Original subtitles

Последњи случај Черкасова Случај број 9

Одакле вам моја адреса? -Дали су ми у институту.

Нисам хтео да вам тамо сметам. -Молила сам да не дају.

Знате, ретко ме одбијају.

Могу ли да уђем?

Изгледа да сам јуче видео убицу на једном месту злочина.

Ко је? -Мушкарац. Нисам му видео лице.

Нисам успео да га стигнем, ваљда сам стар.

Нисте стари, Иване Петровичу, само тако мислите.

Хоћу да испитам једног осумњиченог.

Можете ли ми саветовати нека питања?

Одведите га на место злочина. То најбоље освежава памћење.

Можете га снимити на касетофон.

Погледајте.

Сетите се шта сте овде видели. Сваки детаљ је важан.

Извините, само никада раније нисам видео смрт.

Били смо другови, стварно смо се лепо дружили.

И никада се нисмо свађали, одлично смо се разумели.

Проклети алкохол! -Извините.

Погледајте.

Има ли то везе с његовим радом?

То нема никакве везе с књижевношћу 19. века.

А то је направио убица?

То треба да сазнамо.

Све ћу вам рећи. Стварно остављате утисак разумног човека.

Хвала, седите.

Седите, седите! -Добро.

Заиста може изгледати да сам ја крив.

У ствари, био ми је дужан.

Многима је дуговао, па и мени.

Јасно кад је алкохоличар. Позајми и све пропије.

А ја сам му последњи давао, када су други одбијали.

Али и моје стрпљење има крај.

И ја имам своје проблеме.

Наљутио сам се и дошао да тражим да ми врати.

Кад смо се последњи пут видели, рекао ми је:

"Не брини, све ћу ти вратити".

Можда је хтео да позајми од пријатеља или рођака?

Кажем вам, живео је и умро сам.

Соња, могу да ти покажем свеске? Нешто ми не иде.

Касније, важи? Тата ће те одвести у школу.

Љоша, дођи на доручак! -Долазим!

Хајде, пакуј ствари! О, хељда!

Хвала.

Баш је добра! Ставила си мед? -Јеси ли размишљао шта ћемо даље?

Наравно. И смислио. Каћуша ће у продужени боравак,

а Саблина сам молио да излазим раније. -Нисам то мислила.

Хоћеш да имаш времена за себе - имаћеш.

Тата, одвезала ми се машна! -За то немој мени. -Дођи.

Иди. -Аха!

Лоша, мислим да је већ време.

Видела си јој свеске? Ужас! -Слушај ме...

Не могу да нађем свеску у линије, све коцкице!

Сад ћу ти помоћи.

Тата! Хајде, тата! -Извини.

Узео сам да снимим исказ. Надам се да ти не смета.

Заправо да. Видим да имате своја правила.

Испало је згодно. Уосталом, заједно водимо истрагу.

А да информишете колеге кад осумњиченог водите ко зна куда?

Кога сам иначе ја ухапсио. -Били смо на месту убиства.

Тамо се води у оквиру истражног експеримента и присуствују сви.

Наглашавам: сви. Знате протокол.

Знам и да је помоћ у истрази вреднија од сваког протокола.

Мислим да је Пољаков невин. -А ја да не одлучујете сами.

Хтео сам да учим од вас, али очигледно сам погрешио.

Нисам овде зато да некога учим.

Хватам убицу.

Слушајте касету. Пољаков је дао драгоцен исказ.

Иване Петровичу, узмите касетофон. Коваљов је дозволио.

Ево. -Нисам тражио. -Коваљов је добар и искусан радник.

Спасао ме је. Умало да паднем с крова док сам јурио Пољакова.

Спреман си да радиш за њега? -Радим с вама, Иване Петровичу.

Знаш зашто су га ставили на овај случај?

Ти је чиста касета.

Добар дан! -Дошли сте у МУР да отварате врата?

Могу и то. -Добро јутро, Соња! Здраво. -Здраво.

Живите заједно, зашто кријете? -Усмерите дар запажања где треба.

Софија Борисовна!

Здраво, Соња. Хвала лепо!

