Original subtitles

Priča koju ću da vam ispričam, odigrala se nedaleko od Kvebeka,

u jesen 1665 godine.

Sve je, međutim, započelo dvadeset godina ranije...

jednog blaženog dana proviđenja,

dana kada je Otac Brind'amour kročio nogom na tlo Nove Francuske.

Ali nažalost po njega,

najokrutnija zver Novog Sveta brzo će na njega da se okomi.

Zver, žedna hrišćanske krvi,

okomi se ne sveštenika,

ali nije bila sama...

Otac Brind'amour se ne pomeri,

sem zbog jedne stvari.

Podiže svoje raspeće ka nebu...

ZVER

Kvebek, 1665.

O, slatki moj Žozef!

Žozef Kote, u ime islednika vi ste uhapšeni.

Sestro...

da li boli prvi put?

Nemoj da se sekiraš.

Sestra Margo kaže da imamo nedelju dana da nađemo muževe.

Sofi, po deset muškaraca pada na jednu devojku.

Možeš čak i da biraš.

Biraćeš kao da biraš stolicu, snažan, sa jakim naslonom.

Izbegavaj žgoljave koji nisu nizašta.

Hvala nebesima, devojke.

Monsenjer od Bufora je uskoro ovde.

Namerava da odabere sedam devojaka,

koje će imati čast da se udaju za njegove ljude i sinove.

Monsenjer! Sinovi Monsenjera!

Budi bez brige, Sofi.

Otac Brind'amour se ne pomeri...

Gladan sam. - Sem zbog jedne stvari...

Podiže svoje raspeće ka nebu.

Božansko Svetlo, magično raspeće...

Stvarno u to veruješ?

Da li ste videli nekog vukodlaka od kako ste se iskrcali?

Neko demonsko ili neobično stvorenje?

Osim tebe, ništa drugo.

Treba da zahvalite Brind'amouru što ste živi.

Zahvaliću mu kad bude došao.

Zar dolazi ovde?

Da ispovedi čoveka koga će da obese.

Gladan sam. - Idemo.

Nećemo da hranimo obešenog.

Još me nisu obesili!

I tražim novo suđenje.

Ne baca se čovek u tamnicu zbog sitnica!

A, ne?

Napad na Islednikovu verenicu?

Sama mi se nabacila!

Teška pljačka...

Maznuo sam balon vina, otprilike.

Lopovluk, prostakluk,

nedostojni napad, opsceno ponašanje...

Mogao bih da vam budem od koristi. U preobraćaju divljaka.

Već za neki sat...

bićeš od koristi.

Poslužićeš za primer.

Izvešću psa napolje. Pripazi ga. Idemo.

U zdravlje obešenog.

Ehej, prijatelju.

Znaš kako se kaže,

''Jedan gutalj samrtniku nikada nije na odmet".

Hajde.

Jedan gutalj... samo jedan.

Hajde...

Straža! Ovamo!

Straža!

Osuđenik je pobegao!

Straža!

Straža! Za mnom!

Evo ga!

Krenite.

Nađite ga.

Nađite ga.

Gde je osuđenik?

Idemo.

Oprostite mi Oče, grešan sam.

Opraštam ti, Žozefe.

Zbogom.

Evo ih stižu.

Tako imaš lepu boju.

Koga bi pre?

Izaberi ti.

To je sve što imate?

U redu su za moje ljude, ali za sinove...

Žao mi je, Monsenjer.

Nije bilo uopšte lako da ih obezbedimo.

Dakle, rekli smo sedam?

Hajde da pogledam izbliza.

Hajde, pipni je. Ne ujeda.

A ona?

Da vidimo...

Niko neće "čačkalicu". Obrazi su joj upali.

Siguran sam da će da se nađe plemenit čovek koji će da ih popuni.

Slatka je ova ovde.

Ne zaboravi nikad da treba da pogledaš i zube.

Nasmešite se, gospođice.

Da.

U redu, još nešto.

Niko ne želi pričalicu.

Izvinite.

Već mi ide na nerve.

Drška od lopate nikad se ne buni. Šteta...

što je tako ružna.

Veoma dobro.

Ti, slatka.

Pokloni se Gospodstvu od Bufora.

Crnka, održavaćeš toplotu mojih ljudi.

Pobožna, moji sinovi čekaju.

Blažena se pridružuje ostalima.

Debeljuca, takođe.

I ...

pričalica.

Da, da, ti. Hajde, idemo.

Nedostaje nam jedna...

U redu...

Bledunjava.

Rekao sam vam da želim da budu zdrave.

Bile su, Monsenjer. Odmah ću da je izdvojim.

Cela bi grupa mogla da bude zaražena. Zbogom, jektičava!

Odlično.

Ružnjikava... kreni.

