All language subtitles for Banned from the Bible II

Za neke je Biblija re� Bo�ija,
savr�ena i istinita.

Ali tokom prethodnog veka su
prona�eni drugi drevni tekstovi.

Izgubljeni ili davno zaboravljeni,
zakopani u pe�inama ili pustinjskom pesku,

oni govore druga�ije
verzije biblijskih pri�a.

Stvari koje su prevedene kao deo
biblije, koje nisu deo na�e Biblije.

Napisani pre mnogo vekova od strane nepoznatih autora,
prepisivane i doterivane od strane potonjih generacija,

tekstovi koji sadr�e neke
veoma nepravoverne ideje.

Seks je zao.
Telo je zlo.

Svet je zao.

Juda nije zliovac u pri�i.
On je heroj.

Ovaj tekst izgleda da ima
neki homoerotski prizvuk.

Ovo su drevni tekstovi koji
su izba�eni iz zvani�nog kanona,

pri�e koje mogu da bace novo svetlo i dovedu
u pitanje sve �to mislimo da znamo o Bibliji.

IZBA�ENO IZ BIBLIJE II

Negde oko 30. godine nove ere,

gomila se okuplja u malom selu blizu
jezera po imenu Genezaretsko.

Ovde jevrejski stanovnici ove rimske
provincije Judeje prisustvuju �udu.

Ali kako je pri�a ispri�ana
u Jevan�elju po Luki,

neki od prisutnih su upla�eni.

Oni optu�uju iscelitelja da je
isterao demone u ime Belzebuba.

Oni zahtevaju znak,

neki dokaz da je ovo
delo u�injeno u Bo�ije ime.

Njihova sumnja izaziva
prekor od strane iscelitelja,

poznatog kao Isus iz Nazareta.

"Rod je ovaj zao;

i�te znak,

i ne�e mu se dati znak osim...

...znaka sina �ove�ijeg..."
- Luka, 11: 29-30 -

Onda Isus daje
tajanstvenu izjavu.

On poredi svoju mo� sa mo�i jednog
od najve�ih biblijskih patrijarha.

Luka, 11:31: "Carica ju�na izi�i �e na sud ... jer ona
do�e s kraja zemlje da slu�a premudrost Solomunovu:

a gle, ovde je ve�i od Solomuna."

On govori ovo u sred
isterivanja demona.

On ka�e: Jer pogledajte, neko
ve�i od Solomona je ovde.

Za�to ne ka�e "ve�i
od kralja Davida"?

Ne - ve�i od Solomona.

Na �ta Isus misli?

�ta ima Solomon, mudri kralj iz Starog
zaveta, sa isterivanjem demona?

Mislim da je jasno iz pisanja Novog
zaveta da su Isus i Njegovi apostoli

i autori Jevan�elja

znali i slobodno citirali Svete spise.

Neki nau�nici veruju da Isus misli na
pri�u koja nije ispri�ana u jevrejskoj Bibliji,

ve� u drugom tekstu -
"Solomonov zavet".

U ovoj knjizi, Solomon nije
samo najmudriji od ljudi,

ve� i gospodar demona.

Isus posredno govori o pri�i koja je ve�
bila dobro poznata u drevnoj Judeji

i koju su o�igledno ljudi
prihvatili kao istinu.

Nazvana Solomonov zavet,
napisana je u prvom licu

i opisuje kako je kralj Solomon
prizvao vojsku demona.

"Ispred mog lica je do�lo trideset
�est duhova,... sa licima magaraca,

licima volova i licima ptica...

Pitao sam se i pitao sam ih...: "Ko
ste vi?" " - Solomonov zavet, 72

Da li je Isus, za koga se ka�e da je sa tek dvanaest
godina raspravljao o Svetim spisima sa rabinima iz Hrama,

imao pristup drugim svetim spisima od
onih koje danas �itamo u Starom zavetu?

Hebrejska Biblija, koju
hri��ani zovu Stari zavet,

je zapravo podeljena
u tri posebna dela.

Iako su dva dela bila
ustanovljena do Isusovog vremena,

jedan je mo�da jo� uvek
bio u stalnim promenama.

Prvi deo Biblije je uspostavljen
u persijskom periodu,

petsto, �esto godina pre nove ere.

To su Postanje, Izlazak, Knjiga
Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakoni -

Petoknji�je (Pentateuh),
takozvanih pet Mojsijevih knjiga.

Jevrejsko predanje smatra pet knjiga,
od Postanja do Ponovljenih zakona, kao

najvi�i, najdirektniji nivo
otkrovenja Boga Mojsiju.

Onda postoji druga kategorija
u biblijskom kanonu - Proroci.

I postoji tre�a
kategorija - Spisi.

Taj deo, Spisi, smatran svetim,

ali manje integralnim od druga
dva dela hebrejske Biblije,

se najvi�e promenio
tokom vekova.

Ne�e biti potpuno uspostavljen
dugo nakon Hristovog raspe�a.

Te�ko nam je da zamislimo, ali verovatno
nisu postojale alternativne biblije,

ve� biblije koje su sadr�ale alternativne
knjige koje su smatrane svetim.

Znamo to iz gr�kih zaostav�tina
koje su dospele do nas,

stvari koje su prevedene kao deo
biblije koje nisu deo na�e Biblije

i tako�e iz onoga �to smo saznali
iz Svitaka sa Mrtvog mora -

stvari koje je ta zajednica smatrala
delom biblije koje mi ne smatramo.

Da li su Isus i njegovi sledbenici poznavali i citirali
sveta predanja koja se ne nalaze danas u Bibliji?

�ta su oni znali �to savremeni �ita�i ne
znaju o �uvenim biblijskim patrijarsima:

Josifu, Danilu, Adamu i Evi?

I �ta je sa Solomonom koga je Isus zagonetno prizvao
za vreme isterivanja demona u Jevan�elju po Luki,

kakav se ne nalzi nigde
u dana�njoj Bibliji?

Odba�en i od Jevreja i od hri��ana, posta�e
zavetni dokument alhemi�ara i kabalista.

Nazvan Solomonov zavet, ti�e se malo
poznate strane Solomonove li�nosti -

�arobnjaka, gospodara demona.

Solomona koga poznajemo iz
Biblije je �ovek ogromne mudrosti.

Zapravo, jedna od stvari koja je re�ena u
vezi sa njim je da ima mudrost ljudi sa istoka,

iliti Haldejaca i mudrost Egip�ana.

�to zna�i da njegova mudrost
uklju�uje astrolo�ko znanje.

Ukju�uje magiju kao �to �emo
na�i u Solomonovom zavetu.

Ve�i broj kopija Solomonovog zaveta, napisanih na gr�kom
i sa�uvanih od strane rane Gr�ke pravoslavne crkve,

je prona�en u hri��anskim bibliotekama
u Francuskoj, Engleskoj, Gr�koj i Izraelu.

�injenica da sve datiraju iz
petnaestog i �esnaestog veka

je navela neke da poveruju
da je napisana u ovom periodu.

Ali mnogi nau�nici koji su radili
u ranom dvadesetom veku,

su sumnjali da je poreklo
pri�e daleko starije.

Te sumnje su potvr�ene 1945,

kada je Egipatski seljak napravio neverovatno
otkri�e u mestu po imenu Nag Hamadi.

Zakopani u zemlji su bili drevni
rukopisi sme�teni u glinenim �upovima,

koji nisu bili vi�eni
hiljadu �esto godina.

Datiraju�i �ak iz drugog veka,

uklju�ivali su nekoliko pasusa koji
je izgledalo da se direktno odnose

na predanja koja su navedena
u Solomonovom tekstu.

Ono �to mo�emo zasigurno da znamo u vezi sa
time kada je Solomonov zavet mogao biti napisan

je da je morao biti
pre �etristote godine

jer ga drugi tekst
iz tog perioda citira.

Zavet govori druga�iju pri�u
o Solomonu od one u Bibliji.

Svako zna za pri�u o dve �ene koje
donose svoju bebu kralju Solomonu

i on odlu�uje: Podeli�u je na pola
po�to je vas dve obe tra�ite.

I prava majka ka�e: Ne, ne, molim
vas, dajte to dete drugoj �eni.

I tako on zna koja
je prava majka.

I, naravno, nikada nije
nameravao da podeli dete.

Alternativna pri�a u Solomonovom zavetu
se odnosi na njegov drugi veliki podvig -

izgradnju Jerusalimskog hrama.

Hram je sagra�en natprirodno,
uz natprirodno posredovanje.

Solomon je Bo�iji posrednik.

Solomon nije samo
arhetipski mudrac,

ve� i arhetipski vr�itelj
natprirodnih dela.

U tekstu, Solomon obja�njava da mu je dat
prsten velike mo�i od strane arhan�ela Gavrila.

"Uz pomo� njega �e� zarobiti
sve zemaljske demone...

... i uz njihovu pomo� �e� sagraditi
Jerusalim." - Solomonov zavet, 5

I tako�e ovde ima svakakvih
tolkinovskih predstava.

"Jedan Prsten da svima gospodari,

jedan za svima se�e,
Jedan prsten da sve okupi

i u tami ih sve�e" (Gospodar prstenova -
D�. R. R. Tolkin, prim. prev.)

Uz pomo� ovog prstena, Solomon
proziva samog Belzebuba

da bi zarobio mno�tvo demona.

"I ja sam ga ispitao ... I on je obe�ao da �e mi dovesti
zarobljene sve ne�iste duhove." - Solomonov zavet 15

Jenog po jednog, on ih zapo�ljava
u izgradnji temelja njegovog Hrama.

Dakle, �ta je ovde ideja?

Ako na neki na�in mo�e� da
u�e� u dobru stranu sile,

mo�e� da iskoristi� to da
bi pot�inio tamnu stranu

i �ak da natera� da tamna
strana radi za dobro.

Mislim da mo�emo da vidimo
upotrebu demona kao na�in da se ka�e

da je Hram bo�anskog porekla.

Nije bila grupa kamenorezaca i
zidara ta koja je sagradila Hram.

Bila su to ta bo�anska bi�a

kojima je Solomon mogao da upravlja i
natera ih da okre�u rampu i seku mermer

i sla�u cigle jednu na drugu.

Solomonov zavet, u obliku u kome danas
postoji, je pun hri��anskih referenci,

kao kad sami demoni
predvi�aju raspe�e.

"[A demon je rekao:] 'Mi �emo
dugo voditi svet stranputicom,

dok Sin Bo�iji ne bude razapet
na krstu.' " - Solomonov zavet, 65

Ali moderna nauka ukazuje da,
uprkos njenim hri��anskim dodacima,

predanja iza pri�e
mogu biti daleko starija.

Veliki deo materijala u njemu nam
ukazuje da postoji rano jevrejsko jezgro,

mo�da iz prvog veka nove ere, koje je
kasnije prera�eno od strane hri��ana.

I onda, naravno, sa�uvano i dr�ano
u opticaju od strane hri��ana.

To je gledi�te naizgled potvr�eno
opisom isterivanja demona

koga nalazimo u radovima gr�kog istori�ara
Josifa Flavija, napisanih u prvom veku.

Jevrejske starine - Knjiga VIII.44:
"Na�in izle�enja je bio ovakav:

'Stavio je prsten, jedan od onih pomenutih
od strane Solomona, na nozdrve posednutog,

posle �ega je isterao demona.' "

Josif Flavije, koji je �iveo
u prvom veku nove ere,

je pisao na gr�kom, ali
je bio iz izraelske zemlje.

