Original subtitles

{y:i}prevod i obrada Gaca62

Poslednja stanica, Pariz.

Poslednja stanica. U Parizu smo, gospođo.

Pozovite me ujutro.

Malo sutra.

Svi neka izađu iz voza.

Taman kad je ova klupa počela da mi se sviđa.

Izvinite?

Znači, to vam je taj Pariz?

Da, gospođo.

Kad ga pogledam odavde deluje mi kao kišna noć u Kokomu, u Indijani..

Izvinite?

Pa, dobro da krenem.

Hoćete li da vam ponesem prtljag? -Kamo sreće da možete.

Gde je?

U jednoj zalagaonici u Monte Carlu.

Doviđenja, lepi.

Taksi, gospodine? -Taksi?

Taksi? -Želite li taksi?

Taksi? -Taksi, gospođo?

Taksi? -Taksi, gospođo?

Taksi? -Ne.

Taksi?

Taksi?

Taksi, gospođo? -Ne.

Gospođa uživa u kiši?

Evo kako stoje stvari.

Mogla bih da vas nateram da me vozite po celom gradu...

pa da vam kažem kako sam torbicu zaboravila kod kuće na klaviru.

Nema nikakvog klavira, a nema ni kuće.

U novčaniku imam 25 centi sa sve rupom u sredini.

I to je sve što je preteklo od bogatstva Peabodyjeve.

Znači, nemate ni dinar? -Tako je.

Treba mi taksi ne bih li našla neki posao...

a posao mi je potreban da bih platila taksi.

Bez taksija nema ni posla, a bez posla nema ničega.

Ali, ako nađem nekakav posao, plaćam duplo od onoga što piše na taksimetru.

Duplo ili ništa.

Učinićete mi čast da vas vozikam naokolo dok ne pronađete posao?

Tako je. -I platićete mi duplo?

Plus ogroman bakšiš.

To zvuči kao dobar posao.

Šta kažete?

Kažem, ne.

Taksi?

Upadajte! -Neću!

Upadajte!

Samo sad onaj bakšiš otpada.

Kakav posao tražite?

Pa, u ovo doba noći kad je sve zatvoreno, sigurno ne tražim krojački.

Ovo je sad lakše popiti nego pročitati.

Evo, našla sam... noćni klubovi.

Šta ste vi? Plesačica?

Niste čuli za Eve Peabody, čuvenu američku bluz pevačicu?

Ne.

U poverenju, nije ni trebala da peva bluz, sve dok nije kročila u vaš taksi.

Hajde da probamo u 'Bal Tabarin'-u.

Morate biti jako dobri da biste tamo radili.

Nego... je l' uvek putujete u večernjoj haljini?

Ne, nosila sam je u Monte Carlu kad je došlo do iznenadne nesreće.

Šta se desilo? Požar? -Ne.

Moj sistem za rulet se pokazao ništavnim.

Napustila sam kasino sa praznom tašnicom.

Nego, je l' vam to poslednja cigareta?

Izvolite. -Hvala.

Šibice? -Ne, imam.

Utešna nagrada iz Monte Carla.

# Sve božanstveno bi bilo #

# Kad bi bio moj #

# Samo jednu noć #

Pa, to je bio najmanji.

Izgleda da nikom ne odgovara moja boja glasa.

Jeste li skroz mokri?

Šta mislite koliko je to 'skroz' koje današnja žena može da izdrži?

Pa, gde ćemo sad?

Ne, 80 franaka je sasvim dosta, kapetane.

Žao mi je što sam vas upetljala u celu ovu gužvu.

U redu je. Gde ćemo sad?

Nazad na stanicu.

Šta ćete tamo?

Sedeću u čekaonici.

Šta ćete čekati?

Sutrašnje jutro.

Ovo nije stanica. -Vodim vas na jeftinu večeru.

Slušajte, ako ste izgubili na kocki ne morate da me nahranite.

Ne sviđa mi se pomisao na ženu koja sedi na stanici praznog stomaka.

Sad mi je jasno, ovo je u stvari bundeva a vi ste dobra vila.

Prekinite sa tim, pada kiša. Izlazite odatle.

U redu, kapetane. Samo malo, zaboravila sam šešir.

Htela sam da naručim ostrige misleći da su one na redovnom meniju.

Zaboravite. -Neću, bio je ovo prljav trik.

Nego, kako se zovete. Dosadilo mi je da vas zovem 'kapetane'?

Zovem se Czerny. Tibor Czerny.

Ti, šta? -Tibor Czerny. Ti-bor Czer-ny.

Ja sam Mađar, a tamo svi misle da je Peabody smešno ime.

Stvarno? -Mogu li?

Mogu li? -Naravno.

Taksi.

Šta bi? -Platio sam tom tipu da uđe i drekne, 'Taksi!'

Zašto? -Zato što mu taksi ne treba.

Zašto ga je, onda pozvao? -Zato što sam mu platio pet franaka.

Bankrotiraćete zbog mene, gospodine Czerny.

Dosta je već više te priče o parama. Ja sam bogat čovek.

Vi? -Nego šta!

Potrebno mi je 40 franaka dnevno, i 40 franaka zaradim dnevno.

A šta kad naiđe neki kišni dan? -Kad pada kiša zaradim duplo.

Nemam bankovni račun, nemam nekretnine nemam nikakvu imovinu.

Imam tri maramice, dve košulje, jednu kravatu i ni jednu brigu.

Sad pričate gluposti.

Ako želite duševni mir, nabavite sebi jedan taksi.

Još ni jedna žena nije našla svoj mir u taksiju.

Meni treba limuzina. -Ništa one bolje ne idu.

Šećer?

Idu mnogo bolje od metroa.

Pola svog života sam provela u lokalnom metrou po Bronxu,

gažena, gurana, udarana...

Jednog dana sam rekla sebi, 'E, sad je dosta, postaće od tebe neko!'

Krenula sam u inostranstvo. Otplovila sam u London sa gomilom drugih zabavljačica.

Samo da znate, mnoge od njih su se poudavale za lordove, koliko znam.

I to je za vas 'postati neko'? -To je korak u dobrom smeru.

Zamalo i ja da upecam jednog lorda.

Zamalo? -Umešala se njegova porodica.

Njegova majka je došla kod mene u hotel i ponudila mi mito.

Nadam se da ste je izbacili napolje?

Kako sam mogla kad su mi ruke bile prepune para?

Mislite... uzeli ste novac?

Slušajte, ja imam neke svoje ideje o ličnom duševnom miru.

Otišla sam sa tim parama, pravo u Monte Carlo ne bih li zaradila još malo.

I sve ste izgubili.

I tako vam treba kad tražite 'leba preko pogače.

Dobro.

Trebalo mi je godinu dana da shvatim da kašika ne pada sama u med nego da treba da se pomučiš.

Sad ste vi ta koja priča gluposti.

Niste se, valjda uvredili, gospodine Czerny? -Ne.

Mada, velika je to šteta.

Hoćete još vina? -Da, molim.

Ostadosmo bez benzina.

Nego, gde je ta železnička stanica? -Upravo smo je prošli.

Večeras ćete kod mene prespavati.

Šta rekoste?

Rekao sam da ćete kod mene prespavati.

Ne, boga mi, neću.

Ja ionako moram celu noć da taksiram.

Kako mislite da se skoncentrišem na posao ako ne znam da imate krov nad glavom?

Ne, hvala, kapetane.

Ovo je ključ.

Nad kadom se suši jedna moja košulja, možete u njoj da spavate.

Ako odete pre sedam ujutru, ključ ostavite ispod otirača.

Ne, bolje zadržite taj ključ.

Ne budite šašavi.

Šašava sam ja već odavno.

Kod kuće, u New Yorku, kad god bih nekako uspela da se uvučem na neki prijem...

prepun luksuza i darežljivih milionera...

od nekud bi se pojavio neki klinac tužnog lika koji svira bubnjeve u orkestru.

I tako, u 4 ujutru, dok bi mudre cure...

hitale u Connecticut da se udaje za svoje milionere...

ja bih sedela sa njim u nekom noćnom klubu...

i učila kako da sviram trikove na činelama.

I svaki od njih bio imao nos baš kao vaš.

Mom nosu nešto fali?

Da... Sviđa mi se.

Imate li nešto protiv?

Nismo mi jedno za drugo, kapetane.

Putevi nam se razilaze.

To vi mislite.

Hajde... okrenite nazad.

Jok ja.

Hej, bolje da nahranite malo ovo čudo.

Ova guma ne izgleda dobro. -Nikad u životu ni jednu nisam probušio.

Dozvolite, gospođo.

Oluja kad joj vreme nije.

Kad god Stephanie pravi jedan od svojih dosadnih zabava, uvek pljušti kiša.

Čak i priroda plače.