Moram da vidim islednika.

Rečeno mi je da čeka dolazak Oca Brind'amoura ...

za ispovest osuđenika.

Brind'amour?

Sredite ih malo.

Doćićemo po njih u zoru.

Ima li nekog?

Obrok i krevet za sirotog Jezuitu!

Ja prodajem raspeća.

Imate li svoje raspeće?

Božić Bata za spas vaših duša.

Ovo tražiš?

Idi ga uzmi!

Prokletstvo! - Vi psujete, Oče?

Izvini, sine.

Baš lepo.

De bacimo pogled.

Oralijen, da li bi uzeo jednu mladu devojku da ti pravi društvo u starosti?

Mladu? Što da ne?

Mogu ja još dosta da pružim.

Arentijen!

Doveo sam ti novu mušteriju. - Neka sačeka svoj red.

Misliš da si bolji od popa? Hajde, kreni!

Zavisi od popa.

Treba da se sredi.

Gužva danas.

Jeste, "kraljeve kčeri", stižu sutra.

Zbogom vaške. Zbogom buve. Vreme je za šišanje.

Baš lepo da ste tu Oče. Treba organizoavti venčanja.

Može jedna rakijica? - Ako vam nije problem...

Ja sam je ispekao.

Prokletstvo, sveca mu njegovog!

Mantija vam je u dronjcima, Oče.

Da, to je zbog ...

Samokažnjavanja? - Da, verovatno...

Imate li zbog čega da se kajete?

Svako ima nešto zbog čega se kaje...

Dolazite iz grada? Da li je istina što se priča?

Neki će čovek da bude obešen u Kvebeku?

Opet nam je propala zabava.

Dovoljno što će ta baraba da dobije šta je zaslužila.

Samo jedna zalutala ovčica.

Tačno je jedino da je priredio predstavu sa Tajinovom verenicom.

I popio mu svo vino. - Vesti baš lete.

Mora da je nešto baš veliko ako misle da to tek tako može.

Još jedna, važi?

U krčmu smo otišli mi i popili bokal vina

Pantalone kratke su nam bile, mogao si unutra da vidiš sve!

Tu smo, gospođe moje, da popijemo gutljaj...

Samo gutljaj jedan i ono što uz to ide.

Jesi li čuo? Vukodlak.

Otac Brind'amour sigurno nije daleko.

Priča! Priča! Priča!

Priča koju ću da ispričam istina je prava...

kao što istinit sam i ja.

Mesec te noći pun je bio...

Sa severa pristizaše lovci

kad ugledaše jelu u plamenu.

A oko plamena

čoveka nekog opsednutog sa vučjom glavom

kako đavolsku neku igru igra.

A pored vatre,

na zemlji ležeše telo nekog čoveka.

Vukodlak sekao ga je komad po komad da skuva ga zatim.

Sa lovcima i jedan Jezuita je bio.

Brind'amour.

Zver odmah shvati da on običan ne beše čovek.

Okrenu se ka nemu...

I u tom trenu baš...

I u tom trenu baš...

Brind'amour izvuče svoje raspeće.

A onda Božja Svetlost sa neba siđe...

i ubi zver!

Veruj ti u šta hoćeš,

ali istina je da se Bog ne meša u ljudske poslove.

Ono što se je stvarno dogodilo

jeste da je Brind'amour prišao zveri.

Ničeg se nije plašio Jezuita.

Ničeg!

Priđe zveri, koja je urlikala, zavijala.

Nastavila da ide ka njemu jer je držao svoje raspeće,

Isusov krst koji je stezao u ruci!

U pesnici svojoj!

Kad bi sasvim blizu zveri,

poče da govori Oče Naš.

Brind'amour! Brind'amour!

Hajde, Aurelijen!

Nije više zabavno.

Oče...

Povređeni ste? - Ova gadna zver...

me je ugrizla.

Siroti Aurelijen.

Tako je bio pun života sve dok...

Nikada neću da čuti njegovu poslednju priču.

Oprostite mi, Oče.

Sve je u redu. Razumem.

O, moj Bože!

Kako ste uspeli da zaradite tu ranu?

Njegova kljova.

Ugrizao me svojom kljovom.

To je nemoguće.

Samo jedna kljova?

Ne možemo ovde da ostanemo ne preduzimajući ništa.

Idem da obavestim Monsenjera.

Moramo da mu kažemo! - Verujete u magijske zveri?

Možda je bio medved ili vuk.

Ili poludela krava. Ne znamo.

Vi znate ali se ne usuđujete da kažete.

Ako je tu nešto, moramo da odemo odavde.

Neće da se vrati do sledećeg punog meseca.

Hoćeš da se kladiš u život? - Aurelijen je rekao...