Dakle iako je Solomonov zavet
kakvog ga znamo kasniji tekst,

predanje, pri�a je postojala vekovima
pre teksta koji je do�ao do nas.

Kao �to Josif tvrdi, predanja
opisana u Solomonovom zavetu,

su bila deo jevrejskog
prava isterivanja demona.

Da li to obja�njava za�to Isus
u biblijskom Jevan�elju po Luki

pominje Solomonovo ime
za vreme isterivanja demona?

Ako je tako, to pokazuje da tekst, za koji
se nekad mislilo da je napisan u srednjem veku,

zapravo ima korene
u Hristovom vremenu.

Bilo je poznato i shva�eno da je Solomon
bio arhetipski isteriva� demona,

takore�i veliki isteriva�.

Nemam sumnju da
Isus misli na ovu pri�u,

naro�ito kada to pove�ete
i sa Josifovim dokazom.

Ako je Solomonov zavet nekada
bio deo jevrejskog predanja,

ti tekstovi su od onda izgubljeni.

Ali u srednjem veku ova saga o �arobnja�tvu je bila
popularna kod srednjevekovnih hri��anskih �itaoca.

Oni su lak�e prihvatali magi�ni sadr�aj nego �to
su mo�da neki od njihovih jevrejskih pandana.

U judaizmu postoji vrsta napetosti izme�u
racionalisti�kih elemenata predanja,

onih koji po�tuju zakon,
rezon, zdrav razum,

i fantasti�nijih delova predanja.

Ne samo an�ela,
demona i magije,

ve� i natprirodnih mo�i molitve.

Misti�ni put je pun opasnosti.
Nema sumnje u vezi sa tim.

I prema misticima, kabalistima, nikome se
ne dozvoljava da u�e u misti�ni vo�njak

ukoliko nema najmanje
�etrdeset godina i pun stomak,

�to zna�i puno
znanje i mudrost Tore.

Zato �to je to veoma
opasno, puno opasnosti.

Mo�ete biti odvedeni u pogre�nom
smeru; mo�ete �ak i poludeti.

To je Solomonova sudbina prema
ovom izba�enom tekstu.

Ali nisu demonske sile te koje �ine da
Solomon izgubi vezu sa stvarno��u.

Solomon zasigurno mo�e da
se nosi sa demonima bez muke.

�ene su te koje
su njegov problem.

Jedna od Solomonovih �ena je paganka i on
prila�e �rtvu njenom bogu da bi joj udovoljio.

On slu�a svoju pagansku �enu koja
se, naravno, moli stranim bogovima

i njegvo srce je odvu�eno
od istinskog Boga Izraela,

i ono �to se de�ava kao rezultat je to da
on gubi tu mudrost koja ga je �inila velikim.

On po�inje da govori koje�tarije;
niko ga vi�e ne razume

i postaje predmet ismevanja.

Na kraju, Solomonov zavet, sa svojim
naglaskom i na izgradnju Jerusalimskog hrama

i na dolazak Hrista, se pokazao prevelikim hibridom
da bi se uklopio bilo u jevrejski, bilo u hri��anski kanon.

Nije u hebrejskoj Bibliji.
Stoga nije Stari zavet.

A nije ni u vezi sa Isusom,
pa nije ni Novi zavet.

Tako da je na neki na�in
propao kroz pukotnu.

Drugi biblijski tekstovi �e
tako�e nestati u toj praznini,

da bi bili prona�eni
vekovima kasnije.

Me�u njima �e biti �udna pri�a koja
tvrdi da je starija od pri�e o Adamu i Evi.

Ona o kojoj se retko
raspravlja u crkvi ili sinagogi

usled tabu tema koje pokre�e:

�edomorstva, feminizma
i demonskog seksa.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

Ceo svet zna pri�u o Adamu i
Evi kao �to je ispri�ana u Postanju,

ali malo njih zna pri�u koja se
tamo ne nalazi - onu o Lilit,

tajanstvenoj prvoj �eni Adama.

Alfabet Ben Sira: "Po�to je Bog stvorio
Adama, rekao je: 'Nije dobro da �ovek bude sam.'

Onda je stvorio �enu od zemaljskog
praha, kao �to je stvorio i samog Adama

i nazvao ju je Lilit."

Dva teksta, izba�ena iz Biblije,
detaljno govore pri�u o njoj.

Prvi se zove "Zohar", tako�e
poznata kao "Knjiga sjaja" -

najverovatnije nastao
u trinaestom veku.

Drugi, pod nazivom "Alfabet Ben Sira", je
zbirka tekstova sakupljenih u srednjem veku.

Iako su oba iz srednjeg veka, za njih se ka�e da
po�ivaju na predanjima koja vode poreklo iz starog veka.

Prema ovim predanjima, Lilit
je bila prva Adamova �ena,

stvorena pre Eve.

U samom po�etku, nije samo Adam bio
taj koji je stvoren iz zemaljskog praha.

Adam i njegova �ena
Lilit su zajedno stvoreni

od istog praha, iste
zemlje u isto vreme,

odvojeni i jednaki.

Na�alost, Adam to nije
ba� video na taj na�in

i do�lo je vreme kada je po�eo da
uporno zahteva da mu se Lilit podredi.

"Legni ispod mene,
�eno!", rekao je.

Ona je odbila.

Razlog zbog koga je Lilit odba�ena kao
Adamova �ena je to �to je insistirala na jednakosti.

Lilit je odlu�ila u tom trenutku
da izgovori bo�ansko ime -

�etiri slova na hebrejskom kojima se
ozna�ava re� "Bog" - jud-ej-vav-ej -

koja nikada ne treba
da budu izgovorena.

Ali kada ih je izgovorila, to
joj je dalo tako veliku mo�

da je odletela u nebo.

Prema Ben Siri, tri an�ela su
poslata da vrate Lilit, ali bez uspeha.

"Rekao je Sveti: 'Ako se
slo�i da se vrati, dobro je.

Ukoliko ne, mora da dozvoli da stotinu
njene dece umre svakoga dana.'

...Rekli su joj Bo�iju re�, ali ona nije
�elela da se vrati." - Alfabet Ben Sire

Sa Lilitovim odlaskom, ti alternativni tekstovi
su predstavljali Adama sa drugom �enom,

Evom.

Adamova druga �ena koju
sada zahteva od Boga, Eva,

je stvorena
od njegovog rebra.

Nije stvorena od
zemlje u isto vreme.

Dakle, dozvoljeno mu je da ka�e: "Podredi
mi se, �eno!", i ona treba to da uradi.

Lilit, izba�ena iz
raja, je sada demon,

osu�ena da gubi stotinu od svog
potomstva svakoga dana zbog svog prkosa.

Ali ona �e se osvetiti
potomcima Adama i Eve.

Ona �e zato naneti bol
deci Adamove druge �ene.

Nane�e bol trudnim
�enama, novoro�en�adi

i �ak �e zlostavljati mlade
mu�karce koji spavaju sami,

tako za�inju�i svoju
rasu demonske dece.

Ovo pominjanje Lilit kao demona daje
indiciju o poreklima ovih tekstova.

Sama Lilit izgleda da je staro �udovi�te
koje datira iz preistorijskih vremena.

Za stare duboreze prona�ene u Gr�koj,
Egiptu, Vavilonu i Sumeriji se misli da je oslikavaju.

Ona se pojavljuje na drevnoj vavilonskoj
reljefnoj skulpturi koja prikazuje �enu

sa pti�ijim obele�jima
okru�enu sovama

koja je povezana sa drevnom
boginjom poznatom kao Lilitu iliti Lilit.

Koren ukazuje na no�.

Hebrejska re�
"lajla" zna�i "no�".

Dakle, postoji ideja da
je ona no�ni demon,

mo�da neka vrsta no�nog
demona koji sisa krv.

Pomenuta je u hebrejskoj Bibliji i u nekim
prevodima Isaije u Starom zavetu.

"Tu �e Lilit tako�e le�i i
prona�i mesto da se odmori.

Tu �e se sova gnezditi i le�ati i
izle�i u njenoj senci." - Isaija 334-15

To je jedino pominjanje Lilit u Isaiji.
Ona je deo spiska razli�itih likova

od kojih su svi zli,

od kojih ni jedan ne izgleda kao neko koga
biste �eleli da pove�ete sa bo�ijim ljudima.

Ukoliko oni imaju neke pozadinske
pri�e, one su od onda izgubljene.

Ali kako je Lilit dospela iz Isaije
u centar pri�e o Adamu i Evi?

Odgovor le�i u drevnoj
jevrejskoj tradiciji nazvanoj Midra�.

Kada �itate Bibliju, nailazite na nedostaju�e
delove o likovima koji su vam dobro poznati,

a tako�e nalazite imena koja
uop�te nemaju neku pri�u iza sebe.

Kada rabini nai�u na neidentifikovanu
osobu u Bibliji koja nema istoriju,

oni uvek poku�aju da je
pove�u sa ne�im drugim u Bibliji.

Rabinski u�enjaci u starom
svetu bi bdeli nad svetim spisima

tra�e�i indicije ili kodirane napomene
da bi popunili te tajnovite praznine.

I ponekad se radilo o slu�ajnosti
kori��enja dve sli�ne re�i na istom mestu

ili dva sli�na doga�aja.

Ponekad ne vidimo osnovu jer ne �itamo
tekst u originalu sa brigom kojom su oni �itali.

Ali oni nikada nisu verovali da Bog jednostavno
ubaci nekoga i ne ka�e ni�ta o njemu.

Rabinska tradicija koja popunjava
praznine u Bibliji se zove Midra�.

A Midra� dolazi od jevrejske
re�i koja zna�i iskoreniti ili istra�iti.

Bilo je to o�igledno neslaganje u Postanju
koje je prvo navelo prve rabinske u�enjake

da pro�ire pri�u o Lilit kroz Midra�.

U njemu postoje dve razli�ite
verzije Bo�ijeg stvaranja �ene.

Prva predla�e istovremeno
stvaranje sa mu�karcem.

"I stvori Bog �oveka po obli�ju
svojemu,...

...mu�ko i �ensko, stvori ih." -
Postanje 1:27

Druga dolazi nekoliko
stranica kasnije.

"I Gospod Bog pusti
tvrd san na Adama,

te zaspa; pa mu uze jedno
rebro, i mesto popuni mesom;

I Gospod Bog stvori �enu..." -
Postanje 2: 21-22

Postoje dve pri�e u Bibliji o
tome kako je �ena stvorena.

Rabinska tradicija je videla prvu
pri�u kao stvaranje druge �ene.

Jednom su u starom vremenu rabinski
u�enjaci poku�ali da pomire dve verzije Postanja.

�eleli su da saznaju ko je
bila ta bezimena prva �ena.

Na kraju su je povezali sa �enskim
demonom spomenutog u Isaiji

i stvorili su sveti tekst
koji je povezao njih dve.

Ljudska bi�a imaju
mo�an kreativni impuls.

I ako im ka�ete: Evo je
pri�a i ona je gotova.

Prva stvar koju �ele da urade
je da ka�u: Ne, nije gotova.

Imam odli�nu ideju o tome kako
bi mogla da bude nastavljena.

�itamo umetni�ka dela,
remekdela drevnih jevrejskih pisaca

koji su imali
potrebu da se izraze.

Bila je to Lilit, napisali su, koja je odbila i
Adamovu i Bo�iju volju, da bi postala taj demon,

no�no stvorenje, pro�diratelj
seksualnih i rodnih su�tina.

Na ovoj tradiciji Midra�a �e
nastati i pro�iriti se Zohar i Ben Sira.