Edwarde, prestani da se češeš. -Ne češem se, Simone.

Mislim da sam zaboravio pozivnice.

Stephanie će i za rođenu sahranu poslati pozivnice, samo zato što misli da je to šik.

{y:i}Gradska zalagaonica Monte Carlo, {y:i}međunarodne pozajmice, {y:i}ogranak Monaco, {y:i}pozajmica na šest meseci

Vaš šal, gospođo? -Da, da.

Izvinite.

Jako mi je žao.

Da li je zauzeto? -Ne, gospođo.

Hvala.

Dragi moji prijatelji,

sledeća tačka našeg malog muzičkog programa...

je Chopinova '11-a Etida',

koju će nam odsvirati naš dragi, dragi prijatelj,

princ Potpienko.

Sviraću '12-u etidu', draga moja.

Pre nego što nastavimo dalje, zamolila bih za još jedan trenutak vaše pažnje.

Da li se u ovoj prostoriji nalazi iko po imenu...

Eve Peabody?

Ne?

Dobro, a da li neko ovde poznaje gospođicu Evu Peabody?

Pa, ja vas više ne bih uznemiravala.

A sad, dragi moji...

Chopinov '11-i preludij'.

Dvanaesta... i to etida!

Šta je bilo, dušo?

Neko se uvukao ovamo sa ovom priznanicom iz zalagaonice.

Gospođo...

moram da porazgovaram sa vama.

Sa mnom? -Da, sa vama.

Tako sam i mislila.

Pa, dobro, dajte da završimo sa tim.

Posmatram vas od kad ste ušli.

Trebalo je da znam. -Pokušali ste da se izvučete, je l' da?

Pa, pomislila sam ako mirno izađem... -Ne izvinjavajte se, niste jedini,

ima nas već troje koje ova muzika, prosto ubija.

Dođite.

Umete da igrate bridž, zar ne?

Da. -Dobro.

Zašto ste izabrali baš mene?

Šarmantni ste, dosadno vam je...

i delujete kao neko ko ne bi saigraču asom izbio adut.

Obriši taj karmin sa usana.

Našao sam nekoga.

Gospođo Flammarion, dozvolite da vam predstavim gospođu...

Drago mi je. -Drago mi je, gospođo.

Gospođa... -Czerny.

Gospođa Czerny? -Da.

Dozvolite mi da vam predstavim Jacquesa Picota.

On je jedan od najopasnijih ljudi u ovoj prostoriji.

Da mi platiš za ovu reklamu.

Drago mi je. -Kako ste?

Hoćemo li da počnemo?

Pa, zar mene niko neće predstaviti?

Ovo je Marcel Renard.

On je... kako bi ti sam sebe opisao, Marcel?

Ja sam veliki obožavalac telefona.

Molim?

Kad prođe jedan dan da me niko ne pozove...

ja se pomolim svom telefonu, kao malom crnom bogu,

molim ga da razgovara sa mnom, da me pozove da izađemo negde,

bilo gde gde ima kavijara i šampanjca.

Pa... u šta igramo? -U dugmiće.

Naš uobičajeni ulog? 5 franaka poen?

Pet franaka?

Ako vam 5 franaka nije dovoljno hoćete da povisimo ulog?

Ne... ne, meni je sasvim svejedno.

Jacques, jesi li slobodan sutra popodne?

Ja jesam.

Jacques.

Naravno, dušo, šta je bilo?

Srela sam Simone, koja mi je rekla da je jesenja kolekcija, prosto božanstvena.

Hoćeš li sa mnom? -Sa zadovoljstvom.

Dva pika. -Dalje.

Ne želim da kupim još jedan šešir koji ti se ne dopada, dragi.

Samo zato što liči na pajalicu?

Ja ne volim perje.

Ti se pitaš. -Dalje.

Dalje. -Šta?

Ne možeš da kažeš dalje kad tvoj partner kaže, 'Dva pika'.

To znači da ima sjajne karte i da su joj sad propale.

Sad znam zašto ste mi rekli da je opasan.

Da vam nabavim pištolj, gospođo Czerny?

Jako mi je žao.

Teško je skoncentrisati se na karte...

ponekad.

Naravno, ako ste zabrinuti za budućnost nojevog perja.

Meni to, ni malo nije smešno. -Meni jeste.

Pa... hvala.

Bojim se da smo izgubili sa 900 razlike, partneru.

Samo toliko?

Pa, za nas to deluje kao živa propast.

Ne znam da li bi trebalo da budete polaskani ili uvređeni, gospođo.

Jacques obično igra izuzetno dobro.

Tenis ili golf?

Gospođo, molim vas. -Izvinite.

Kako napreduje muzičko veče? Dosadno kao i uvek?

Naprotiv! -Oduvek si bio slab na Chopina.

Gospođa Czerny, ovo je moj muž. -Drago mi je.

Ove večeri Chopin je začinjen jednim prstohvatom Arsena Lupina.

Tajanstveni uljez se muva među gostima...

uz pomoć falsifikovane pozivnice.

Meni se čini da je cilj pobeći sa ove zabave a ne uvući se na nju.

Vi ste Amerikanka, zar ne? -Da.

Jedan tref. -Mađarskog porekla?

Škotskog, irskog i indijanskog.

Ne idem.

Czerny ...

Znate to je mađarsko prezime?

To mi nije pravo ime. -Tri trefa.

Nije? -To mi je venčano prezime.

Onda ste vi sigurno žena barona Czernyja?

Dalje.

Znate, poslednji put kad sam ga video u Saint Moritzu,

pominjao je neku Amerikanku. Gde je on sada?

Vratio se u Budimpeštu. Nešto se ne oseća dobro.

Znate... onaj njegov stari problem.

Šteta. Helene, moraš jednom da odeš u Budimpeštu.

To je jedan od najzanosnijih gradova. Naravno, ako se izuzme metro.

Da li su ga završili?

Metro... Ulice si i dalje pomalo raskopane.

George, pokušavamo da igramo bridž. Dozvoli baronesi da sabere misli.

Izvini, draga moja.

Da se malo uozbiljimo, partneru? -Naravno.

Do sad smo igrali kao pravi paceri, hoćemo li krenuti sa vetrom u leđa?

To je pravi duh. Dajte ruku. Sve ili ništa.

Predivni ste. -A vi ste sjajni!

Da se vratite na partiju?

Vi se pitate. -Ulažemo tri.

Duplo. -Ura!

Još jednom.

Dalje. -Dalje.

Dalje.

Eve! Eve, čekaj!

Prestanite da gnjavite moju ženu. -Ne morate da me gurate.

Daću ja tebi...

Prestani da vrištiš! -Prekinite.

Razdvojte se! -Prvi me je gurnuo.

23 i 6...

I još 14. -Ja imam 84.

Tako je. -Žao mi je, baronice.

Imali smo pobednički duh, iako nismo imali karte.

Ovaj... koliko?

Izgubili smo 4.200 franaka.

Gde... gde mi je tašnica?

Možda nemam toliko kod sebe.

Izvinite.

Da li je ovo vaše, baronice? -Da, hvala vam.

Ako mogu ikako da pomognem... -Ne, ne, hvala vam.

Primate čekove, zar ne?

Baš sam šašava. Skroz sam zaboravila da sam danas popodne bila u banci.

Koliko rekoste? -Svako po 4.200 franaka.

Laku noć, Vaša Visosti. -Hvala vam na ugodnoj večeri.

Laku noć, gospođo. -Laku noć i hvala vam.

Laku noć. -Laku noć.

Jeste li pronašli Evu Peabody, Stephanie?

Konačno sam je izbacila napolje. Užasna jedna starica.

Roger je pronašao u ženskom toaletu. Zamislite samo!

Tvrdila je da je nadvojvotkinja od Mendole.

Laku noć, Stephanie, draga. -Laku noć, dušo.

Laku noć. -Laku noć.

Laku noć.

Da li ste došli kolima?

Ne, imala sam nekakvih problema sa šoferom.

Onda mi dozvolite da vas ja odvezem. -Može i sa nama, je l' da?

Mogu li vam ja ponuditi predivan dvosed sa krovom koji prokišnjava?

Sa čije strane? -Vaše.

Molim vas. Ovo je moj auto. Insistiram.

U redu. -Gde živite?

U svom hotelu. -A to je?

Možete tri puta da pogađate.

Ritz? -Iz prvog pokušaja.

Ritz. Laku noć.

Laku noć.

Zgodna devojka, složićete se?

Čudno da je došla sama.

Koliko vidim, kući nije otišla sama.

Izvini, dušo, zaboravio sam rukavice.

Izvini, vraćam se za trenutak.

Mnogo vam hvala. Nemojte da se mučite da me pratite...

već je jako jasno. -A, ne.

