Original subtitles

Последњи случај Черкасова Случај број 9

Још једно убиство на Герценовој, малопре.

Десило се док смо били тамо? -Тако испада.

Јегоре, одбацићу те до метроа,

нађи новине "Вечерња престоница",

онда иди у архив, нађи све огласе и прегледај их.

А ја ћу у Герценову, важи? -Јасно.

Здраво, Зина.

Изгледа да токсикологија није ни потребна. -Баш тако.

Могуће да није сам његова крв. Борили су се на живот и смрт.

Онда нису сами узели отров, ако се овај борио.

Поново ћу проверити сва тела.

Виктор Борисович Артјухов, ветеран Северне флоте,

капетан прве класе. Мислите да би се манијак сам изборио с њим?

И знак крвљу жртве. Осмелили су се.

Да ипак удружимо снаге, Иване Петровичу?

На шта мислиш? -Мислим да знате.

Шта мислите, ко је следећи?

Како си, Иване Петровичу? Разумем.

Знам и за знак у твојој кући. -Тамо је живео Славка. -Да.

Али по документима, стан је твој. -Мислиш да сам ја следећи?

Мислим да сад сви треба да пазимо једни на друге.

Слушај, Роберте, ако знаш нешто што може помоћи,

сад је време да кажеш. -Уздам се у вас,

али ако могу да помогнем, одмах зови.

Значи, упалио је стари Дирер. -Јесте.

Мог агента су плашили неким Марком.

Рекли су: "Он ће те сам наћи ако имаш Дирера".

И да постави оглас. -Какав? -А, ево.

"Морнарички официр тражи интелектуално познанство.

Занимају ме авантуристички романи и слике мариниста,

пре свега Ајвазовског." -Невероватно.

Сад проверавамо све огласе за месец дана.

Ако су наше жртве прошле кроз то, онда имамо везу.

Не могу да верујем да Марк може да убије.

Познајете тог Марка? -Да. Заправо Феђу Маркина.

Воли да глуми аристократу.

Понекад прича да је потомак кнезова мецена.

Па, је ли преварант или стварно колекционар?

Може се тако рећи. Срела сам га пре десет година.

Добила сам на експертизу слику коју је продавао.

Испоставило се да је лажна.

Истраге, наравно, није било? -Наравно да не.

И купац је кршио закон.

Значи, Маркин.

Идемо на Лубјанку? -Да.

Морам брзо натраг. Цела делегација иде у инспекцију колоније.

Ако не успемо да средимо и мене ће послати у руднике.

Потписаћемо документа и слободни сте.

Каква документа? -Шта ће променити ако вам кажем?

Давно сте разговарали с Вихровом? -Шта вам је?

Годинама ни са ким не разговара. Само с њом. -С ким?

С Маријом Јермоловом, која води истраживање. Из института.

За психијатрију? -Да. А рекао сам да жене не треба пуштати.

Лебедев. Марија... -Јермолова.

Из Института за психијатрију. Њену адресу, хитно!

Ко је? -КГБ, пуковник Лебедев.

Срели смо се на месту злочина, Черкасов вас је довео. Може?

Сами сте? -Да.

Нисте на послу? -Узела сам слободно да спремим извештај.

Какав извештај? -Прекосутра је конференција. -И шта ћете рећи?

Да те звери одмах побегну из кавеза чим осете слободу?

Не разумем о чему причате. -Побегао је затвореник кога сте виђали.

Рекли су ми да су сви изгорели. -Моји људи су изгорели. Моји!

Жао ми је. -Мало сутра ти је жао! -А о чему сте разговарали?

Проучавам људе склоне насиљу. -Склон насиљу?

Зовите ствари правим именом, биће вам лакше.

То су убице. Знате ли зашто је затворен? -Не.

Не знам му ни име, само број.

Знате ли да може доћи код вас? -Не.

Онда смо узалуд бринули за вас. -Мислим да јесте.

Пре почетка истраживања, потписали сте изјаву о тајности.

Ако прекршите, кривично ћете одговарати.

