Original subtitles

Има велики процеп.

Чини се да је то једини пут, идемо даље.

Добро си?

Отприлике је тачно. Никада не може бити лако.

У реду.

Један. -Буди опрезан. -Два, три.

Добро си? У реду.

У реду.

Срање! -Добро си. Добро си?

Не. -Радила си много страшније ствари од овога.

Сети се Еј Џеј Хакета, Снејк Дајка. Глупог такмичења у певању.

Боже, удала си се за овог неспособњаковића, забога.

Да? У реду. -У реду.

Један, два... Три.

Хајде. Ухватио сам те.

То је моја девојка.

Фуј, одвратно. Узмите собу.

Долази Итан Хант.

Пажљиво, Х, око кривине је лабав камен.

Брините ви за своје конопце, кучке. Ја сам добро.

Не журиш, фрајеру.

Хантер, правиш се важна.

Ден!

Ден!

Држи се, Ден, долазим. Ден, јеси ли добро?

Само се ти држи, силазим.

Хајде, хајде. Не могу да дохватим.

Боже. -Добро, Беки.

Треба ми само још мало конопца, можеш ли да га отпустиш? Да ли си обезбеђена?

Да ли си обезбеђена? -Да, обезбеђена сам.

Само га отпусти, и моћи ћу да се заљуљам до стене.

У реду. -Мислим да могу да дохватим. -Спреман?

Можеш ли до ње? -Само секунд. Мислим да могу да дохватим.

Држи се, Ден, скоро сам стигла.

У реду.

Не!

Ден!

ПАД

Превео: Бамбула

51 НЕДЕЉА КАСНИЈЕ

Ћао, овде Беки и Ден, оставите поруку.

Ћао, Беки, ја сам.

Покушао сам да те утешим на све начине за које знам.

Али не могу ти помоћи ако се не јавиш.

Душо, забринут сам за тебе.

Кад год престанеш да ме мрзиш, ту сам.

КРЕМИРАНИ ОСТАЦИ

ДЕН

Ћао, шта има?

Ово је само говорна пошта, добили сте Дена.

Само оставите поруку и јавићу вам се кад будем могао.

Оставите је после звучног сигнала.

Ћао.

Недостајеш ми.

Тата, шта? Прогањаш ли ме сада?

Не, само не знам шта друго да радим јер се не јављаш на телефон.

Укапирај. -Мислим да ово постаје помало смешно. -Смешно?

Рекао си ми да не треба да будем толико сломљена због њега јер је био сероња.

Не, рекао сам да му можда није место на том пиједесталу

на који си га стављала. Да он није мученик каквим га ти представљаш.

Овако тешиш своју ћерку?

Само желим да можеш наставити са својим животом.

Не желим да наставим даље, он ми недостаје.

Сваки дан ми недостаје начин на који ме је гледао.

Недостаје ми како сам се осећала због њега. -Душо. -Немој.

Шта немој? Шта то радиш, Беки?

Бежим од тебе. -Нећеш да возиш. Престани. -Одјеби!

Не смеш тако да причаш са мном!

Твоја мајка и ја смо те васпитали боље од тога.

Опијање и одгуривање људи који те воле

неће ти помоћи. Десила ти се ужасна ствар.

Али мораш поново почети да живиш свој живот.

У реду? Постоји читав велики свет којем си потребна.

И веровала или не, потребна си и мени.

Дозволи ми да те одвезем кући.

Радије бих пешака.

Да те питам нешто.

Да су се улоге замениле, да си ти тог дана ти пала,

мислиш да би Ден стајао овде сам

давећи се у алкохолу, тузи, јаду, шта год да је ово.

Не би. И ти то проклето добро знаш.

Проклетство, Беки, треба да покушаш.

Знаш ли шта ми треба, тата?

Треба да ме оставиш на миру.

Проклетство.

ДЕН

Број који сте позвали је искључен.

Не.

Не.

Здраво. -Ћао. -Изгледаш...

Ужасно. -Да, стварно ужасно. Дођи овамо.

Зашто си се вратила? Коначно си спремна да одмориш?

Одмараћу се кад умрем.

Имам нешто у плану и потребан ми је партнер у злочину.

Твој тата ме је звао пре неколико недеља.