Соња, почни ти с тим студентом. Мене буржуји баш не воле.

Чудни сте после института. Како сте? -Добро.

Почећеш са студентом? -Да. А чему касетофон? -За записник.

Јутрос сам пробала да разговарам с Гаркушом. Нисам успела.

Не знам... Кад му је било тешко, помогла сам.

А сад се осећам као да их терам из куће.

Не треба да се тако осећаш. -А шта да радим?

Не знам, Соња. Ту ти не могу помоћи.

Кривична истрага. Можемо ли да уђемо?

Већ сам све рекао вашима. -То је било друго одељење.

Случај је пребачен у МУР. Ако желите, можете поћи с нама.

Деко, тако причај с кримосима! -Здраво, Павле Игоревичу. -Здраво.

Имате важне информације о покојници. Желимо детаље.

И лепе узимају у милицију? -Нећемо дуго. Молим вас.

А шта је то? -То је да вас други пут не узнемиравамо.

У каквој сте вези били с Јоновом? -Она је била са мном.

Стално ме је звала на премијере, а баш се не разумем у оперу.

Сви вриште, ко зна зашто. Још пола сата џоњам у гардероби.

Је ли имала обожавалаца осим вас? -Глуви сте?

Нисам њен обожавалац. Она се ложила на мене.

Имам ја нормалне девојке. -Зашто сте се онда виђали?

Због новца? -Деда, погледај около.

И шта? -Мени њене паре уопште нису требале.

Можда знате, је ли имала дугове? -Ма, какви дугови!

Стално су јој неке будале поклањале вазе, плоче, цвеће.

Добро је живела. Можда ју је неко кокнуо

из љубоморе? Да не деле маторку.

Како вам се чини? Поклон верзија!

Шта сте радили код Јонове у ноћи убиства?

А шта мушкарац може да ноћу ради код жене?

Могу да покажем, ако помогнеш.

Слушај, штене... -Иване Петровичу! -Хвала на информацијама.

Довољно, идемо. -Само изволите.

Сад је јасно зашто сам овде. Добро да сте ме звали.

Требало га је пребити! -Чика Вања, он је идиот.

Какав манијак, нема он петљу.

И даље ради? -Ко?

Снимили сте доказ.

"Мушкарац од 50 година тражи интелектуално познанство.

Имам разноврсна интересовања.

Занимају ме дела авангардиста,

посебно раног Кандинског."

Хало? У вези огласа. -Из "Вечерње престонице"?

Аха. -Ви сте раније звали? -Да. -Дођите данас. -Адреса?

Калињина, 7, стан 9. Када вас могу очекивати? -За 25 минута.

Добар дан, ја по огласу. -Да, уђите.

Изволите.

Здраво.

А, Марија! Седите.

Мајор Черкасов је донео врло занимљив материјал.

Помажем му да разуме карактер осумњиченог. Укључите.

У каквој сте вези били с Јоновом? -Она је била са мном.

Стално ме је звала на премијере... -Искључите.

Очигледно нарцисоидан тип. Сва питања пребацује на себе.

Ништа га не занима осим себе,

чак ни смрт особе с којом је био у вези. -Може ли даље? -Да.

Је ли имала обожавалаца осим вас?

Глуви сте? Нисам њен обожавалац. Она се ложила на мене.

Хаотичан је, не контролише своје реакције.

Може ли такав да убије? -Да, рефлексно.

Али убиство са знацима, ритуалима... Сумњам.

Људи попут њега се после убиства успаниче и побегну.

Врло је занимљиво питање шта ће младом, имућном момку

20 година старија љубавница, коју искрено презире.

И зашто? -Верујем да има строгу мајку.

И све то хвалисање, жене, провоцирање милиције, бунт

и веза са 20 година старијом уметницом,

служе да некако контролише строгу мајку.

Зато сексуални... -Не морате даље. -А, да.

Уколико сам разумео Маријину тезу, то није ваш убица.

Прави убица пажљиво планира злочин.

Сваки пут је метод другачији. -Да. -Значи, психички је стабилан.

Или је прошао обуку или је психопата од рођења

и не осећа ни страх ни жаљење због онога што је урадио. Зар не?