Упамтите. Све најбоље. -И вама.

Верујете јој? -Наравно да не.

Ово је објекат, Марија Јермолова. Живи у 9. улици Маријне Рошче 7.

Мењајте се с другом групом, дежурајте даноноћно.

Проверавајте све сумњиве и извештавајте ме.

Разумем! -На извршење.

Иване Петровичу, нашао сам! За сада само Јонову, али јесам.

Ево, оглас 20. јула:

"Занима ме сликарство. Волим холандску мртву природу 17. века."

Успело је. Браво, Јегоре!

Да... А где је овај с лемилицом? -Прави мрежу.

Има целу шему за хватање тих секташа.

Нека га. Можда се покаже да је у праву, а ми будале.

Јесте ли сазнали ко је Марк?

Фјодор Сергејевич Маркин, нама познат од раније.

Бави се махинацијама с уметничким делима.

Слаже се. Изгледа да их је налазио преко огласа.

Изгледа да је то наш манијак.

Где да га тражим? -Рекли су ти, сам ће те наћи.

Добар дан, девојко. Хоћу да дам оглас.

Јесам ли направом месту? -Који део? -Познанства.

И волео бих што пре. -"Московљанин, 35 година, без лоших навика,

тражи културну разоноду. Немам високо образовање,

али волим сликарство и гравиру. Посебно ме занима касни Дирер."

Ко је то? -Уметник. Занима ме сликарство.

Добар дан, Иване Петровичу!

Предложио бих да говорите на дискусији, али сигурно ћете одбити.

Дискусија није за мене. -Штета. Ваше искуство је непроцењиво.

Где је Маша? -Пустио сам је да припреми излагање.

Представиће резултате свог рада на међународној конференцији.

Ставио сам вас на списак, дођите. Демонстрираћемо нови

томограф из Француске. Пола године сам га тражио.

Колеге тврде да помоћу њега можемо видети оштећења мозга,

одговорна за разне девијације.

Па, ако су разне девијације, потрудићу се.

Шта сте хтели од Маше? Можда ја могу помоћи?

Приметио сам да је Маши некако непријатно са мном, а ја не...

Рекао сам вам да је асоцирате на оца.

Не, и мене, али ви сте тај отац који јој помаже да се оствари.

И зато је велики ризик да изневерите њено поверење.

Да је нисам нечим уплашио?

Како бисте је више уплашили од људи које виђа у затворима?

Ти састанци су заправо њен начин да се ослободи

тог старог страха из детињства.

Знате шта? Данас идем код ње да видим како се припрема.

Сазнаћу и како је и јавити вам. -Хвала.

Знате, много нам је помогла у истрази. -Нашли сте убицу?

Не, али смо нашли везу међу жртвама.

Сви су они поседовали слике, а жртве су постали

у тренутку кад су покушали да их продају. -А, продаја.

Интуиција ми говори да то уопште није секта.

Интуиција је подсвест помножена са искуством.

И ње нема без хиљада сати праксе,

а ви имате више хиљада сати праксе од било кога

и зато верујте својој интуицији. -То је врло тешко. Хвала.

И обавезно дођите на конференцију. Чекам вас!

А ту си! Ужелео сам те се.

Мислим се, где је моја голубица?

Шта ти је? Ја то људски, комшијски.

Девојко, идите.

Шта хоћеш од ње? -Ма, ништа. Комшијски.

Не прилази јој више, ако нећеш на трежњење.

Што одмах не рекосте. Све ја разумем.

Види ти скотове! Не дају ти да живиш.

Правићеш ми друштво?

Људски те молим. Мука ми да пијем сам.

Нисам неки пијанац, просто човек.

Имам мезе, а ти флашу.

Ајде са мном, идемо код мене!

Маркин издаје стан, али има дачу,

у којој очигледно нико не живи. -Здраво!

Ако се Маркин не појави до сутра, улазимо да проверимо.

Дотле постављамо надзор, пратимо сва кретања,

проверавамо Маркинове суседе, а село неприметно опколимо.

Ако пружи отпор? -Пуцајте.