Није знао коме другом да се обрати. И рекао је да си у лошем стању.

Није имао право да ради то. -Забринут је за тебе.

Ближи се година, он не жели да будеш сама.

Једино што ме више излуђује од Деновог пепела који скупља прашину тамо

је то што је моја најбоља пријатељица заглавила овде с њим.

Хоћу да те врбујем за нешто.

Неће ти се свидети, али само покушај да останеш отвореног ума. Погледај.

ТВ торањ Б67.

Одавде је удаљен само шест сати вожње.

Планирала сам да се попнем на њега овог викенда

и хтела сам да видим да ли ћеш се попети са мном.

То би била авантура, као некада.

И могла би да проспеш Денов пепео с врха.

Нисам се пењала од тада. -Схватам.

Али ако се не суочиш са својим страховима, увек ћеш се плашити.

Шта је оно Ден говорио? Немој умрети ако желиш да живиш?

Или, настави да живиш чак иако умиреш?

Срање, имам осећај да ми не иде ово врбовање.

Не, жао ми је, Хантер, једноставно не могу.

То је као "не", не могу то да урадим. Жао ми је. -Бићеш добро.

Не могу. -У реду је.

У реду је.

Јутро, принцезо.

Шта није у реду?

Ако се плашиш смрти, не плаши се да живиш.

Тако је Ден говорио.

Хајде да то урадимо. Хајде да се попнемо на твој глупи торањ.

Боже, Беки душо, тако сам узбуђена.

Никад нисам видела овај снимак. Срање, како сам кидала.

Да, супер си. То је Беки која нам је потребна за ово путовање.

Свеца му, погледај своје озарено лице.

Ко је ово на фотографији са тобом? -Не знам, то је одавно било.

Ко је то? -Нико, само ми дај мој... -Хантер има дечка.

Није то ништа, само неки тип.

Тај "неки тип" је сигурно знао како да заголица твој звиждук.

ТАТА

Шта има, народе?

Опасност Д, вратила сам се у САД! Супер опака гузица.

У реду, у моју одбрану,

можда се понашам као тотални кретен пред камером, али вреди тога.

Плаћају ме за то срање. Довољно је да путујем, а ти ме познајеш,

морам да радим опасна срања да ми крв пумпа.

Па, можда бих желела да пробам и овај посао.

Само кажем, ако ћеш бити јутјубер,

зашто не будеш своја? Ти си супер. Природни мамац за кликове. -Не.

Оно што ми радимо овде је мамац за кликове.

Извините?

Имате ли где да напуним телефон?

Струја није бесплатна, госпођице. -А знате ли где је ТВ торањ Б67?

Не можемо да га нађемо на мапи. -Не треба вам мапа.

Видите оно светло тамо горе?

То је ваш торањ. -То је ненормално високо.

Која је фора са светлом, мислила сам да си рекла да је ван функције?

Да би авиони могли да га виде.

Знаш ли да је ово некада била највиша грађевина у САД?

А сада је само стара реликвија.

Срушиће га ове зиме.

Беки? Беки.

Шта је? -Дај ми свој пуњач за телефон.

Шта то радиш?

Веома кул животна мудрост.

Сада ћу само да поравнам зупце с елементима у лампи.

И...

Није лоше за глупу јутјуберку?

Душо.

Да ли си добро спавала?

Волим те.

Нећеш то узвратити?

Говорим то.

Један, четири, три.

Волим те.

Хајде, Бек, сунце је изашло.

Шта има, "Ел Капитан"?

Не знам, али нешто се дешава, Спортс Иллустрејтид.

Сисе за кликове.

Да ли преносиш уживо? -Не, девојко. Снимаћемо сада, објавићемо касније.

Добро, не желим да учествујем у томе.

Ћао, момци! Опасност Д овде.

И имам неког веома посебног за вас да упознате.

Реци здраво, Беки Си. -Здраво.

И данас имамо нешто потпуно лудо за вас.

ТВ торањ Б67. Овај лош дечко је висок преко 600 м,

а ваше ортакиње ће се попети на страва врх.

Али не брини, Беки Си, јер си сигурна... -Пази!

Срање!

Остало је још осам живота.