Mene je moja majka učila da se uvek postaram da dama bezbedno stigne kući.

Laku noć. -A, ne.

Nećete se vi mene tek tako ratosiljati.

Kako znate kakve sve opasnosti vrebaju u hotelskom predvorju?

Tačno znam kakve opasnosti vrebaju u hotelskim predvorjima.

Idemo.

Ja... ostaću malo u predvorju.

Moram nešto da obavim... da pošaljem telegram kući.

Muž mi je bolestan. Jedno pismo za laku noć.

Dok vi pišete baronice, ja ću vam doneti ključ.

Zar vi ne znate kad treba da pođete kući?

Ne.

Ključ od sobe baronice Czerny.

Možda sam upisana pod imenom Smith, znate, to mi je devojačko prezime.

Baronica Czerny, soba 217-219.

Hvala vam.

Odakle možemo da pošaljemo telegram? -Idite pravo...

Nema potrebe, napisaću ga u svojoj sobi.

Laku noć.

'Do samih vrata', govorila je moja majka.

Molim vas, dajte mi ključ.

Ja ću vam otvoriti.

Nema pićenca za rastanak?

Slušajte, i meni je moja majka naučila nekim stvarima.

Laku noć.

Pa, ako ništa drugo, bar ne moram da vas molim za broj telefona.

Pronaći ću vas.

Molim vas, idite.

Ne, dok ne uđete unutra.

Ne plašite se.

Izgleda da su mi dali pogrešan ključ.

Zašto ćutite?

Gde je svetlo?

Gluperdo jedna!

Ima li koga?

U redu, momci. Objasniću vam još jednom.

Svaki od nas uloži 5 franaka...

i momak koji pobedi uzima sve.

Recimo da nas ima hiljadu.

To je ukupno 5.000 franaka za pobednika.

Kako misliš da nađeš jednu ženu među 4 miliona ljudi?

To je bar lako.

Jednom su se taksisti organizovali da spasu Francusku,

zašto se ne bismo opet organizovali? -Da pronađemo jednu devojku?

Amerikanka je i zove se Eve Peabody.

Sve što ima je haljina zlatne boje, nema ni prebijene pare...

i ne može da ode iz grada.

Pustite glas, otvorite širom oči.

Idite u konzulat, u ambasadu...

obiđite hotele, noćne klubove, pozorišne agencije.

Hajde, momci, stavite ovde po 5 franaka. Hajde.

Hajde, momci, ubacite ovde. Samo 5 franaka.

Tako je, idemo.

Halo.

Ko?

Ne.

Ne! Rekoh, da! Da! Ko?

Šta ste rekli?

Rekao sam, 'Dobro jutro, baronice. Stigao je vaš prtljag'.

Iz Monte Carla? To je nemoguće.

Mislim.... Mislite da je to moj prtljag?

To je sigurno neka greška.

Ne njemu piše 'Baronica Czerny', gospođo. Već sam ga poslao gore.

Da, u redu.

Možda sam poludela?

Napred.

Dobro jutro, gospođo.

Da otvorim žaluzine, gospođo?

Da, molim.

Evo i ključeva, gospođo. Hoćete da vam ja otključam?

Mislite, pre Božića? -Izvinite, gospođo?

Ne obazirite se na mene, malo sam...

To na vrhu mi deluje kao negliže? -Jeste, gospođo.

Hoćete? -Da, ako nemate ništa protiv.

Naravno, gospođo.

Gospođa želi da ga obuče? -Ne, ne, samo ga stavite preko kreveta.

Da, gospođo.

Želite li još nešto, gospođo?

Ne, mislim da je ovo sasvim dovoljno, složićete se?

Jao, napojnica! -Ne, ne, vaš šofer se pobrinuo za to, gospođo.

Moj šofer? -Da, gospođo. Čeka vas u prizemlju.

Želi da zna da li će gospođi danas biti potreban auto.

Stvarno? -Da, gospođo.

Kaže da je jako lep dan, gospođo.

Kaže da nema daška vetra.

Kaže da je sunce baš ugrejalo.

Kaže... -Da želi da zna da li će mi auto biti potreban.

Da, gospođo. -Recite mu da to, uopšte ne bi bilo čudno.

Da. Hvala vam, gospođo. -Hvala vama.

Jeste istina, stvarno je lepa. -Prava lepotica.

Kako se zoveš? Eve Peabody.

Gde stanuješ? Trenutno, nigde.

Koliko imaš godina? To se tebe ne tiče.

Izgleda da sam dobro.

Jeste li onda za jedan doručak? -Molim?

Dobro jutro, baronice Czerny.

Taj žaketić vam je malo preveliki.

Ugovorio sam sa krojačem da dođe ovamo u dva sata.

Znači, to ste bili vi.

Prilično dobro ste ocenili moje mere.

Znate, oduvek sam bio slab prema veličini broj 12.

Vi ste sredili i za ovaj apartman?

Da, dok ste dolazili ovamo sa Jacquesom.

Vešto, je l' da?

Od trenutka kad ste me ugledali znala sam da nešto spremate.

Sećate se kad sam vas pitao kako napreduju radovi na budimpeštanskom metrou?

Da.

E, pa, budimpeštanski metro je završen 1893. godine.

To je najstariji metro na svetu.

Gospodine, to se zove prljava igra.

Pored toga, u tašnici ste imali voznu kartu treće klase iz Monte Carla.

Svaka čast.

Kad nešto strašno želim veoma pažljivo posmatram stvari.

I koristite svoj bankovni račun.

Garantujem vam da, oko novca nikad nećemo imati nikakvih nesuglasica.

Odlično.

Postoji samo jedan problem.

Ja neću da učestvujem.

Nemojte pogrešno da me shvatite, gospođice Peabody.

Slušajte, kad Crvenkapica vidi brkove velikog, zlog vuka,

on prestane da glumi baku.

Ali, pa vi još niste ni čuli moj predlog.

U redu, slušam vas.

Kakav utisak je na vas ostavio Jacques Picot?

Jacques... deluje da je u redu, zašto?

Bojim se da se ne mogu složiti sa vama.

Naravno, možda ja imam određenih predrasuda.

Znate, moja žena i on misle da se mnogo vole.

Pa, dešava se.

On je, draga moja, pravi đavo.

Zašto ga ne zviznete preko nosa?

Izazovno, ali nepraktično.

Bio je kapiten bokserskog tima na Briselskom Univerzitetu.

I šta ću vam sad ja? Vama je potreban advokat.

Nikad ne bih dobio razvod.

Nikad.

I dalje ne vidim gde se ja tu uklapam.

Sinoć mi se, po prvi put ukazala nada.

Dok se on kikotao sa vama, moja žena je bila u mukama.

Kada ste se zajedno odvezli...

borila se sa suzama.

I ko je pobedio?

Vaš posao je, naravno ako prihvatite...

samo početak.

Moj žena...

Moja žena će se boriti za njega.

I vi želite da joj uzvratim?

Želim samo da se opameti.

Želim da joj skrenem pažnju pre nego što bude prekasno.

Vi samo recite cenu.

Stvarno je volite, je l' da?

Od svih sumanutih planova...

Možda sa vaše tačke gledišta ipak nije toliko sumanut.

Jacquesova porodica zarađuje izuzetno dobro...

na izuzetno lošem šampanjcu.

Možda i vi izvučete neku vajdu.

Za vikend priređujemo zabavu u našoj kući u Versaillesu.

Doći će i Jacques.

Vi ćete svratiti sutra u vreme čaja.

Samo malo, ja još nisam pristala.

Da li vam remetim neke druge planove?

Mislio sam da ne poznajete nikoga u Parizu.

Stvarno?

Naravno, ako imate bilo kakvu drugu ponudu...

Imam. -Dobru?

Prihvatam vašu.

Reći ću ženi da sam naleteo na vas i da sam vas pozvao da dođete.

Vaš šofer se zove Ferdinand.

Baš lepo ime. -Zar ne? Ferdinand ...

Svideće vam se, sve sam sredio. Za trenutne potrebe...

sa mog bankovnog računa možete podići do 5.000 franaka.

Vaš doručak.

Doviđenja, draga moja baronice.

Do sutra popodne.

Za baronicu Czerny.

Hvala.

Dozvolite meni. -Samo izvolite.

Zahvaljujem se dragom bogu što vas sretoh.

Jacques.

Skoro da sam se uvredio.

Mojoj ženi kaže samo, 'Drago mi je što smo se upoznali'.

Da?

Da... Ne, nije Kineskinja.

Hej, je l' prekasno da se i ja uključim?

Hajde, hajde, samo stavi ovde 5 franaka.

Životna prilika, 8.000 franaka u kešu. Hajde!

Tako je.