Исказ је добијен уз много труда и помоћ мајора Черкасова.

Зато морамо искористити све могућности да зауставимо убиства.

То је велика одговорност. Једна грешка и одузеће нам случај.

Другови, будете опрезни. Све остале активности су на снази.

Јасно? -Да. -На посао.

Јегоре, можеш ли да известиш Пожидајева о нашој операцији?

Хвала на драгоценој информацији и извините што смо је добили

на овај начин. -Лебедев ти је наредио?

Нисам чекао да ме моли. Ви и ја смо на истом послу.

Проверавам верзију. -Сами сте рекли да је Маркин можда убица.

Можда, али он није луди манијак кога је лако ухватити с доказима.

Морам све да проверим. Сам! И молим те да ми верујеш.

Никоме не верујем, иначе не бих ту седео.

У томе је проблем. -Немам га. Умем свакога да натерам да прича.

И брига ме је ли ликовни критичар, секташ, академик

или председник комитета. -Паметан је и промислио је сваки злочин.

А ти чеш га уплашити ако објавиш лов на њега.

Они тамо од мене и траже лов.

А ви помозите или не сметајте. Договорено?

Да.

Чика Вања, шта се дешава? Не знам више кога да слушам.

Урадићу како кажете. -Треба да слушаш интуицију.

А шта је интуиција? То је подсвест помножена искуством.

Видела си све што и ја, искуснија си од Коваљова.

Време је да сама доносиш одлуке.

Андрјуша! -Да? -Каква је то бука?

Ништа, мама!

Шта ти је? Рекао сам, доћи ћу.

Све је у реду? -Да, да! Идемо, идемо.

Да ти дам инјекцију, важи?

Мало се секирам за тебе. -Престани.

Немој да се секираш, све је у реду.

Добро си? -Да, мама, све је у реду.

Мало се бринем за тебе.

Не брини, не радим ништа лоше.

Дивно дајеш инјекције.

Имаш тако лаку руку, богом дану.

Шта бих ја без тебе?

Кеша, како си ми недостајао, талисману мој.

Само ме ти разумеш и опрашташ ми.

Чутиш, како уме да ћути само прави друг.

"Владик, толико је година прошло, постао си страшна олупина!"

Погледај себе.

"Да узело је данак, жалосно је погледати!"

Ништа, ништа, ипак ћу одиграти главну улогу. Види!

Куда, голубице моја? Ја то људски.

Ја сам човек. Човек!

"Није лоше, није лоше! Верујем!"

Моја прва улога за толике године. Мораш од нечега почети.

"Тако је, окривићемо њега!"

Опет та досада. Да га отерам? -Проверили смо га.

Нека се мува. Боље да се опет не појављујемо.

Добро вече. Имате поздрав од Черкасова. -Овде је?

Не, обећао сам му да ћу се уверити да сте добро. Добро сте?

Купио сам вам намирнице.

Сигурно вам је после пута фрижидер празан.

Хвала.

Хвала.

Врућ је.

Не бих да инсистирам као шеф, јер ће изгледати као притисак,

само ме занима јесте ли спремни за конференцију? -Да.

Онда желим да видим тезе, да бих учествовао у дискусији.

Сутра ћу вам донети концепт.

Не бих да будем лаик као сви остали.

Како сте иначе? Имате ли нападе?

Не, лекови помажу. -Немојте их злоупотребљавати.

Шта је с вашим контактима са тим

људима, помажу ли да се носите са својим успоменама?

Нема више панике, али страх је остао.

Али нисам опседнута страхом. -То је добро,

али треба да проширите круг пријатеља.

Или сте, извините, већ нашли друга?

Просто мирише на алкохол.

А нипошто не смете мешати алкохол и лекове.

Долазио је водоинсталатер.

Черкасов мисли да убица ритуалима прикрива рационалне мотиве.

Слажете се? -Све жртве су имале слике, уметничка дела.

Секта ликовних критичара? Апсурдно звучи.

Нећу вам сметати, уморни сте од пута. Хвала за чај.