ЗАБРАЊЕН ПРОЛАЗ ОПАСНОСТ ОД СМРТИ

Срање.

Изгледа да ћемо пешице одавде. -Колико далеко? -Не знам.

Километар и по, можда два.

Проклетство, вруће је. -Охладићеш се када будемо емитовали.

Мислиш да имамо довољно воде? -Вода, у реду. Појасеви, у реду.

Фантастичан 4К дрон, у реду. Селфи штап, само основне ствари.

Храна?

Не, вратићу се на време пре ручка. -Исусе.

Срање, велики су.

Још је живо. Скидај се с њега!

Само идите. -Идите.

Јадно створење.

Кретени.

Опстанак најспособнијих, зар не?

Урадила би исто да умиреш од глади овде.

Осећам се мрзовољно. -Хантер. -Шта је?

То је смешно.

Срање, 300 лајкова.

350. -Питам се колико твојих пратиоца су серијске убице?

Срање.

Изгледа много већи изблиза, зар не?

Ово је страва.

Ово је ужасно.

Народе, Опасност Д овде,

ми смо у подножју четврте највише грађевине у САД

од које може стомак да вам се окрене.

Почећемо наше напорно путовање

пењањем 550 м по мердевинама унутар челичног кавеза.

А онда, после кавеза имамо вртоглави стуб од 60 м

по спољним мердевинама.

Ваше девојке ће бити изложене свакаквом времену.

А онда, иза тога, имамо амбис, платформу,

врх света. -Хантер.

Жао ми је, не могу то да урадим. -Душо, наравно да можеш.

Не, стварно не могу.

Скаменила сам се, и дрхтим.

Овде сам.

Удахни.

Након што је Ден умро, плашила сам се своје сенке.

Али извукла сам се. Победила сам страх, преузела сам контролу.

Не дозволи да те страх обузме.

Нападни га фронтално и разбиј га.

Ако можеш да га победиш, можеш да победиш било шта.

И ја сам ту поред тебе све време.

Много си јача него што мислиш да јеси.

Зато зачепи и урадимо ово.

Боже, Хантер. Такво срање треба да објављујеш на Инстаграму.

Хајде.

Проклетство, ово је тако кул.

Свеца му.

Види ово. -Проклетство, Хантер, каква ти си кретенка.

У шта нас то увлачиш? -Не брини.

Имамо 15 м ужета између нас.

Повезане смо и све је у реду.

У реду. Једну по једну ногу и реци ми ако мораш да се одмориш.

У реду.

Видиш? Лако је.

Наравно.

Одлично ти иде. Хајде!

Добро си?

Не.

Одлично ти иде, хајде.

Хантер?

Хантер? -Да? -Можемо ли се одморити на тренутак? Треба ми пиће.

Наравно.

Обриси значе да смо на пола пута.

Савршено место.

Хоћеш да урадиш нешто лудо?

Шта? -На пола пута смо, то значи да смо се попеле на око 300 м.

Попеле смо се на висину Ајфелове куле.

Молим те, не говори таква срања, Хантер.

Ено мотела и ресторана.

Изгледа као мали град играчака.

Хајде само да завршимо са овим. -Да.

Хајде, сустижи.

Тако је, Беки, свака част.

Хајде.

У реду. Ово је крај унутрашњих мердевина.

Један по један корак, у реду? Можеш ти ово.

Следећих 60 м су споља.

Нећу да лажем да ће постати мало лудо

кад изађемо из кавеза на отворено, али не паничи.

Хантер?

Хантер? -Беки, мораш доћи горе, невероватно је.

У реду.

Хантер? -Овде напољу је још само 60 м. То је све.

Не могу. -Да, можеш.

Само погледај горе, само горе.

Сјајно ти иде. Можеш ти ово.

У реду.

У реду.

Сјајно ти иде.

Добро си?

Запамти, само гледај горе.

Шта дођавола радимо? -Престани да превише размишљаш. -Како?

Не знам, концентриши се на нешто друго, на пример, певај дечју песму или слично.

Добро.

Ринге ринге раја Дош'о чика Паја

И донео јаја Једно јаје мућ, а ми деца чуч

Не бих ту изабрала.

У реду, Бекс, ово ће изгледати мало горе него што јесте.