Oni �e oslikati Lilit kao
sukub - zavodnicu u no�i.

Posta�e okrivljena
za polucije mu�karaca.

Lilit, govorilo se, je mogla da
ubije dete u materici ili u kolevci.

To su drevni strahovi povezani sa legendama koje
su bile stare �ak i kada je Biblija prvi put bila pisana.

Pri�e o vrsti bi�a kakva
je bila Lilit su uvek postojale

od prvih pri�a
pored vatre.

Lilit zauzima mitolo�ko
mesto zle �ene,

koje je mesto koje postoji
u skoro svim mitologijama.

Deo toga je nelagodnost
u vezi sa seksualno��u,

a deo toga je ljudska ma�ta
koja stvara �avole, demone,

sve vrste te�ko�a, da
bi objasnila zlo u svetu.

Kakav god strah su ljudi imali u vezi sa smr�u
dece koja je bila veoma uobi�ajena u starom svetu,

to je tako�e stavljano na teret Lilit
jer je bilo jasno da to nije Bo�ija volja.

To je morala da bude neka zla
sila koja im je odnosila decu.

Kroz celu istoriju postoja�e strah od Lilit,
naro�ito u kabalisti�kim i pravovernim krugovima,

gde se amajlije i dalje
nose kao za�tita od nje.

Ali njena pri�a, o
zloj ali mo�noj �eni,

ne�e na�i svoje mesto ni u
jevrejskom, ni u hri��anskom kanonu.

Ono �to je mu�kim religijskim predvodnicima
posebno �inilo nelagodu u vezi sa Lilit

je bilo to �to je
povezana sa zavo�enjem

i tako�e �to je povezana
sa potpunom jednako��u.

Hiljadama godina nije bilo jednakosti
izme�u mu�kih i �enskih religijskih figura

i religijskih predvodnika u judaizmu,
hri��anstvu, islamu, hinduizmu,

bilo kojoj zvani�noj
religijskoj tradiciji.

Ali drugi izgubljeni tekst �e pokazati da �ak i
pokorna �ena mo�e biti previ�e za pravoverni kanon,

naro�ito ako je paganska sve�tenica
opsednuta jednim od najve�ih patrijarha Biblije.

Josif, kada o�eni �erku
egipatskog sve�tenika -

to �e da podigne crvenu
zastavu kod mnogih ljudi.

Za�to je Josif o�enio nejevrejku?

To nije ba� ispravno (ko�er).

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

�ujemo njeno ime
samo jedanput u Postanju.

Re�eno nam je da ju je sam faraon
dao Josifu, njemu sa �arenom haljinom,

koji �e da spasi
svoje ljude od gladi.

Ona je deo njegove nagrade jer je
protuma�io faraonove proro�ke snove.

"...i o�eni ga Asenetom, k�erju
Potifere sve�tenika Onskoga.

I po�e Josif po zemlji
Misirskoj (Egipat)." - Postanje 41:45

Ovo je sve �to dana�nja
Biblija ka�e o njoj.

U pogledu toga kako j za�to je
izabrana za Josifa, misteriozno �uti.

Josif je, naravno, jedna od
omiljenih li�nosti jevrejske Biblije.

On je taj koji je prodat u
ropstvo od strane svoje bra�e,

odveden u Egipat, postao rob,
da bi se uzdigao do samog vrha

i spasao ostatak svoje
porodice, svog plemena

i na�inio ih istaknutim dole u
Egiptu pre kona�nog egzodusa.

Josifovi prethodnici,
Jakov, Isak, Avram,

su svi o�enili �ene o
kojima mnogo znamo.

I neshvatljivo je �itaocu Biblije da Josif
odjednom �eni nekoga o kome ni�ta ne znamo.

I tako, to skoro izgleda kao da
zahteva da tu postoji pozadinska pri�a

kako bismo mogli da razumemo ko je ta
�ena i zbog �ega zaslu�uje da se uda za Josifa.

Jedna od stvari koju nalazimo u biblijskim
pri�ama je da su �esto veoma kratke.

�esto iza tih kratkih pri�a
postoje legende koje kru�e.

�ta je dovelo do ovog
nepravovernog braka?

Ko je bila ta nevernica koja �e pomo�i
da se osnuje jevrejska dinastija?

Odgovor je dat u drevnom
tekstu pod nazivom "Josif i Aseneta".

Ali niko nije siguran kada je
ta�no napisan ili ko ga je napisao.

Neke teorije stavljaju njegovo poreklo u
prvi vek stare ere u Aleksandriju u Egiptu,

grad poznat po svojoj biblioteci
i populaciji u�enih Jevreja.

Po obliku podse�a na Midra�, sveti dokument napisan
da objasni stvari koje su ostavljene nepovezane u Bibliji,

dokument koji je mogao da evoluira
iz starijeg usmenog predanja.

Ljudi pro�iruju ove pri�e �esto jer
postoji ne�to problemati�no u njima.

Josif kada o�eni �erku
egipatskog sve�tenika,

to �e da podigne crvenu
zastavu kod mnogih ljudi

koji se pitaju kako je mogu� ovaj me�oviti
brak izme�u Jevrejina i �erke ne samo Egip�anina,

nego egipatskog sve�tenika.

Dakle, jedan od razloga zbog koga bi
ljudi mogli da pri�aju pri�u na ovaj na�in,

je da bi objasnili kako se to dogodilo,
i mogli bi da dodaju pojedinosti i varijacije

koje im �ine
pri�u privla�nijom.

Tekst o Josifu i Aseneti po�inje u
Heliopolisu (Ono), egipatskom gradu sunca,

gde je Josif poslat u vreme izobilja
da pokupi kukuruz radi skladi�tenja.

Ovde sre�e sve�tenika Potiferu.

"A Potifera je imao �erku
devicu od oko osamnaest godina,

lep�u od bilo koje druge device
u zemlji." - Josif i Aseneta 1:6

Aseneta je odbila mnoge udvara�e,
uklju�uju�i i samog faraonovog sina.

Kona�no, faraon odlu�uje da �e ona postati
Josifova �ena kao nagrada za njegovu odanu slu�bu.

Ali za Josifa, koga su obavezivale
njegove religijske tradicije,

bilo bi nemogu�e da prihvati taj
poklon, �ak i na faraonovu naredbu.

Ona je i nasledna pripadnica kraljevske
porodice i, tako�e, neka vrsta biolo�ke princeze.

Odnosno, ona je lepa i
pametna, i tako�e je princeza.

Dakle, uzev�i sve te stvari u obzir,
nedostaje joj samo jedna stvar -

treba samo da bude Jevrejka.

Ali u po�etku je Aseneta
ta koja se protivi.

Iz Asenetinog gledi�ta, za�to
bi ona prihvatila Izraeli�anina.

To je �ovek koji je
stranac, begunac, biv�i rob.

Ona ne �eli da prihvati Josifa.

Dok ga, naravno, ne
sretne licem u lice.

Ona sedi pored svog prozora;
pogleda napolje i vidi zgodnog

mladog �oveka i ludo se zaljubi.

I tako je ona sada
zaljubljena u Josifa do u�iju.

Ona silazi da ga sretne, a Josif odgovara:
Ne mogu da te poljubim. Ne mogu da te o�enim.

Ti se klanja� idolima, a
ja verujem u pravog Boga.

Tako da je Aseneta
sada duboko unesre�ena.

Ona je obukla sagriju i posula
se pepelom i ogor�eno je plakala.

"A dole, pepeo ispod nje je bio poput blata
od njenih suza." - Josif i Aseneta 10:16-18

Sedam dana Aseneta meditira i
kona�no se moli Josifovom Bogu.

Kao odgovor, Bog
joj �alje arhan�ela

koji joj se pokazuje okru�en vatrom,
ali uzimaju�i Josifov prijatan izgled.

Ono �to sledi je misteriozan ritual

koji se nije pojavio ni na jednom drugom mestu
ni u jevrejskom, ni u hri��anskom predanju.

Daje joj da jede iz sa�a sa medom koje
ona magi�no pronalazi u svojoj sobi.

I te p�ele izlaze iz
mednog sa�a i okru�uju je.

"I p�ele su iza�le iz �elija sa�a...
i sve su letele u krug oko Asenete,

od njenih stopala �ak do njene glave...i jo� se p�ela
spustilo na Asenetine usne." - Josif i Aseneta 16:13

I napravile su medno
sa�e na njenim usnama.

One �iste njene usne, usne
koje su nekada slavile mrtve idole.

Med i nektar su tradicionalna
hrana bogova - mleko raja.

I ta ideja da joj
se daje med je

ideja besmrtnosti i veli�ine
koja se provla�i kroz mitologiju.

Tako�e izgleda da postoji
seksualna predstava mednog sa�a.

Nejasno je da li je to
primarna namera teksta.

Ali sigurno je �iva, mislim,
u pri�i o spajanju njih dvoje.

Sada pro�i��enu, Josif
mo�e da uzme Asenetu.

Ona je preobra�ena u
savr�enu jevrejsku �enu

i va�an simbol za zajednicu koja je sve
vi�e zabrinuta za pitanje preobra�anja.

Postojao je veliki broj preobra�enika u gr�kom i
rimskom svetu koji su prelazili u jevrejsku veru.

I postoji razlog da se veruje da je
ovaj tekst nastao da bi se opravdalo

prela�enje tih preobra�enika u judaizam.

Te�ko je savremenim ljudima da zamisle, ali �ak
jedna desetina �itavog Rimskog carstva su bili Jevreji.

Pri�a je namenjena,
verujem, da u�vrsti ideju

da postoje iskreni
preobra�enici puni ljubavi

kojima bi Jevreji trebalo da pru�e
dobrodo�licu i koje bi trebalo da prihvate.

Ali u ranom drugom veku nove ere, rimski
imperator Hadrian je po�eo da donosi zakone koji su

ograni�avali prava Jevreja i broj
jevrejskih preobra�enika je splasnuo.

To je mogao biti period kada su
Jevreji napustili pri�u o Josifu i Aseneti.

Napisana na gr�kom i u Egiptu,

nikada nije bila kandidat za ulazak
u jevrejski kanon biblijskih spisa.

Sa rabinskog stanovi�ta, mogao je
postojati problem sa ovim tekstom

ako je, zapravo, bio u vezi
sa hramom u Heliopolisu.

Jer rabinski judaizam je u
Jerusalimu, centru judaizma.

I ideja o drugom hramu bi
bila veoma problemati�na.

Ali rastu�i hri��anski pokret u
gr�ko-rimskom svetu prvog i drugog veka

je tako�e bio vrlo zabrinut
pitanjem preobra�anja

i oni �e prihvatiti
pri�u o Aseneti.

Ona nije sa�uvana od strane Jevreja,
jer je helenski uticaj bio tako jak u njoj.

Ali nije uop�te smetalo
hri��anima i oni su ga sa�uvali.

Oni su prepisali taj tekst
i zbog toga ga imamo danas.

Iako su se desetine primeraka Josifa i Asenete
napisane na gr�kom, aramejskom, sirijskom i latinskom

pojavile u hri��anskim bibliotekama, ona
nikada nije bila deo ni hri��anskog kanona.

Sa hri��anske ta�ke gledi�ta, nisam sigurna da je
bilo toliko toga spornog u ovakvoj vrsti teksta.

Nije bila uzeta u obzir za
uklju�ivanje u kanon jer nije bila o Isusu,

nije bila u vezi sa
Isusovim najranijim u�enicima

i bila bi vi�e prepri�avanje
koje bi ljudi �itali iz zabave.