А ја нећу заспати до јутра. Питаћу се

шта је у вашим тезама.

Довиђења.

Занимљиво, о вама брину мушкарци

који могу да вам буду очеви.

И ја сам такав. -Нисте.

Ако је то истина

и мирнији сте после сусрета са мном, драго ми је.

Шта ти је? -Зашто не спавате?

Већ је јутро.

Мама, данас ће доћи Вика. Мислио сам да је некуд изведем.

Баба Рита ће све урадити. -Онда ће доћи поподне.

Не брини. -Баба Рита.

Нешто не личиш на баку.

Реци ми то чешће.

Осећам се као дупли терет. И теби седим на врату

и не помажем у операцији. Коваљов ће ме сигурно отпустити.

Коваљов? -Да, смениће ме.

Зашто отписујеш Черкасова? -Свима је јасно, па и њему.

Неће он лако одустати, довешће случај до краја. -Биће ми драго.

Дај Пожидајеву молбу за заједнички смештај. -Даћу.

Соња, чувај се. Поздрави Ивана Петровича.

Већ одлазиш? Ћао, Соња! -Ћао, мила.

Све ћу јој објаснити.

Хладно је, покријте боље. -Да, хвала.

Син или ћерка? -Син.

А мом сину ће ускоро 18.

Значи, најтеже је већ прошло. -Па, да.

А ви ту живите, суседи смо?

Нешто вас се не сећам. -Преселили смо се док реновирамо стан.

Изгледате ми познати.

Владимир. -Вјачеслав.

Памтите ове тренутке, Вјачеславе.

Деца тако брзо расту, а године се не враћају.

Нема их данас.

Добро јутро! -Такође.

Извини.

Чекај, чекај! Не јављај се.

Хало? -Добро јутро. Опростите за овај рани позив,

али видео сам ваш оглас и задивио се

што још некога занима Дирер у ери безнадежног соцреализма.

Да, имам "Лавицу". -Тише, тише, младићу!

Такве ствари не воле буку и саветујем вам опрез.

Мени? -Извините, како се зовете? -Јегор.

А очево име? Хтео бих да вам се обратим с поштовањем.

Јегор Сергејевич. -Јегор Сергејевич, а даље?

Јегор Сергејевич Осколов.

Јегоре Сергејевичу Околове, који вас је саветовао

да дате тако чудан оглас? -На састанку колекционара.

Па, како кажу, не мењајте канал, драги слушаоци.

Поштовани љубитељу Дирерових лавица, распитаћу се о вама

и договорити састанак. Само вас молим,

не верујте никоме. Тешка су времена.

Чекај, ја...

Осколов? -Слушај... -Добро јутро!

Иване Петровичу. -А? -Звао је.

Рекао је да ће ме проверити. Али мислим да сам се одао.

Не брини пре времена.

Шта мислите да ми кажете,

да знам зашто ће ме отпустити, ако се открије?

Па, Иване Петровичу, ти и Коваљов коначно дођосте до суштине.

Разним питевима, али дошли сте до исте тачке.

Надам се да је иста.

Никита, изгубио си опкладу. Није секта, обриј бркове!

Ви то озбиљно? Ми то онако... Није још сигурно. -Никита!

И шта је с тим Маркином?

Дача је под присмотром, Маркин није долазио. Спремамо групу.

Има ли основа за претрес? -Бавио се преварама,

познат од раније. Ако потражимо, наћи ћемо за шта да га притиснемо.

Не смемо да оманемо. Ако се међу собом не слажемо

и не буде потпуне субординације, растргнуће нас.

Исто сам рекао Виктору. -Тако је, подели искуство.

Иване! Знам да нам је било тешко да радимо заједно,

али похватили смо гадова да је земљи тешко.

Ово ти је последњи случај, па нека буде све чисто.

Теби је то потребније него мени, знаш? -Да.

Улазимо! Пази на пса. За мном!

Држи!

Пас је затворен, све чисто. Пријем! -Идемо.

Ако га овде ухватимо, шта је са састанком?