Шта који курац, Хантер? Хајде да се вратимо доле.

Беки, ако те пустим да се вратиш, страх побеђује.

А ја нећу дозволити да се то деси.

У реду је, Бекс.

У реду је. Држим целу твоју тежину.

Хвала.

У реду.

У реду.

У реду, само лагано до врха. Можеш ти ово.

Стварно те мрзим, Хантер.

Да ли су ове мердевине мало лабаве?

Престани, кретенко. Хантер! -Извињавам се.

Шта је то било?

Хајде, скоро смо стигле.

Хајде. -У реду.

Беки, нећеш веровати. Мораш се попети овде.

Долазим. У реду.

У реду.

Хантер.

Веруј ми.

Добро.

Беки.

Овде сам. Боже.

Боже. -Успеле смо, Бекс.

Знала сам да можеш.

Идемо!

На врху проклетог света.

Хоћеш да пробаш?

Срање, Хантер, стани. -Само се фокусирај да усликаш добре фотке.

Нисам узалуд обукла овај глупи грудњак. -Не.

Не, Хантер.

Не жури. -Боже.

Како је то изгледало? -Лудо. Ненормално.

Хајде да вратимо овог лошег дечка. Свеца му, невероватно, цицо.

Сада оно ултимативно, Бекс. На тебе је ред.

Шта? Не. -Да ли желиш да се отресеш страха или не?

Не, не, Хантер.

Стара Беки би то урадила.

Само кажем. -Цицо.

Ево, ја ћу те држати за руку.

У реду. -Да. -У реду.

Срање. -Хајде.

Можеш ти ово.

Држим те. -У реду.

Можеш да ми верујеш.

У реду. -Држим те, Бекс. -Боже.

Пажљиво преко платформе.

Полако. У реду. Држим те.

Добро.

Отвори очи.

Погледај горе.

Само још једна.

Боже, успела сам. -Успела си, идиоте.

Да. -Види, види какве су ове невероватне. -Боже.

Следећи пут ако се нечега плашиш, желим да погледаш ове,

и знај да немаш чега да се плашиш.

Хвала ти. -Да.

Знаш да сам поносна на тебе.

И Ден би такође био.

Да.

Добро, време је.

Ти и ја, ми смо једно, Ден.

И кад год сам имала потребу да се насмејем,

испричао би ми један од својих усраних вицева.

И кад год ми је требало раме за плакање, то је било твоје.

А сада те нема и...

Више се не осећам целом.

Недостајеш ми много и...

Волим те.

Збогом, Ден.

Извини.

Нисам очекивала да ће ме тако погодити.

Било је тако далеко толико дуго.

Није ми се чинило стварним до сада.

Хајде. Хајде да се вратимо на земљу. Важи?

Не знам за тебе, али ја стварно морам да пишким.

Пишкило ми се откако смо прошле Ајфелов торањ.

Добро си? -Добро. Време је да идемо кући.

Време је да идемо кући. -Појасеви? -Појасеви.

Замисли ледена пива која нас чекају. -Престани.

Држим те. У реду, полако.

Добро, само ћу седети овде. У реду.

Добро.

Хантер!

Не!

Боже! Свеца му!

Држим те!

Хантер!

Боже! Молим те не пуштај ме.

Не пуштај.

Бекс?

Држим те, Бекс.

Имам те.

Замало да умрем.

Боже.

Да ли се то заиста догодило? Боже. -Исусе Христе.

Волела бих да смо то снимиле.

Овде си. -Хајде да се вратимо на земљу пре него што се упишким. -Да.

Добро, пробајмо опет.

У реду.

О, не. Мердевине, нема их.

Хантер, како ћемо сићи? -Срање.

Молим те реци ми да постоји начин да сиђемо.

Не постоји ништа на стубу на чему бих могла да се ослоним.

О, не.

Мора да постоји нешто.

Не. Срање, немам сигнал.

Ни ја немам.

Сигурно има нешто, само је несталан.

Не, превисоко смо, овде горе нема сигнала. -Биће све у реду.

Дизање панике неће помоћи ништа, зато само удахни.

Заглављене смо на платформи величине пице Богу иза ногу, Хантер.

Беки, дизање панике неће ништа помоћи.