Aurelijen je bio guslar. A gulsari su lažovi.

Prestanite da lupetate...

Kažeš da je lažov?

Izgubio je život pošteniji od tebe.

On te je naučio da preživiš usred ničega!

Umesto da cmizdri,

pričao ti je pričice kako bi zaboravio na svoj mizerni život!

Arentijen...

voleo me je ovakvu kakva jesam. - Da, da.

Svešteniku treba jedan štap.

Šta čekate?

Treba mu štap.

Idite.

Sveštenik je spasio naše živote, a mi mu ne znamo ni ime.

Daj da vidim.

Otac Brind'amour nam je spasio živote?

On je Brind'amour?

Nije uspeo da spasi i Aurelijena.

Uspeo je jedino da iščupa pregršt dlaka sa zveri.

Idite...

On verovatno ima sposobnost koju Aurelijen nije imao.

Mislite da će Monsenjer da nam da oružje ako se zver vrati?

Mogli bi da je ubijemo sa njegovim musketama.

Tandžarama?

Koriste ih isključivo

u lovu koji vodi Monsenjer i njegovi sinovi.

Nije pravedno.

Ništa nije previše za Oca Brind'amour.

Dakle, skrivali ste nam vaše ime?

Vaša vam skromnost služi na čast.

A ti, šta radiš?

Bez uvrede...

Pravi poklone za kraljeve ćerke.

A ti režeš štapove gospodi za šetnju?

Devojke stižu!

Devojke stižu!

Šta čekaš? - Pa, ja... ništa... ja...

Recimo da sam...

malo stidljiv sa ženama.

Ma nemoj mi reći. - Ne znam šta da kažem...

Zaboravi reči.

Te su devojke upravo provele mesec dana na brodu.

Treba im nežnost.

Jedino treba da znaš kako da ih osvojiš.

Izaberi prvu koja ti se svidi...

Posmatraj je...

i ne dopusti joj da skrene pogled.

Njene će oči da ti kažu to što očekuje

kako želiš da je dodirneš

ili pomiluješ.

Pomiluj je po licu

duboko udahni miris njene kože.

U redu.

Poželite mi sreću.

Gleda me. Šta treba da radim?

Nasmeši se! Pre nego što pogleda drugu.

Za dobrobit zdravlja svih vas,

stavićemo vas u karantin u ovoj kapeli

pod nadzorm sestre Margo.

U dato vreme,

prekontrolisaću vaše zdravlje i vaše vrline

pre nego što vas ponudim za brak.

Naravno, moji sinovi...

će kod izbora imati prednost.

Gledajte ovamo!

Devojke, vidite šta sam našla.

Hvala.

Hajde. Jedna oda...

da iskažemo zahvalnost našem Gospodu.

Sve zajedno.

Šta radiš?

Moraš da dejstvuješ brzo. Prilika se grabi.

Monsenjerov sin koji te je gledao je Žan-Batist, nasjtariji.

On će da bude sledeći Monsenjer.

Druge će devojke da pokušaju da ti ga uzmu.

Šta mogu da uradim? - Izađi odavde...

i idi da ga zavedeš.

Mora da se u tebe zaljubi ... da se veže za tebe.

A karantin? - Koga briga za karantin!

Reci mu da ne želiš da te ostale devojke zaraze.

Kako da izađem?

Čekaću te ovde kad sunce zađe.

Pomoći ću ti da uđeš.

A karantin...

ne verujem da Monsenjer neće da nam dozvoli da koristimo kapelu.

Trebalo bi da ga raskomada neki vukodlak!

Njega i njegove sinove!

Uz malo sreće, vratće se i raskomadaće ih.

Svojim zubima.

Prestanite da kukumavčite.

Zbog Aureliena smo ovde.

Kada ste spremni, Oče.

Biću kratak, obzirom na to da sam i ja uzdrman emocijama...

Okupili smo se ovde da obeležimo...

pred nebeskom kupolom samog Gospoda,

smrt našeg prijatelja Aurelijana...

Šiesona...

Šiesona, da.

Da, Aureliena Šiesona...

koji se preselio na drugo mesto.

Na onaj svet, ako više volite.

Sada možete, ako želite, da se pomolite za njegovu dušu.

Kada budete spremni.

Ko se usudi da napadne moje gospodstvo

napao je sve nas.

Znoj koji je Aurelijen prolio da opere ovu zemlju...

dokaz je da je ova zemlja, njegova zemlja.

Počivaj u miru, Aurelijen.

Nije trebalo da umreš.

Tvoja smrt neće da ostane nekažnjena.

Dajte mi vašu odoru. Zakrpiću je.

Donela sam vam Aurelijenovu odeću.

Njemu više neće biti potrebna.

Hvala.

Da?

