi ga vide ako uđu.

To je dovoljno. Dobri kupci poput vas.

Imam kesu tvojih omiljenih slatkiša.

Jedan novčić više, je li tako?

Oh, ta deca!

Da im dozvolim, sve bi mi otkupili.

Hvala, gđice Finkelštajn, vidimo se uskoro.

Zadovoljstvo je, sigurna sam.

Već 3 dana i nije potrošio ni 1 ili 2 $.

Možda ima taj novac negde sakriven.

Ako ga sada uhapsimo, nikada ga nećemo pronaći.

Oslobodiće se prilično brzo.

Ako se ne oglašavaju za pola nedelje, nikada neće.

Kakav je smisao više čekati?

Dobro. Čekali smo. Igrali smo pošteno.

Čitao sam ove kolumne "Izgubljeno i nađeno" dok nisam oslepeo.

Misliš da je novac naš? - Sve je naše.

Vidi, za početak ću uzeti 200 $, a ti 200 $.

Ići ćemo svako svojim putem i sastajemo se ovde u 18:00.

Gdine Kvin, biću oduševljena. Imam milion stvari da kupim.

Oh, divan si. - Nisam znao da vam je stalo, gđo Kvin.

Oh, nisi, pa...

Pazi, imate vrhunac!

Izgleda da si ispraznila prodavnicu.

Uh huh. - I novi radio, takođe.

Da, to je bila prva stvar koju sam kupila.

Oh, to je lep šešir. - Oh, hvala, ser.

Hajde, pokazaću ti ostalo. - Čekaj malo, bolje da dodaš i ovo.

Ovo je poklon koji ti nisam kupio prošlog Božića.

Oh, Tom, nisam ti ništa kupila.

Preskoči. - U svakom slučaju... sačuvaću ga do sledećeg Božića.

Da, imaj srce. - Oh.

Neko kuca. - Ništa nisam čuo.

Bolje da odgovorimo, a? - Dobro, dobro, dolazim.

Šta je ovo? - Pa, zdravo.

Ko je on? - Deda Mraz.

Sa plesa? - Onaj sa napojnicama od 5 $.

Nisam znao... - Niste znali šta?

Vi ste Tomas Dž. Kvin, zar ne? - Da.

Uhapšeni ste zbog ubistva.

Ubistva? Nisam nikoga ubio otkad sam igrao za Njuark.

Samo napred, šali se, glupane. I vi idete, lejdi.

Ne, čekajte malo, momci, niste valjda ozbiljni.

Šta ste vi, par glumaca bez posla? Čak i ne izgledate kao detektivi.

Pravi šaljivdžija ovaj momak. - Ako dozvolite.

Samo nam recite šta si uradili sa ostatkom novca.

To će vam olakšati.

Koji novac? Ne znam o čemu pričate.

Vidi, Kvin, starac Vontner je imao mnogo više od ovoga.

Gde to kriijete? - Ko je Vontner?

Ko je Vontner, eh, ako ne znate ko je Vontner,

zašto ste kupovali primerak svakih. Njujorških novine3 večeri zaredom,

da biste mogli da pratite razvoj slučaja?

Sećam se nečega o tome, samo nekoliko pasusa

na 2. ili 3. strani novina.

Nije bilo ništa o novcu i starim novčanicama.

Ne, možeš se kkladiti u svoj život da nije, jer da jeste

ne biste potrošili novac, a mi smo to želeli.

Ne kažemo mi sve novinama, Kvin.

Ne kada smo postavili zamku i ušao si pravo u zamku, Kvin,

baš kao što smo i mislili da hoćete.

Kvin, zašto ne potpišete ovo priznanje kao dobar momak

to će vam olakšati sve do kraja.

Vidite, rekao sam vam da nisam nikoga ubio.

U redu, znači niste ga ubili.

Znači, naleteo je na konopac za veš i zadavio se.

Ali recite nam ovo Kvin,

šta ste uradili sa ostatkom novca?

Imamo to iz pouzdanog izvora da je starac

imao 60-70.000 $. Sad, gde su?

Hej, vidite, rekao sam vam da je ovo sve.

Rekao sam vam kako sam ga našao.

Da, očekujete da verujemo u to?

Pa, 12-godišnjak bi mogao da pomisli bolje od toga.

Našao si ga pored mašine za vaganje, a?

U redu, ako jeste, zašto nam to niste predali?

A ako jeste, gde je novčanik u kojem ste rekao da ste ga našli?

Uzeo sam novčanik... - Slušajte me, Kvin.

U policiji sam 25 godina.

Predao sam nešto meda za optužnicu,

ali nikada za sve to vreme nisam imao tako nepobitan,

čvrst slučaj kao što imam protiv vas.

Pa, baš u kutiji u kojoj smo našli novac

je neka vrsta pesničke pravde? Vaše cipele su vas izdale.

Sada nalazimo deo novca u kutiji u koju su došli.

