Afrikaans
Akan
Albanian
Amharic
Arabic
Armenian
Azerbaijani
Basque
Belarusian
Bemba
Bengali
Bihari
Bosnian
Breton
Bulgarian
Cambodian
Catalan
Cebuano
Cherokee
Chichewa
Chinese (Simplified)
Chinese (Traditional)
Corsican
Croatian
Czech
Danish
Dutch
English
Esperanto
Estonian
Ewe
Faroese
Filipino
Finnish
French
Frisian
Ga
Galician
Georgian
German
Greek
Guarani
Gujarati
Haitian Creole
Hausa
Hawaiian
Hebrew
Hindi
Hmong
Hungarian
Icelandic
Igbo
Indonesian
Interlingua
Irish
Italian
Japanese
Javanese
Kannada
Kazakh
Kinyarwanda
Kirundi
Kongo
Korean
Krio (Sierra Leone)
Kurdish
Kurdish (Soranî)
Kyrgyz
Laothian
Latin
Latvian
Lingala
Lithuanian
Lozi
Luganda
Luo
Luxembourgish
Macedonian
Malagasy
Malay
Malayalam
Maltese
Maori
Marathi
Mauritian Creole
Moldavian
Mongolian
Myanmar (Burmese)
Montenegrin
Nepali
Nigerian Pidgin
Northern Sotho
Norwegian
Norwegian (Nynorsk)
Occitan
Oriya
Oromo
Pashto
Persian
Portuguese (Brazil)
Portuguese (Portugal)
Punjabi
Quechua
Romanian
Romansh
Runyakitara
Russian
Samoan
Scots Gaelic
Serbian
Serbo-Croatian
Sesotho
Setswana
Seychellois Creole
Shona
Sindhi
Sinhalese
Slovak
Slovenian
Somali
Spanish
Spanish (Latin American)
Sundanese
Swahili
Swedish
Tajik
Tamil
Tatar
Telugu
Thai
Tigrinya
Tonga
Tshiluba
Tumbuka
Turkish
Turkmen
Twi
Uighur
Ukrainian
Urdu
Uzbek
Vietnamese
Welsh
Wolof
Xhosa
Yiddish
Yoruba
Zulu
"Мармот-филм"
ПРЕДСТАВЉА
телевизијски филм
ЛАДОГА
У главним улогама:
"Што више испорука, то је победа ближа!"
Прва епизода
Седи... идемо.
Шлиселбург 30 км. од Лењинграда
Више не долази овде!
То је веома опасно!
Не смемо ризиковати. Веза -
преко тајног места на језеру.
У сваком случају, даћемо ти знак.
Ти си један од њих.
Ако они гладују - гладујеш и ти.
Ако се смрзавају - смрзаваш се и ти...
Зато што си ти трол из Валберга...
То је стара легенда - причао му је отац
Његовом оцу - деда.
Трол, је отимао житеље града седам месеци
седам дана и седам ноћи
Кад би их довео у пећину
скинуо би капуљачу и погледао
их мртвим жутим очима...
и онда би их све појео.
Лењинград, децембар, 1941. год.
Мама, смрзла сам се.
Мама, хладно ми је.
То је мој врабац.
Дајте ми га!
Ољенка, имате ли меса?
Шта желите Марија Николајевна?
Кад одлазите?
Сутра. Шта сте ви решили?
Вања неће. Како да га оставим?
Давно сам већ све продала.
Остајем, надам се немачком реду.
Зашто то говорите?
Донећете га? Ја се не бојим.
Пустили су да умремо. Шта може горе?
А Немци истину пишу. -Не читајте то.
А по редовима горове да ће бити бунта.
Ољенка, остављате ли ову комоду?
Остављам. Ујутро узмите.
Добро. Много вам хвала!
"Браћо по судбини, оружју, свакој радости и тузи.
изложен мећави, студени, нападима и контранападима
бомбардовању и канонади.
Лењинград је веран својој традицији.
Горди град, град Октобра каже: "Ни корака назад"
И фронт је разумео, са руским срцем и душом.
Војници су стали!
-Вратили су ти сва одликовања?
Имамо обавештење да се на војном путу 101,
преко Ладоге, спрема диверзија.
Каквог типа диверзија?
Немци хоће да затрују храну, на леденом
делу пута, између Осиновеца и Кобона.
Стање у Лењинграду је скоро панично.
Гласине о отрованој храни, изазваћи панику.
Ледени пут је сада основна артерија за снабдевање града.
не можемо је затворити, тада би град умро.
Информација каже да је диверзант неко од шофера
који може да превози храну по том путу.