Oče, želim da znate da to nije bila moja ideja.

Mislim da nisam jedini koji sumnja

da čovek koga ujede vukodlak bude opsednut.

Ili besan! - Da, sakrili ste nam vaš identitet.

Ali ako ste inficirani, ne smemo da rizikujemo.

Zatvorićemo vas noćas ovde u slučaju da ste...

opsednuti. - Gospodo!

Pogledajte me, možete da vidite da nisam opsednut.

Sada idite, molim vas. Ostavite me da se u miru molim.

Arentijen nam je rekla da je čula kako "prizivate uzalud Boga".

A na sahrani ste zaboravili Sveto Pismo.

Možda više to niste ni vi sami.

Ja sam onaj što sam vam rekao da jesam.

Otac Brind'amour, preobratitelj vukodlaka!

Sutra ćemo ako još budete bili čovek, da vas pustimo.

Mislite da možete tako da me tretirate?

Propalice! Tako mi zahvaljujete?

Ekskomuniciraću vas!

Božić Bata više neće da vas štiti!

Zbog vas mi je noga povređena!

Šta radite ovde?

Da li ste u blizini videli vuka? - Vuka?

Velikog psa koji bi pojeo nežno stvorenje kao vi.

Idete li u lov psima? - Ne, u stvari nikad.

Šta radite van kapele?

Nije to što mislite.

Nisam pobegla. - Stvarno?

Zbog sestre. Tražim je.

Dugo je nema?

Obećala je da će da se vrati pre nego što padne noć,

ali mislim da je zavedena.

Monsenjerov sin misli da sme da radi šta hoće!

Glupe devojke nalaze da je plemstvo uzbuđujuće.

Kladim se da mu je titula jedini atribut.

Šteta za vašu sestru.

Uhvatite se slobodno... nije rpoblem.

Sofi!

Monsenjer vaš karantin shvata veoma ozbiljno.

Pratite me, ako želite da izbegnete kaznu.

Sofi se možda već vratila.

Kako se zovete?

Mari.

Mari Labot.

Otac je bio obućar. - U kom smislu...

A vi? - Žozef Kote.

Lovac.

Hrabar. - Hrabar!

Zašto da ne? - Oženjeni ste?

Ne... ne još.

Šta vas je dovelo u Novu Francusku?

Krenula sam za sestrom da je motrim.

Radim odlično posao.

Dva dana a već sam je izgubila.

Da li ste ovde da mi pomognete ili da gledate?

Ujela me je zver. Odmaram nogu.

Mislite da je taj vuk napao moju sestru?

Prestanite da se brinete.

Kao što ste rekli, Monsenjerov sin je izgvubio glavu za njom.

I ona sada, sigurno, spava u njegovom naručju.

Stvarno ste izašli da nađete sestru?

Ili ste se nadali da ćete Monsenjerovog sina vi da ščepate?

Vi se to sa mnom šalite?

Ja sam kost i koža.

Priđi.

Da, još bliže.

Smem da pipnem?

Kosti se samo naslućuju.

Dozvoli da te malo pogledam.

Mogao bih da se izgubim u tvojim očima.

Tvoj miris...

me izluđuje.

Na šta ti ja ličim?

Hvala, Bože.

Hvala, moj Bože.

Prestani da se brineš.

Sigurna sam da će Sofi svaki čas da se pojavi.

Nisi smela nikako da joj dozvoliš da ode.

Htela je da zavede Monsenjerovog sina?

Trebalo je da razmislim.

Ne smeš da se ljutiš ako je sestra zaboravila na tebe,

kad je sa nekim.

Ja sam na nju zaboravila.

Šta hoćeš da kažeš?

Hajde, reci!

U redu. Provela sam noć sa jednim muškarcem.

Ti?

Ime mu je Žozef Kote.

Taj Žozef, da li je kolonist?

Nije. On je lovac.

Lovi divljač ili mlade žene?

Ostavila sam mu moju maramicu.

Znači, ako bude poželeo da mi je vrati...

Kad bi Monsenjerov sin bio ogreban,

svi bi se odmah bacili u akciju.

A gde su bili kad je Aurelijen raskomadan?

Razbežali se da beru cveće.

Cveće. Samo nam ono treba da oteramo vukodlake.

U međuvremenu mi moramo da tražimo.

Tamo dole!

Misliš da je mrtav? - Ne znam.

Mogao bi njega da pitaš.

I dalje ćeš da braniš tvog popa?

Ditrizak?

Evo ga.

Beži od nas!

Oče? - Sestro.

Jedan mi je anđeo rekao da je duša jedne od vaših devojaka u opasnosti.

Ime joj je Mari.

Ali, Oče?

''Oče"? Šta znači to "oče"?

Duga je to priča.

