Original subtitles

Последњи случај Черкасова Случај број 9

Врати на место.

Толико личим на манијака? -Шта хоћеш?

Ти си хтела да дођеш код мене. Шта ти хоћеш?

Одакле ти ово?

То је за брата. И да предухитрим твоје питање, није убица.

У коферу је извод, можеш да погледаш.

Шизофренија му је утврђена док сам био на факултету.

Крио сам, јер ме не би пустили у милицију с таквим рођаком.

Научио сам да заустављам његове нападе.

Кад су почели напади агресије и страдао човек,

морао сам да га дам у интернат.

По повратку из Француске... -Хвала.

Поново су све проверили и сазнали за брата.

Случај је предат КГБ-у. Ствар је заташкана,

али ако нешто хоће од мене, не могу да одбијем.

Викторе, мораш да се удружиш са Черкасовом.

Иване Петровичу, само секунд,

треба да разговарамо. -Слажем се.

Извини, Викторе, тако је требало. Без увреде. -Разумем.

Шта си рекао Саблину? -Да радимо заједно.

И да је јучерашња операција заједнички план.

Шта ћемо даље?

Маркин је као диспечер тих које занимају слике. -И?

Он ће организовати састанак и показати им нашу слику.

Тамо ћемо чекати убицу. -Живи мамац?

Па, не баш живи мамац, већ Осадчи.

Како ти се чини план?

Дођи!

Место!

Уђите, друже мајоре. Своје не дира.

Нећу вас водити у обилазак.

Нисте овде први пут, мада тад нисам био код куће.

Видим да вас више привлаче призори, пејзажи.

Зашто мислите? -Па, чини ми се да вам се на апстракцији

поглед не зауставља. -Нисам неки стручњак за слике,

али у пејзажима има неке лепоте.

Искрено, и ја сам више за лепоту.

Тако се банално удварате својим муштеријама?

Да. Успева без грешке.

Колико вреди ваша колекција?

Да будем искрен, само међу нама, не много.

Све су то копије. Истина, веома добре.

Тешко их је разликовати. Чак би и ваша Голинска лупала главу.

Пређимо на ствар.

Како ћете организовати састанак са купцем?

Ваша слика је врло занимљива.

А код нас Дирера ко плеве, а заправо нема.

Како ћете то извести? -Обично, ако је продаја хитна,

на састанку изложим у пуном сјају.

То је уски круг мојих имућних клијената.

Они се разумеју у сликарство, али морам вас одмах упозорити

да чисто сумњам да би ико од њих губио време на убиство

и ризиковао да добије оно што може мирно да купи.

У животу сам научио да је све могуће.

Извините, јесам ли добро схватио да ћете ме, ако се шта деси,

заштитити? -Хоћемо, ако не правите глупости.

Имамо проблем. -Слушам.

Немамо слику.

Одакле вам такав папир? -Гасимо креч.

Тако смо старили новчанице. Стручњак ће приметити.

Не може на брзину, друже мајоре. -Микеланђело, не фолирај.

Имаш највише квалификације за лажне рубље.

Теби је копија Дирера проста ко пасуљ.

Немој, Марк! -Не прави се невешт.

Слободно? -Да. Извините, припремамо се пуном паром.

Нећу дуго. -Седите.

Машо... Седите, сачекајте.

Мислим да је све добро, али ипак бих вас молио

да се на крају захвалите руководству Министарства унутрашњих послова,

јер без њихове помоћи не бисте могли да разговарате с пацијентима

којима нисмо имали приступ. То треба урадити.

Добро. А ви, доћи ћете? -Ја? Да, наравно.

И ја имам малу молбу.

Утврдили смо како убица бира жртве.

Бацили смо мамац и он га је прогутао.

Сад организујемо приказивање слике за потенцијалне купце.

Можда ће тамо бити и наш убица, ако будемо имали среће.

Тешко ћете га препознати, може бити свако.

Зато бих вас замолио да присуствујете.

Да видите и чујете шта се дешава.