Неће помоћи, у реду? У реду је.

Сигурно можемо... -Чекај, Хантер, погледај ово. -Боже.

Двоглед, невероватно. -У реду.

Имамо сигнални пиштољ. -Добро.

Добро. -Ово је супер. -Сјајно.

Срање. Ранац нам је доле.

Човече, вода нам је унутра.

Срање, умрећемо од жеђи. -Не, не.

Немамо воду, тако умиреш кад си насукан.

Бука коју је ова ствар направила када се срушила,

нема шансе да то нико није чуо.

Сигурно има више позива хитној служби сада.

Стварно то мислиш? -Да.

Помоћ долази. Морамо само да сачекамо. -Добро.

Јеботе. -Шта је? -Беки, твоја нога. Боже.

Шта који ђаво? Ово нисам ни приметила.

Дај ми ногу, да ти је подвежем.

Стварно боли. -Да ли си добро? Знам, жао ми је.

Можеш ли ме прво упозорити? -У реду.

Број до три или тако нешто. -У реду, један, два, извини.

Стварно ми је жао. -Знам.

Човече. -Да ли си добро? -Да, мислим да сам добро.

Стварно морам да пишким.

Пишки. -Не. -Пишки. -Не, у реду је, могу да издржим.

Само док се опустим.

Можеш ли даље? Као да прска.

Опрезно преко ивице. -Трудим се. Престани да ме гледаш.

Боже, какво олакшање.

Захвална сам што ниси морала да сереш.

Требало би да нађемо начин да се удобно сместимо

јер мислим да ћемо бити овде неко време.

У реду?

У реду.

Да ли стварно мислиш да ће неко доћи?

Милион посто.

Ћао, Опасност Д, шта се дешава, народе?

Рећи ћу ти шта се дешава, Беки Си.

Заглављене смо на врху торња од 600 м

без икаквог излаза.

А ја сам направила неке од најбољих снимака у свом животу

и не могу да их отпремим. -То те брине у овој ситуацији?

То је прилично иронично.

Не брини, и даље ћеш бити позната и ако паднеш.

Као девојка која је умрла правећи селфи. То је иронично.

Волела бих да ме памте по животу, а не смрти.

Хвала пуно. #животизнадсмрти. #Бекијекретен

Хаштаг, Хантер каже да ради ово на Јутјубу због новца,

али мислим она само жуди за лајковима.

Није тако. -Добро, како је онда?

Хајде, покажи нам ко си, покажи нам Шајло Хантер.

Реци нам зашто водиш влог.

Под један, ти си сероња.

Да. Под два...

Ово ће звучати глупо

али ово радим због Дена.

Оно што се догодило, само ме је навело да схватим да је живот пролазан.

И желим да ширим ту поруку да је живот кратак, прекратак,

тако да мораш да искористиш сваки тренутак,

мораш да урадиш нешто због чега се осећаш живим.

То је било невероватно.

Рекла сам ти да треба да будеш оно што јеси.

То је било стварно сјајно.

Да ли да убијем Опасност Д? -Помоћи ћу ти да сахраниш тело.

Срање. Доле је стари кампер. -Могу ли да видим?

Одмах поред капије, мало преко.

Да, изгледа напуштено.

Прошло је пет сати, да је неко позвао хитну службу, већ би били овде.

Боже. Свеца му.

Беки, овде горе нема мреже,

али дефинитивно смо имале тамо доле, сећаш се?

Сећаш се? Добила сам онолике лајкове. -Срање.

Добро. Не знамо у ком тренутку смо изгубили мрежу,

можда је то било само овде горе услед неких сметњи због антене.

Мислим да си на добром путу, Хантер.

Имамо 15 м ужета.

Можемо покушати да ухватимо мрежу. -Да.

Само ми треба нешто чиме бих ово осигурала.

Моја гумица за косу. -Да, савршено. -Добро.

У реду. Можеш ли послати поруку хитној служби?

Не бих рекла, али имам преко 60.000 пратиоца. -У реду.

Помозите нам, заглављене смо на торњу Б67, позовите хитну службу.

Спремно је за објављивање. Требало би да чујемо кад се пошаље.

Хајде, хајде.

Добро.

Да видим да ли могу да га спустим ниже.