Imam dosta vremena. - Ali ja nemam.

Ovdašnji ljudi misle da sam ja vukodlak.

A jesi li? - Nisam.

Koja glupost. - Tačno.

Dolaze ljudi, Oče!

Ne. Ne puštajte ih unutra!

Ako te ne zanimam, dovoljno je da to kažeš.

Ne pretvaraj se da si sveštenik.

Nisam sveštenik. - Ili vukodlak.

Izlazi odavde!

Mari, ja sam osuđenik iz Kvebeka.

Reci im da smo zajedno proveli noć.

Reci im da nisam opsednut,

da nisam pokušao da te pojedem i da nisam zver.

Pa će onda da pomisle da sam zavela sveštenika!

Spaliće me na lomači!

Ako tako shvatiš...

Odlazite! - Znamo da je unutra. Otvorite!

Imate li Monsenjerovu dozvolu? - Monsenjer je otišao sa sinovima.

Neću da dozvolim prosjacima da ulaze u moju kapelu.

Prosjacima?

Ne želim vukove oko mojih ovaca.

Prekasno! Vi štitite čudovište!

Odlazite iz moje crkve!

Pomolite se, Oče!

Otvorite, Svešteniče!

Tu je! - Pusti me. Ništa nisam uradio!

Raskomadao si Legarea, je l' tako?

Neverniče!

Prvo ćemo da te bičujemo...

zatim prebijemo kosti i odsečemo glavu.

Misle da je Sveštenik ubio moju sestru!

Molim vas! Ne može tek tako da se ubije neki Jezuita.

Prvo mora da bude ekskomuniciran...

Biskup mora da potpiše anatemu...

Dosta! Oslobodite me!

Ludi su!

Začepićemo ti usta da ne slušamo više tvoje propovedi.

Tvoje satanske propovedi!

Arentijen!

Ditrizak! Tako se sa ljudima ne postupa.

Zatvori usta!

Šta rade?

Nose ga na lomaču da očiste njegovu dušu od vukodlaka.

Ozbiljno govorim. - I ja govorim ozbiljno.

Zaustavi ih.

Ne može jezuita da se pošalje na lomaču kao heretik!

Kažu da imaju dokaze.

Prvo mora da ima suđenje.

Samo biskup može da kaže da je taj čovek opsednut.

On nije čovek. - On je čovek više od tebe!

To nisu tvoja posla.

Sve je vezano za crkvu, gospodine!

Idem da nađem biskupa. - Dobro.

Kad te sledeći put budem video...

Dobro, videćemo.

Idite da zovete Monsenjera De Lavala.

I vojnike Orinjan, ako je potrebno.

Oni će sigurno da rasvetle ovu situaciju.

Više ste vi krvožedni nego taj vaš zamišljeni vukodlak!

Imaćeš posla sa mnom ako odeš u Kvebek!

Vratićeš se kad padne mrak!

Nenaš šta da kažeš pre nego što te plamen očisti?

Da, poslednja želja.

Govori.

Potrudite se da me čvrsto vežete. - Urađeno.

A posle me vežite za stub.

Do ovde se slažem.

I sačekajte da padne noć.

Ne možemo da čekamo. Previše je rizično.

Hoćeš da ubiješ nevinog čoveka?

Ako kad padne noć više ne budem čovek, potpalite vatru!

To je mučenje.

Hajde, samo jedan zalogaj.

Jedan zalogaj.

Znate kako se kaže, "jedan zalogaj svešteniku i zver će da vas poštedi".

Počinje da izbija dlaka. Transformacija je počela.

Framboaz!

Ditrizak, nemaš dlake na licu?

Ne prepoznaje se tako vukodlak.

Danju dlake rastu unutra.

Baci nož.

Hoćeš ga?

Ima dlake na nosu i na ušima.

Da vidimo da li ih ima još unutra.

Smiri se malo, Framboaz.

Šta piše u knjizi?

Da li kaže odakle dolaze te zveri?

Zašto nam ti ne kažeš? - Šta to?

Da si bio tamo kad se to desilo.

Ti si stručnjak...

za likantropiju.

Ima pravo. Ja sam stručnjak.

I potvrđujem da nisam bio inficiran!

Zatvoriću ti usta! - Nastavi da čitaš.

''Desilo se to 24. septembra 1647.

Otac Brind'amour je izgubio jednog svog prijatelja,

pesnika.

Tražio ga je tri godine.

Pesnik mu je rekao da mu se dopada Nova Francuska,

njena priroda.

Jednog dana, Brind'amour pronađe dokaze.

Iznenadi svog prijatelja...''

< kako se ...

Kako se? Šta?

Iznenadi svog prijatelja...''

Čitam kako piše!

pari sa vučicom."

Zar te nije stid da pišeš takve opscene stavai?