Где их окупљате? -На Волоколамском путу,

село Снегири. -Морам да се припремим за излагање.

Нисам добар говорник.

Машо, унесите измене. -Добро. Довиђења. -Хвала.

Професоре, можете ли ви помоћи? -У чему?

Добро ћете се уклопити у друштво љубитеља уметности.

Ласкате. За науку и уметност су задужене различите хемисфере мозга.

Сматрајте то научним експериментом. Бићу вам јако захвалан.

Потребно ми је ваше присуство. Гарантујем вам безбедност.

Добар дан, поштоване колеге.

Желим да вам представим резултате свог теренског истраживања.

Хајде, уђи. Уђи! Види колика канцеларија!

А ово је друг генерал, наш шеф. -Здраво, Каћа! -Здраво.

Здраво, здраво! Уђи.

Седи на моје место.

Је ли удобно? -Да. -Хвала на помоћи.

Нема на чему. Ставио сам вас на списак за стан,

а дотле морате у општи смештај, али имате две собе. -Хвала.

Снаћи ћемо се. Каћа, како се каже?

Соња нас нимало не воли?

Знаш, одраслима је понекад тешко да живе са другима.

А твој тата је супер, је л' да?

Здраво!

Каква је то коцкарница? -Ово двоје решили да ме забаве.

И добро нам иде. А ја снимам, за случај да неко вара.

Има ли новости у твом случају? -Има.

Ускоро ће се све завршити. И твоји снови ће престати.

Хајде!

Навалите на стару будалу.

Вечерас се на дачи Фјодора Сергејевича окупљају колекционари.

Договорио сам се с још једним експертом, психијатром.

Лечиће нас? -Нико вас неће лечити,

али примићете га као једног од најбољих клијената.

Глумите. -Да. -С другим гостима је све јасно, имамо списак.

Јегоре, има ли нешто ново? -Не, још нема сумње.

Ја копију Кустодијева, коју је сам направио, разликујем од оригинала.

Зар мислите да не бих препознао манијака?

Он није манијак, прави се да је манијак.

То је нешто сасвим друго.

Викторе, шта је са присмотром? -Исто, две патроле око села.

Аутобус је у суседној улици. Све ћемо видети и чути.

Надам се да ваш пас неће појести госте.

Једе само људе с лошим укусом и залутале милицајце.

Али то се вас не тиче, ви сте позвани.

Извините, успавао сам се и још водио ћерку у школу.

Колеге, молим вас, годинама правим базу клијената.

Имам беспрекоран углед, не одајте ме без разлога.

Пратите га, хватајте на излазу из села,

даље од моје куће. -Послушали бисмо ваше препоруке,

да вам клијенти не умиру као муве. -Нису то клијенти,

већ успутне наивчине! -И нисмо колеге, ви сте окривљени.

Зато добро одиграјте, с надахнућем.

Ако помогнете истрази, нећете у затвор.

После школе сам хтео на академију. Да, за глуму.

Све си упамтио? -Да. Деда је у рату пролазио кроз Дрезден

и узео трофејну хармонику, велику! -Не маши рукама.

После дедине смрти сам поправљао хармонику и нашао слику.

Колико да тражим за слику?

Колико да тражи? -Тражи "волгу", нећеш погрешити или овакву кућу.

Чуј њега! -Озбиљно? Да је та слика права,

вредела би у Европи пола овог села са све земљом.

Сто "волги", можда хиљаду! -Буди на опрезу.

Сумњам да ће хтети да одмах узме слику.

Мене питате? Па, шефе, идемо?

То је Сергеј Владимирски, водећи хирург из "Вишњевског".

Павлов, заменик директора ЗИЛ-а.

Народни уметник СССР-а, диригент Виленски!

Са супругом.

А то је професор Леонтјев.

Професоре!

Драго ми је. -И мени. -Верујем да имамо исте клијенте.

Наћи ћемо се да причамо о томе.

Власник слике ће вам све испричати. То ће вас занимати. Изволите.

Деда је ратовао. Кад се рат завршио, враћао се кроз Дрезден.