Hej, vidite, stalno pričaš o cipelama.

Kakve to veze ima... - Da, vaše cipele, Kvin.

Znao je moju ženu, reći će vam.

On želi referencu za karakter od tebe, Klint.

Nikad je ranije nisam video. - Poznavali ste En!

Naravno, zašto da ne?

Bilo ko na Ortiz akademiji ko plati čas plesa može da je upozna.

Nema svrhe gubiti više vremena na njega. Vodite ga!

Šta je sa devojkom En, inspektore?

Ne znam. Ona je problem.

Zadržaćete je kao pomagača? - Pretpostavljam da bi trebali.

Ali, iskreno, kada bih to mogao da izbegnem, radije ne bih.

Ako postoji bilo koja stvar koja će oslabiti naš slučaj protiv njega,

to je da je stavimo na njegovom suđenju.

Ona bi privukla simpatije i on bi automatski imao koristi od toga.

U međuvremenu, oni bi još uvek imali ostatak

tog novca negde skrivenog.

Da. - Zašto je ne pustite? Možda će nas odovesti do njega.

Znaš, Klint, ponekad dobiješ dobru ideju.

Samo napred, sredii naređenje za oslobađanje.

Pratite li me?

Naravno. Postoji li zakon protiv toga?

Da, postoji.- Zašto ne pozovete policajca?

Šta hoćete?

Postoji mali restoran niz ulicu.

Hajde, popićemo šolju kafe i reći ću ti.

Šta će biti, narode? - Kafa.

Želim da ti pomognem.

Mogu da zamislim.

Zašto mi niste rli da ste udati?

Niste pitali.

I sve dok su novčanice od 5 dolara stizale,

niste dobrovoljno davali informacije, a?

Nisam mislio da je važno. Nisam vas shvatala ozbiljno.

Bilo je meni važno. - Nisam znala.

Šta mislite, da sam otišao tamo da naučim valcer?

Vidite, nisam vas ohrabrivala.

Ne, smatrali ste me za budalu.

Izgledam li kao tip koji mora da da devojci

novčanicu od 5 $ samo da je nateram da priča sa mnom?

Rekli ste da želite da mi pomognete.

Je li to vaša ideja o početku?

Naravno, želim da vama pomognem,

ali ne mogu ništa da učinim za njega.

On je kriv. - Kako znate da je kriv?

Svi ste tako sigurni,

ali ti to nikada nećete dokazati, vidite, ne ako ima pravde.

Nemojte sad da pričate o pravdi. Zašto nije...

Slušaj, ostavimo plesnu školu zvan ovoga.

To je bilolo i prošlo. Zaboravite, pitanje je zatvoreno.

Ne želim da zaboravim.

Upravo vam je ponestalo vremena, Deda Mraze.

Škola je gotova.

U redu.

Pitanje je zatvoreno.

Zapamtite ime 'Suporter'...

'Suporter Futvir'

I van vesti

U zatvoru Tombs, zakleta porota, danas,

optužila je Tomasa Dž.. Kvina za

prvostepeno ubistvo u brutalnom ubistvu

Otisa Vontnera, starog škrtice.

U međuvremenu, veliki deo Vontnerove imovine,

u iznosu od hiljadama dolara i dalje nedostaje.

A policija je na teoriji, da ga je Kvin sakrio negde u gradu.

Pošto država traži najveću kaznu,

Kvinu će se suditi za njegov život nedelju dana od danas.

Sećam se suđenja kao kroz maglu,

samo reči i lica.

Sve vreme mi je ta pesma bila u glavi.

I zaslepljujuća zubobolja koja nikada nije nestala.

Sve je to bilo nestvarno.

Čudno je kako najrealnije stvari u vašem životu uvek izgledaju tako.

Rekli su da je okružni tužilac zaintrigiran

pravnim aspektima slučaja.

On je to nazvao posrednim slučajem bez vršnjaka.

To je značilo da je uradio kako treba, moje uverenje

bilo bi dobro čitanje u godinama koje dolaze

u pravnim časopisima.

Samo jedna cipela? Kao da je zagazio u mrlju blata?

Da, ser.

Možete li se setiti još nečega o njegovim cipelama relevantnog dana?

Osim toga da im je trebalo poliranje.

Da, bile su to cipele sa blokejama. Čeličnim blokejama.

Da, ser, dolazio je jednom mesečno.

Uvek je plaćao starinskim novčanicama,

znate, onim velikim.

Napravili smo otisak cipele optuženog noći kada je uhapšen.

Bio je identičan kalupu napravljenom na mestu zločina.

Sudija je bio impresioniran.

Zubobolja me je stalno mučila i ta pesma nije nestajala.

Ostalo je kao pesme ponekad bez razloga.

En je sve to provela.

Hteo sam da je uzmem i pobegnem.

Valjda je advokat kojeg mi je grad dodelio mislio dobro,

ali... bilo je previše dokaza.

Pregledali ste cipele optuženog?