{y:i}ŠEŠIRI SIMONE

Donesite mi onaj sa onim što liči na spanać,

znate onaj grozni šešir koji sam jutros napravila?

Da, odmah. Izvinite.

Gde ste, zaboga kupili taj šešir, deluje sasvim demode?

Pa, kupila sam ga kod vas, pre tri dana.

Baš me briga gde ste ga kupili, to se više ne nosi.

Jutros sam odlučila da svi šeširi moraju da imaju obod.

To je taj.

Gospođo?

Tražim nešto za vikend, za vikend na selu.

Pokazaću vam neke neverovatne modele.

Samo da ne budu predrečavi, molim.

Simone, je l' ti ovo nazivaš šeširom?

Pobogu, još me niko nije optužio što prodajem šešire.

Užasno mi stoji.

To uopšte nije bitno, kupićeš ga.

Šta ti misliš, Jacques?

Nikad ne pitaj muškarca šta češ da nosiš, draga moja.

Kad počneš da ga pitaš, izgubila si ga.

Pa, mislim da... -Mislim da vam stoji kao san.

Nekako, menja vam oblik lica.

Ističe vam bradu.

Dobar dan, baronice. -Dobar dan.

Hvala vam za cveće, predivno je.

Stvarno? -Jako lepo od tebe.

Pa, mislio sam da dugujem nešto baronici posle onolikog gubitka.

Evo nešto za golf.

Ako idete u lov na patke, možemo loptice za golf da zamenimo jajima.

Neće biti nikakvog lova na patke?

Gde?

Zaboravila sam da vam se zahvalim, divno od vas što ste me pozvali na vikend.

Ja sam vas pozvala? -Da, sad sam srela vašeg muža.

Preneo mi je vaš poziv.

Izgleda da je George za ovaj vikend pozvao koga je stigao.

Pa, ako će biti puno ljudi verujem da je ovaj sasvim u redu.

Pošaljite ga u Ritz, na baronicu Czerny.

Kakva ste vi to žena kad kupujete šešir a da ga niste ni probali?

Nemam vremena. Zauzeta sam kupovinama.

Gde je najbolja radnja sa čizmama za jahanje?

'Kod Erica', odmah iza ugla.

Levo, desno ili ugao preko puta?

Ne biste mogli vi da mi pokažete?

Ja, ovaj... -Svakako, Jacques, slobodno. Ne bih volela da zalutate u Parizu.

Hvala vam, vratiću vam ga u savršenom stanju.

Idemo, Jacques. Do viđenja. -Do viđenja.

Vide li ti nekad nešto ovakvo u svom životu?

Jadnice moja, a danas je tako teško naći pravog muškarca.

Ko je, uopšte ta žena? -Ja sam mislila da je tvoja prijateljica.

Sinoć sam je prvi put videla.

Ču li ti šta reče za moju bradu?

Imaš lepu bradu, slobodno je istakni.

Gospođo.

Zdravo, Stephanie.

Tu si ti. Zdravo, Helen.

Gospode, ako nekoj ženi treba novi šešir, onda sam to ja.

Tužili su me za 50.000 franaka.

Ne?! -Ko te tužio?

Nadvojvotkinja od Mendole.

Znate ona bakuta koju sam sinoć izbacila misleći da je Eve Peabody?

Bila je to prava nadvojvotkinja od Mendole.

Ne?! -Da!

A to znači da je uljez i dalje neotkriven?

Da... u pravu si.

Stephanie, imaš li još uvek onu priznanicu iz zalagaonice?

Ima li vesti o onoj Czernyjevoj? -Još je nije pronašao.

Ja idem malo da pogledam oko Trijumfalne Kapije.

Hej! Misle da su videli Czernyjevu u ulici Rivoli.

Idemo odmah.

Kakav dan.

Mogla bih nešto da pojedem kašikom.

Nadam se da će biti oluje...

da će putevi biti blokirani, mostovi zbrisani...

i da će Ferdinand naleteti na oboreno drvo.

Pa... tu je usamljena krčmica sa fazanom koji se okreće na ražnju.

Ne, ne bih mogla ništa da jedem... ne, sa mrtvim Ferdinandom u bari.

Za vikend, tamo će biti na stotine ljudi, nećemo moći da se vidimo nasamo.

Dobro. -Šta je tu dobro?

Ja sam udata žena.

Šteta što vas ja nisam prvi sreo.

Jacques... biću iskrena.

Da ste me prvi sreli, pobegli biste glavom bez obzira.

Pa, kao što moja majka uvek kaže... -Pustite sad majku na miru.

Šta ti je, bre, čoveče? Što ulete u mene?

Je l' vi to hoćete da kažete da sam ja vas udario? -Dobro si me čuo.

Bolje bi ti bilo da se malo smiriš, prijatelju.

Ti si kriv i ja to mogu da posvedočim.

Moram ovo da prijavim osiguravajućoj kompaniji.

Ovo je automobil baronice Czerny.

Čiji?

Ove dame, baronice Czerny, hotel Ritz.

Idemo, Ferdinande. -Da, gospođo.

Ja sam bogat čovek!

Pustite me da prođem!

Gde su te pare? Pronašao sam je!

Konjak. -Šta si rekao?

Sačekaj prvo konjak. -Možeš da pričaš i bez konjaka.

To je za tebe, Czerny, kad budeš čuo šta ću da ti kažem.

Govori! -Živi u Ritzu.

Ima dugačku limuzinu sa šoferom koji ovako vozi.

A da li bi voleo da znaš kako se zove?

Zove se Eve Peabody. -A, ne. Više se ne zove tako.

Zove se Czerny. -Czerny?

Baronica Czerny.

Daj mi taj konjak.

Dobar dan, gospodine Picot. -Dobar dan.

Dobar dan, gospođo. -Dobar dan.

Prilično impresivno, zar ne?

Gluposti.

Taman bi stalo u levo krilo zamka Czernyjevih.

Gospodine Picot, imam izuzetno lepe vesti za vas.

Pronašli smo vašu iglu za kravatu. -Stvarno?

Našli smo je u dnevnoj sobi gospođe Flammarion.

Verovatno je vetar tamo doneo.

Jeste li dobro putovali? -Već smo mislili da ste se izgubili.

Baš lepo smo se zabavili.

Zabavili?

Da, stali smo pored nekog jezerceta pa smo skupljali oblutke.

Sutra možete da vozite trotinete, ako budete hteli.

Gde si smestila baronicu i Jacquesa, Helen?

Vas smo smestili u istočno krilo, tamo je ujutru puno sunca.

A ti si dobio svoju uobičajenu sobu.

U zapadnom krilu, gospodine.

Dozvolite mi da vas otpratim, baronice. -Hvala.

Jacques... kod tebe je ostao moj češalj.

Jeste. -Hvala.

Lepa vam je ova straćarica.

Kamo sreće da sam ponela svoje koturaljke.

Ovo je XVIII vek, draga moja.

Kupljeno je od 15-og vojvode de Navarra za jednu pesmu.

Izuzetan primer nadmoći trgovine nad tradicijom.

Kako ide? -Dobro.

U stvari, još malo bolje nego dobro.

Taj momak bi morao malo da proveri svoje kočnice.

Znam ja koliko brzo ide.

Juče mi je predložio krstarenje Mediteranom na njegovoj jahti...

a jutros se pojavio sa smaragdom...

veličine dugmeta na pantalonama.

To ću vam odbiti od honorara. -Ne brinite, odbila sam ga.

Zašto? Uzmite sve što možete iz ovog poslića.

Baš to i radim.

Znate šta? Imam neki predosećaj da bi mogao da me pita da se razvedem od muža.

I da se udate za njega?

Ne znate vi Jacquesa Picota.

A vi ne znate Eve Peabody.

Slušaj, prozori su nam bili otvoreni.

Pri takvoj vožnji kosa ti se razleti i češalj ispadne.

Pored toga, to se mene ne tiče. Zašto mi tako ne kažeš?

U redu, Helene.

Hajde da ozbiljno porazgovaramo. Važi?

Mislim da ne umeš da sklopiš jednu ozbiljnu rečenicu.

O, da.

Mogao bih da sastavim jako plemenit govor.

Mogao bih da kažem da se igramo vatrom,

da je George moj prijatelj,

da ne želim da ugrozim srećan brak.

A istina, i ja ću te zamoliti da se suočiš sa njom...

Zaljubljen si u nju. -Jesam.

Šta je bilo?

To je ono što obožavam kod tebe.

Ponašaš se kao školarac.

Žena uđe u sobu, pogleda te i ti, odmah izgubiš glavu.

Zabavljaš se, sediš pored vatre, skupljaš oblutke.

Pravi si slatkiš.

Predivna je.

Ali, ti ne znaš baš ništa o njoj, niko od nas ne zna.

Raspitala sam se kod svojih prijatelja i niko nikad nije ni čuo za nju.