Кодно име је "Трол"
Идеш сам. Твоја легенда је да ловиш лопове.
Укључи кога мислиш да треба, имаш опуномоћја.
Стрељај на лицу места.
Само ми га нађи!
Далеко је, не бој се.
Спавај, Таска, спавај...
Спавај, сутра треба рано устајати.
Ујутро путујемо по много великом језеру...
По води? -Не, језеро је заледило.
Ићи ћемо по леду. -На коњима?
Ићи ћемо камионом. -Као татин?
На великим, великим колима ћемо се возити.
Мама, певај ми о бригантину
Добро, али затвори очи?
Куда? Зар нисте чули, без кофера...
Зашто? -Не могу оштре ствари.
Хајде, хајде... -Брзо ћу
Ево сад ћу, брзо ћу.
Само да их пребацим.
Брже, брже!
Сви да се спреме за пријем евакуисаних!
Пролазите, пролазите... Брже
У бараку жено.
Таска, пиј. Попиј мало
Таска...
Ви, сами такође идете?
Не плашите се за њега? -Ништа, јака сам ја.
Не знате да ли ћемо дуго путовати?
По језеру око 30 км, а после не знам.
А тамо ће се све свршити.
Хајде брже! Хајде, хајде!
Еј Васок!..
Шта радиш? Бриши одатле? Зар немаш своја кола?
Шта си се развикао?
Нека га да одспава. Прошетај се мало.
Спавај синко, спавај. Има времена.
Што си тужна девојко? -Лаврентиј, не досађуј.
Кољцову ћу се жалити
Зашто Кољцову? Пиши одмах другу Калињину.
Рекао сам ти да се помериш одатле!
Брже момци, брже!
Устајте! Кола већ чекају!
Устај, устај!
Ускоро ће сванути. Брже, брже, устај!
Жено, полазимо.
Сви се пењите!
Овуда.
Грађани! Не више од осам особа!
Не више од осам људи, у једну приколицу!
Иначе ћемо под лед! Десет са децом!
Супа! Сад ћу ја, за секунду.
Жено! Жено! Где нестаде?
Стој! Станите! -Куда?
Син ми је тамо! -После ћеш га наћи.
Стој!
Не могу, пун сам! -Хајде, вози!
Довиђења!
Има ли младих шофера? -Не заноси се!
Мама! -Таска!
Извините. Таска овде сам!
Држи се, држи се! Страшан си!
Моје чудовиште!
Небо!
Таска, легни!
До ђавола!
Одлетели су, не бој се!
Тамо није замрзло! Стој, стој куда ћеш?!
Таска!!! Стој! Стој!!!
Стој! Чујеш ли?
Не стај, иначе сви одосмо под лед!
Не заустављајте се!
Продужи са кретањем!
Пустите ме!
Евакуисани грађани! Скупите се у шатору!
Стигли смо!
Силази...
Јеси ли луда? -Кирсанов, остави је!
Остави!
Син јој је потонуо у Касимовом камиону.
Мајко света!
Устај...
Момци, треба да идемо.
Жено, устани.
Не идем никуда...
Сузама нећеш помоћи.
Рекла сам нећу да идем!
Хеј, жено, жено!
Треба ми командир.
Друже, кога тражите?
Треба ми командир.
Ево тамо, видите ли? Кад чујете вику, тај је.
Захваљујем!
Данас можеш да ноћиш код мене. Дођи...
Хвала!
Шта је кучко?
Ах ти кучкин сине!..
Шта сам ти рекао?
Рекох ти две, ђубре, или се правиш глув?
Гаде прљави! -Шта се дешава?
Заузет сам!
Друже мајоре! -Рекох, заузет сам!
Капетан Сергијенко - специјалан одел НКВД-а.
Стигао сам на задатак.
Идемо...
Види, ја без њих не могу да радим.
Видим не стрељате.
Имам мало људи. Ако краду, казнићу их.
Жења...
Не пуштај никог!
Ако краду, онда су непријатељи.
Град морам хранити капетане!
Ти то плачеш?
Очи ми сузе, после контузије.
Шта вам треба?
Смештај, приступ папирима, и помоћник.
Добро, биће урађено.
Мама!
Узми...
Узми, узми...
Шта хоћете од мене?
Жао ми те је. -Мени није жао тебе.
Војска на Западном фронту,
запленила је:
Тенкова - 122, оклопна возила - 18,
аутомобила...
То је све друже капетане.
Кољцов. -Да?
На леденом путу ради немачки агент.