Само буди опрезна. -Могу ја то. -У реду.

Хајде.

То је крај. -Нисам ништа чула. -Ни ја.

Мислим да није објављено.

Можда могу ниже.

Како то мислиш? -Знам. Имам идеју.

Пажљиво, Хантер. -Делује чврсто.

Да ли си добро? -Да, добро сам.

Добро. -Боже. -Срање.

Какво срање. Боже, Хантер. Да ли си добро? -Да.

Боже. -Да.

Пажљиво. Срање!

Не чујем ништа, ништа. -Добро. Мораш да се вратиш.

Срање.

Ухватила сам се.

Да ли је објављено?

Не.

Шта ћемо сад? -Не знам.

Само мало. Знамо да постоји сигнал доле код основе, сигурно. -Да.

Шта ако само испустимо телефон...

Али шта ако се мој телефон разбије у милион делова?

Неће се разбити ако га некако ојачамо, као код изазова да се јаје не разбије.

Да, добро, срање. Само треба у нешто да га ставимо.

Да. Ово...

То је спојено. Моја патика је превише незграпна.

Твоја патика? -Да, савршено.

Добро, скинула сам је.

Треба нам подлога. Можемо ли да искористимо твоју чарапу?

Да. Добро.

У реду.

Треба нам још нешто позамашније.

Хантер, твој пуш-ап грудњак. -То је позамашније.

Да. - Ионако покушавам да скинем ову ствар.

Хвала, ВС.

У реду. Надам се да је довољно јак.

Убаци га.

Добро.

Шта буде, буде.

Да ли је упалило? -Не знам, не могу да закључим.

Видиш ли нешто? -Не, ништа.

Не брини.

Долазе.

Срање, ту је један тип. -Шта? -Боже, да!

И пас такође.

Помози нам! -Овде горе!

Послао сам ти чек, човече, не зезај. Треба ми то...

Овде горе, момак.

Паркер, хајде, дечко. -Не, не!

Срање.

Идемо.

Проклетство. Одлазе.

Паркер?

Видео је патику. -Овде горе!

Погледај горе!

Не, не окрени се. -Окрени се, куда ћеш? -Срање.

Срање, срање. -Упомоћ!

Чекај, не испаљуј сигналну ракету. Он не гледа.

Ово је можда наша једина шанса. -Не, престао је да гледа.

Чекај, неко је код кампера.

Поставља роштиљ или тако нешто.

Испалићемо сигналну ракету када сунце зађе, за отприлике сат времена.

Имамо само једну прилику за ово.

Проклетство. -Шта је?

Праве ребарца. -О, не. -И имају стварно хладно пиво.

Престани.

Ови момци су дефинитивно пар.

Секс викенд ван града. Љубоморна сам.

Завршавају. Сад или никад, испали ракету.

Да ли је довољно мрачно?

Добро.

Срање. -Срање. Шта дођавола? -Зашто не пуца?

Опалила сам, репетирала га, али можда има осигурач...

Срање, улазе унутра. Мораш да испалиш ракету сместа.

Покушавам. -Испали је. -Ево.

Ренди, дођи да видиш ово чудо. -Дај ми свој телефон.

Добро.

Кучкини синови, овамо! -Свеца му, погледај ово.

Овде горе! -Гледају у нас.

Шта? -Виде нас. -Боже!

Срање. Боже, дај да видим.

Боже. Долазе.

Свеца му, нашли су ауто. Нашли су наш ауто.

Имају пајсер. Вероватно да могу да отворе капију.

Добро. -Добро. Чекај, шта који ђаво?

Шта се дешава? -Стали су.

Шта? -Престаните да ћаскате, отворите јебену капију! Не.

Не, шта који ђаво? Краду ми ауто.

Шта? -Не, кучкини синови! -Не! -Сероњо, шта који ђаво?

Не. -Морам да видим ово.

Боже. -Не! -Сероње!

У реду, ново правило.

Ако неко падне са торња, носи мобилни телефон са собом.

И зове помоћ док пада.

И можда објави тај снимак.

Шалим се.

Моја нога, сада бих могла да гутам аспирине као бомбоне.

Да, почиње мало да смрдуцка.

Добро би ти дошло да се мало опереш.

Извињавам се.