Ko je ona? Možda blajha kosu?

Možda je otrovala 3 muža.

Možda svašta saznamo o njoj?

Ljubomorna si, Helene.

Užasno.

Čudno, je l' da?

Mleko ili limun?

Šta ti misliš, kuda si pošao? -Unutra, da razgovaram sa baronicom Czerny.

Baronica Czerny nije naručila taksi.

Vikend će provesti van grada. -Gde?

Ne dajemo nikakve informacije koje se tiču naših klijenata.

Gde? -Nastavi dalje, dobri moj čoveče.

Prekini! Odmah da su prestali! -Gde je otišla?

Gde je otišla?

Zamak Flammarion, Versailles! -Samo to sam hteo da znam.

To je konga. -Konga!

Idemo, svi da zaigramo kongu!

Zdravo, Jeane. -Dobro veče, gospodine Renard.

Malo ste zakasnili. -Znam.

Odnesi ovaj prtljag u moju sobu, molim te.

Da li sam vas dobro shvatio, gospodine? Ovo mi ne liči na vaš prtljag.

Nije važno. Odnesi ga na stražnja vrata. Odmah. Je l' jasno? -Da, gospodine.

Gde je gospođa Flammarion? -Pleše, gospodine.

Gospodin Marcel Renard.

Kako ide?

Sujeverna?

Svaka Pepeljuga ima svoju ponoć.

Helene.

Helene.

Stigli su. -Ko?

Stigli su koferi iz Monte Carla.

Upravo sam... Izvinite. -Naravno.

Upravo sam stigao sa aerodroma.

Gde su? -U mojoj sobi. Idemo.

Jesi li ih otvarao? -Nisam još.

Umirem od radoznalosti. -Zar nije uzbudljivo?

Tajna zalagaoničke priznanice ili slučaj misteriozne baronice.

Nema ničeg sem odeće.

Ovo je njena veličina.

Treba nam još dokaza. Marcele, mogla bih da zaplačem.

Čekaj malo.

Pogledaj treću devojku sleva.

Stvarno liči na... -Ja mislim da jeste.

Nisam baš sigurna. -To je, svakako njena figura.

Siroti Jacques. Marcele, ovo je sjajno!

Baronica Czerny, sutra malo. Kakav bezobrazluk.

Vrhunski bezobrazluk.

Ponećemo ovo sa sobom.

Helene, ne dozvoli joj ovo da pipne, i nemoj čekati do sutra.

Hajde, idemo da napravimo jedan predivan skandal.

Dobro, dobro, samo me nemoj prekidati.

Znam da ti to nećeš uraditi, ali hajde da pretpostavimo.

Dobro, evo pretpostaviću.

Recimo da krenemo ovom pošljunčanom stazom ka garaži...

uđemo u kola i odvezemo se, ovakvi, kakvi smo?

Bez četkice za zube? -Rekao sam ti da me ne prekidaš.

Samo nas dvoje da odjurimo u noć.

Da vidimo, koliko je sati?

Sad je 23:40.

Stigli bismo tamo tačno pred zoru.

Ako pričaš o onoj osamljenoj krčmi, odmah da ti kažem, zaboravi.

Ne, ne, ne, ovo je stara seoska kuća u šumi.

Morali bismo jako da lupamo ogromnim zvekirom na ulaznim vratima,

znaš, batler je malo gluv.

A na spratu živi jedna mala starica.

Uvešću te u sobu i reći, 'Majko'...

Opet se vraćamo na majku.

'Majko', reći ću, 'to je ona. Pronašao sam je'.

A zora će zabeleti iza hrastova.

Sigurno neće biti belja od majke.

'Majko', reći ću...

'Ova ili ni jedna'.

Baronice Czerny.

Obećali ste mi ples.

Jesam li? -Ponoćni ples.

Ali, još nije...

Jeste... Ponoć je.

Izvini... Vratiću se.

Šta se dešava? -Tiho.

Upravo se zemlja otvorila pod našim nogama.

Parkiraj ga.

Ti drži ovo.

A upravo sam mislila da mi je kašika upala u med.

Pa, u nešto nam je, svakako upala... ali to, očigledno nije med.

Evo, stižu.

Podržavaću te, najbolje što mogu.

Dame i gospodo, molim vas, dozvolite mi nešto da vam kažem.

Želela bih da vam kažem nešto što bi vas moglo i zanimati i zabaviti.

Pod našim krovom večeras imamo jednu gošću...

koja tvrdi da nosi jedno od najstarijih prezimena koje se pominje u Gotskom Almanahu.

Ne znam koliko poznajete mađarsku aristokratiju...

ali, verujte mi da u celoj Srednjoj Evropi ne postoji porodica...

Baron Tibor Czerny.

Boga mi...

Poznaješ li ga? -Da.

Dobro došli u moj dom, dragi barone.

Dugo se nismo videli.

Da, godine su prošle.

Samo što sam stigao u Pariz u hotelu su mi rekli...

da je moja žena ovde, pa sam došao da zloupotrebim vaše gostoprimstvo.

Jedva sam čekao da je vidim. Gde je ona?

Tu sam, Tibore.

U čemu je fazon, kapetane?

Jedva sam čekao da vidim svoju ženicu.

Izvinite.

Dosta je.

Helene, dozvoli da ti predstavim svog starog prijatelja...

Baron Czerny. Gospođa Flammarion.

Veliko nam je zadovoljstvo da ste i vi ovde sa nama.

Imate predivnu ženu, prosto je očarala sve moje goste.

Nadam se da si obratila pažnju na svoje ponašanje, draga.

Božanstvena je.

Naravno, morate upoznati Jacquesa Picota.

Jacques.

Znam da goriš od želje da upoznaš baroničinog muža.

Drago mi je. -Kako ste?

Bili su prosto nerazdvojni.

Upozoravam vas da smo, mi Mađari jako ljubomorni muževi.

Sećaš li se našeg medenog meseca u Copenhagenu, dušo?

Onog danskog oficira?

Ne... A, onog!

Nisam ga čak ni pogledala.

Jadnik, sad je pokojnik. Nek mi Gospod oprosti.

Znači, vi ste taj tip muškarca. Pa to je predivno!

A sad oprostite, moram da se pobrinem za vaš smeštaj.

Premestićemo vas u veću sobu gde će vam oboma biti prijatnije.

Ako vam to predstavlja problem... -Naravno, samo vi ostanite u svojoj sobi.

Mogli bismo Czernyja da smestimo na treći sprat.

Više nam se sviđa plan gospođe Flammarion, je l' tako, dušo?

Kako ti kažeš, Tibore.

George, predstavi barona ostalim gostima.

Naravno.

Pa, Jacques?

Šta 'pa'? Ja proždirem muževe.

Ovog, boga mi, nećeš.

Ona ga voli.

Da li si sasvim sigurna da smo pogrešili?

Ne budi glup, pa George ga poznaje. Zamalo da ispadnemo budale.

A šta sa ovom sličnošću?

Slučajnost.

Ovde ćemo vas smestiti.

Prekrasna vam je ova soba.

To je mladenačka soba ovog zamka.

Pa, na neki način, ovo nam je kao medeni mesec, zar ne, draga?

Na neki način.

Osećam se kao da me je neko udario potkovicom po glavi.

Iznad kreveta imate alarm protiv provalnika...

u slučaju bilo kakvog noćnog uznemiravanja.

George, ovde nema nikakvih provalnika.

Sigurno su umorni, bolje da ih ne zadržavamo.

Laku noć. -Laku noć.

Pozvonite dva puta kratko i probudićete celu kuću.

Hvala.

Pa? -Šarmantni ljudi.

Baš mi je drago što sam ih upoznao. -Šta ćeš ti ovde?

Stigao sam iz Budimpešte,

a u Ritzu su mi rekli da mi je žena ovde.

Ne izgledaš mi preterano srećno. -Pusti to, reci mi, šta hoćeš?

Nešto mi se prispavalo, dušo. A tebi?

Ne, ni najmanje.

Znaš, tvoj iznenadni nestanak malo me je uznemirio.

Ali, sad je sve u redu.

Prekini, kapetane.

Stavili su moju pidžamu na pogrešnu stranu kreveta.

Otkopčaš li još jedno dugme pozvoniću na taj alarm.

Alarm ti je, tačno tamo.

Molim te, gubi se odavde.

Zar se tako razgovara sa čovekom čije prezime nosiš?

Dobro, uzela sam tvoje ime, pa šta?

Oduševljen sam. -Prvo mi je palo na pamet.

Imala si poseban razlog? -Ne, mogla sam da izaberem bilo koje ime.

Ja verujem u Frojda, u podsvest, izabrala si ime koje želiš, moje ime.

Da, pretpostavljam da si ti baron Czerny.