Da, ser.

Odgovara li merenje cipele optuženog

otisku cipela koji je policija pronašla na mestu zločina?

Da, ser. Savršeno.

Našao sam otisak u komadu blata

ispred prozora gde je Vontner ubijen.

Kvin je imao neku ludu priču o bacanju cipela kroz prozor na mačku.

Zvao ih je svojim magičnim cipelama.

Te noći ih je bacio kroz prozor, videla sam ga!

Ja sam kriva za novac.

Rela sam mu da možemo da ga potrošimo.

Nosio je cipele one noći kada smo ga pokupili.

Rekao sam mu da njegove cipele...

Cipele... Cipele... Cipele... Cipele... Cipele...

Ako postoji nešto što možeš smisliti da te spase, sine,

bolje da razmisliš o tome sada.

Sutra u ovo vreme, sve će biti gotovo.

Pokušavao sam da razmišljam. Šta je sa novcem?

Tvrdili su da ima mnogo više od 2000 $ koje sam našao.

Ako samo možemo da dokažemo da ga nemam...

Ali ne možemo dokazati da, u stvari,

ne mogu dokazati da je preko 2000 $ ikada postojalo.

Zato se to nije pojavilo.

Mora da postoji nešto. - Možda novčanik.

Sutra ću se o tome u nadi

da ko je izgubio, pročitaće o tome u novinama

i javite se da ga zatraži.

Ako bi se to desilo... - Neće, prekasno je.

Bar možemo pokušati.

Misli, sine, dobro razmisli.

Seti se, u pitanju je tvoj život.

Hoću. Laku noć. Hvala, gdine Lejk.

Laku noć.

Neko ko poseduje prodavnicu slatkiša vam je ovo poslao.

Je li porota donela presudu?

Jesmo, Vaša Visosti. - Kakva je vaša presuda?

Optuženi je kriv za ono mu se stavlja na teret.

Zatvoreniče, istupite napred.

Proglašeni ste krivim po optužnici od strane zaklete porote.

Dakle, dužnost ovog suda je da vas osudi

da budete pogubljeni u električnoj stolici u Državnom zatvoru,

prvog utorka posle Božića.

Suđenje je završeno.

Uradio sam najbolje što sam znao, sine.

Hvala, gdine Lejk.

Dođi da me vidiš, dušo, a?

Hajde, Kvin.

Evo, uzmi srce. - Ne, nećeš, Kvin.

Da vidim to.

Kladim se da ste čitali puno detektivskih priča, zar ne?

En! Kako si?

Nisam te video dugo.

Bože! Izgledaš odlično. Kako je Tom i šta radi?

Radi li? - Ne, on...

Vidite, upravo sam se vratio sa obale.

Bio sam solidno rezervisan do kraja.

Napravio sam sve svoje skokove stopirajući.

Sada, kad vidite Toma, molim vas,

ne zaboravite da mu prenesete moje pozdrave.

I ako vas ne vidim sutra, Srećan Božić, Srećan Božić.

ORTIZ PLESNA AKADEMIJA

Kako mi ide? - Popravljate se.

Oh, trebaće mi mnogo lekcija.

Šta želite za Božić, devojko?

Želite li stvarno da znate?

Ne.

Molim Te ne daj da umre.

Molim Te, pomozi mu.

Sve je to moja krivica.

Uradiću sve, samo molim Te, ne daj da umre.

Sve što nam treba je pauza.

nemoj...

Molimo Te...

Eni! Eni! Dođi.

Dođi. - Zdravo.

Zdravo, gđo Finkelštajn. - Zdravo, kako ste?

Bila bi šteta da se ne iskoristi.

Oh, ja, stvarno nisam planirao da ga kupim.

Oh, prošle godine je Tom došao i rekao,

„Srećan Roš Hašana, gđo Finkelštajn."

To je Nova godina, znate.

Oh... koliko je?

Oh ništa.

Želeo sam da ove godine kažem, "Srećan Božić, Tome."

Drago mi je zbog sutrašnjeg Božića.

Još jedan dan i ne bih mogla više da podnesem,

rasprodala sam sve svoje zalihe.

Čak i mame lutke koje se nisu mogle prodati.

Morao sam da nabavim prave pelene.

Pa, puno vam hvala. - Oh, nema na čemu.

Doviđenja. - Doviđenja.

Večeras kad bezbrojna deca

po celoj zemlji obese svoje čarape

i sa nestrpljenjem čekaju zvuk irvasa,

i dolazak Deda Mraza,

posvećujemo našu sledeću Božićnu pesmu

samom starom Deda Mrazu.

Jesi li to ti?

Da. - Hvala, nebesima.

Zvučite skoro kao da vam je drago što me vidite.

Zašto ste me zvali noću

i zamolili me da dođem na ovo mesto na Božić?

Šta očekujete da nađete u ovoj kući? - Ne znam.

Ali znam da imamo hrabrosti da mu pomognemo,

i morala sam negde da počnem.