Да! Можемо да чујемо до краја. Укључите.

А шта мушкарац може да ноћу ради код жене?

Могу да покажем, ако помогнеш. -Слушај, штене...

Нисте га ваљда ударили? -Не, шта вам је!

Али ако пукнем, имам коме да се обратим.

Агресијом нећете успети, храни се њоме.

Требају му љубав и поштовање родитеља, а не уме да их заслужи.

Да? Да, тренутак! За вас.

Да. Шта? Адресу!

Нашао га је возач пола сата после напада.

Ударац тупим предметом. -Знак? -Да, тамо.

Ено га.

Име жртве? -То нам не говоре.

Роберте!

Здраво. Ваш? - Не, из Министарства спољних послова,

али је на нашу молбу био у контакту са службеником британске амбасаде.

Имао је висок приступ. -Можда је убијен због сарадње с вама?

То ћу ја видети, а ти својим ресурсима тражи манијака.

Знаш, довео сам ресурс. Дозволићеш? -Који ресурс?

Шта је ово? -Марија Јермолова из Института за психијатрију.

Они проучавају понашање злочинаца, посебно серијских.

"Серијски" је термин који су смислили Американци.

Американци? Друже мајоре, можете на тренутак?

Черкасове, разумеш ли да је цурење у овом случају недопустиво?

Разумем. Лично одговарам за њу.

Марија, знак је тамо.

Здраво, Зина. -Аха. -Здраво.

Тако...

Опет то лице. -Сам је пустио убицу, врата су била закључана.

Треба урадити токсикологију, ако нам дозволе.

Дозволиће. Дођи да те упознам. Машо!

Марија ради у Институту за психијатрију.

Зина је наш медицински стручњак. Она вас је препоручила.

Здраво. -Како је Леонтјев? -Дао нам је најбољег стручњака.

Маша пише дисертацију о оваквим злочинима.

Мислим да знак није за оне који ће наћи тело

и то није потпис уметника. Није га нацртао из сујете.

Шта је онда? -Морам да проверим. Дођите касније код мене.

Занимљива девојка. -Да.

Надам се да не морам да објашњавам да се субординација

апсолутно мора поштовати. Случај воде присутни и нико више!

Ваши извештаји одлазе право генералу Саблину,

а мом одељењу се све информације и материјали о случају

морају се одмах доставити, на први захтев.

Које верзије сад имамо? -С обзиром на нову жртву,

јасно је да убијени немају никакве међусобне везе,

а убица је организован и самоуверен.

Чак ми се чини да је био на обуци. -Обуци?

Иване Петровичу, за такву изјаву су потребни чврсти докази.

Друге хипотезе?

Прво треба да проверити кретање жртава

за најмање месец дана. Тачке где су се могли срести.

Кафе где су јели, куповали квас, биоскоп,

позориште, хемијско чишћење - где их је убица могао видети.

Обавестићемо вас о свему, Роберте Михајловичу.

Причајте шта хоћете, али о убиствима ни речи ван ове канцеларије, јасно?

Да, Иване Петровичу, од тих ваших психијатара

узмите изјаву о приступу случају и материјалима.

Објасните им степен одговорности за прекршај.

И то да разумеју. -Нисам сигуран... -Ја јесам, друже мајоре!

Извините, мислим да је помоћ стручњака неопходна.

Искуство Ивана Петровића је непроцењиво, али уз научни приступ

имаћемо најбољу експертизу у земљи. Модус операнди злочинца.

Заверили сте се?

Имате модус операнди, Фјодоре Григорјевичу!

И то потпун!

Хвала, Коваљове.

Добар план да се купи време. И ја сам хтео да предложим.

То сам хтео да чујем. -Могу да обрадим информације, биће брже.

Помоћу компјутера? -И вас могу да научим.

Прво сакупите информације, да имате шта да убаците.

Надам се да то знате.

Соња, можеш на два минута? -Извините.

Шта је модус операнди? -Начин рада.

Падни му пред ноге и реци: Коваљов је бог!

Шта причаш? -Нисам у праву?

Направио љубоморну сцену. Каже, очијукам с Коваљовом. -Је ли?