Тамо је нашао велику трофејну хармонику.

После дедине смрти сам поправљао хармонику и нашао слику.

Ако хоћете, могу да продам и хармонику.

Слику! -Маркуша уме да пронађе те,

да тако кажем, наивце.

Сироти момак нити разуме, нити уме да цени.

И шта за њу тражите?

Волео бих ауто, најбоље "волгу".

Да, није лоша. -Па, то је Дирер, а не Шишкин.

Искрено, мало сам збуњен. -Добро сте се снашли.

И извините, али боље да на вашој конференцији

ово не помињете. -Таман посла! Ћутим као гроб.

Имате ли идеју? -Сви ти другови су случај за себе,

али нико не личи на манијака. Осим власника куће.

Он је најпре клинички случај, од свих присутних.

Па, хвала. Срећно на конференцији.

Надам се да ћемо поделити срећу. Маша вас очекује.

Потрудићу се. -Молим вас.

Важно да наш манијак зна колико је слика вредна.

Није важно је ли био на састанку, може да крене у акцију.

Шта је?

Па шта? Изгубио сам опкладу и држим реч.

Извини, Никита.

Да будем искрен, боље да сам се кладио и да је секта.

Да, да! Забавили сте се? Заборавимо на то. -Извините.

Имате списак гостију? -Сви проверени, пристојни људи.

Скоро сви. -Све ћемо проверити. И пристојне.

Пре провере, усагласите са Саблином. Да не буде неко...

Да не буде скандала, јасно? -Разумем!

Хајде. -Да? -Ви сте Јегор Осколов? -Да.

Не сметам? -Могу да причам. -Зовем због Дирера.

Желите да га купите? -Да. Може ли данас?

Да, наравно. -Нађимо се на Лењинским горама.

Рецимо, у једанаест. -Добро. -Видимо се. -Довиђења.

Хоће да купи слику. Налазимо се данас на Лењинским горама.

То је наш! Морамо га ухватити.

Скидамо надзор с Маркина и пребацујемо у парк.

Оставимо човека код Маркина, за сваки случај. -Да.

Па, да затворимо случај.

Голубице, куда тако журно?

Не могу да вас стигнем.

Кола стоје испред куће. -Да, видео сам.

Већ смо се спријатељили.

Где живите? -Ваш друг ме примио.

Мада сам лош друг у пићу. Двадесет година кап нисам попио кап и нећу.

Хоћу да умрем трезан.

Јуче су се у дачи Маркина у селу Снегири окупили купци слика.

Међу њима би могао бити и убица.

Рекли сте да је манијак паметан, кад их је све тако средио.

И тек тако ће се појавити, ризиковати?

Мислите да Черкасов греши?

Ко сам ја да сумњам у Черкасова?

Хтео је да будем тамо, али је отишао професор Леонтјев. -Паметно.

Ви спремате излагање. -Нећу моћи да наступим.

Зашто?

Покушала сам. Не могу ни пред празном салом.

Чега се бојите?

Сви треба да чују то шта сте сазнали.

Морате наступити, Марија! Заслужили сте то признање.

Тај наступ је бар нешто добро у чему сам помогао.

Не могу.

Причајте ми. Хајде да вежбамо!

Сада? -Сада, овде!

Постоји позоришна вежба смештања радње у необичну средину.

Онда ће на сцени бити лакше.

Не, без белешки! Знате текст.

То је ваш текст, ваш позив.

Говорите како осећате.

Замислите да играте улогу

бриљантног научника

који никоме ништа не мора да доказује.

Данас вам представљам резултат мог теренског истраживања.

Две године сам радила с осуђенима за опасне злочине, углавном убиства.

Ушла сам у њихову средину, да бих сазнала колико затвор

утиче на личност убице,

задржава ли се у условима ограничене слободе

и одсуству спољних подстицаја

склоност ка злочину. Моји закључци...

Успећете.

Верујем у вас.

Драги гости!

Добро дошли на нашу међународну

научно-практичну конференцију за проучавање психичких патологија.