Čak i kad bih hteo da mu pomognem, ne bih mogao,

umire sledeće nedelje. - Zato moramo nešto da uradimo.

Ne znam šta. Vi ste detektiv, recite mi.

Koja je svrha?

Bar, možete pokušati.

bog čgaa? Šta bismo mogli da postignemo?

Ako ne pokušamo, nikada nećemo saznati.

Dobro...

Ostavite to dole.

Zašto? - Plačem.

Božić je i usamljena sam i uplašena.

I vi ste usamljeni, zar ne, Deda Mraze?

Ali postoji velika razlika. Navikao sam na to.

Ne moraš biti, Deda Mraze.

Zamolio sam vas već jednom, ne zovite me tako.

Vi ste fin momak.

Naći ću devojku koja se može zaista zaljubiti u vas.

Divnu devojku.

Ne želim bilo koju devojku.

Ako ga oslobodite, i ako tako želite,

udaću se za vas.

Ne verujem u to. - Hoću.

Ne bih vas hteo tako.

O tome možemo razgovarati kasnije.

Sve ovo je trenutno strašno nevažno.

Ali, En, šta bih mogao da uradim da ga oslobodim?

Morate da verujete da je nevin. - Ali dokazi...

Molim vas, verujte mi. - Ali...

Božićni poklon, Deda Mraze. Molim vas, spasite ga.

Sećate li se još nečega što se dogodilo

one noći kada je bacio cipele kroz prozor?

Ne, samo nije mogao da ih nađe te noći

a sledećeg jutra bile su holu, ispred naših vrata.

I nemate pojma ko ih je tamo stavio.

Ne, pitala sam sve u kući.

Mogli su da slete u nečiji otvoren prozor.

Bilo šta im se moglo dogoditi, zar ne vidiš?

A ko ih je vratio, verovatno je krivac.

To je mala petlja za ono što je inače bilo

hermetički zatvorena kutija. Možda je Tom nevin.

Ceo slučaj je izgrađen na posrednim dokazima.

Možda će ovo napraviti rupe u njemu.

Ali, ostalo je tako malo vremena.

Ne brini. Neću trošiti ništa.

Dobar si koliko imaš reč, zar ne? Pomoći ćeš mu.

Da. Ovo čini stvari drugačijim. Dali ste mi ugao da radim.

Naći ćemo se dan nakon što bude pušten.

Ne do tada?

Ne.

Slušaj, neću te držati za obećanje.

Onda ne moraš da me vidiš ako ne želiš.

Zašto me gnjavite u ovakvom trenutku?

Zauzet sam glumeći Deda Mraa.

To nas čini dvoje. - Huh?

Zdravo, Klint. - Dobro veče, gđo Stivens.

Gde ovo ide, Siv? - Oh, ovde.

Zar nije lepo? - Da, svakako jeste.

Inspektore, znate taj novac u slučaju Kvin?

Tih oko 60.000 $ je trebalo da sakrije.

Nikad se nisu pojavili.

Rekli ste slučaj Kvin? - Da. - Zatvoren je.

Pretpostavimo da je u pitanju greška

pogledajte ugao novca, proverio sam Kvinovu ženu.

Da je znala gde je, do sada bi ga uzela.

To je lako. Kvin joj nije rekla gde je.

Dodaj mi tu palicu, hoćeš li?

U redu, ali ima još nešto.

U noći ubistva, Kvin je bacio cipele

kroz prozor, sledećeg jutra, vraćene su.

Da, znam. On nam je to rekao. Samo on to nije mogao da dokaže.

Naravno da ne, ali zar ne vidite,

ako jbi bilo tačno za cipele, to menja sve.

Ne. Ne slažem se sa tobom. - Zašto ne?

Slučaj počiva na poredim doazima

Ako cipele nisu bile u njegovom posedu te noći,

glavni izvor toga je nestao.

Najmanje što možete da uradite je da tražite od tužioca da podnese peticiju

ostanak za njega, dok ne dobijem priliku da istražim.

Slušaj, Klint,

ako bi bilo kakvih novih dokaza, bilo bi mi drago da pozovem tužioca

Ali vi samo grabuljate po mrtvom uglju kakav jeste.

Dokazi koje smo imali osudili smo ga

i nije bilo samo zbog cipela, bilo je i mnogo drugih stvari.

Mnogo drugih stvari, bez obzira kako na to gledate.

To nije ništa drugo do slabo povezan niz slučajnosti.

Ne smeta vam ako to pogledam, zar ne?

Ne, ako tako želiš da provedeš Božić.

Oh, uzeću te za tebe.

Baš ovde. - Uradio si divan posao.

Oh, i ti si se dobro snašla.

Nekako sam ponna na tebe, znaš?

Da?

Ja sam. Jesi li ustala?

Žao mi je što te budim. Samo mi pokaži koji prozor...

Misliš onaj koji... - Da. Tamo prekko.