За то зна само троје: он, ја, а сада и - ти.
Проверићу путне налоге.
А ти личне досијее. -Шта тражимо?
Могући заврбовани.
Бивши раскулачени,
заробљени и они са окупиране територије
Друже капетане, разних има.
Шофери су на линији фронта и гину стално.
Само да зна да вози, а анкете ни не гледају.
Време је да почнемо.
Што си сео, све си проверио?
Све? -Да. Савељич, дај цигару.
Можеш и без тога. Затвори хаубу.
Цицијо! -Затвори!
Узми моју. -Захваљујем!
Што си такав с њим?
И мој је исти такав...
Гура се где не треба.
На тебе личи...
Служи на фронту? -Ратује.
Поручниче!
Кољцов, ко је она? -Евакуисана.
Син јој је у камиону под лед отишао.
Прибила се као куче.
Момци јој дају по нешто, да не умре од глади.
Ово је војни објекат. -Крив сам, послаћу је.
Живље!
Сва возила овде товаре? -Основни товар, овде.
А на западну обалу, возе до Осиновеца?
Да, ако је товар хитан, онда право у Лењинград.
Шофери по један путују? -Да!
Зашто само једну туру? Цео пут је 35 км.
Могли би више да возе.
Немци нападају стално. Кола се кваре.
Нема резервних делова.
Провера!
Да се преброје вреће и виде путни налози.
Задржавате колону. -Па шта! -Разумем!
А што проверавају? -Гледај своја посла.
То није твој посао! Седи у кабину!
Шта радиш капетане?
Провера товара случајним избором!
Због тога ли си дошао? Целу колону задржаваш!
Сваки минут вреди живот неког Лењинграђанина!
Знаш ли колико си људи убио сада?
Имам заповест. -Ја заповедам овде!
Шаљем колону, прекини!
Ви заборављате друже мајоре.
Али дужан сам да пошаљем колону.
Молим вас, капетане.
Добро, шаљите. -Полазите!
Оља, седи.
Не мораш долазити.
Иди код евакуисаних. Сутра у позадину идеш.
Куда ћу? Ја не могу... -Овде ти није место.
Ја морам остати, молим вас...
Не...
Ако не будеш хтела сама, на силу ћемо те одвести.
Другови! Ратни ауто пут бр.101,
наставља да ради...
Извадили су Касимова...
за житеље Лењинграда и војску на фронту!
Достава за потребе Лењинграда и фронта,
све време је под претњом прекидања.
Житељи града, трпе невероватну оскудицу...
у тренутку, кад довољно хране
има на источној обали Ладоге.
Од вас на путу,зависи живот у Лењинграду.
Савич, подгреј ми колектор после.
Смрзнуо си се? -Не, ветробран мрзне.
Пут не видим. Урадићеш? -Нема проблема, сад ћу.
Тачно у пет почињу. Европа!
Мислио сам биће лакше, јело ближе, фронт далеко.
А оно страшније.
Где си радио пре рата? -На Јенисејлесстроју.
А ја возио директора. Како то лепо беше...
До 1 спаваш, ручак од 3 до 5, и слободан си.
А кола су моја до сутра.
Доста сам девојака имао.
Одакле ти то? -Што, допада ти се?
Разменио сам га. Имам посао за тебе.
Какав посао?
Максиме!
Причаћемо касније, али посао ти је сигуран.
-Максиме! -Да?
Шта треба? -Научи је да вози.
Послаће је у позадину, нема разлог да остаје.
Нека иде. Какав возач она може бити?
Могу. "ЕМ" сам возила.
Рекох "не", значи "не"!
Рекох ти...
Дужни сте, чујеte ли?
Ако не ви, сама ћу. -Што ја, нема других?
Други су сви одбили.
Добро, седај у кола. -Захваљујем!
Са друге стране, глупачо!
Могу ли ја да возим. -Моћи ћеш.
Да затворим? -Остави!
То је против спавања.
Некад су смене 14 сати. Почињеш да дремаш...
Видиш ли клинове са црвеним заставама?
Видим. -Не гледај, него памти.
То стављају тамо где још није смрзло.
Или лед још није довољно јак.
Заборавиш се и крај, кола под лед иду.
Зато, ако видиш слабо место, одмах искачи.
Схватила си? -Сватила.
Скачи! Пукотина!
Глупача...
Где је пукотина?
Нема пукотине. -Ударили сте се?
Полудели сте? Што сте то урадили?
Зато што на страну гледаш и мене не слушаш!
Ако буде слабо место? Имаш 2 секунде да скочиш,
А кола иду под лед.