Ali drugi tekstovi su do�li iz Aleksandrije koji
�e na neko vreme postati deo hri��anskog kanona.

Zvali su se apokrifi
ili skriveni spisi.

Najve�im delom oni govore o �ivotima
li�nosti koje su nepoznate u tradicionalnoj Bibliji.

Ali na njihovim stranicama
se nalazi jedno poznato ime -

ono skromnog Izraeli�anina
po imenu Danilo.

Ali pri�a koja se nalazi ovde ga
oslikava u veoma druga�ijem svetlu.

Biblijska pri�a nagla�ava vi�e Danilov
drugorazredni status i poniznost.

Ovde - on je superzvezda.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

To je verzija hebrejske Biblije koja je
prouzrokovala kontroverze od vremena

kada je prvi put zabele�ena
u tre�em veku pre nove ere.

Ve�a je od Starog zaveta i uklju�ivala je stvari
koje na kraju nisu smatrane autoritativnim

u okviru jevrejskog predanja.

Naru�en od strane egipatskog vladara Ptolomeja
Drugog da bi obogatio Aleksandrijsku biblioteku,

to je trebalo da bude gr�ki
prevod jevrejskih svetih spisa.

To bi u�inilo spise dostupnim
u�enjacima �irom sveta.

Poduhvat �e postati
poznat kao Septuaginta.

Pri�a je da je postojala grupa jevrejskih
u�enjaka koji su �iveli u Aleksandriji u Egiptu

koji su nezavisno bili unajmljeni da
naprave gr�ki prevod hebrejske Biblije.

Okupili su se kada je sve bilo
zavr�eno na velikom savetu i uporedili ih.

I naravno svi su bili identi�ni.

Po�to su svi bili identi�ni, mi znamo da
Septuaginta mora biti bo�anski nadahnuta.

Re�eno je da je oko 200. godine stare ere
Ptolomej poru�io po �est jevrejskih u�enjaka

za svako od dvanaest izraelskih plemena -
ukupno sedamdeset dva prevodioca -

da poduzmu veliki posao, �to je ono
odakle Septuaginta dobija svoje ime.

Zapravo bilo je
sedamdeset i dva u�enjaka,

iako Septuaginta zapravo
zna�i sedamdeset.

Lak broj da se zapamti.

Ova pri�a, pak, je mogla biti
izmi�ljena da bi se poduprla tvrdnja

da je Septuaginta najautenti�nija
verzija hebrejske Biblije

u vreme kada je kru�ilo
nekoliko razli�itih izdanja.

Neki nau�nici misle da je postojalo
najmanje tri tekstualna predanja:

palestinsko predanje, vavilonsko predanje,
koje je evoluiralo kao dana�nji tradicionalni

ili mazoretski tekst hebrejske
Biblije i tre�e, egipatsko predanje,

odvojeno od druga dva, koje
je predstavljeno Septuagintom.

Ni jedno od ovih predanja se nije
u potpunosti poklapalo sa drugim.

Septuaginta je najdu�a od svih verzija
hebrejske Biblije koje su se pojavile kroz istoriju.

Sadr�i tuce dodatnih tekstova
koji se ne nalaze nigde drugde.

�ta je sadr�ano u ovim dodatnim
Septuagintnim tekstovima?

Neki su molitve ili poslovice,
ali ve�ina su istorijski izve�taji

koji dokumentuju �ivote likova
nepoznatih u tradicionalnoj Bibliji,

ili prikazuju ime nekog lika
u veoma druga�ijem svetlu.

Najpoznatiji me�u
ovima je Danilo,

Izraeli�anin koji je poznat po tome �to je bio
ba�en lavovima od strane vavilonskog kralja

Nabukodonosora u
dana�njoj verziji Biblije.

On je pobo�an Izraeli�anin koji odbija
da se klanja paganskim bo�anstvima

i kao rezultat,
naravno, on trpi progon.

Na kraju je
ba�en lavovima.

Ali lavovi ne otvaraju
svoja usta i ne diraju ga.

To je klasi�na pri�a.

Danilo u Septuaginti je vi�en u
istim okolnostima sa istim likovima,

ali doga�aji u ovoj verziji prikazuju
veoma druga�iju sliku samog Danila.

Razlika izme�u ove pri�e
i biblijske pri�e o Danilu

je to �to je u ovoj pri�i Danilo
mnogo asertivniji, mnogo herojskiji,

mnogo tradicionalniji simbol nekoga ko
se izdvaja i prime�en je od strane drugih.

Biblijska pri�a vi�e nagla�ava Danilov
drugorazredni status i poniznost.

Ovde - on je superzvezda.

U Septuagintnoj verziji
pri�e, pod nazivom "Bel i zmaj",

Danilo preuzima na sebe da doka�e
Vaviloncima da obo�avaju la�nog boga.

Bel i zmaj 1:3: "Vavilonci su
imali idola po imenu Bel...

I kralj ga je obo�avao i odlazio
svakog dana da mu se klanja,

ali Danilo je obo�avao svog Boga."

Darovi u hrani, darovi u �itaricama su
se donosili bo�anstvu svakoga dana.

I oni nestaju iz nekog tajnovitog
razloga i mora biti da ih bo�anstvo pro�dire.

To je ono �to bogovi
rade. Oni jedu �rtvovanja.

I to je dokaz da Bel postoji.

Ali Danilo direktno dovodi
u pitanje to verovanje.

Bel i zmaj 1:7: "Danilo je rekao:
'O kralju, ne dajte se prevariti!

Jer ovo je samo glina
unutra i mesing spolja

i nikada ni�ta nije jelo niti pilo.' "

Danilo ka�e: Vidite,
mogu ovo da re�im.

On prosipa pepeo
po podu hrama.

Vrata hrama su
zape�a�ena i zaklju�ana,

tako da niko ne mo�e
da u�e, niti da iza�e.

Slede�eg dana,
vrata su otvorena.

Naravno, hrana je nestala,

ali tako�e ima tragova u
pepelu koji vode do tajnih vrata.

Prevara je otkrivena.

O�igledno je da sami Belovi sve�tenici
kradu hranu da bi prevarili sve.

U slede�em poglavlju Bela i zmaja kralj daje Danilu
izazov pokazuju�i mu jo� jednog vavilonskog boga,

stvorenje poput zmaja.

"Ho�e� li tako�e da ka�e�
da je i ovo od mesinga?

...On je jeo i pio;

ne mo�e� da ka�e� da on
nije �ivi bog..." - Bel i zmaj 1:24

Da bi dokazao da ovo nije bo�ansko
stvorenje, Danilo me�a otrovan napitak u kola�e

i hrani njima zver.

"Zmaj ih je jeo i pukao.

Onda je Danilo rekao: 'Pogledajte
�ta ste obo�avali!' " - Bel i zmaj 1:27

U Belu i zmaju, Danilo je zbog
ove uvrede ba�en u arenu.

Vidimo na neki na�in
razli�itog Danila u ove dve pri�e.

Jedan Danilo se pasivno
opire kulturi u kojoj se nalazi.

On nastavlja da se
moli svom Bogu.

A u drugoj pri�i, Danilo
se aktivno opire kulturi

tako �to zapravo odlazi
da ubije tog zmaja.

Po�to se pri�a o Danilu pojavila tako kasno, u
tek poslednjih par vekova pre Hristovog ro�enja,

jevrejski u�enjaci su se odupirali
tome da se Danilo uklju�i u kanon.

Jevrejsko verovanje u vreme Hrista
je bilo da je proro�astvo prestalo.

I tako se nadahnutost u pisanju, koja
je �inila jednu knjigu autoritativnom,

nije mogla da bude pripisana ovom tekstu.
Bio je napisan previ�e kasno da bi bio smatran

nadahnutom proro�kom
Bo�ijom re�ju.

Ali na kraju �e pri�a
o Danilu biti uklju�ena,

iako u skra�enom obliku.

Imamo dokaze da verujemo
da je Danilo skoro bio izba�en.

Ali bio je tako neverovatno
popularan, da nisu mogli da ga izostave.

Ljudi su voleli tu knjigu.

Pretpostavljam da su rekli: Ako
moramo da kanonizujemo ovu knjigu,

kanonizova�emo najkra�u verziju. Sigurno ne
onu koju nalazimo u egipatskom i gr�kom predanju.

Uze�emo vavilonsko predanje.
I to je ono �to su i uradili.

I dok druge verzije hebrejske Biblije
uklju�uju pri�e koje najbolje poznajemo,

one o Danilu u
areni sa lavovima,

samo Septuaginta sadr�i njegovu
borbu protiv Bela i zmaja.

Ali upravo �e ova du�a i fantasti�nija verzija
na neko vreme postati deo jo� �ireg predanja.

Rana hri��anska zajednoca je imala uve�anu gr�ku
Bibliju koja je bila prihva�ena uglavnom na zapadu

i ponela ju je sa sobom preko
Makedonije, preko Italijanskog poluostrva,

kona�no do nas
ovde u savremenom dobu.

Rani crkveni oci u prvom i drugom
veku su preveli Septuagintu na latinski.

Ti dodatni tekstovi, koje �e Jevreji i
kasnije ve�ina protestanata da odbaci,

�e biti zadr�ani od
strane katoli�ke crkve.

Ovi i drugi tekstovi �e postati poznati
kao apokrifi, �to zna�i 'skrivena pisanja'.

Razlika u na�inu na koji su rabini pristupali
tekstovima koji su oni smatrali jereti�kim

i na�inu na koji su rani crkveni oci prilazili
tekstovima koje su oni smatrali jereti�kim,

je u tome �to su ih rabini uglavnom
ignorisali, a crkveni oci su ih bele�ili

i govorili protiv njih,

�to je za nas ispalo od velike koristi jer
imamo zapise o tome o �emu su bili ti tekstovi.

Jer oni su bili ljudi uklju�eni
u raspravu u vezi sa njima.

To je bila rasprva koja �e se samo poo�triti
dok se rana hri��anska crkva borila da odlu�i

koji tekstovi treba da budu
uklju�eni u drugi deo Biblije -

Novi zavet.

Postojala je fleksibilnost i fluidnost u prvoj
generaciji, mo�da �ak i u drugoj generaciji

u Palestini jer Jevan�elja, novozavetni
spisi, jo� uvek nisu bili napisani.

Ovde �e prava borba da po�ne,

dok su se konkurentske hri��anske sekte
borile oko toga �ta �e se smatrati Bo�ijom re�i,

a �ta �e biti osu�eno kao jeres.

Iako �e se sukob i krvoproli�e
poja�ati, po mnogo �emu

to �e jednostavno biti nastavak
tradicije zapo�ete mnogo pre.

Jedan na�in na koji mo�emo da
promenimo sliku o Bibliji kod ljudi

je da nije postojala grupa knjiga koja je
preno�ena sa generacije na generaciju.

Postojale su biblioteke knjiga.

I usput su neke prihva�ene,
a neke su odba�ene.

I mo�emo da poga�amo
za�to, iako ne znamo sigurno.

Ali izgleda kao da su
knjige koje su zadr�ane

bile knjige koje su
bile religijski prihvatljive,

koje su bile literarno
potresne ili dirljive

i tako�e su bile knjige koje su
pomogle da se objedini zajednica.

I ta tri faktora izgleda da su odlu�ila
koje su knjige na kraju zavr�ile u Bibliji,

a koje knjige su zabranjene.

Moramo da zapamtimo da kada
uzmete knjigu koja je zabranjena,

to ne zna�i da je
uvek bila zabranjena.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

Ver�eli, jedan od najstarijih
gradova u severnoj Italiji,

ima najranije naseobine koje datiraju
jo� od �est stotina godina pre nove ere.