Oh, odavde, a?

Je li ih jako bacio? - Ne znam.

Možete videti ogradu na kojoj su bile mačke.

Ok..

Mislite li... - Ne znam.

Samo držite prekrštene palčeve.

Pa, šta hoćete? Znate li koliko je sati?

Za 2 sata sviće. - Pa, šta sa tim?

Policijski štab. - Oh, šta hoćete od mene?

Vaša 2 zadnja stana,3 i 2,

koliko dugo ljudi žive u 3?

Mekiovi. Oh, biće 2 godine u aprilu.

Sada, 2. - Oh, tamo je gđa Alvin.

Ona je u kući 5 godina.

Policijski štab.

Vi ste ekGi, zar ne? - Da.

Je li to Deda Mraz? Je li, mama, a?

Ko spava u zadnjoj sobi?

Oh, moje troje dece.

Uvek spavaju tamo? - Otkad smo se uselili.

Laku noć, MekGi. - Laku noć.

Ne mogu da spavam uopšte u ovoj kući.

Šta gori!

To je zakon, gđo Alvin.

Ne, to je zakon, zar ne?

E sad, šta zakon radi u ovo doba?

Postavljam pitanja Je li to vaša soba?

Da.

Ko zauzima tu drugu sobu'?

Pa, ako se to uopštevas tiče, izdaola sam je stanarima.

Ko je sada koristi?

Veoma ugledna mlada dama. Ona je bibliotekarka.

Koliko dugo je koristi?

Od 2 nedelje pre Praznika rada.

To bi bilo sredinom avgusta, a?

Možete i da sednete, gđo Alvin, ovo će potrajati.

Želim da znam ko je imao tu tu sobu pre je.

Pa, mladić, uh... gdin Kozlof.

Kozlof, a? Kako mu je bilo ime?

Džon L.

Kada se iselio?

Odbijam da odgovaram na više pitanja

dok mi ne kažete o čemu se radi!

On je pod sumnjom za ubistvo.

Kada se iselio iz sobe?

Pa, nedelju ili dve pre nego što je došla.

Moraćete bolje od toga. Zar ne vodite nikakvu evidenciju?

Pa, mogu da kažem po mojoj bankarskoj knjižici, mislim.

Idite, uzmite je.

Pa, jednostavno ne mogu da verujem da bi gdin Koslof...

On, on je bio tako tih mladić.

Evoje.

Ja dobijam 10 $ nedeljno za tu sobu

i uvek polažem depozit za svaku sobu čim ga dobijem.

Provale, znate.

Sada, poslednji unos ovde pre nego što je došla

je 26. jula unapred.

Da bi mogao ostati do 2. avgusta.

Je li ostao celu nedelju? - Ne.

Sećam se sada, dan-dva posle, više se nije vratio.

Poslao je nekoga po njegov prtljag.

Hej, dobro se sećate!

Sada dobro razmislite kako je izgledao?

Pa, imao je 28 ili 30 godina...

tamna kosa...

visok otprilike kao vi i i iste građe.

Oči?

Da, naravno. Dva.

Mislim, smeđe.

Je li radio dok je stanovao ovde?

Ne, ali je nastavio da pokušava. Jednostavno nije mogao da locira.

On, uh, nije ostavio adresu za prosleđivanje?

Ni reč. Samo je ustao i otišao.

Dan nakon što je čovek uzeo torbu po njega je stiglo pismo.

Čuvao sam ga neko vreme

misleći da će možda biti tu posle toga.

Pa, gde je? Imate li ga još uvek?

Oh, imao sam ga nedeljama, ali sam ga konačno izbacila.

Pa, odakle je? Koji je bio poštanski žig na njemu?

Pa, mislite li da bih ja pogledao...

Hajde, sad ti si gazdarica. Ne zezaj me.

Pa, može li neko upasti u nevolju zbog otvaranja tuđe pošte?

Pa, naravno da ne. Ne ako je prošlo 30 dana.

Pa, nisam želela ništa da kažem,

ali sam želeo da vidim da li je pismo dovoljno važno

da bih mogao da zadržim više, pa sam ga otvorila.

Bilo je to samo brljavo pismo od neke devojke iz...

Sad, da vidim, Pits... Pits...

Pitsburg? - Ne.

Pittsfild!

Hej, zar ne želiš da čuješ...

Hej, o čemu se radi?

Hajde da se sklonimo od kuće pre nego što izgleda ludo

prozor opet i vidi te.

Hej, ali ja imam Božićnu večeru ovde.

Ne, Koslofe, imaš sastanak u Njujorku. Zbog ubistva lihvara.

Ubistvo? - U redu, idemo, idemo.

Ne znam šta je ovo,

ali šta god da je, nemoj mi uništiti život, hoćeš li?

Rekao sam ti da ću zamoliti tu devojku da se uda za mene večeras.

Imam dijamantski prsten u džepu, upravo joj ga nosim.