Држаћемо то замотано.

Шта није у реду?

Ден никада није могао да изговори речи "Волим те."

143.

143.

Беки, ја... -Колико дуго?

Четири месеца.

Била је то огромна грешка.

Жао ми је, тако ми је жао.

Зато што си спавала с мојим мужем или што сам ја сазнала за то?

Зато што сам се заљубила у истог типа.

Ко је направио први корак?

Обоје смо били пијани као плот. -Ко?

Он је.

Али то је била огромна, огромна грешка, Бекс.

Не.

Грешка је пољубац или веза за једну ноћ.

Рекла си да га волела, па...

То је измакло контроли.

Толико сам се трудила да се не заљубим у њега, али сам се заљубила.

Слушао ме је, био је...

Био је другачији од свих других кретена с којима сам излазила.

Никада се раније нисам тако осећала.

А онда си ме ти замолила да ти будем деверуша

и све то ме је погодило као тона цигала колико је то све било збркано.

Волела сам га, али...

Али тебе волим више па сам ставила тачку на то.

Било је тако тешко гледати вас заједно.

А након што је Ден умро, ја...

Једноставно нисам имала снаге да будем ту да ти се нађем.

Да будем довољно јака за тебе, па...

Па сам побегла.

А сад ме мрзиш и не кривим те.

И сада смо заглављене на овом глупом јебеном торњу

Богу иза ногу, и ја сам за све крива.

Тако ми је жао.

Шта је то?

Наместила сам га када смо јуче испустиле телефон.

Прошло је 24 сата.

Мислим да је време да прихватиш да твојих 60.000 пратиоца није брига

или ти се телефон распао у милион комада доле.

Добро. Имамо још једну прилику, твој телефон.

Да, овај пут немамо шта да подметнемо. Још мање шансе.

А ако ово не успе, немамо чему да се надамо.

Докле док не умремо од жеђи?

Убија ме то што је наша вода тамо доле у оном ранцу.

Да, с дроном.

Могли смо га искористити да позовемо помоћ.

Могли смо да га пошаљемо у наш мотел с добром старомодном цедуљицом.

Можда га могу дохватити.

Како то мислиш? Рекла си да је превише глатко, без испупчења.

Да, али када сам јуче спуштала мобилни

мислим да је конопац био довољно дуг да добаци до њега.

Да ли си озбиљна? -Да.

Да, озбиљно мислим да га могу дохватити.

Хантер, ово није добра идеја.

Беки, немамо избора.

Сваким сатом смо све смо слабије.

Осим тога, можда ми се посрећи и паднем.

Хантер.

Пази се.

Жао ми је, Бекс.

Волим те.

У реду.

Хантер, јеси ли добро?

Да.

Да, све је у реду.

Добро.

Добро.

Хантер, буди опрезна.

Срање.

Не могу да га дохватим. -Врати се горе па ћемо га завезати ниже.

Хајде. Срање.

Мислим да могу да се спустим ниже. -Шта?

Шта дођавола радиш, Хантер?

Хантер?

Срање.

Мислим да могу да се заљуљам до њега. -Хантер, не. Хантер.

Врати се горе. Хантер, не!

Хантер!

Да ли си добро?

Да.

Може ли се до доле? -Не, мердевине су се скроз откачиле.

Вода.

Боже. Чекај, Хантер.

Како ћеш се вратити на конопац?

Срање.

Можеш ли доћи до њега?

Хампти Дампти је седео на зиду

Боже.

Хампти Дампти је сјајно пао

Срање.

Добро си? -Да. Имам идеју.

У реду. Покушаћу да га закачим овим.

А онда ћемо радити заједно да ме извучеш горе. Важи?

То је невероватно. То ти је добра идеја у стилу Мекгајвера.

Хајде, молим те. Молим те, хајде.

Успела си! -У реду. У реду.

Скочићу на ово. Требаће ми твоја помоћ да ме извучеш.

Мислим да сам спремна, Бекс. -У реду.

У реду.

У реду, хајде. Хајде, можеш ти то.

Срање. Хантер, јеси ли добро? Добро си?

Добро сам. Урадимо ово брзо, Беки.

Заједничким снагама ћемо да ме извучемо. -У реду. - Ја се пењем, ти вучеш.