Ako pričaš o onom kretenu dijabetičaru iz Budimpešte,

ja sam njegov dalji rođak.

A time sam ja više baron, nego ti baronica.

Zašto, onda voziš taksi?

Zato što se lako popnem u njega.

Ništa lepše od ženice koja brine za muževljevu karijeru.

Prekini, kapetane.

Eve.

Molim te, idi.

Ne možeš pobeći od onoga što se začelo među nama.

Stvoreni smo jedno za drugo.

Osećam to u dubini duše.

Ti ne?

Zato nisam htela da prenoćim kod tebe. -To ne bi baš ništa značilo.

Vozio sam celu noć.

Znam.

Rekao si, 'Nestani pre nego što se vratim'.

Ali, to ne bi baš tako išlo.

Probudila bih se ujutru u toj tvojoj košulji viška...

a onda bih te sačeklala da ti se zahvalim.

A ja bih te pitao da se udaš za mene.

I ja bih, verovatno pristala.

Kako ne shvataš?

Bilo bi nam divno par nedelja, mnogo bismo se smejali.

Cedila bih ti čarape dok se ti truckaš u onom svom matorom taksiju...

pokušavajući da napabirčiš svojih 40 franaka.

I onda bi, odjednom zidovi te jedne sobe počeli da nas pritiskaju.

Da, to sam već čuo, kad si siromašan ljubav izleti kroz prozor.

Videla sam kako se to dešava mojim roditeljima.

Toliko briga, još više svađa...

na kraju su digli ruke, nisu mogli čak ni da se mrze.

Predpostavljam da je ljubav sigurnija na ovakvim mestima.

Molim te, kapetane, nemoj da pravimo zbrku od svojih života.

Nismo mi jedno za drugo, veruj mi.

Ne budi blesava, Eve.

Nemoj.

Spakuj svoje stvari, vraćamo se nazad.

Ne! Neću da idem.

Slušaj, sad imam sjajnu priliku, divno se slažem sa ovim ljudima,

stvari su krenule nabolje, tu je jedan muškarac...

Pa, to je ono što sam čekala celog života.

Molim te, smisli nekakvo opravdanje, izvini se ljudima...

i sutra ujutru idi odavde.

Samo polako, ovo je iznajmljeno odelo.

Jesi li spreman za doručak, dragi? -Jesam, drago moje dete.

Dobro jutro, Marcele. -Dobro jutro, Helen.

Dobro jutro, gospodine Picot. -Dobro jutro.

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Da si još malo tužniji mogao bi da glumiš žalosnu vrbu.

Nisi, valjda očekivala da me zatekneš svog nasmejanog?

Moram priznati da mi je bilo jako lepo dok je bio u Budimpešti.

Ali, ti si stalno...

Govorila si mi...

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Da li su svi dobro spavali? -Ja jesam. Kao beba.

Hoće li baron doći na doručak? -Mislim da hoće, kad sam izlazila brijao se.

Šta biste vi baronice, bubrege, omlet, pileću džigerice?

Sve, i to baš tim redom. Umirem od gladi.

Ja nikako ne mogu da se odlučim.

Koja životinja crkava od gladi između dva plasta sena jer ne može da se odluči?

Magarac. Budala.

Šta si maločas rekla?

Dobro jutro još jednom, dragi. -Dobro jutro, dušo.

Dobro jutro, Barone. -Dobro jutro.

Izvini što te nisam sačekala, strašno sam gladna.

Bojim se da ćeš morati da požuriš sa doručkom.

Dobio sam neke loše vesti.

O čemu?

Ne brini, dušo, nije...

Ništa ozbiljno... nadam se.

Pa, o čemu se radi?

Radi se o... Francie.

Francie?

Da. Francie je naša ćerkica.

Ima tri godine.

Nisi... nisi im ni pomenula Francie? -Pa, ja, ovaj...

Upravo sam dobio telegram od kuće...

Jako je bolesna.

Stvarno? -Pa to je užasno. Šta joj je?

Male boginje.

Pa to nije ništa ozbiljno.

Ponekad, te ospice jako brzo nestanu.

Francie je najzdravije dete na celom svetu.

Da, ali najjači obično pretrpe najteži udar.

Kad si dobio telegram?

Samo... samo što si krenula na doručak.

Mogu li da ga vidim, molim te? -Da, naravno.

{y:i}Moli te, dođi kuću, {y:i}Francie.

Jadna tvoja majka, mora da se na smrt prepala.

Gde je najbliži telefon? -U glavnom holu.

Zašto? Šta nameravaš? -Da pozovem Budimpeštu.

Dok dobijem vezu, možete li mi, molim vas pogledati red letenja?

Naravno, draga moja.

Ali, ako je dete ozbiljno bolesno i telefon će biti isključen.

Tibore, molim te, ne prepiri se sa mnom.

Zabranjujem ti da telefoniraš! -Dragi moj barone...

prošla su ta vremena kada su muževi mogli da zabrane ženama...

Ti se u ovo ne mešaj. -Neće moći!

Molim vas, nemojte... -Šta se sve ovo tebe tiče?

Strašno volim decu. -Ma nemoj?

Centrala? Treba mi međugradska, Budimpešta.

Porodica Czerny.

To su jedini Czernyjevi u imeniku. Molim vas, hitno je.

Zašto to radiš? To joj nikako neće pomoći.

Tibore, tako će meni biti lakše.

Baš mi je žao. -Hvala.

Dok čekamo poziv mogli bismo da se vratimo nazad. Voleo bih da završim doručak.

Marcele! -Mislio sam da bi to moglo da skrene baronici misli.

Sećam se jednom, kad je moj siroti otac pao sa jahte...

tada smo još imali 'Crepes suzette'...

Sve se promenilo.

Daj, ja ću da pozovem. -Ne, ne, Tibore... nemam poverenja u tebe.

Znate, kad čuje loše vesti, pokušava da me poštedi.

Dušo, znam da si nervozan kao i ja.

Halo?

Da, Budimpešto.

Sa kim razgovaram?

To je tvoja majka.

Da, mama. Kako je Francie?

A šta je doktor rekao?

Divno!

Temperatura joj se spustila a ospice su sasvim nestale.

Šta ste rekli, mama?

To uopšte nisu bile male boginje.

Ne, dušo, to je najobičnije trovanje alkoholom.

Izgleda da je dušica popila jedan koktel previše.

Celu noć je provela napolju, našli smo je u jarku.

Baš lepo od nje!

Ona to mnogo voli. Da.

Znači, mogu da porazgovaram sa njom?

Zdravo, Francie, srce moje.

To je naša Francie, slušaj.

Halo? -Halo, tatice.

Jesi li to ti tatice?

Da, da, ovde tvoj tatica.

Poljubi je umesto mene.

Tata, tata, tatica...

Zdravo, dušice. Vidimo se jako brzo.

Zar to nije predivno? Samo je dobila nekakav osip.

Sad ne moramo da idemo.

Pokazaću ja tebi, zmijo jedna.

Jadni mali tatica.

Tako nam se zabrinuo.

Boga mi ćemo ti i ja imati jedan mali razgovor.

Ta deca nas uvek isprepadaju.

Pa, kad sam ja bio dete, gutao sam sve i svašta.

Nisu se usuđivali da me ostave samog u sobi sa foteljom.

Sad kad se sve srećno završilo da se vratimo i završimo doručak?

Naravno.

Zdravo, tatice. -Sa tobom ću popričati kasnije... Francie.

George, gde je baron?

Ovaj... mislim da baron više nije gladan.

Biće on u redu.

On uvek...

Tibore!

Tibore!

Dolazim, dušo.

Koliko vidim, nema prepeličjih jaja.

Obećala si mi prepeličja jaja. -Izvini, Marcele, naručila sam ih.

Maurice, šta je bilo sa prepeličijim jajima? -Nisu stigla, gospođo.

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa pijacom, ali telefon ne radi...

još od sinoć.

Gluposti, malo pre smo telefonirali iz glavnog hola.

Kućni telefoni rade, gospođo. -Mi smo zvali Budimpeštu.

Mora da ste pogrešili, gospođo, pre 10 minuta sam pokušao da telefoniram.

Maurice, to je nemoguće, telefon savršeno radi.

Baronica je upravo razgovarala sa Budimpeštom i veze su bile savršene,

je l' tako, baronice?

Bojim se da je Maurice u pravu, gospođo Flammarion.

Iskreno, nisam razgovarala sa Budimpeštom.

Niste?

Ali, svi smo vas čuli. -Naravno da si razgovarala sa Budimpeštom.

Ne, nisam.

I sad ću vam reći nešto što će vas još više iznenaditi.

Tibor i ja nemamo ćerku.

Pobogu, o čemu se ovde radi?

Je li ti dobro, draga moja?