Ovde, u pra�njavoj crkvenoj biblioteci,
su otkriveni neverovatni drevni rukopisi

koji datiraju od
petog do desetog veka.

Me�u njima je bio primerak iz sedmog
veka na latinskom mnogo starijeg teksta

po nazivu "Dela Petrova".

Prepri�ava �ivot jednog od originalnih
dvanaest Hristovih apostola.

Ali doga�aji o kojima se govori ovde se
ne nalaze u dana�njim biblijskim spisima.

Petrova dela koja su jedna od pet dela
razli�itih apostola van Novog zaveta,

su napisana u poslednjoj
�etvrtini drugog veka

i izgleda da su okupila razli�ite
epizode o Petrovom �ivotu,

koje su mo�da kru�ile ranije
bilo usmeno ili u pisanom obliku,

i sakupljene su u neku
vrstu �itija Petrovog.

Radnja Dela Petrovih je
postavljena posle raspe�a

kada su apostoli preobra�ali ljude i primali
hri��anske preobra�enike u svoje redove.

U ovom vankanonskom tekstu Petar je
prikazan u mnogome kao �to je i u Bibliji -

kao hrabar i
plahovit apostol.

On je vrsta vo�e koga sam Bog
poziva da se suprotstavi zlo�initelju

poznatom kao Simon Mag.

"Bog... mu je dao
viziju... govore�i mu:

'Petre, taj Simon Vra� koga
si prognao iz Judeje...

je ponovo do�ao pred
tebe u Rim.' " - Dela Petrova V

Petar je sreo ovog
�oveka ranije.

Taj raniji susret je
dokumentovan u Bibliji.

"A kad vide Simon da se daje
Duh sveti kad apostoli metnu ruke,

donese im novce...

A Petar mu re�e:

Novci tvoji s tobom
da budu u pogibao,

�to si pomislio da se dar Bo�iji mo�e dobiti
za novce." - Dela svetih apostola 8:18-20

Novi zavet ka�e da se Simon
pokajao i da je bio kr�ten

i tu zavr�ava pri�u.

Ali u Delima Petrovim
pri�a se nastavlja.

Simon se ponovo pojavljuje
u Rimu �ine�i �uda.

Problem je u tome �to Simon Mag
izvodi ta �uda i ljudi postaju ube�eni

da je on, zapravo, predstavnik
istinitog Boga umesto Petra i Pavla

koji stvarno jesu
predstavnici pravog Boga.

Petar odlazi u Rim da
se suprotstavi Simonu.

Ovde se jedne ve�eri
odmah posle sumraka

Isus pojavljuje Petru i tra�i
javni obra�un sa Simonom.

"Petar je video Isusa
u svetle�em ruhu

kako se smeje i govori mu:

'Ima�e� borbu vere

i mnogi �e jo� biti preobra�eni u
moje ime.' " - Dela Petrova XVI

Na kraju dolazi do pravog
takmi�enja u rimskom forumu.

Ono �to imate je zapravo
javno prikazivanje nadmo�i.

To je u centru
rimskog sveta i

ne samo da gledaju ljudi
iz okoline, ve� svi gledaju.

To je centar sveta.

Takmi�enje se usredsre�uje
na to ko ima mo� �ivota i smrti.

Rimski prefekt izvodi roba i
Simon Mag treba da ubije �oveka,

a Petar treba da
ga digne iz mrtvih.

Tako Simon Mag govori
re� u njegovo uvo...

Fljas! On
pada mrtav!

Petar se naginje i
govori mu par re�i

i �ovek ustaje iz mrtvih.

Vi�e ljudi misli da je to
�udesnije od njegovog ubistva,

tako da odlu�uju da je Patar taj.

Ali Simon, prema Delima Petrovim,
ima jo� jedno �udo da prika�e.

Govori da �e
leteti preko Rima.

Zapravo, on to i �ini.

On ska�e u vis i po�inje
da leti iznad hramova.

Petar poziva vi�u silu.

"I Petar povika
Gospodu Isusu Hristu:

'O Bo�e, neka padne sa
visine i bude onesposobljen!'

I on je pao.

Onda su svi bacali kamenje
na njega i oti�li ku�ama

i otada verovali Petru." -
Dela Petrova XXXIII

I, na kraju, Petar
biva mo�niji od dvojice.

On je pravi Bo�iji apostol.

Od kada su Dela Petrova otkrivena,

religijski nau�nici su raspravljali da li
na Simona treba gledati kao na paganina

ili, kao �to njegovo ranije kr�tenje
ukazuje, hri��anskog jeretika.

Iako ova fantasti�na pri�a
nikada nije bila deo Novog zaveta,

ona oslikava razotkrivaju�u sliku ranog hri��anstva
kao vremena jakog nadmetanja za preobra�enike

i borili�ta razli�itih
i suprotnih gledi�ta.

Staro gledi�te koga su se
istori�ari dr�ali vekovima i vekovima

je da je hri��anstvo od po�etka
bilo monolitno. Bilo je jedna stvar.

Propovedano je od strane Isusa njegovim
apostolima, koji su ga propovedali svojim sledbenicima

koji su ga propovedali svojim sledbenicima
i uvek je bilo kao jedinstven pokret.

Ali ponekad bi se pojavio jeretik
koji bi izokrenuo neki aspekt istine.

Ono �to su nau�nici shvatili od ranog dvadesetog
veka je da taj model verovatno nije ta�an,

da je, zapravo, rano hri��anstvo
bilo daleko raznovrsnije od toga,

da je, zapravo, bilo mnogo
razli�itih grupa u hri��anstvu

koje su propovedale
mnogo razli�itih stvari.

I sve te grupe su se
takmi�ile za preobra�enike.

Kada pogledamo
unazad u ovo rano doba,

nije postojalo zlatno doba Isusa.

Nije postojao dan ili dekada ili
vek u kome su se svi slagali

u crkvi.

I to je vrlo sli�no kao danas
kada imamo razli�ite sekte.

Neke od podela u ranom hri��anstvu su bile
daleko bazi�nije, fundamentalnije i radikalnije

od podela koje imamo danas izme�u recimo
prezbiterijanaca, luteranaca, �ak i katolika.

Uglavnom je bilo u dvadesetom veku, ali
otkri�em zaboravljenih biblioteka drevnih tekstova

na skrovitim mestima u pustinji

je otkrivena potpunija
slika ovih podela.

Znamo to po�to su
druge knjige otkrivene.

I videli smo iz tih drugih jevan�elja, na
primer, da je to bila mnogo slo�enija slika

nego �to nam tradicionalno
gledi�te dopu�ta da verujemo.

Mo�emo misliti da je rano
hri��anstvo bilo jedinstven pokret,

ali sada znamo da nije
bilo tako jednostavno,

da imamo ljude koji su propovedali
svakojake stvari u razli�itim vremenima

i svi oni imaju predanja koja vode poreklo od
apostola koji su podr�avali njihovo gledi�te.

Oni su svi imali knjige koje
su podr�avale njihova gledi�ta.

Ono �to nam postojanje apostolskih
dela van Novog zaveta govori

je da postoje duboke razlike
izme�u razli�itih grupa hri��ana.

Ne male stvari u vezi sa
datumima ne�eg, ve� velike stvari.

�ta su bile te razlike koje su
istaknute tim vankanonskim knjigama?

Koje ideje su sadr�ale koje
su bile tako problemati�ne?

Jedno pitanje, kontroverzno
onda koliko i sada,

�e se pojavljivati iznova u tekstovima
smatranim nepodesnim za kanon.

Unazad do na�eg najranijeg
hri��anskog autora, apostola Pavla,

hri��ani se pitaju u vezi
sa seksualnim odnosima.

Oni svi �uju da
Petar propoveda celibat

i odlu�uju da vi�e ne�e
da imaju seksualne odnose.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

I dalje se duboko po�tuje kao
svetica u nekim delovima sveta danas.

Za nju se ka�e da je bila
saputnica apostola Pavla.

Njena pri�a �e postati poznata
u "Delima Pavla i Tekle",

poglavlju u vankanonskim
"Delima Pavlovim".

Pojavljuje se tako rano i u toliko puno
delova, da neki nau�nici teoreti�u

da je Tekla mogla da
bude prava osoba,

duboko po�tovana
poput Bogorodice.

Ipak njena pri�a ne mo�e da se
prona�e nigde u dana�njoj Bibliji.

Nastanak teksta o Tekli datira
otprilike iz 170. godine nove ere,

ali je zapravo predstavnik
�ireg Teklinog pokreta,

na primer, kulta Tekle, ako
�elite da koristite taj jezik.

U su�tini, ono �to imate je pokret koji je
zapo�eo u kaspijskom podneblju. U toj oblasti.

Sigurno u Siriji i Antiohiji. I dalje
se �iri na jug kroz Palestinu,

prema Egiptu gde je
postao veoma popularan.

Obo�avanje Tekle, ako �elite,
kao svetice je ra�ireno svuda.

Nalazi se u Jermeniji, u Egiiptu, skroz
do Taragonske katedrale u �paniji.

Jo� uvek je mo�ete videti
kao oltarske kipove u �paniji.

Tamo je skoro sa Marijom.
Skoro na istom nivou sa Marijom

iako je pri�a van Novog zaveta.

Razlog zbog koga je Tekla danas uglavnom
nepoznata mogla bi da bude kontroverzna doktrina

me�u ranim hri��anima koji su
postali usko povezani sa njom.

Poznata kao asketizam, pozivala
je na potpuni seksualni celibat.

Ideja hri��anskog asketizma, zapravo,
ide unatrag skroz do Novog zaveta.

Neko bi mogao da zastupa stanovi�te da
je i sam Isus propovedao asketsku poruku.

O tome se raspravlja.

Ali sigurno je da je apostol Pavle do
odre�ene mere propovdao asketsku poruku.

I za Pavla je pri�a o
Tekli blisko povezana.

Tekla je navodno bila
jedna od Pavlovih u�enica.

A razlog zbog koga je postala tako zainteresovana za
Pavla je to �to je Pavle propovedao doktrinu odricanja

u kojoj je objavio da su ljudi koji �e biti
spa�eni, koji �e imati ispravan odnos sa Bogom,

oni koji su �edni

i device, koji
nikada nisu imali seks.

Pavle, kako je opisano
u Delima Pavla i Tekle,

je dogmati�niji zastupnik
celibata nego �to je u Bibliji.

U Novom zavetu on ka�e Korin�anima
da je celibat izbor, a ne obaveza.

Korin�anima polsanica prva 7:5: "Ne zabranjujte
se jedno od drugoga, ve� ako u dogovoru za vreme,

da se postite i molite Bogu;
i opet da se sastanete,

da vas sotona ne isku�a
va�ijem neuzdr�anjem."

I on ka�e: Preporu�ujem vam to.
Bilo bi lepo kada biste svi bili u celibatu.

Ali ka�e, i to je
veoma va�no, on ka�e:

Svi imamo svoje darove. Neki ljudi mogu da
budu u celibatu poput mene, a neki ljudi ne.

Dakle, nikada, nikada ne ka�e:
Morate da budete u celibatu.

Ali u vankanonskim
Delima Pavla i Tekle

Pavle donosi druga�iju poruku
rimskim provincijama Male Azije

na koju lokalni mu�karci
po�inju da se �ale.