Наш научни циљ је увек исти -

уздићи се и пронаћи оно заједничко

што нас све чини људима, а понекад чудовиштима.

Бескрајно ми је драго што сте нашли времена да данас

будете у овој сали. Отварамо нашу конференцију

извештајем заснованом на јединственом материјалу.

Поздравите нашу колегиницу, Марију Фјодоровну Јермолову.

Изволите.

Данас ћу вам представити резултате теренскиг истраживања.

Две године сам радила са осуђенима за тешке злочине,

углавном убиства. Ушла сам у њихову средину,

да бих сазнала како затвор утиче на...

Без белешки! Знате текст. То је ваш текст.

То је ваш позив. Говорите како осећате.

Једини пацијент који ми се заиста поверио

осуђен је пре више од 20 година за серију убистава.

Прво и најважније откриће које сам успела да направим

јесте да је тај човек желео поштовање.

И поред ужаса почињених злочина, њему је као човеку потребно

одобравање и разумевање његових поступака.

Успела сам да стекнем његово поверење дељењем личног искуства,

добро знајући да ниједан лекар ни психотерапеут

неће прећи ту границу.

Али моје истраживање би без тога било немогуће.

Младићу, може чај? -Не, хвала. -Или нешто јаче?

А сендвич? -Не. -Како кажете.

Андреј Сергејевич Савин.

Упознаћемо се.

И где је наш купац? -Не знам.

Треба звати Маркина, можда је њега контактирао.

Или нас је просто преварио.

У разговорима са мном, осуђени је признао да га затвор

није променио као човека, ни његову жељу да убија.

Убиство је прилика, његово интересовање.

Убиство ослобађа. Одузети живот је корак у непознато.

Такође је признао да је то само део његове личности.

Други део, можда насупрот свим убеђењима психијатрије,

способан је да саосећа.

И што је најважније, способан је да помогне.

У крајњој линији, сав наш рад треба да реши једно питање:

треба ли да изолујемо људе склоне насиљу

у најранијим фазама њиховог испољавања

или можемо направити терапију ко ће им помоћи?

Свако од нас има деструктивни елемент.

Али само помоћ и поверење могу да обуздају насиље у човеку,

без обзира у ком друштву живи.

Па, Зина? -Траг од инјекције.

Само се више није скривао. Код других је био опрезнији.

И наш човек је мртав, а пас отрован.

И јесте ли се наиграли?

Не знам шта ћу с вама. Ђаво би га знао шта је ово!

Имамо списак с ким је Маркин радио. Можемо тим путем.

Нека Коваљов крене. Ти више не доносиш одлуке!

О даљим акцијама извештавате мене лично, јасно?

Черкасове, ако сазнам да се мешаш, тешко теби.

Ризикујеш да одеш у пензију без чина. Јасно? -Јасно.

Проверите све, извештаји мени! Слободни сте.

Могу да се огрејем?

Занимљиво гориво сте изабрали. -То све мама

довлачи разно ђубре кући.

Сачекам да заспи, па донесем овамо.

Влад.

Андреј.

Извините, да вас нисам негде видео?

Некада давно сам радио у позоришту.

Пријатељи моји, срећан сам сад

што сте дошли на маскенбал.

Молим вас све да овде...

Треба помоћ?

А ви сте доктор? -Ја сам болничар.

Какав сусрет!

Судбоносан.

Сви смо ми на маскенбалу.

Понекад тако желим да скинем маску. Да!

Верујте, видим кад се човек претвара да није оно што јесте.

То је мучно, посебно кад није у позоришту.

Поготово ако траје цео живот.

То је болно, јако болно.

Али ја вас јако добро разумем.

И вама се још увек може помоћи.

Сјајно што су вам дозволили да радите с таквим пацијентима.

У Француској и даље морамо да заснивамо истраживања

на секундарном материјалу. -Хвала.

Хвала богу, на врху су схватили важност системског рада. -Извините,

морам да идем. -Пардон. -Добар дан!

Нисте дошли. -Опростите. -Успели сте да га ухватите? -Не.