Savršeno dobro.

Ne bi trebalo da vas gnjavim svojim nesrećnim brakom.

Zaboravite šta sam rekla.

Molim vas, recite nam. Nastavite, molim vas.

Ali, to bi bilo tako nepošteno prema sirotom Tiboru.

Ne možete sad stati. -Ako staneš, ubićeš Marcela.

U redu.

Kad sam se udala, nisam znala da u porodici Czerny...

postoji niz...

da se tako izrazim, ekscentričnosti.

Pa ipak, dobijala sam neke nagoveštaje.

Da nije tako, zašto bi mi njegov deda kao veridbeni poklon dao...

koturaljku prekrivenu ruskom salatom?

Molim? -Naravno. Naravno, skroz sam zaboravio.

Takvi su svi Czernyjevi.

Ja sam se upoznao staru tetku, groficu Antoniju.

Mislio sam da je Indijanka.

Ispostavilo se da koristi papriku umesto pudera za lice.

Ali, vaš muž deluje sasvim normalno.

I jeste, u dužim periodima...

ali onda naleti jedan od njegovih napada, ovaj jutrošnji je baš tipičan.

Tako se probudi ubeđen da imamo ćerku.

I to ćerku sa malim boginjama.

Naravno, niko ne sme da mu se suprotstavi.

Da nije nasilan ako mu se neko usprotivi? -O,da.

Da... razbija stvari i, čak i mene ponekad udari.

Pa, to sam i ja nekad radio.

I to trpiš več godinama?

Ovog puta sam došla u Pariz, ne bih li pobegla, ali me je pratio.

To sam već jednom pokušala. Krila sam se na Kapriju...

kad je on, kao furija uleteo u moj hotel, prerušen u ribara...

pokušavajući da me ubije tvrdeći da sam špijun.

Ako ništa, stvarno ima bujnu maštu.

Sa druge strane, postoje trenuci kad je tako divan...

kad ne mogu a da ga ne volim.

Divna je, je l' da?

Neverovatna!

Taksi! Šta će taksi ovde?

Sigurno je vozač pogrešio.

Ne mislite valjda... Ne, nema šanse!

Dobar dan dame i gospodo.

Svi smo uz tebe. -Bolje da pozovemo doktora.

Ne, ne, to bi samo pogoršalo stvar.

Pa, šta kažete na ovo?

Ali, barone... -Da li vam ličim na barona?

Tibore, u redu je Tibore... -Hajde, reci im ko sam ja.

On nije baron, taksista je.

Pa to je baš interesantno. -Niko nije više od vas na vazduhu, zar ne?

Osim kad si ribar.

Koliko već dugo vozite taksi?

Četiri godine, radim obično oko železničke stanice.

Ako vam neka od vaših limuzina crkne, slobodno me možete pozvati.

Tibore...

Pretpostavljam da je ovo prvi put da je vaš zamak ugostio predstavnika radničke klase.

Pa, vremena se menjaju, zar ne?

Izvinite, šta biste za doručak? -Ništa!

Imam da vam kažem još par stvari pre nego što nas izbacite odavde.

Tibore, pogledaj me... pogledaj me pravo u oči.

Daj mi ruku. -Sad je kasno za to.

Raščistićemo ovu zbrku, sviđalo se to tebi ili ne.

Puštaj joj ruke!

Primetićeš da nisam rekao 'ruke moje žene', a to je zato što ona i nije moja žena.

Tibore... -Jesi li?

Nisam, Tibore.

Ona je špijun. -Molim?

Ona je američka sponzoruša koju sam prošle nedelje pokupio u Parizu, je l' tako?

Jeste, Tibore.

Nisi imala ni prebijene pare. -Nisam, Tibore.

Nekako, svideo mi se njen nos...

dok su se kišne kapi slivale sa onih novina.

Novina? -Da, stavila ih je na glavu, umesto šešira.

Da...

Za dva minuta me je smotala oko prsta. Zaljubio sam se do ušiju.

Naterala me je da pomislim kako i ona oseća isto dok nije otišla da upeca nekog drugog.

Nekog poput tebe, zlatnu ribu!

Molim vas, barone Czerny... -Ja nisam baron!

Izvinite. Molim vas, hajde nešto da pregrizete.

To bilo najbolje, popodne treba malo da se provozamo po okolini.

Šta je, bre sa svima vama? -Baš ništa.

Ponašate se kao da se ništa nije dogodilo.

Ali, Tibore, šta se desilo? -Šta se desilo?!

Zar niste čuli šta sam rekao? Nisam se šalio!

Mi smo dva najobičnija uljeza, nije nam ovde mesto.

Ovo su jako širokogrudi ljudi, Tibore.

Šta se ti cerekaš sve vreme? Prestani!

Ne razgovaraj tako sa svojom ženom. -Nije mi žena!

Zar niste čuli šta sam rekao?

Jeste li... gluvi, ili ste svi ludi? -Ti si jedini ovde lud, Czerny.

Znamo sve o tome.

Znači, u tome je stvar! -Moj porcelan!

Napada je! -Puštaj je!

Ti.... -Treba ga onesposobiti.

Pustite me! -Nemojte da ga povredite!

Molim vas, nemojte...

Dosta je! Dosta je.

Tibore.

Dođi. Dođi, dušo.

Ali, Jacques, to joj je muž. -Ne, više, od sad preuzimam stvar u svoje ruke.

Udaće se za mene, zar ne, draga?

Ima posekotinu! Krvari! Pogledajte.

Ne, ne krvari, to je samo preliv od bubrega.

Kako je? -Odlično. Puls mu je kao vekerica.

Daj meni, ja ću. -Neka, ja ću.

Daj mi.

Kapetane. -Najbolje bi bilo da kapetana prepustiš meni.

Ja ću se pobrinuti da se nekako vrati u Pariz.

Daću mu i par hiljada franaka, zaslužio ih je.

Njegova pojava je bila od ogromne pomoći.

Da li Jacques i ti planirate venčanje na jesen?

Sjajan bi to bio brak.

Čim odemo od oltara morala bih da počnem sa objašnjenjima.

Draga moja, neverovatno je koliko su sva objašnjenja bespotrebna...

muškarcu koji voli.

Da, a kad prestane da voli?

Pa, tu kreće alimentacija.

Nemoj sad da si mi mekog srca! Zapamti!

Svaki put kad neko naruči šampanjac...

Jacquesovi prihodi rastu.

Stalno slušamo kako je teško biti pošten, da ti ja kažem, to je prosto k'o pasulj.

Mnogo je teže biti pravi, pošteni prevarant.

Ostavi me nasamo sa njim. -U redu.

Biću ispred vrata, ako ti zatrebam.

Je l' ti bolje?

Sve je u redu. To sam ja, Eve.

Gde smo? -U zamku.

Dobio si udarac u glavu.

O, da.

Rekla si im da sam lud. -Biće ti bolje kad kreneš kući.

Kući?

Moraće dvojica da me guraju i dvojica da me vuku da bi me odveli odavde.

Ali, ja idem sa tobom.

Gde ideš? -Nazad u Pariz.

Zar nisi zato došao, da me odvedeš odavde?

U čemu je štos?

Sad više nema nazad, pozvao si me u svoj stan.

Useljavam se kod tebe. -Šta je tebe spopalo?

Samo pokušavam da budem praktična, ali nema svrhe, ne umem ja to.

Hajde, diži se.

Kako glava?

Raspada se, hvala. -Jadničak moj.

Zašto si mi sva tako slatka? -Za sve sam ja kriva.

Nije ti uspelo, a? -Šta?

Tvoja... tvoja mala akrobacija u prizemlju.

Ma daj, kapetane... Ideš li?

Ne!

Šteta, što nisi smuvala onog praznoglavog Jacquesa Picota.

On nije nikakav praznoglavac. -Zašto? Zato što te je provalio?

Vidim ja kad je baronica zabrljala.

Slušaj, idiote jedan. Jacques Picot me je upravo zaprosio.

Iznenađen si što još neko želi da me oženi?

Pretpostavljam da si ga odbila.

Nisam još, ali ako tako nastaviš sigurno ću pristati.

Baš lepo, jer tu ja nastupam. -Šta ti tu možeš?

Ne zabravi da si udata za mene. Nisam udata za tebe.

Jacques Picot misli da jesi. Baš si se uvalila u nevolju.

Moraš da se razvedeš od čoveka za koga se nisi ni udala.

U redu, onda ću se razvesti! -Samo probaj!

Samo me posmatraj.

Je l' sve sređeno? -Osim jedne sitne formalnosti.

A gde si ti pošao? -Živim u ulici Martel, broj 143.

Tamo mi možete poslati papire.

Šta je bilo? -Baš ništa.

Sad nam pomaže jedino dobar advokat.