Онда не журиш кући. -Уопште ми се не иде.

Хајдемо студенту љубавнику. -Само да се обучем.

Чекам у колима. -Нисам очијукала!

Хало, милиција!

Стој! Руке!

Ви сте рођака?

Андреј ми је брат од тетке. -Ваше име? -Марија Сергејевна.

Зашто сте дошли, Марија Сергејевна? -Увек долазим

кад је Андреј на службеном путу да заливам цвеће.

Звонила сам као обично, али није одговорио.

Зашто је ту крв?

Где је он? -На путу, сами сте рекли. Очигледно се одужио.

Молим вас да не причате о томе шта сте овде видели.

Надам се да не треба да вас подсећам на кривичну одговорност.

Одвезите Марију Сергејевну кући и појачајте обезбеђење. -Разумем.

Браво! -Када почињем? -Данас.

Вика, види!

Полудео си? -Рекла си да су стара тешка и купио сам нова, лака.

Опа! Колико су коштала?

Издржаћемо до плате. -Примили су те? Славка!

Ако буде безобразан, ја ћу га ударити.

Можда неће требати. Наши психијатри имају једну хипотезу.

Сад ћемо испробати. -Која? -Све сам ти рекао.

Заинтригирали сте ме, Иване Петровичу.

Шалите се? Знате ли колико је сати?

Павле Игоревичу, дошао сам да се извиним.

Звали су ме и...

Да, са мном морате фино.

Дозволите да уђемо? -Уђите.

Па? -Ваша мајка брине.

Она је скоро вршњакиња Јонове, зар не?

Шта хоћете да кажете? -Ја? Не, ништа.

Видим да вам је тешко. То је као кад изгубите мајку.

Павле Игоревичу, помозите ми да нађем убицу.

Видим да вам је Галина нешто значила.

Мајка нас је упознала.

На "Годунову". Гаља се стидела што спава са сином пријатељице.

Мајка је знала за вашу везу? -Не.

Сазнала је тек после, кад се то десило с Гаљом.

Од тада не говори са мном. -Реците ми,

о чему сте причали с Галином кад сте се последњи пут видели?

Важна је свака ситница. -Била је срећна.

Планирала је неку турнеју.

И рекла је да жели да се одмори, направи паузу.

Рекла је да очекује велики новац.

Поклон? -Не.

Можда нови обожавалац.

Рекла је да нека будала хоће да је учини богатом.

Опасан сте човек, чика Вања. -Немам ништа с тим.

Мислите да жртве повезује новац?

Ивањицки је очекивао велику суму, Јонова такође.

То је већ верзија. Треба проверити тог дипломату.

Лебедев неће дозволити сведоке. -Мораће.

Остаћемо до мрака. -Ајде живље!

Свака част, студенте!

Мајку му!

Извините... -Какво извини? За ово се одговара!

Друже поручниче.

Како се зове шеф магацина? -Валентин Иљич.

Осамдесет флаша, а ја имам план!

Шта ћу сад? -Све ћу надокнадити.

Како ћеш надокнадити, будало?

Иди прошетај.

Здраво, Валентине Иљичу. -Ви сте му рођак? -Тако нешто.

Нисам молио. Треба да ме стрпају у затвор.

Шта? -Ништа.

Мушкарац, а не могу да бринем о детету.

И како то ради? -Како ради?

Види, свакој линији дајемо број и убацујемо у машину.

Машина прима информацију, размишља, анализира

и даје подударање.

Или не даје. -Да, хвала!

Такси служба шаље дневнике рејона Јонове, Ивањицког и дипломате.

Здраво, зовем из МУР-а.

Из МУР-а! Кривична истрага. Да, милиција.

Треба нам је распоред Јонове за пола године.

Сви концерти, пробе - кад је долазила и одлазила.

Наравно, хитно! Не терајте ме да долазим лично. Да.

Извините. Друже мајоре, само пар речи. -Да.

Опростите што инсистирам, али морам да поновим.

Не волим што водите Марију на места своје професионалне активности.

Места злочина? -За њу је то опасно.

Као дете, Марија је претрпела тежак емоционални шок.