И ако Маркин не пристане? -Не питај мене.

Као у музеју. -Личи на скровиште.

Нема нико. Једна спаваћа соба се користи. Ту је женска одећа.

Идите аутобусом у другу улицу. Постављамо микрофоне.

Остајемо ја и још један. Остали пазе на улазе.

Пријавите свака кола. Обиђите суседе.

Реците да седе у тишини. Ко јави власнику,

одговара за саучесништво. -Разумем.

Ауто прешао прву линију. Стари пар. Пријем. -Пропустите.

Види ово!

Ко је то? -Демичев, министар културе. На највиднијем месту.

Чим гост уђе, помисли - цењен човек.

Као у уџбенику за агенте. Ако хоћеш да ти верују,

лажи да се боје да провере. -С таквим познаством, може и без убијања.

Сложићеш се, Викторе. -То ћемо њега питати кад буде везан одговарао.

"Марина плавуша, риђокоса, кадрови."

Нашли сте нешто? -Не. -А куда? -Да вам не сметам.

Хало? -Здраво, девојко.

Ја од Фјодора Маркина. -Стварно?

Већ га је стид да зове. Реците му да се носи, скот!

"Риђокоса."

Хало? -Добар дан.

Ја од Маркина.

Шта, Маркуша решио да врати дугове?

Или да ми пошаље своје бандите?

Ви сте бандит? -Не, пре ми је дужник. -Онда станите у ред!

"Плавуша, грчки профил."

Слушам! -Здраво, ја од Фјодора Маркина.

Стварно? Због позивница?

Да, наравно. Колико вама? -Колико?

Могу неког да поведем? Рекао је да уопште нема карата.

Биће. За који датум? -Данас, за премијеру.

Сви ће бити тамо. -Добро, зваћу вас.

Соња, шта је данас у Москви? Где је нека премијера

на којој сви морају бити? -Иване Петровичу,

време је да се заинтересујете за културни живот.

Људмила Петровна, дивно изгледате.

Не памтим вас... -Није чудо, ретко сам у Москви.

Данас сам дошао из Лењинграда због успомене на претка.

Претка? -Петар Резанов. Нисте читали мој интервју прошлог месеца?

Тамо сам рекао да су и мене хтели да назову Николај.

Дивно је што се и уметник зове Николај.

Мислим да је Караченцов сјајан избор.

Нажалост, само партер. -Нема везе. Царице!

Хвала. Сунце, идемо.

Управо сте продали карте другу.

Продала сам му карте јер је рођак Резанова о коме је опера.

А могу ли знати за која су места карте друга Резанова?

Нема карата! Колико пута... Нема у наредна три дана.

Јавите се недељу дана. Докле... Зовите благајну. Довиђења!

Претите? Имам и ја легитимацију заслужног културног радника.

Нећу вам сметати, ако ви не будете мени.

За 10 минута ми је премијера. -Можда је уопште нећете имати.

У сали је злочинац. Хоћете опкољавање, проверу гостију?

Какав злочинац? -Треба ми човек из 3. реда, седиште 15.

Овамо, у канцеларију. Одмах! -Како то замишљате?

Шта да му кажем? -Смислите нешто.

Ипак је рођак главног јунака представе.

Реците, режисер жели да га поздрави. Ви сте културни радник. Хајде!

У историји Русије значајну страницу представљају

покушаји трговинских и културних веза с Америком.

А ја се уплашио да нас водите иза кулиса.

Здраво! -Боже... -Смирите се. Милиција.

Дозволите? -Шта је у торбама?

Сами сте?

Овде има за цело друштво. -Фјодор Сергејевич је рекао

да спремим за велико друштво. Славиће. -Шта? -Премијеру.

Какву премијеру? -За оног Авоса.

Судећи по вашој легитимацији, нећу видети први чин?

Мислим ни финале. Нисте преплатили карту, грофе Резанове?

Никад нисам тврдио да сам гроф.

Далеки сам рођак, али ипак род. Друже... -Рођак по мајци?

Брзо сте променили презиме у Маркин. -Прошли су векови.