Znam, platio si 515 $ za njega, pratim te ceo dan.

Odakle vam sav novac, koji trošite otkad ste došli prošlog avgusta?

Nisi imao ni centa kada si bio dole u gradu i živeli kod gđice Almen..

Pa, moja majka je umrla odmah nakon što sam se vratio.

Ostavila mi ga je.

Tako je, umrla je,

ali tek nakon što se vratiš.

Već ste imali novac kad ste izašli iz voza.

Kupovali ste poklone, pravili veliku zalihu.

Uradio sam to sa svojih poslednjih nekoliko dolara.

To je bio blef...

znao sam da ide, i...

pa, želeo sam da misli da sam uspešan pre nego što je umrla.

Ima li nešto loše u tome?

Ne. Ali šta je sa sada?

Proveravao sam sa izvršnim vlastima vaše države,

tvoja majka ti je ostavila tačno 500 $.

Pa, samo tvoj auto... - 500 $ je bilo sve što je uplatila.

Dala je hiljade u kešu.

Čuvala ga je u kući, u zidnom sefu.

Možete li to dokazati?

Ne.

Ne, ona... nikad nikome nije dozvolila

da zna da je novac bio u kući. Plašila se da ne bude opljačkana.

Ali možeš li dokazati da sam to uzeo od tog tipa

kojeg misliš da sam ubio?

Hoćeš li mi to učiniti?

Kvaran je ovaj posao kojim se bavim. Hajde.

Hej, Srećan Božić.

Kampana! - Da, ser.

Skini šešir.

Možete li identifikovati ovog čoveka?

Pogledajte ga dobro. Jeste li ga ikada ranije videli?

Sigurno, sigurno.

Pre neki dan je Vontner kupio namirnice.

On je gdin Kozlof.

Čak sam i detektivima rekao za njega

u vreme slučaja.

Bio je u radnji poslednji put kada je Vontner bio ovde?

Naravno, tako je.

A kad je Vontner otišao,

neki kupac, počeli su da pričaju o njemu.

Gdin Kozlof je izgledao veoma zainteresovan.

Oh, zanima me glasina da je stari Vontner

imao mnogo gotovine, a?

Da, ser.

Gdin Kozlof je počeo da postavlja pitanja.

Pa, zašto ne? Bio sam radoznao. Ko ne bi bio?

I nisam bio jedini koji je znao ni o tom skrivenom novcu.

Desetine ljudi u komšiluku su. znali. - Naravno, Koslof, naravno.

Ali desetine ljudi u komšiluku nisu imale sobu

preko puta Toma Kvina gde su mogli da mu se dočepaju cipela

i obuci ih i izađu i počine ubistvo.

Te cipele su sigurno doletele pravo kroz prozor

i udarile ga po glavi i dale ti ideju.

Odlična ideja, zar ne?

Nisam to uradio! - Ma, naravno da nsi!

To je sve, Kampana, hvala. Hajde.

Uvedite zatvorenika.

Molim vas, sedite, gđo Kvin. - Hvala.

Poslao sam povas jer smo uhapsili čoveka

za kojeg mislimo da je vrlo moguće da je ubio Otisa Vontnera.

Nameravam da telefoniram tužiocu u vezi njega

čim napusti ovu kancelariju,

ali želeo sam da ga prvo vidite.

Želim da mu proučite lice dok ga ispitujem.

Možda ste ga već negde videli.

Možda ćete moći da dodate neku sitnicu

koja će nam pomoći da izgradimo svoj slučaj protiv njega.

Svaki mali detalj, sve čega se možete setiti je važan.

Inspektore, ne mogu dovoljno da vam zahvalim, ja...

Kako vam je puno ime?

Džon L. Koslof.

Godine? - 28.

Šta ste po zanimanju? - Ništa.

Jeste nedavno bili operisani zbog upala slepog creva?

Da, ser. - Kog datuma?

Oh, ja, ne sećam se tačno.

Bilo je to negde u julu.

Bolnički karton pokazuje da ste bili podvrgnuti

hitnoj operacijai27. jula.

Oh, da, da, tako je.

Dobio sam napad u kući prijatelja.

Poslali su po hitnu pomoć.

Nekoliko dana kasnije jedan momak je otišao u pansion

gde sam stanovao i doneo mi mojju torbu sa odećom u njoj.

Sledeće nedelje sam pušten iz bolnice

a onda sam otišao vozom direktno do... Pitsfilda.

Kog dana je Vontner ubijen? - 28. jula.

Možete se vratiti u Pitsfild, gdine Kozlof.

Jako mi je žao što ste privedeni.

To je u redu. Hvala.

Ali, uh...

Ako je nevin, šta je sa... - Slučajnost, čitav niz slučajnosti,

baš kao što si rekao pre neko veče.

Slučajnosti!

Tako ste osudili mog muža. On će umreti sutra uveče.

Nije u redu da čovek umre samo na osnovu posrednih dokaza.