Очух јој је убио мајку. Не знам детаље,

али као стручњак видим да девојка још увек

осећа снажан унутрашњи неуротични конфликт,

посттрауматски синдром потребе за оцем.

Рад с документацијом о злочинима

у научном институту је својеврсна терапија,

а лично присуство на месту злочина је друго!

За то још није спремна. -Обећавам да се неће поновити, професоре.

Молим вас, Иване Петровичу.

Све сте то ноћас прочитали? -Не, само најпотребније.

Знак је јединствен. Можда га је убица сам смислио.

Састављен је од окултних и ритуалних симбола.

Овај, на пример, значи жртву.

А обичним речима, због чега убија?

Врши ритуал,

добија снагу или смирује духове.

Знам, звучи лудо, али можда је убиство део ритуала.

Да бих знала, потребно ми је више појединости.

Добро сте? -Све је у реду, само је загушљиво.

Да отворим прозор? -Не, данас вам више не могу помоћи.

Већ сте ми помогли. Онда идем.

Ништа.

Идемо кући? -Да! Хвала.

Имамо траг!

И? -Ивањицки и Јонова су користили такси

и обе адресе су у налозима таксија. И кола су иста

и возач је исти. Већ смо га хапсили - Каладзе Гурам.

Здраво. Ради ли данас друг Каладзе? -Каладзе?

Вози. Шта се десило? -Зовите га да се хитно врати.

Нема потребе. Напишите нам број кола.

Јавићемо да га задрже, да не осети да нешто није у реду.

Иначе ћемо га јурити по целом граду. -Паметно.

Где сте га видели? -Иде на југозапад.

Наши су га пропустили, како сте рекли. Пријем!

Пратите. Ништа не предузимајте без нас.

Опростите што сам се изнервирао због касетофона.

Дешава се.

Мир? -Мир.

Имам добру музичку колекцију. Послужите се.

Кола с возачем и путником стала у рејону Бељајева. -Пријем!

У Бељајево!

Питам се, је ли ми ово последње хапшење?

Видимо Каладзеова кола, приступамо хапшењу.

Излази из кола! Руке у вис! -Излази!

Из кола! -Шта?

Каладзе? -Да, Каладзе.

Могли сте и тенком да ме хапсите!

Извршили сте претрес? -Каладзеов стан је пун стране одеће и вотке.

Бар смо ухватили шверцера. -Налазио је жртве међу путницима.

Јасно одакле су Ивањицки и Јонова очекивали новац.

Продавали преко њега. -Сумњам. -Професија вам је да сумњате.

Замолио сам Марију Фјодоровну да присуствује.

Одужи се за полиграф. -Могу ли да водим испитивање? -Можеш.

Дакле, Гурам Шалвович Каладзе, рођен 1942.

осуђиван по члану 154 Кривичног закона РСФСР.

Одседео сам своје, шта сад хоћете? -Не погађате? Признање.

Шефе, нећу се упецати. -Нећеш да сарађујеш?

Не играм те игре. Нећу ти донети звезду на еполете.

Добро, онда ћемо по старом. Одмах под смртну.

Не плаши ме смртном. А знам и хвалисавце као што си ти.

Шта сте радили 10. и 17. ноћу и 20. ујутру? -Радио.

Лепо ми реци што сам овде. -Јеси ли видео ове људе?

Видео сам пола Москве. Морам све да памтим? -Боље да се сетите.

Сви су они седели у вашим колима. -Јесу.

Ако седнеш и тебе ћу возити. Само ћу после опрати ауто.

Смеши ти се смртна казна за три убиства!

Каква убиства? -Каква? Погледај боље.

Шефе, каква убиства? -Сети се.

Ја сам таксиста, шта хоћеш? Тргујем мало, па шта?

Али имам децу, знаш? Четворо храним!

Још једном, познајете ли ове људе?

Овог се сећам. Сео пијан, био сав срећан.

Ову лепотицу је пратио неки мушкарац.

Овога се не сећам.

Склоните то!

Двадесетог сам на Кирову висио до јутра.

Тамо је била девојка. Док није испробала све фармерке,

до јутра ме није пустила.