Crkveni čovek...

''I otac Brind'amour se pomoli

da iz tog spoja ne nastane nikakav porod.

Ali to ne beše dovoljno.

Jednoga dana pojavi se vukodlak.

Pa zatim još jedan.

Brind'amour se ustremi na sve.

Ovde kaže da je to bio "prvi u nizu susreta."

Prilično čudno!

Ovde kaže da zveri, kao i ljudska bića, rađa ženka,

i da njihov ujed nije zarazan.

To kaže jer mu tako odgovara. - Nije tačno! To je istina!

Odsećiću ti taj pogani jezik! - Framboaz!

Upomoć!

Upomoć!

Neka mi neko pomogne!

Da li te ovo traže tvoji prijatelji?

Ima li dobrovoljca da upali baklje?

Niko?

Zapaliću lomaču.

Nema žurbe! - Ja kažem da ima!

On nije opsednut! - Zašto ga i dalje braniš?

Napolju je mrak,

a mene brinu dve stvari,

ti i pravi vukodlak tamo.

Otićiću ja, Ditrizak.

Ne zbog tebe, zbog nas.

Pomozite mi. Upomoć!

Ta gadna zver! - Gde je?

Zar ne vidite da nisam opsednut?

Oslobodite me pre nego što me rastrgne!

Bolje njega nego nas!

Framboaz?

Učini nešto!

Drage volje, ako me oslobodiš!

Ne pucaj!

Gde je Framboaz?

Moraću da iskopam još jednu raku.

Vidiš je?

Smrdi k'o pokisli pas.

Dođi, kuco...

Siguran si da si je ubio? - Mislim da jesam.

Monsenjerov sin!

Zver je napala Monsenjerovog sina!

Zver ...

je on.

Ubili smo Monsenjerovog sina.

On je ubio Monbsenjerovog sina, nismo mi.

Tebe će Monsenjer da kazni.

A koja će izdajica to da mu kaže?

Ja neću.

Otkad si ovde došao izgubio sam tri prijatelja.

Bez uvrede, Oče, donosiš mi nesreću.

Ako budem morao...

otićići da živim sa domorocima, tako više neću da te vidim.

Izvoli...

Odlaziš kao kukavica a mi ćemo da sahranimo Framboaza.

Upomoć!

Hvala Bogu! Jedna me je zver ovde zatvorila.

Oslobodite me.

Ponekad Bog deluje na misteriozni način.

Koliko sinova ima Monsenjer? - Još dvojicu.

Mislite da su opsednuti?

Da.

Ja se ne brinem. Na mojoj je strani Brind'amour.

Ne. Moramo da odemo, što je dalje moguće.

Ko će da brani "kraljeve kćeri"?

Radi šta hoćeš. Ja odoh. - Kao Ditrizak.

Bojite se?

Naravno da se bojim!

Mislio sam da ste hrabri.

Hrabrost! Hrabrost je priča za decu!

Strah je ono što me održava u životu!

Ja sam običan čovek. - Nije tačno.

Na nogama sam i dalje zahvaljujući vama.

A tu je i kapela prepuna nedužnih koje treba braniti.

Hoćeš da izigravaš heroja?

Srećno.

A, tako?

Srećan put!

Šta hoćete? - Dobar dan, Oče.

Nadam se da vas ne prekidam.

Da, u maloj sam žurbi...

Ima domorodaca koje treba da preobratim, grešnika da ekskomuniciram...

Znate kako je.

Poslao me je moj otac.

Večeras organizuje proslavu u vašu čast.

Baš šteta. - Dužnost me zove.

Ne možete da odbijete njegov poziv.

Dobro, doći ću. Sad moram da idem.

Oče... - Da?

Molim vas, važno je da se vama ispovedim.

Budite kratki...

Oprostite mi Oče, grešio sam.

Oprošteno vam je.

Tri puta izgovorite "Ave Padre" i dva puta "Padre Maria".

Možete da idete.

Nisam još završio.

Imam i nečiste misli...

Oko Kraljevih ćerki? - Jedne posebno...

Mari. Mari Labot.

Prvi put da osećam nešto tako intenzivno.

Zar ne misliš da je previše mršava?

Ne. Ne biste bili lep par.

A ja mislim da moje upadice ostvaruju željeni efekat.

Voleo bih da vi blagoslovite našu vezu pred mojim ocem.

Večeras?

Da, večeras. U sumrak.

Hvala.

Puno vam hvala.

Izvinite me.

Bravo kuco. Ti si dobra kuca.

Šta mogu da uradim za vas?

Da mi izmasiraš noge... Nema hitnijih pitanja.

Gospodstvu de Bofor potrebna je vaša pomoć.

Kolonisti su odlučili da spale na lomči nekog Jezuitu.