"On li�ava mlade mu�karce
�ena i devojke mu�eva,

govore�i: 'Za vas ne postoji uskrsnu�e
na drugi na�in osim da ostanete �edni

i ne uprljate telo.' " -
Dela Pavla i Tekle, poglavlje II

Pavlov poziv na celibat u ovom
alternativnom tekstu privla�i mnogo �ena,

uklju�uju�i i devicu
po imenu Tekla.

Na nju tako uti�u Pavlove re�i, da je
odbila Tamirija, svog bogatog verenika.

Njen verenik je pobesneo. On
je jedan od vode�ih ljudi u gradu.

On je odvla�i pred
mesni tribunal

koji odlu�uje da je prekr�ila zakon koji
je tako va�an da zaslu�uje da umre.

"Spalite nju koja ne�e da se uda

kako bi se sve �ene koje je u�io
taj �ovek upla�ile." - Dela Pavla i Tekle

Ovde Dela Pavla i Tekle
opisuju svoje prvo �udo.

Dakle, spali�e je na loma�i,
ali Bog onda �ini to veliko �udo

i �alje oluju
i gasi plamen

i ona uspeva da pobegne i odlazi sa
Pavlom na njegova misionarska putovanja.

Njih dvoje putuju u Antiohiju
u Siriji gde se obrazac ponavlja.

Jo� jedan uticajan bogat
�ovek se zaljubljuje u nju.

A �ta ona �ini sa tim? Kada poku�ava
da je zavede na sred gradskog trga,

ona mu pocepa ogrta�.
Osramoti ga na javnom mestu.

I tako je on vodi guverneru i ponovo
nalazimo Teklu u sli�noj situaciji.

Ovoga puta to vodi �udnom
spektaklu u lokalnoj areni.

U najneobi�nijoj sceni u celoj
ranoj hri��anskoj literaturi.

Jer, ponovo, ona
je u areni - tipi�no.

Ali, onda, umesto da se publika
podeli na pagane protiv hri��ana,

deli se pre svega na
�ene protiv mu�karaca.

Sve �ene, to jest, sve paganske
�ene su na njenoj strani.

Kada su divlje zveri pu�tene
da je ubiju, �enski lavovi je �tite.

"Lavica, koja je bila
najsr�anija od svih,

je potr�ala Tekli i legla
ispred njenih nogu.

U tom momentu, mno�tvo �ena je po�elo
glasno da vi�e." - Dela Pavla i Tekle, poglavlje IX

Imamo veoma rodno obojeno slikovito
izlaganje kako je lavica �titi od mu�kog lava.

I kona�no je za�ti�ana od strane
kraljice koja se onesve��uje u publici

i tako �ini da Tekla
bude pomilovana.

U celim Delima Pavla i Tekle,
�ene su te koje su heroji,

dok je Pavle, u�eni misionar �ija pisma
�ine skoro polovinu Novog zaveta,

prikazan u manje
lepom svetlu.

On dopu�ta da mu se Tekla
pridru�i, ali odbija da je krsti,

ukazuju�i da jo�
nije vredna toga.

Kada nevolja po�ne,
malo �ini da bi je odbranio.

On odlazi.

Ona je u areni gde se bori za svoj
�ivot, a on je na putu koji vodi van grada.

U areni Tekla izvodi
kona�an �in vere.

Tamo se nalazi ogroman bazen sa
vodom sa, mo�da, ajkulama u njemu.

I ona uska�e, jer je
Pavle odbio da je krsti,

i kr�tava samu sebe.

Bog odobrava to jer �alje munju
da pobije sve ajkule, takore�i.

I tako ona kr�tava
samu sebe.

To je prili�no radikalni feminizam.

Ako mu�larac ne�e da
te krsti, krsti se sama.

Iako je Tekla ostala popularna,
Dela Pavla i Tekle su bila potisnuta.

Tertulijan, crkveni otac iz drugog
veka, ih je odbacio kao falsifikat.

Tertulijan obezvre�uje
pri�e u vezi sa Teklom,

jer se Tekla u tim pri�ama, prema
Tertulijanu, pona�a kao mu�karac.

�enama nije dozvoljeno da krste,
�ak ni same sebe, pretpostavljam,

dok Tekla, o�igledno
obavlja kr�tenje.

�enama nije dozvoljeno da propovedaju
re� Bo�iju, ali Tekla to �ini u ovoj knjizi.

Dakle, Tertulijan i drugi poput
njega su odbacili pri�e o Tekli

na osnovu toga da nisu imale
ispravno gledi�te na �ene.

Bilo da se radi o Tekli u
drugom veku, ili Tekli danas,

uloga �ena u ranoj crkvi ili uloga �ena u crkvama
danas nastavlja da bude prili�no sporna tema.

Upravo je njen celibat ozna�io Teklu
kao feministkinju u starom svetu.

�ene su, dok su bile mlade, bile
pod autoritetom svojih o�eva.

Kada su se udale, bile su pod
autoritetom svojih mu�eva.

U bilo kom slu�aju, bile
su pod uticajem mu�karca.

Asketske �ene, koje ne ulaze u
seksualne odnose, ne moraju da se udaju,

tako da nisu pod
autoritetom mu�karca.

Moramo da shvatimo da za �enu da, zapravo,
izabere celibat je prili�no radikalna stvar.

Postoji strana Tekle koja
bi bila duboko uvredljiva

prema onima koji su promovisali i isticali
neku vrstu mu�kog patrijarhalnog modela.

Ova borba oko celibata
�e podeliti ranu crkvu

i dovesti do zabrane ulaska
odre�enih tekstova u Bibliju.

Me�u njima �e biti jedan koji govori
o misterioznom pojavljivanju Isusa

neke tri dekade
posle raspe�a.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

Pri�a o tome kako je apostol
Patar umro �e kru�iti generacijama.

Inspirisa�e visoku umetnost
i duboku introspekciju.

Ali na ovu temu Biblija �uti osim
re�i Isusa u Jevan�elju po Jovanu,

za koje neki misle da
prori�u te�ak kraj za Petra.

"Zaista, zaista ti ka�em:...kad
ostari�, �iri�e� ruke svoje

i drugi �e te opasati i odvesti kuda
ne�e�." - Jevan�elje po Jovanu, 21:18

Najranije pominjanje Petrove smrti se
pojavljuje u prvom veku nove ere

u pismu Klimenta,
rimskog episkopa.

Opisano je sa vi�e pojedinosti u
zaklju�nom delu "Dela Petrovih",

tako�e poznatih i
kao "Mu�eni�tvo Petrovo",

koja su prona�ena na vi�e od �est starih jezika,
od kojih neki datiraju iz drugog veka nove ere.

Za Petra se ka�e da je bio
mu�en i razapet u Rimu.

A stanovi�te koje Dela Petrova
sadr�e je bilo sporno pitanje celibata.

"...I okupile su se tako�e oko
Petra ljubavnice prefekta Agripe...

i one su, �uv�i re�i koje se ti�u
�ednosti i svih Bo�ijih proro�anstava,

bile duboko o�arane." -
Dela Petrova XXXIII

Uvod u pri�u o mu�eni�tvu je da prefekt Rima,
Agripa, verovatno prefekt Pretorijanske garde,

ima �etiri ljubavnice.

I one sve �uju Petra
kako propoveda celibat

i odlu�uju da vi�e ne�e da imaju
seksualne odnose sa prefektom

�to ga je, naravno, razbesnelo.

I zatim sve vi�e �ena iz rimske aristokratije
odlu�uje da �e i one da se pridr�avaju celibata.

I to su udate �ene. Dakle,
one zahtevaju bra�ni celibat.

"Mnoge druge �ene su se
tako�e, vole�i ideju �ednosti

odvojile od svojih mu�eva.

I bilo je velikih nevolja u Rimu." -
Dela Petrova, XXXIV

U prvom veku nove ere pod
rimskim imperatorom Avgustom,

doneseni su strogi zakoni da bi osigurali da
se stopa ra�anja u gornjim klasama ne smanji.

Ideja da bi rimska aristokratija, naro�ito
�enski �lanovi rimske aristokratije,

prestali da imaju decu, sve
to podriva rimski patrijarhat,

rimske obi�aje, a naro�ito
potrebe aristokratije.

Oni odlu�uju da razapnu Petra jer on
podriva rimski sistem, razbija rimske porodice.

Ali ideja obaveznog celibata, kao dela
religijskog asketizma, je bila jednako kontroverzna

me�u ranim hri��anima
izme�u drugog i �etvrtog veka.

Pavle je propovedao poruku asketizma, a
mo�da je i Isus, zato �to su bili apokalipti�ari.

A apokalipti�ar je neko ko smatra da �e
Bog uskoro da se ume�a u ovaj zao svet

i da zbaci sile zla i da donese
dobro carstvo na zemlju.

Razlog zbog koga ovo vodi asketizmu je to �to ne
bi trebalo da budete vezani za stvari iz ovog �ivota.

Ali kada kraj sveta nije do�ao, ideja
celibata je postala problemati�nija.

Jedan veoma prakti�an
razlog bi bio, naravno,

da, ako insistirate da su jedini
pravi hri��ani askete u celibatu,

bi�e vam potrebna ogromna stopa preobra�enja
jer ne�ete imati unutra�nje ra�anje.

Ova ideja potpunog
celibata ili krajnjeg asketizma,

koju �e crkva kasnije
ozna�iti kao jereti�ku,

je osigurala da Dela Petrova ne
na�u mesto u zvani�nom kanonu.

Ali pri�a o njegovom mu�eni�tvu �e nastaviti da se
�ita dugo nakon �to su drugi delovi teksta odba�eni.

Pri�a u Delima Petrovim
je da je Petar u Rimu

i ube�ujuju ga neki od njegovih
hri��anskih prijatelja da napusti Rim

da ne bi pretrpeo mu�eni�tvo.

Na putu koji vodi iz Rima Isus mu se
pokazuje i Petar pita �uveno pitanje.

I on ka�e Hristu na latinskom:
"Quo vadis, Domine?" - "Kuda ide�, Gospode?"

"I dok je odlazio iz grada, video
je Gospoda kako ide ka gradu.

I Gospod mu je rekao: 'Idem
u Rim da budem razapet.'

A Petar mu je rekao: 'Gospode,
treba li ponovo da bude� razapet?'

On mu je rekao: 'Da Petre,
ponovo �u biti razapet.' "

Petar razume. On
ide na njegovo mesto.

Petar odlazi,
Hrist dolazi.

U Novom zavetu, Petar pori�e da
poznaje Hrista kako bi izbegao hap�enje,

ali u Delima Petrovim on je
spreman da ispuni svoju sudbinu.

On se vra�a pun radosti jer �e sada da
pretrpi istu sudbinu kao i njegov Gospod

i vra�a se da bude razapet.

Ali bi�e razapet naopa�ke.

Meni se �ini da je od svih elemenata ove
pri�e, barem deo o mu�eni�tvu mogu�.

Ono o �emu istori�ar Josif govori
je rimski obi�aj razapinjanja ljudi

u ponekad �udnim, neobi�nim
polo�ajima, samo radi zabave.

Ovo je vrsta pri�e
koja ima prizvuk istine.

�udna izvrnuta slika koja je proizi�la je
stalno prikazivana u srednjevekovnoj umetnosti.

Toliko da se pojavila
pri�a kako bi je objasnila.

Uobi�ajeno obja�njenje je da je Hrist
razapet u normalnom uspravnom polo�aju;

Petar je izdao Hrista, tako nije bio vredan,
takote�i, da bude razapet poput Isusa,

tako da je tra�io da
bude razapet naopa�ke.

Ali to, iako je u hri��anskom predanju,
apsolutno nije razlog koji je naveden u pri�i.