Идите, проверите. Проверите! -Обавезно ћемо проверити.

Уђите.

Па, нисам тако замишљао серијског убицу.

Зато што он није убица.

Његова склоност ка девијантном понашању је последица

друштвене атмосфере која влада у колонијама.

А главни циљ злочина је жеља да се покаже успех,

а не потреба за убијањем. -Можда ћете преузети случај?

Треба проверити његове речи, испитати девојку.

Ако је у време трећег убиства продавао робу, то руши нашу теорију.

Идем ја. -Ја ћу с вама.

Може чај? Јегоре, скувај чај. -Не, хвала. Идем.

Хвала што сте дошли. Далеко идете?

Имам истраживање. Нећу бити ту пар дана. Срећно.

Мислио сам да се научници не ослањају за срећу. -На хипотезу.

Срећа је кад се хипотеза потврди. -А, тако.

Срећно. -Довиђења.

Све сам то купила за себе. Знате да то није злочин.

Значи, све ове фармерке сте купили 20. септембра?

И Каладзе је био присутан? -Да. И цени мој укус.

Колико је остао код вас? -Три сата. Док све пробаш...

Хвала. -Хвала, много сте нам помогли.

Само не говорите факултету.

Хоћу да сутра прођемо пут

којим сте возили жртве. Сетићете се?

Морам да видим дневник. Ако кренемо с места где су сели,

руке ће се саме сетити. -Добро. Дневници су код нас.

Ујутро почињемо.

Могу ли да вам верујем?

Наравно, све ћу вам рећи и показати.

А што се тиче шверца, нећу више.

Чекамо вас сутра у осам. -Добро. -Испратите!

Реците, Викторе Сергејевичу. -Није требало.

Зашто сте га пустили? Могли смо га држати још дан.

Прво, целу ноћ смо га држали. А друго, хоћу да нам верује.

Због поверења човек искрено помогне. -Нису нас тако учили.

Поверење је слабост коју злочинац користи.

Потврдиће и Марија Фјодоровна, ако мене не слушате.

Сутра ћемо сазнати. Лаку ноћ.

Лаку ноћ.

И шта је са сведокињом с фармеркама?

Какво је било саслушање? -Као обично.

А мени се учинило дуже него обично.

Шта ти се још учинило? -Много тога.

Ако хоћеш да причамо о послу, боље да ћутимо.

Не причам о послу. Зар не видиш да Черкасову треба помоћ?

Или си и ти с тим Коваљовом? -Како то мислиш? -Баш тако.

Осадчи му је већ ученик. И ти си пала на те уређаје?

Какве уређаје? -Све!

Он је тако напредан, паметан. И на саслушања идеш с њим.

О томе можеш да причаш, а о свему осталом не?

Хвала. Лаку ноћ.

Здраво, Марија Фјодоровна. Како сте путовали?

Добро, хвала. Како сте?

Горе вам је?

Не може горе. Доктор сте, знате и сами.

Да, знам. -Хвала на искрености.

Нисам вас очекивао тако брзо.

Могу ли већ да честитам на докторату? -Не.

Желим нешто да вам покажем.

Занимљиво. -Злочинац оставља овај знак.

Злочинац...

Или убица? -Убица.

И колико их је убио?

Троје. -И ово...

Сада се дешава? -Да.

Инспектору треба помоћ. Обратио нам се јер мој рад има везе с тим.

Какав напредан инспектор!

Мало је то, причаћемо кад убије више.

Хало? -Слушам вас. -Извините, је ли то такси?

Такси, диспечерска служба. -Јуче ме је возио ваш таксиста.

Мислим, Гурам... -Каладзе? -Како?

Каладзе? -Да, тачно!

Да, Каладзе! -И? -Заборавио сам документа у његовим колима.

Ништа није оставио у "изгубљено-нађено". -Није?

Можете ли ми дати његову адресу или телефон?

Чекајте. -Да. -Пишете? -Да, пишем.

Красногардејска број 5.

Број? -Пет, стан 12. Записали сте? -Да.

Хвала лепо. -Молим. -Лаку ноћ. -Довиђења.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com