Isuse Marija i Josipe.

Još si ovde?

Tu sam da vidim Mari. - Nestala je.

A i njena sestra.

Sofi!

Gde ćeš? - U zamak.

Ne, nemoj da ideš. Moram da nađem Sofi.

Poslušaj me! Sinovi Monsenjera su vukodlaci.

Ne postoje vukodlaci.

Drugorođeni sin mu je gomilica pepela na lomači. Veruj mi...

Bio je sav dlakav pre nego što je bio pečen.

Znam da hoćeš da ideš do Pjer-Armana.

Svuda sam tražila osim tamo.

Onda se pomoli da nije tamo.

Mrtva je?

Ti ćeš da umreš ako tamo odeš.

Pronaći ću Sofi u raju ili paklu.

Neću da ti dozvolim da uletiš u šake vukodlacima.

Ne samoj.

Došli ste. Stvarno sam srećan.

Uđite.

Predstaviću vas ocu.

Oče moj, uzeo sam sebi slobodu da pozovem gđicu

na našu proslavu.

Proslava će sigurno da bude lepa sa damom među nama.

Žan-Baptist, dođi ovamo.

Imam čast da ti predstavim Oca Brind'amoura,

glavom i bradom.

Kakva sreća! Najčuveniji jezuita u Novoj Francuskoj.

Nisam znao da su glasine o mojim poduhvatima stigle tako daleko.

Zakleli ste se na poniznost...

Gospodo, gđice, molim vas da izvolite.

Sad sebi dopuštaš i slobodu?

Da li vam sve odgovara, Oče?

Mantija, izgleda, zna da ceni. Probao je celi jelovnik.

Dobro je što su nam stomaci jaki.

Kad čovek gleda kako jede moglo bi da mu pozli.

Lepa porodica.

Oprostite im, Oče.

Treba još mnogo da uče...

pre nego što budu dostojni vašeg nivoa.

Ne, vi meni treba da oprostite.

Nikada nisam imao vremana da savladam bon ton.

Bio sam zauzet lovom na vukodlake.

Gde mi je nož? - Ti si postavljao.

Idi da doneseš, hajde.

Ostanite! Molim vas.

Možete da koristite moj.

Malo je grub, ali me ja napravio ovakvim.

Stvarno? Ispričajte, prijatelju moj.

Pretvorili smo se u uši.

Nisam bio baš najhrabrije dete...

Dobar deo detinjstva proveo sam pod majčinom suknjom.

Ali na dan kada sam napunio sedam godina,

otac mi pokloni svoje najvrednije blago...

svoj nož.

A onda me je bacio u senik.

Tamo je bio zatvoren naš pas jer je bio besan.

Otac mi dade nož i reče...

''Da vidimo da li imaš hrabrosti da postaneš muško.

Da odavde nisi izašao dok nisi ubio psa."

A posle?

Da, ne držite nas u neizvesnosti.

Ubili ste psa?

Nisam mogao da se oslobodim straha.

Ali kad sam stupio nogom u senik, skoči predamnom, sa penom u ustima.

Poskočih i eskivirah ga.

Ubadao sam ga i ubadao...

i još posle ubadao.

I vaš je nož ubio psa?

Da.

Baš uzbudljiva priča!

Oče, zamolio bih vas za jednu uslugu.

Toga sam dana shvatio koja je razlika između muškaraca, pravih muškaraca,

i životinja.

Oče, bila bi nam čast da blagoslovite našu vezu.

Čim se je životinja okomila na mene,

ubio sam je.

Svojim rukama, svojim nožem.

Nisam je sredio kao neki perverznjak.

Ne dirajte moga brata.

Gde je sestra, Sofi?

Odgovorite!

Kreni. Brzo.

Idi, zadržaću ih ovde. - Ne, ne mrdajte!

Razapeću vas, jednog po jednog.

Sofi!

Recite neku molitvu, Oče.

Držimo se dogovora.

Sačekajmo da dođe trenutak,

a onda ćemo da pređemo na glavni plan.

Nije to što mislite.

Ovo je njena haljina!

I njena kosa!

Moja braća... moj brat... Ja nisam kao on!

Znao si!

Znao si a ništa nisi preduzeo!

Slušaj.

Moćićemo da odemo večeras, zajedno.

Nije važno ako sveštenik bude ignorisao našu vezu...

Hoću te, draga moja, ali ne kao moj brat.

Razumeš? Želim te.

I uzeću te...

Ne! Ne! - Kao muškarac!

Nadam se da vaše telo može da zasiti moje sinove.

Potrebno im je da obnove snagu.

Tako da ova zemlja postane njihova.

Vaš sin miriše na pečeno prase.

Moji sinovi, obično više vole da jedu žene.