"I po�to su ga obesili na
na�in na koji je �eleo,

ponovo je po�eo da govori:
'Saznajte misteriju sve prirode.

Jer prvi �ovek �iji rod
nosim u svojoj pojavi

je ro�en glavom na dole.' " -
Dela Petrova, XXXVIII

Petar dr�i mali govor posmatra�ima,

gde ukazuje da je
svet rastao naopa�ke

jo� od pojave Adama.

Adam je do�ao na svet
poput beba, sa glavom na dole.

Tako �to �e biti razapet naopa�ke,
Patar sve vidi na pravi na�in.

Ono �to je nama levo, njemu je desno.
Ono �to je nama dole, njemu je gore.

Tako da on ima
jasan pogled.

I mislim da ve�ina ljudi koja �ita
to ne bi znala o �emu on to govori.

Ova �udna izjava, koju neki nau�nici vide
kao nepravovernu, ako ne i potpuno jereti�ku,

bi mogla da bude jedan od razloga zbog koga tekst
nije smatran vrednim da bude uvr�ten u Bibliju.

Ali drugi misle da je to celibat na
po�etku pri�e koji je ve�i problem.

Ako ni�ta drugo, ono zbog
popularnosti pokreta koji ga je prihvatio.

Ne biste jo� uvek imali primerke Dela
apostolskih koji su van Novog zaveta,

da nije postojala velika grupa ljudi kojima
je celibat, �ak i u braku, ili umesto braka

bio �ivotni izbor i poziv.

Ovo su tekstovi koji su ih branili
i �ak na veoma popularnom nivou.

Dakle, ne li�e na neku
ezoteri�nu, elitnu grupu.

Askete ne�e biti jedini
rivali hri��anske pravovernosti.

Postoja�e i druge grupe koje su
tvrdile da poseduju tajno biblijsko znanje,

ponekad o nezamislivim stvarima.

�ta je to �to su oni znali?

Postoji tradicionalno Jevan�elje po Marku
i postoji to Tajno jevan�elje po Marku.

Ovaj tekst izgleda da ima
neki homoerotski prizvuk.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

1958. Se dogodilo jedno od naj�udnijih i
najkontroverznijih nalaza u religijskoj nauci.

Mladi nau�nik iz oblasti teologije sa
Kolumbija univerziteta, po imenu Morton Smit,

je prou�avao biblioteku Gr�ke pravoslavne crkve
u Mar Sabi u Judejskoj pustinji, blizu Vitlajema.

Tragao je za starim rukopisima koji su
mo�da upotrebljeni kao povezi drugih knjiga,

�to je bila uobi�ajena praksa pre vi�e vekova
kada je papir bio retka i dragocena roba.

Kako je Smit kasnije pri�ao,
prona�ao je upravo takav fragment,

napisan na gr�kom jeziku
iz osamnaestog veka.

Izgledao je kao kopija mnogo starijeg
pisma napisanog od strane nikog drugog do

mo�nog crkvenog predvodnika iz
tre�eg veka, Klementa Aleksandrijskog,

koji je pisao osobi
oslovljenoj samo kao Teodor.

Ono na �ta ukazuje kao da je
iza�lo iz "Da Vin�ijevog koda".

U pismu, Klement tvrdi da je crkva u posedu
druga�ije verzije Jevan�elja po Marku

nego �to se pojavljuje
u dana�njoj Bibliji.

Posle Petrovog mu�eni�tva, pi�e
Klement, Marko je do�ao u Aleksandriju

kako bi zabele�io potpuniju verziju Jevan�elja
na osnovu njegovih i Petrovih bele�aka.

"On je sastavio duhovnije jevan�elje za
upotrebu onih koji su bili usavr�avani...

[Ono]... je najpa�ljivije
�uvano i �itano samo onima

koji se uvode u velike
misterije." - Klement Teodoru

Ova verzija, koja nikada nije prona�ena,
je ukratko citirana u Klementovom pismu.

Posta�e poznata kao
Tajno jevan�elje po Marku.

Ovde imamo Klementa koji citira
odre�ene pasuse koji su, kako ka�e,

izbrisani iz Jevan�elja po Marku.

Postoji tradicionalno Jevan�elje po Marku
i postoji to Tajno jevan�elje po Marku,

sa tajnim znanjem samo
za one koji se uvode.

Ideja da postoje tajni hri��anski
misti�ni spisi i verzije jevan�elja,

dostupni samo za one prosve�ene, je koncept blisko
povezan sa nepravovernim sektama hri��anstva,

poput gnostika, koji su se
pojavili u drugom veku nove ere.

Postojalo je mnogo na�ina na koje
je neko mogao da bude gnostik.

Postojalo je veoma mnogo razli�itih gnosti�kih
grupa sa razli�itim gnosti�kim mitologijama,

razli�itim gnosti�kim verovanjima,
razli�itim gnosti�kim etikama.

Tako da to koristimo kao zajedni�ki termin
kako bi govorili o mnogo razli�itih grupa

koje su imale taj naglasak na znanju kao
na�inu da se pobegne iz ovog materijalnog sveta.

Kada se u�e u drugi vek, izgleda da postoje dokazi za
ono �to bi nazvali standardni tekst i prosve�eni tekst.

Pitanje je stepena do kojeg
je ovo postojalo u prvom veku.

Ne moramo da gledamo u tekst
kao �to je Tajno jevan�elje po Marku

da bi prona�li ideju da
je Isus imao tajna u�enja.

Ako pogledamo u Jevan�elje po
Marku, ono u kanonskoj Bibliji,

nalazimo da je Isus govorio razli�ite
stvari svojim u�enicima, govoriv�i:

Tebi propovedam ova tajna u�enja, a
drugim ljudima... oni �e ih �uti u parabolama.

Oni ih ne�e ba� razumeti.

Tako da ve� veoma rano u predanju,
postoji ose�aj da postoje tajni tekstovi.

Ali Klement i drugi rani crkveni predvodnici su
proglasili da su gnosti�ka verovanja jereti�ka i

poricali su postojanje
tajnih jevan�elja -

ne�to �emu ovo pismo, ako
je autenti�no, izgleda da protivre�i.

Klement je taj koji,
navodno, pi�e ovo pismo.

Ali u isto vreme, sve �to
znamo o Klementu ukazuje

da nije podr�avao ideju o drugom
dokumentu, ili tajnama, ili tajnom znanju,

ili ideju o onima koji bivaju
uvo�eni na vi�i nivo.

Klement Aleksandrijski nije
podr�avao gnosti�ki pokret.

A opet, ovaj dokument
ukazuje da, zapravo, jeste.

Ako jeste povezano sa Klementom, u
tom slu�aju, da, to bi prili�no promenilo pejza�.

Na neki na�in, ono stvarno
potkrepljuje ulogu tajnovitih religija

u okviru razvoja ovog segmenta
hri��anstva koje nalazimo u Aleksandriji.

U pismu koje je
Morten Smit objavio

Klement pi�e da je druga jereti�ka sekta,
Karpokratijani, poznati po svojim razvratnim delima,

dobila neovla��en pristup
Tajnom jevan�elju po Marku.

Sada �ire iskvarenu verziju onoga
�to se nalazi u tajnom tekstu,

�to Klement onda
citira u pismu.

Ono �to tajno jevan�elje sadr�i izgleda da je produ�etak
pri�e koja je po�ela u tradicionalnom Jevan�elju po Marku.

Postoji jedan pasus u Jevan�elju po
Marku koji spominje Isusa u gradu Jerihonu

i onda odjednom on odlazi.

Za�to pri�a pominje Jerihon i
onda se ni�ta ne doga�a tamo?

Izgleda kao da ne�to opasno
nedostaje iz Jevan�elja po Marku.

�ta bi to moglo da bude?

Tajno jevan�elje po Marku
nas obave�tava �ta se desilo.

"I jedna �ena �iji je
brat umro je bila tamo.

I dolaze�i, ona pade ni�ice
pred Isusa i ka�e mu:

'Sine Davidov, smiluj se na mene.' " - Tajno jevan�elje
po Marku, kao �to je citirano u pismu Klementa Teodoru

Izvod opisuje Isusa kako
di�e �eninog brata iz mrtvih

u pasusu za koji neki misle
da podse�a, ili se �ak nadovezuje na

pri�u o Lazaru ispri�anu
u Jevan�elju po Jovanu.

"Isus... je ispru�io svoje ruke i
podigao ga, dr�e�i njegovu ruku.

Ali mladi�, gledaju�i ga, zavole�e
ga, i po�eo je da ga preklinje

da bude sa njim. - Tajno jevan�elje po Marku,
kako je citirano u pismu Klementa Teodoru

Imamo pri�u o mladom
�oveku koga Isus di�e iz mrtvih

i koji zatim moli da
provede no� sa Isusom,

gde Isus njemu otkriva
tajnu carstva Bo�ijeg.

I sam taj jezik zvu�i
veoma jevan�eljski, kao da

je povezan sa pravim jezikom
iz sinopti�kog Jevan�elja.

"Kada je bilo kasno, mladi
�ovek je oti�ao njemu.

Obukao je laneno platno oko svog golog
tela i ostao je sa njim tokom te no�i

jer ga je Isus nau�io tajni carstva Bo�ijeg." - Tajno
jevan�elje po Marku, kako je citirano u pismu Klementa Teodoru

Koja je tajna carstva Bo�ijeg koju
Isus otkriva ovom mladom �oveku?

Kakav odnos je Isus imao
sa ovim mladim �ovekom?

Naravno postaje
veoma kontroverzno.

On odlazi Isusu nose�i
samo laneni ogrta�

i oni provode no� zajedno.

Ovaj tekst sigurno ima
neki homoerotski prizvuk.

Ovo je izgleda ba� ono �to
jereti�ki Karpokratijani navode.

Klement se �ali da su
na�inili izmene u tekstu,

dodaju�i re�i "go
�ovek golom �oveku" -

sugestivna fraza koja nije prisutna
u originalnom tajnom jevan�elju.

Tajno jevan�elje po Marku nam
ne govori i ne tera na pretpostavku

da je bilo bilo kakve fizi�ke prisnosti
izme�u Isusa i ovog mladog �oveka.

Ovo je jednostavno moglo da bude
neka veza sa pravilima inicijacije

u tajne religije na
drevnom Bliskom istoku

i mo�da neka vrsta povratka
na �istotu u rajskom vrtu

zbog �ega nam je ova
pojedinost saop�tena.

Ako je Tajno jevan�elje po Marku nastavak
doga�aja opisanih u Jevan�elju po Marku iz Biblije,

moglo bi da objasni misteriozni odlomak koji se nalazi
kasnije u biblijskom tekstu za vreme hap�enja Isusa.

U trenutku Isusovog hap�enja u Getsimanskom vrtu,
tradicionalno nam je re�eno da su u�enici pobegli od njega,

ali Marko, i samo
Marko, dodaje mali deo.

"I za njim i�a�e nekakav mladi�

ogrnut platnom po golu tijelu." -
Jevan�elje po Marku, 14:51

Ko je ovaj mladi �ovek?

Da li bi mogao biti isti onaj koji je
spomenut u Tajnom jevan�elju po Marku?

To navodi neke ozbiljne istra�iva�e
da veruju da Tajno jevan�elje po Marku

pripada u Jevan�elje po Marku i da
nam govori o tome ko je taj �ovek.

Ali da li je Tajno jevan�elje po
Marku ikada stvarno postojalo?