Zar ne možeš ništa da kažete? - Ruke su nam vezane, gđo Kvin.

Sve što vas zanima je da ubijete nekoga.

Nije vas briga ko je, samo dok ubijete nekoga.

Pa to će vam biti na savesti, čujete li!

Nema šanse?

Ne.

Večeras je, ponoć.

Znaš, danas sam, uh, razmišljao o Memfisu.

Bili smo bogati u Memfisu.

Ponovo siromašni u Vilmingtonu.

Nastupali smo u celoj državi Delaver, sećaš se?

Da.

Bože, drago mi je što sam imao ženu kao što si ti.

Bio si divan muž, dragi.

Oženio bih te ponovo milion puta.

Bi li? - Naravno.

Znaš, možda, možda ja,

nije trebalo da dodajem šale našem činu.

Možda ga je to ubilo. Moje šale su uvek tako loše.

Ne, nisu. Smejala sam im se.

Želim da večeras ideš u školu plesa.

Ne želim da razmišljaš ni o čemu.

Znate staru formulu koju smo imali

kada su stvari bile loše, jednostavno ne razmišljaš o tome.

Ne brini za mene.

Da, ali imam.

Smešno je o čemu momak zaista brine.

Osećaću se bolje ako obećaš. - Uradiću sve što tražiš.

Zaista, molim te.

Hoću, Tome.

Nedostajaćeš mi.

Bilo je to glupo reći.

Zašto, da,da smo ikada stigli do obale,

ubili bismo ih. Siros.

Siros, bez šale. Samo pravi ples.

U redu, Kvin.

Ovde ti uvek mere vreme.

Imao sam toliko stvari koje sam hteo da ti kažem.

Za nas stvari nikada ne idu kako treba.

En, ne želim da idem. Ne želim da idem.

To je cela stvar do sada.

Još uvek je kao san.

Pretpostavljam da će biti kao u snu kad dođu po mene.

Svakome se može desiti ono što se meni desilo.

Pa, momci, ja, mislim da nam5 neće reći.

Hej, 1 ionako te se ne tiče.

Samo je pokušavao da mu pomognem.

Slušaj me, svaki čovek mora da umre na svoj način.

Hajde da 5 to uradi kako želi.

Koliko je sati?

Imaš još par sati.

Da pozovem sveštenika? - Ne, ne još.

Hoćeš cigaretu, 5? - Da, 4, hoću.

Hvala 4.

Kada ideš?

Sledećeg utorka.

Vidimo se onda.

Vidimo se uskoro.

To je lepa melodija,3.

Bi li voleo da je čuješ ponovo?

Da.

To je Šopen.

Šopen.

Znam kako se osećaš, En.

Ali morate skrenuti pažnju sa sata.

Uradio sam sve što sam mogao.

Nije bilo dovoljno.

Oh, En, imaj srce.

Ja imam srce.

Jednom mi je neko dao mali slatkiš.

Nisam želeo da budeš sama kad, kad on, uh...

Posle večeras neću više biti ovde.

Odlazim iz grada. - Zašto?

Oh, ne, ne možeš!

Zašto ne mogu?

Morate imati gde da počnete ponovo.

Želim da ti pomognem.

Ceo juče sam se mučio pokušavajući da razmišljam kako bih mogao

a danas sam uradio nešto po tom pitanju.

Ovaj život je gotov.

Imam stan za tebe, En.

Okrenut ka Ist Riveru, Tejsi skver 7

Ne morate da odete.

Hteo sam da sačekam i sačuvam to kao iznenađenje, ali...

Ne gledajte me tako. Sve je vaše.

Stvari u njemu za vas, orman pun stvari.

Sve je sređeno.

Potrošio sam skoro svaki cent koji sam ikada uštedeo na to.

I onda kasnije, ako me budeš imali, to će biti naše mesto.

Želim da pođeš sa mnom i vidiš to večeras.

Mora da si lud!

Kako možeš reći da? Mislim samo na tebe.

Nagodili smo se.

Uradio sam sve što sam mogao da izvršim svoj kraj.

Molim te, nemoj dalje sa tim.

Pa, naravno, uznemirena si.

Kad biste samo prišli i pogledali,

i zaboravili na sat, izađite sa mnom

i popijte piće negde.

Nikada ne nameravam da vidim to mesto.

En... - Ozbiljna sam.

Sad izbacite tu ideju iz glave.

Ne razumem vas.

Ne mislite valjda da sam vas poljubila te noći

jer vas voim, zar ne?

Oh, samo me smatraš za Deda Mraza, a?

Možda saveti nisu bili dovoljni.

Dobro ovde...

Nikada nisi dozvolio da se kaže da sam jeftin kad pređeš preko ovoga.

Znate gde sam. Dođite da me vidite.

Klint, čekaj!

Šta je sad? - Predomislila sam se.

Da? - Voleo bih da pođem sa tobom.

Bilo gde da ideš.

Ja... mislim da bi mi dobro došlo piće.