Devojke koje su u kapeli dolaze iz Limuzena.

Batak je čvrst a odrezak mekan.

Vi ćete večeras da budete izuzetak.

Da li žalite što ste pobegli od majčine suknje,

u jezuitsku mantiju?

Poznavao sam prilično dobro pravog Brind'amoura,

pre nego što je Žan-Batist zapečatio njegovu sudbinu.

Kao vi i inkvizitori iz Satorg Sveta,

Brind'amour je imao predrasude prema onima koje nazivate "zverima".

Vaši metodi nisu baš pravoverni,

ali su svakako efikasni.

Da li ste ikada videli nešto lepše?

Niste još ništa videli.

Dobro baratate floretom obzirom da ste kopile.

Lepo rečeno.

Brind'amour je obožavao i moju poeziju.

Brind'amour se ponovo rodio kao sitan lopov.

Kao on, njegov glupi falsifikat, neće moći da se izvuče.

Napred, napred. Moj će sin da završi ostalo.

Odvojiću jednog od mojih bastarda za njega.

Deset stopa!

"Obrok" ne ume da broji.

Još me niste pojeli.

Da?

Monsenjer?

Ova žena kaže da je videla osuđenika na vašoj zemlji.

Ja sam Žozef Kote osuđenik iz Kvebeka.

Ja sam Žozef Kote i zahtevam da me uhapsite!

Uhvatili smo ga dok je pokušavao da ukrade večeru.

Sramota! A prodajte se kao sveti čovek.

U ime kralja, uhapšen si. Vodite ga!

Puno hvala, monsenjer. Ali bih vas zamolio za još nešto.

Moji su ljudi iscrpljeni.

Da li bi im dozovlili da se odmora na vašoj zemlji?

Naravno.

Neka se odmore.

Neka se odmore u miru.

Neću više da te vidim sve dok lažni pop ne bude mrtav.

Pjer-Arman!

Šta radiš?

Siđi odmah!

Ti si prava nesreća za našu rasu, pseći sine!

Trebalo je da te ostavim u šumi kao i ostale.

Izabrao sam te među najboljima kao najjačeg.

A ti me stalno razočaravaš!

Da ti je brat živ, umro bi od stida.

Držao sam ga na povocu na mi ne pojede ljude.

Tebi ostavljam slobodu, i pazi šta radiš.

Ponizi sebe samog i ponašaj se kao čovek.

Ali ti si bolji od toga.

Hajde...

pokaži mi za šta si sposoban.

Dobar lov!

Hvala prijatelju moj. - Čekaj dok te Brind'amour pronađe.

Moliću se da duša tvoja završi u paklu.

Ja nisam htela da te prijavim. Emocije su me izneverile.

Spasila si mi život. Zveri se spremaju da napadnu.

Moramo da bežimo.

Ne! Idi u kapelu da spasiš dušu i sakrij se!

Moramo da bežimo.

Monsenjer i njegovi sinovi...

Monsenjer je bio ljubazan da nas pusti da se odmorimo.

Da, tako ćemo moći lakše da budemo pojedeni.

Njegovi su sinovi vukodlaci!

Obesite me sutra, ali noćas hoću da živim!

Moramo da odemo odavde, sada!

Žao mi je, prijatelju moj.

Svi spremni! Napunite puške!

Mari.

Jesi li dobro?

Otvorite vrata!

Znao sam da će da se vrati.

Požuri, Mari. - Hajde, barikada!

Vadebonker! Arentijen! - Mi smo!

Požurite!

Tišina...

Sakristija!

Pomeri se. - Vi ste ludi!

Zver će da vas proždere.

Proždire me iznutra. Moram da idem!

Hajde, pomeri se!

Ćerke, molite se, molite se!

Ne, zgrabite bilo šta čime možete da da je povredite.

Otac Brind'amour stigao je u Gospodstvo De Bufor

leta Gospodnjeg 1665.

Tokom pet noći epskih bitaka,

oterao je zveri sa naše zemlje.

Potom jedna grupa vojnika dođe u naše gospodstvo

donevši sa sobom ostatke nekog neindentifikovanog čoveka.

Otac Brind'amour je identifikovao telo

kao telo Žozefa Kotea,

osuđenika iz Kvebeka.

Begunca, probisveta...

otimača žena i notorne pijandure.

U želji da spasi dušu grešnika,

Brind'amour je vodio sahranu nadahnutim govorom.

Kao Svetim Duhom podstaknut...

da duše pokojnika na nebo uznese.

Nakon obreda,

Otac Brind'amour ode dalje da svoje nastavi delo ...

i preobrazi ostala stvorenja što stvarahu probleme u Novom Svetu.

Što Monsenjera De Bufora se tiče, pa...

to je druga priča.