Mnogi nau�nici veruju da pismo i
izvod tajnog jevan�elja koje sadr�i

nije ni�ta vi�e od pametno
smi�ljene prevare,

mo�da po�injene od strane
samog Mortona Smita.

Taj skepticizam poti�e iz �injenice da je Smit
objavio fotografije dokumenta koje je snimio,

ali samo pismo za koje je re�eno da je
ostavljeno u biblioteci je nestalo od onda.

Fotografisao ga je, a mi
nemamo evidenciju o njemu.

Izgubljeno je.

Bilo je naga�anja oko toga da li je
falsifikat, da li je zaista autenti�an.

To je veoma te�ko da se utvrdi. Ukoliko nemate
sam dokument, nemogu�e je da se doka�e.

Kada je Morton Smit umro 1991,
neki su o�ekivali priznanje na samrti,

ali bili su razo�arani.

On nikada na neki na�in nije
ponudio poricanje u vezi sa tekstom.

A postoje pisma koja su u posedu nekih ljudi
u kojima se �ini da je iskren i vrlo zainteresovan

za svoj pronalazak, kao da
je stvarno autenti�an pronalazak.

Svakih nekoliko dekada izgleda kao
da pronalazak poput Smitovog se pojavi

da zbuni nau�nike
i podstakne raspravu.

I cela ta disciplina, prou�avanje
starih tekstova je u stalnim promenama.

I pejza� nauke se menja iz godine u
godinu, ponekad iz trenutka u trenutak.

Ali malo pronalaska je prevazi�lo uzbu�enje koje
je prouzrokovao dokument koji se pojavio nedavno -

takozvano "Jevan�elje po Judi".

Ono menja doga�aje
koji vode stradanju.

Potpuno je u suprotnosti sa onim �to
sama novozavetna jevan�elja ka�u.

Gledate "Izba�eno iz Biblije II"
ovde na History kanalu.

Zove se Jevan�elje po Judi i
prikazuje veoma druga�iju sliku u�enika

koji je prokazivan vekovima
kao �ovek koji je izdao Isusa.

Malo se zna o tome
gde i kada je napisano,

ali se misli da je rani primerak teksta bio
sakriven u grobnici na isto�noj obali reke Nil,

blizu egipatskog sela El Minja.

Dokument u raspadu, napisan
na starom koptskom jeziku

se prvi put pojavio 1970-ih i ponu�en
je na prodaju nekoliko puta 1980-ih.

Ponu�ene su cene,
ali nisu bile ispunjene

i ponovo je nestao dok se nije ponovo
pojavio, dovoljno dugo da bude identifikovan

od strane dva univerzitetska
nau�nika sa Jejla 2000. godine.

Njihov zaklju�ak: Ovo je kopija
davno izgubljenog Jevan�elja po Judi,

napisanog oko 300.
godine nove ere.

Jevan�elje po Judi se prvi
put spominje od strane Irineja,

crkvenog oca koji je �iveo
tamo gde je danas Francuska.

Bio je episkop Liona koji je pisao svoju
knjigu protiv jeresi oko 180. ili 185. godine.

I on spominje grupu hri��ana
koji su imali Jevan�elje po Judi

i ono �to ka�e u vezi sa tim Jevan�eljem po Judi izgleda
da se podudara sa tom knjigom koja je sada otkrivena.

Doga�aji u ponovo otkrivenom
jevan�elju blisko prate pri�u iz kanona.

Kao i u Bibliji, Juda Iskariotski je
u�enik koji identifikuje Isusa poljupcem

kako bi rimski stra�ari
mogli da ga uhapse

i pla�eno mu je sa trideset
srebrnjaka za njegovu izdaju.

Ali ovaj tekst nudi veoma
druga�iji razlog za njegovo delo.

Prema Jevan�elju po Judi, postojao je poseban,
jedinstven odnos izme�u Isusa iz Nazareta i Jude.

"Isus mu re�e: Odstupi od ostalih
i re�i �u ti o tajnama carstva.

Mogu�e je za tebe da ga dostigne�,
ali �e� mnogo patiti." - Jevan�elje po Judi, 35

Ova tema tajnog znanja navodi ve�inu nau�nika da
datira poreklo teksta u period oko 150. godine nove ere

i da ga pove�e sa
ranim gnosti�kim pokretom.

To su bili ljudi koji su tra�ili znanje,
�to je ono �to gnostik zna�i -

ljudi koji su tra�ili vi�i nivo
znanja o tajnama univerzuma.

I pri�a o Judi je jedna od tih
tajni koja nije nu�no za svakoga.

1945. U Nag Hamadiju, u Egiptu
skupina gnosti�kih spisa je prona�ena.

Tekstovi su verovatno sakriveni tamo po�to
su bili progla�eni jereti�kim od strane rane crkve.

Rani hri��anski crkveni oci,
koji su postali pravoverni,

koji su predstavljali gledi�te koje
je postalo dominantno u hri��anstvu,

su videli gnostike
kao veoma opasne

i napisali su veliki broj knjiga protiv njih,
verovatno zbog toga �to su bili veoma popularni.

Glavno na�elo gnosticizma je bilo to da je
fizi�ki svet prepreka koja treba da se prevazi�e.

I upravo ova ideja, ne biblijsko
predanje o trideset srebrnjaka,

je ono �to daje motivaciju
u Jevan�elju po Judi.

Juda je imao intimne razgovore sa
Isusom danima pre te ve�ere za Pashu,

u kojima je Isus otkrio Judi
misti�ne gnosti�ke tajne univerzuma

�to je kulminiralo
jednostavnim uputstvom.

"Zaista ti ka�em Judo:
Prevazi�i�e� sve njih

jer �e� �rtvovati �ovaka koji me
odeva." - Jevan�elje po Judi, 56

Nekako postoji shvatanje da unutra�nji
�ovek mora da iza�e, unutra�nja osoba,

osoba unutar tela
mora da bude oslobo�ena.

Mora, takore�i, da
iza�e iz zatvora.

To je, pak, druga�ija teologija.

Pretpostavlja da je Isus duh.

On nije ljudsko bi�e. Njegovo telo
je jednostavno materijalna obloga

koja mora da se skine sa njega,

a Juda je taj koji
�e to da uradi.

Potpuno je u suprotnosti sa onime
�to ka�u novozavetna Jevan�elja.

U Jevan�elju po Mateju, na primer, Juda je
potpuno ispunjen kajanjem u vezi sa onim �to je u�inio.

Pretvoriti to u veoma dobru stvar,
zna�ilo bi protivre�iti Svetom pismu.

Isus mora da umre, a Juda
je u�enik, ne neka zla osoba,

ne veliki zlikovac
svih vremena,

nego neko ko je mo�da
poznavao Isusa bli�e od ostalih,

ko je bio predodre�en
da uradi to.

"Ali njihovi duhovi se nisu usudili da
stanu pred [Isusa], osim Jude Iskariotskog...

Juda mu re�e: 'Znam ko si Ti i odakle
si do�ao.' " - Jevan�elje po Judi 35

Jevan�elje po Judi sugeri�e da
Judin polo�aj kao najbli�i Isusu,

koliko i njegova takozvana izdaja,
okre�e druge u�enike protiv njega

i daje nagove�taj kako je taj animozitet
mogao da igra ulogu u njegovoj krajnjoj sudbini.

Jevan�elje po Mateju je jedino Jevan�elje
koje govori o Judinom samoubistvu.

Drugo mesto gde je pomenuta
Judina smrt je u Delima apostolskim

koja su napisana od strane iste osobe
koja je napisala Jevan�elje po Luki.

U Delima, pak, Juda se ne besi.

Ono �to se de�ava je da
mu spreda izle�e utroba

i prosipa svoja
creva na zemlju.

Ali Jevan�elje po Judi
ukazuje na druga�iji kraj.

"Juda je rekao: ... Jer
video sam veliku viziju.

U viziji sam video sebe kao
me dvanaest u�enika kamenuje

i te�ko me proganja." -
Jevan�elje po Judi, 44-45

Ova ideja nadmetanja me�u apostolima
i postojanje predominantnog apostola

izgleda da su bili uzrok
razdora me�u ranim hri��anima.

Imamo dokaze da su se rani hri��ani
priklanjali nekim od Isusovih sledbenika

koliko god mo�ete
vremenski oti�i unazad.

Neki hri��ani su
se priklanjali Filipu,

neki Andriji,
neki Tomi,

neki Mariji,
neki Petru, itd.

Ovo je dalo osnovu za unutr�nju
borbu izme�u ovih grupa,

dok su razli�iti ljudi tvrdili da je
njihov apostol bio glavni apostol.

To je verovatno normalan proces prilikom nastojanja
da se vidi kako �emo da vodimo ovu zajednicu.

Isusa nema.
Ko je glavni?

Neki nau�nici vide ove tekstove kao
dokaz da skoro od njegovog osnivanja

nije postojalo jedno
hri��anstvo, ve� mnogo.

Zna�aj ovog otkri�a
Jevan�elja po Judi

je da doprinosi na�em razumevanju onoga
kako je raznovrsno bilo rano hri��anstvo.

Ali rana crkva je imala malo
tolarancije za ovu raznolikost.

Sekte poput ove nisu bile
dobrodo�le u hri��anstvo

jer u tim formativnim
godinama i dekadama

bilo je od su�tog zna�aja da se do�e
do jedinstvene dominantne doktrine

koje svi moraju
da se pridr�avaju.

Hri��anstvo je vera koja se usredsredila
na pravovernost - pravi na�in razmi�ljanja,

a ako odstupite od toga, onda ono
�to imamo nije jedinstvana vera,

ve� mno�tvo razbijenih
grupa koje �e da nestanu.

Gnostici �e biti samo jedna od mnogih
rano-hri��anskih sekti koje su bile potiskivane,

proganjane i, na kraju,
skoro potpuno zbrisane.

Hri��ani u drugom i tre�em veku imaju
�iroke rasprave i borbe. Borbe za veru.

Samo jedna grupa izlazi
pobedonosna iz ovih borbi.

Samo jedna od ovih grupa
je nastavila da raste i raste,

i kako je rasla skrajnula je
ostale, dok nije postala toliko velika

da je mogla da proglasi da
ona dr�i pravoverno gledi�te

i jednom po�to je do�lo do
toga da je pobedila svu opoziciju,

preradila je istoriju borbe

i po�ela da tvrdi da
je uvek bila ve�ina.

I to su knjige koje smo nasledili,

one koje tvrde da je to
gledi�te koje smo uvek imali.

Pa sada znamo
da to nije istina.

Ti rani nepravoverni hri��ani koji su
pobe�eni ostavili su malo toga za sobom.

Ali mali broj delova njihovih verovanja,
njihovih pri�a i njihovih predanja je pre�iveo.

I ti izgubljeni tekstovi nastavljaju da
podsti�u debatu vekovima po�to su napisani.

Ovo je borba izme�u onih koji ho�e da se
zala�u za ulogu vere i apostolskog predanja

i onih koji ho�e da se zala�u za vi�easpektnu
predstavu onoga �ta je hri��anstvo.

To je sukob koji uklju�uje
pitanja nauke i vere

i ne�e biti razre�en uskoro.

I ba� kada mislimo da je
izgovorena poslednja re�,

pejza� se menja i obi�no na
potpuno neo�ekivane na�ine.

I ponekad mislimo da
smo nadohvat ne�ega,

a neko do�e i
razobli�i �itavu stvar.

Ali to je lepota svega toga.

To zna�i da je to misterija koja traje,
kao i neverovatna detektivska pri�a.

Prevod i obrada:
MP

Preuzeto sa www.titlovi.com