Ни сви Толстоји не носе то име. Али пређемо на ствар.

Шта желите? -Можете нам помоћи у веома важној ствари.

Са задовољством. Помажем многима, али станите у ред.

Добро, рећи ћу другачије. Мораћете да помогнете.

Е, то је некоректно. Претите?

Забога, ми смо у храму уметности.

Чуј, Маркине, знам шта радиш. И пут из зоне у храм и натраг.

Обезбедићу ти га.

Чуј, шефе, шта си запео?

Видим да немаш ништа. Муваш ме, заврћеш,

а немаш ништа. -То ваши клијенти које убијају због слика

ништа не могу да кажу. -Не разумем.

Успут, проверили сте мог колегу с Дирером? -Не знам за Дирера.

И немам везе с вашим колегама, разумете?

Сад врше претрес ваше даче и мислим да ће наћи много заједничког

између вас и Дирера, другим уметницима и вашим клијентима

којима помажете да илегално продају слике.

То је већ безакоње. Немате права да упадате у моју кућу.

Слушај, Маркине, ти ниси убица, већ преварант.

А шта је преваранту главно? Репутација, зар не?

Нудим ти или да одеш одавде с лисицама

пред својим богатим пријатељима и клијентима

или да добровољно пођеш са мном.

Добро, убедили сте ме.

Не смем да ометам правду. Идемо!

Алелуја, актерима трагедије,

што су нам дали други живот,

заволевши нас кроз векове.

Алелуја!

Добро вече. -Договорили сте се?

Како? Био је још неко из милиције? -Ваш мајор.

Направио сцену, умало инфаркт нисам добио.

С ким је био? -Тога је и одвео.

Жалићу се. Знате ли ко је данас био у сали? Безакоње!

Добро вам је?

Ирина Викторовна, каква част!

И вас су увукли у ову авантуру? -Не, ја сам вас увукла.

Могли сте само да замолите. Увек бих радо помогао.

Не треба ми ваша помоћ. Не бавимо се фалсификатима.

Проверавали сте? -Ако будемо проверавали сва ваша дела,

од уметности ће вам остати само логорске представе.

Нисам ни био у Москви кад су их кокнули!

Познавали сте убијене? -Двоје.

С Гордејевом сам једном причао телефоном, кад је дао оглас.

Огласи су ваша идеја? -Да, генијална.

Кад се појаве гачци... -Ко? -Гачци су људи

који случајно дођу до уметничких дела и хоће да их продају.

Ако не пређу или ваши не ухапсе, ја почнем да обрађујем клијента.

Клијенти су ови што су били на премијери, с ловом и укусом.

Какве су слике имали убијени? -Сад ћу вам рећи.

Ивањицки је имао Заболоцког,

а Јонова од деде неког холандског уметника,

и Гордејев... А, наравно! Авангарду. Да, Кандинског.

Штета што смо само причали телефоном. Нисам стигао.

Вредан кадар. -Значи, убица види оглас

и тражи жртве. -Право да вам кажем, мени то није требало.

Никада нисам изневерио своје клијенте нити их варао.

А међу њима су врло озбиљни људи.

Упознајте ме с тим врло озбиљним људима.

Соња, знала си за позориште? -Јесам.

Све ће нас повући само да не призна да не зна шта ради.

Можда је био генијални Черкасов, али сад је тврдоглави старац.

Увек је био такав. -И тебе је варао? Прикривала си га?

Ја нећу. -И не треба. -Објасни, шта да радим?

Ујутро треба да известим, а могу само да је Черкасов пустио убицу.

Могу ли да преноћим код тебе? -Шта?

Уђи.

Давно си се доселио? -Пре пола године.

Живиш сам? -Сам. Дај капут.

Руке су ти ледене.

Како си тврдоглава, нервираш ме.

Као Черкасов.

Хоћеш чај? Имам сендвиче. -Искрено, гладна сам. -Одмах.

Да није Черкасов рекао шта је сазнао од Маркина?

Не, ја сам ујутру...

Врати на место.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com