Маркин је убијен. Није ми остао ниједан траг.

Изгубио сам.

Добро вече, Машо!

Како је прошао извештај?

Машо!

Убили сте... -Кога?

Маркина. -Нисам убио Маркина.

Машенка, погледајте ме у очи и видећете да говорим истину.

То неће помоћи!

Ове таблете вас претварају у другу особу.

Морате научити да живите с оним што јесте.

То се не може променити, сами сте се уверили.

Знате ли да смо слични?

Само сам ја прешао границу коју још нисте спремни да пређете,

али морате. Морате!

Иначе ћете остати девојчица која гледа маму како умире

и ништа не може да уради, да казни тог скота!

Престаните, молим вас. -Ах, нико јој не верује!

Морали сте то некоме рећи

и изабрали сте мене

јер вас разумем.

Знам, Машо, да сваки дан

у својој глави вртите догађаје од те вечери.

Покушавате да схватите у ком тренутку се све догодило.

Шта је ово? Реч по реч, одједном

двоје блиских људи почињу да некако чудно причају.

То вас плаши, је ли? Све се у вама стегло.

И одједном женски врисак!

Женски врисак од кога желите да побегнете!

Прво је бије.

Је ли? Овако!

Из замаха у лице!

И то му је мало, хоће да убије, је ли?

Где је пушка? Где ми је пушка?

Где је пушка? И тај страшни звук!

И видите тог човека

који је управо хладнокрвно убио вашу мајку

и нема ни трунке саосећања,

нимало страха због тога што је урадио.

Само жељу да се некажњено извуче.

Убеђен је да ће му поћи за руком.

И сви ови милицајци, професори, сви ти људи

нису вам веровали.

Натерали су вас,

малу, беспомоћну девојчицу,

да осећа како никоме није потребна.

Нису хтели да чују вашу истину.

А ја сам вас чуо.

Машо, опростите ми, забога.

Нисам хтео да вас уплашим.

Како сте могли да помислите да сам убио Маркина?

Знам ко га је убио.

Знам ко је убио и све остале.

Нашао сам га.

Ви и ја смо га нашли.

Не онај Черкасов и хваљени МУР.

Него ви и ја.

И ускоро ћемо им предати убицу.

Да?

Када? У колико?

Андреј Савин? Да, разумео сам.

Да, стижемо!

Имамо осумњиченог. Човек је видео како сусед црта знак.

Соња, остани на телефону.

Коначно! Баш ми је драго!

Здраво, Риточка! -Здраво.

Здраво, драги мој. -Здраво, Мишо.

И могу ли твоји орлови без тебе? -Видећемо. -Може данас без посла?

Идемо да гледамо плацеве? -Зар нећете ни чај?

Предомислиће се. Треба искористити тренутак.

Идемо, идемо!

Ево, ево! Андрјуша, заборавио си кључеве?

Кривична истрага. -Ко сте? -Види тамо.

Шта хоћете? -Кривична истрага!

Викторе Сергејевичу!

"Вечерња престоница", знаци, хемијска.

Ту је све, видите: халоперидол, нож, шприцеви.

Треба да јавимо Черкасову. -И опис свим одељењима, хитно!

Зови хитну!

Свидео ми се последњи. -Шта ће нам тако велики?

Узећеш пса, вучјака.

То је од професора кога су пустили у Израел.

Жури, мислим да ће дати јефтино.

Пристани, Вања! Има такве јабуке, не мораш да садиш!

Ако никога не треба посадити, слажем се. -Да!

Слаже се или не чујем добро? -Не чујеш. Дај професоров број!

Морам да потражим. -Нисам ја крив.

Вањка, какве године? Живот је пред нама. Наћи ћу!

Не, стварно се слажеш? -Обећао сам ти.

Ово ми је последњи случај. Куваћемо џем на дачи.

Па, Вањечка, добићеш дачу.

Дођавола! Мангупи проклети.

Пренеси Черкасову: он је следећи.

Шта ти...

Једи, ја ћу.

Черкасов.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com