Dakle, vi ste podneli zahtev za razvod braka?

Pretpostavljam da vam se nije svidela ženina boja kose.

Vaš muž je, verovatno zaboravio da zatvori tubu kaladonta.

Francuski sudovi se ne bave takvim stvarima.

Mi ne smatramo brak vodviljskom predstavom koju ćete napustiti kad vam dosadi.

Nisu vam ovo Sjedinjene Države.

Niti vam je ovo grad Nero u Nebraski, ovo je Francuska.

Dozvolili ste vaše sitne, lične antipatije utiču na vaše obaveze prema otadžbini.

Idite kući. Slučaj zaključen.

Žao mi je što smo dopali ovom sudije, izuzetno je strog.

Ako išta otkrije, ja sam gotov.

Kakvi su francuski zatvori?

Ništa ne brini.

A šta ako Czerny odluči da neće da sarađuje?

Zajedno smo došli liftom, bio je prijateljski raspoložen.

Posebno kad sam mu pomenuo finansijsku nagodbu...

ako dođe do razvoda.

Nije trebalo to da radiš.

On nije tip čoveka koji se može lako kupiti.

Sledeći slučaj za danas je zahtev za razvod braka.

Czerny protiv Czernyja.

Sve će biti u redu, dušo.

Nadam se. -Ja znam da hoće.

Za pola sata bićeš slobodna a za nedelju dana bićemo venčani.

Zadržavaš suđenje.

Da vidim.

Pred ovim sudom baronicu Czerny predstavlja...

Advokat LeBon.

A tuženog, barona Czernyja?

Ovo je republika te bih stoga više voleo da me oslovljavate sa 'gospodin Czerny'.

Dobro. Ko je vaš advokat?

Sâm ću zastupati svoje interese.

Među ovim vašim papirima nigde nisam našao vaš venčani list.

Zato što ne postoji, ali ako sud želi...

možemo pozvati svedoka iz kineskog konzulata, koji će potvrditi...

da je cela šangajska dokumentacija bombardovana i uništena, aprila 1937.

Dakle, venčali ste se Šangaju?

Priznajem brak.

Pa, teško da biste tražili razvod da se prethodno niste venčali.

Na osnovu čega tražite razvod braka?

Mentalna okrutnost.

Opet to!

A da vi meni lepo opišete tu 'mentalnu okrutnost'?

Uz dozvolu suda, moj klijent može da posvedoči pod zakletvom...

da se sve vreme dok su ona i tuženi bili zajedno...

on protivio svemu što je ona činila.

Za svo to vreme on se trudio da rasturi sva njena prijateljstva.

Često je imao nasilne napade ljubomore.

Koristio je nepristojne reči i vređao moju klijentkinju pred drugim ljudima.

Koje nepristojne reči?

Na primer, rekao joj je da je sponzoruša.

Sad mi je dosta.

Sve ovo mi je već odavno poznato, i ja mislim da je prosto nepojmljivo...

da u ovom vremenu ogromne zabrinutosti u svetu,

dvoje odraslih ljudi nisu u stanju...

da prevaziđu svoje dečije, bezrazložne, besmislene nesuglasice.

Postoji jedan izuzetno dobar zakon, čini mi se u Albaniji,

po kome muž može da urazumi svoju ženu batinama...

ali ne sme da je udari više od 9 puta...

ničim većim od drške od metle.

Šta kažete na to?

Ja kažem da je to dobar zakon.

Muž bi trebalo da ima to pravo...

i to ne bi trebalo da vređa ni jednu ženu...

ako je sigurna da je on voli.

Da li mi je ikad rekao, 'Volim te'? Ni jedan, jedini put.

Čak ni kad sam bila spremna da se odreknem svega i da...

i da ribam podove zbog njega, ako bude bilo potrebno.

U početku nisam bila u pravu i ja to priznajem,

ali sam, konačno shvatila šta je, zapravo bitno.

Nije mi bilo bitno ni ko je, ni šta sve ima...

da li je baron ili rudar.

Da li je to, toliko neverovatno?

Ne biste poverovali ženi kad bi vam rekla tako nešto?

Kad bi stajala kao prosjak da čuje te dve male reči?

'Verujem ti' ili 'volim te' ili bilo šta drugo, toplo i ljudski.

Znate li šta je on rekao?

Rekao je, 'Ma nemoj?'

I to je rekao uz pokvareni, cinični osmeh.

Znate li kako ja to zovem?

Mentalna okrutnost.

Hvala vam, Vaša Visosti.

Kao sudija koji sedi na ovom mestu već 35 godina...

moram da kažem da je ovo najiskrenija izjava koju sam ikad čuo.

Moj vid više nije kao nekad,

ali za toliko, ipak vidim da je ovo izgovorila jedna prelepa žena.

Ona je još uvek vaša žena.

Pre nego što zakonski dobije slobodu, imate pravo da odgovorite na optužbe.

Nemam odgovor.

Drugim rečima, ne protivite se ovom razvodu?

Ne.

Dakle, dozvolićete da vam se ovakva žena izmigolji iz ruku?

Zar ne želite ništa da kažete?

Želim samo malo vode.

Nisam ja konobar, mladiću.

Pre nego što se proglasi razvod braka, po francuskom zakonu postoji formalnost.

Supružnici će biti odvedeni u sobu za pomirenje.

Zakon predviđa da moraju tamo da provedu sami 15 minuta zajedno.

To im je poslednja šansa da popričaju o svemu i da pomire svoje razlike.

Ona tamo vrata.

To je samo gubljenje vremena. -Možda je bespotrebno, ali takav je zakon.

Mislite li da je bezbedna sama s njim u toj sobi?

Čućemo ako počne da vrišti.

Ovo znači da više nećeš moći da se švalerišeš sa Jacquesom.

Da li ti je teško, Helen?

Iznenađujuće malo.

Moramo da ubijemo 15 minuta.

Bolje sedi. -Stajaću, hvala ti.

Niste, valjda ljuti, baronice?

Ti si ta koja je htela da se razvede.

Znači, uzeo si novac?

Mislila sam da tebi nije stalo do novca.

Naravno da nije... u malim sumama.

Ti i tvoji principi!

Mislila sam da ćeš se boriti.

Praktično si me bacio njemu u naručje.

Sama si ga izabrala.

Da nije praznoglav kao što jeste tvoj prljavi, mali trik ne bi ni uspeo.

Možda jeste bio prljav trik, ali sve ću mu nadoknaditi kad mu budem žena.

Izvini, da nemaš ogledalo?

Hvala.

Šta to radiš?

Brijem se. -Ovde?

Što da ne? -Jesi li poludeo?

To si svima i ispričala, zar ne?

Zaboravio sam vodu. Izvini. -Tibore, prekini.

Izvinite, zaboravio sam vodu.

Neverovatno, podjednako dobro ide i sa hladnom vodom.

Mladiću, da li ste vi normalni?

To me jako ljuti kad mi neko kaže.

Vidimo se kasnije, Vaša Visosti.

Prikrivali ste osnovne informacije od ovog suda.

Potrebni su mi svedoci koji će svedočiti o mentalnom stanju tuženog.

Vi. Vi i vi, vi ste njegovi prijatelji, jeste li znali za ovo?

Ako dozvolite, časni sude, on nije nasilan.

Samo tu i tamo uobrazi da je taksista ili ribar.

Sudija želi, odmah da vas vidi.

To je to, idemo.

Mir u sudnici.

Devojko, malo je falilo da uspete da navedete ovaj sud...

da načini ozbiljnu nepravdu.

Po francuskom zakonu, razvod braka nije dozvoljen...

ako je jedan od supružnika mentalno bolestan.

Idite kući sa svojim nesrećnim mužem, devojko!

Izbijte sebi iz glave i samu pomisao da ćete se ikad osloboditi ovog čoveka. Nikad!

Razvod se odbija. Slučaj zaključen.

Ne brini, dušo, razvešćemo vas negde, u Meksiku, ili Rusiji, bilo gde.

Ne, Jacques. -Zašto? Tamo je to prostije.

Jacques, imao si sreće. -Kako to misliš?

Ti ne treba nikad da se oženiš.

To bi bilo nepošteno prema tolikim ženama.

Ti to mene odbijaš. -Ne, samo te oslobađam.

Taksi? Samo izvolite, idemo odmah iza ćoška.

Gde? -Kod matičara.

Kapetane, bolje razmisli još jednom. -Dobro sam ja razmislio.

Ne mogu da ti obećam da ću se snaći sa 40 franaka dnevno.

Ko je rekao 40? Dok si ti uz mene zarađivaću koliko hoćeš!

Sve je moguće, kad ti kažem. -Gde ćete vas dvoje?

Da se venčamo.

Šta?

{y:i}zgaca62@yahoo.com