Не вичите на мене!
А ако брашно возиш? 2000 људи без хране!
Схвати, убила си их! -Не вичите!
Не вичите на мене! -Јеси се предомислила?
-Идемо. -Идемо. Стани!
У кола седи, за волан!
Стани. -Шта!? Шта!?
Смири се! -Шта ти је? Пусти ме!
Капут ти је дуг, неће моћи да возиш.
Стој...
Укључи фарове!
Држи се пута. -Не сметајте ми.
При мећави, кола иза не виде, зато не шарај.
Све јасно? -Да.
Где си научила да возиш?
Увредила си се...
Не мораш да причаш, ја те нећу терати.
Ко је то?
Кирсанов, син раскулачених.
Породица умрла. Неожењен, деце нема.
Нема никаву родбину.
На фронту није, јер "имунитет" има.
Ту је 3 месеца.
Јасно...
Потражи објашњење за ову деоницу;
Ко, када и зашто је зауставио?
Овде су напали? -На деветом километру.
Ту није добро место.
Топлија вода, лед слаб, струје јаке.
Кочи. -Што? -Кочи рекох ти.
Почиње снежна бура.
Затвори врата!
Даље не можемо.
Замрзнућемо се?
Ако скренемо од пута, тад ћемо се замрзнути.
Кад је мећава, главно је да останеш на путу...
Тада, неко може наићи и ископати те...
Све си схватила?
Тихо, тихо... -Пусти ме!
То је да не смрзнеш.
Слушај, причај нешто. -Шта?
Не знам, било шта, само да не заспимо.
Види, на једном делу је имао три пута кашњење.
Смрзало паљење, пукао резервоар, мотор отказао.
У интервалу од два до три дана?
Можда је он? -Не знам...
Колико је то од... -Шлисебурга?
Да. -12 километара.
Могуће је да путује тамо и натраг.
Стан су нам дали на улици "Њекрасова".
Отишли смо да видимо.
И ухапсили су Кирила
За троцикстичку заверу.
А Кирил завереник није.
Он је инжењер био...
Имао је фирмина кола...
Он ме је научио да возим.
Стасику је три и по било
Наредили су ми да напустим школу.
Давала сам приватне часове код куће.
Зато сам стално са дететом била.
Господе! Стасик, мили мој...
Дете моје, колико сам крива пред тобом...
Нисам гледала, опрости ми...
Опрости ми добри мој...
Сваку ноћ га сањам... Не желим да се будим.
Господе, Стасик...
Плачи, плачи... Имаш због чега...
Еј! Еј, да ли сте живи?
Улази...
Значи тако, за сада узми Касимов кревет.
Здраво Максим. -Здраво, здраво...
А шта ће он? -Нема више Касимова.
Отишао под лед.
Кад се бригадир врати, видеће шта ће с тобом.
А ви куда? -Имам туру.
Максиме! Кренули смо, не заостај!
Хајде, хајде. Стићи ћу вас!
Скреће са трасе!
Гледај, крени за њим!
Крадеш? -Није за мене, начелниче
Породица ми је у граду, умире.
Син на фронту, брат... -Капетане!
Булгур краде. Мародер. -Искупићу се...
Од првог дана сам, први у колони ишао...
Никад за живота туђе нисам пипнуо.
Лопов је непријатељ, гори од фашисте.
Крао је од гладних људи Лењинграда.
Осрамотио је ваш херојски подвиг!
Према одлуци државног комитета одбране,
Помагачи непријатеља, неће, нити могу имати
ни истрагу, ни суђење!
Васја, дуван себи узми.
Готовс! -Сину не јављајте.
Репертирај! -Опростите ми људи...
Васја, не гледај!
Зашто? Он је непријатељ.
Разилазите се!
Ниси смео да долазиш!
Умало да провалиш, целу операцију!
Добро, имаш право да знаш.
То је за неколико дана.
Не паничи. Неће те наћи, ако се сам не издаш.
Друже возачу, да ли је далеко Ладошко језеро?
Око 50 километара.
Друже, друже!
Преместите кола, опасно је кад пуцају.
Добро, хвала вам!
"Што више испорука, то је победа ближа!"
Идемо.
За мном!
Тражимо прах, течност
или маст...
Све што је сумњиво!
Капетане! Погледајте!
Приђите сви...
Ко спава ту?
Чији је ово кревет?!
Моj.
Превод: јевстатије kinorusija.wordpress.com
Preuzeto sa www.titlovi.com
Can't find what you're looking for?
Get subtitles in any language from opensubtitles.com, and translate them here.