Sada pričaš.

Idem po kaput. Čekaćeš, zar ne?

Čekaću zauvek.

Gde idemo?

Šta kažeš na Zeleni anđeo?

U redu, Zeleni anđeo.

Zeleni anđeo.

Klint, predomislila sam se o odlasku sa tobom u stan.

Voleo bih da ga vidim.

Oh, šta je bilo? Izgledaš iznenađeno.

Oh, preboleću to.

Vozaču, neka bude Trejsi skver 7.

Predomislila si se oko mnogih stvari večeras, zar ne?

Aha.

Poslao si po mene, Tom?

Da, ja, uh, pretpostavljam da je bilo vreme, oče.

Sedi, Tome.

Neka izgleda lako. Učini to, da se ne plašim.

Uzmi me za ruku, Tome i ponavljaj za mnom.

„Gospod je pastir moj, drugog neću želetti".

„On me tera da legnem na zelene pašnjake.

"On me vodi pored tihih voda."

„On me vodi pored tihih voda.

"On obnavlja dušu moju."

Stari gori strašno čvrsto, dečko.

Oni dolaze. Čujem ih kako dolaze!

Ućuti! Ućuti!

Dozvolite mi da ti pokažem ostatak.

Sviđa li ti se? - Oh, da. Prelepo je.

Prozor ovde gleda na reku.

Sve tvoje omiljene senke i parfemi.

Kako si znao? - Oh, znam sve o tebi.

Ma daj, nisi još videla dnevnu sobu.

Znao sam da voliš muziku. Najbolji klavir koji novac može kupiti.

Nisam opremio ovo mesto juče.

Radio sam na tome mesecima.

I ako nam to ikada dosadi, možemo da idemo gde god želiš.

Stvarno si znao sve o meni, zar ne?

Naravno. Na odmoru sam se svratio u Ohajo, u tvoj rodni grad.

Video sam kuću u kojoj si živela, školu u koju si išla.

Pa, čak sam video i knjige koje si koristila,

spomenar koji si sakupio kad si imala10 godina,

album sa limenim tipovima od prasica

na haljinu koju ste nosili na prvoj maturskoj večeri.

Čak sam razgovarao sa ljudima koji su te poznavali.

Ali zašto? Zašto si to uradio?

Nisam želeo da ima bilo šta o tebi da ne bih znao.

Voleo sam te i pre nego što si me videla.

Išao sam noću u tu plesnu školu

jer sam bio usamljen, i jedne noći sam te video.

Odmah sam znao, ali sam te dugo posmatrao.

Noću, nisam mogao da te izbacim iz uma.

Trebalo mi je mnogo hrarosti da te zamolim za ples 1. put.

Nisi ni primetila, ali...

uvek sam sledećeg dana mogao da osetim tvoj parfem,

tvoj puder na mom ramenu.

Onda sam napravio planove za nas.

I ostvarili su se.

Znači, znao si da sam udata.

Naravno, znao sam. Ali nije mi smetalo.

Čak i kada me nisi htela primetiti, nije me bilo briga.

Mogao sam da čekam - Znao si sve o meni. - Da.

Gde sam živela, sve moje navike. I Tomove naavike.

Mora da si se motao napolju, noći, kao kreten,

čekajući priliku da mu smestiš.

I znao si za Vontnerov novac.

Čak si stavio taj novčanik pored vage,

gde si znao da će ga Tom pronaći.

A ti imaš 60.000 $ za koje misle da ih Tom ima.

Ti si luda!

Ko mu je to mogao bolje smestiti?

Pokušao sam da spasim tvog muža.

Naravno! Tako da bi mogao biti veliki heroj u mojim očima.

Jedini razlog zašto sam te poljubila je zato što

sam bila očajna za bilo kakvu pomoći koju sam mola dobiti.

I jedini razlog zašto si pristao da pomogneš,

je jer si mislio da ćeš me imati.

To nije istina. - Da, jeste.

Koslov nije bio stranac koji se iznenada pojavio.

On je bio osumnjičen u vreme ubistva.

Sve što si uradio je da ga lociraš

i podmetneš malo posrednih dokaza.

Samo, u žurbi, zaboravio si da proveriš njegov bolnički karton.

I večeras si u školi bio u žurbi.

Posegao si u džep za novčanicom.

Nisi video koji koju si minovčanicu dao.

Ova novčanica je ista kao i novčanica

koja je bila u novčaniku koji je Tom pronašao.

Ubio si ga, zar ne? Zašto ne priznaš!

Zašto je to sada bitno?

On nikome nije bio od koristi.

Želeo sam da imaš sve na svetu, zar ne razumeš?

Kakve to veze ima sada? Volim te.

U redu, Džad.

Javi se na taj telefon, Heri. U redu je.

Otvorili smo liniju i stavili guvernera u pripravnost

nakon što si nazvala iz škole plesa.

Tom je živ?

Preveo: suadnovic