У реду, сада.

Скоро могу да дохватим мердевине.

Још само мало, Бекс.

Добро.

Беки, пала сам на ранац. -Боже, јеси ли добро?

Повредила сам руке, баш гадно, мислим да не могу да се попнем.

Мораћеш да ме извучеш, у реду? -У реду. У реду.

Држим те.

Срање.

Не. Јеси ли добро? -Да.

Мислила сам да си умрла тамо. -Не идем ја никуд, Бекс.

То је било застрашујуће.

Требало би да је штедимо. -У праву си.

Има ли хране унутра?

Не, само твој балзам за усне с укусом вишње.

Мислим да то не може да се једе.

Пада мрак. Мислим да је сада или никад што се тиче тог дрона.

Треба да напишемо поруку.

Рачун из ресторана. Имаш ли оловку?

Ајлајнер овде.

Зар ти није драго што сам понела шминку?

Упомоћ. Заглављене смо на врху торња Б67. Позовите хитну службу.

У реду. Да, савршено.

У реду. Видиш ли оно?

То је пут где замало да будемо збрисане. Води до мотела.

Урадимо ово док још имамо светлости.

Добро.

Само држи право и прати линију пута.

Скоро смо прошле капију.

Боже, не, не. -Шта је?

Батерија, скоро је празна. -Срање.

Притисни "ухвати га". -Да ли је отишао предалеко?

Хоће ли успети? -Нема шансе.

Сигурна си? - Није чак ни код капије. -Срање, пада.

Притисни "ухвати га". -У реду.

Враћа се. -Нек лети високо.

Дај све од себе да нам га вратиш.

Хајде, подигни га, више, више.

Само га подигни. -Покушавам.

Зграбићемо га када се приближи. - У реду.

У реду, зграби га, Бекс. Ухвати га!

Лепо. Свака част.

Имамо пуњач, али немамо струју.

Можда да га само искључиш и када се одмори имаће више струје?

Неће бити довољно, Хантер.

Шта ћемо да радимо? -Нећемо паничити.

Остаћемо мирне. Сконтаћемо нешто.

Мора да постоји неко решење.

Хоћемо ли умрети? -Не, бићемо добро.

Хантер?

Где си? Хантер?

Хантер?

Хантер, где си?

Хантер?

Беки, у реду је, само си имала кошмар. Добро си и безбедна си.

На 600 м висине Богу иза ногу.

Имам идеју.

Како да напунимо дрон.

Твоја глупа животна мудрост.

Беки, ти си геније.

Мислим да је сада довољно светла. Хајде да то урадимо.

То је стандардно сијалично грло, биће вруће.

Има 10 м, али ће деловати као хиљаду.

Да ли ти је нога у реду? -Да.

Смрди, али више не боли, добро је.

У реду.

Можеш ти то.

Да. -Да.

Настави, Беки.

Можеш ти то, Беки.

Не могу. -У реду је, у реду је.

Не могу. -Можеш ти то, Беки.

Можеш ти то.

У реду је. То је као плес на шипци. У реду, "Пита од вишања".

Она је моја пита од вишања

Хладно пиће воде, тако слатко изненађење

Она је моја пита од вишања

Она је моја пита од вишања

Хладно пиће воде, тако слатко изненађење

Она је моја пита од вишања Беки је моја пита од вишања.

Тако је.

У реду. У реду. -Тако је.

Успела си, моја пито од вишања!

У реду. -Не заборави да је вруће.

У реду. У реду.

Буди пажљива.

Само се сети онога у ресторану.

Поравнаш зупце пуњача

с елементом у сијаличном грлу.

Мислим да није довољно дуго. Мислим да задњи зубац не допире.

У реду, требаће ти нешто мало и метално да преносиш струју, као...

Као шраф или нешто што можеш заглавити унутра.

Нема ништа. -Исусе.

Ради, јебено ради. -Свеца му, мој хероју.

Биће нам потребно да се напуни до краја.

Не знам, има само четири светла.

Морамо да га напунимо до краја, да пружимо себи најбољу прилику.

Хоћеш ли бити добро? -Да, могу ја ово.

Добро си?

Да. -Држи се, Бекс.

Пола се напунио.

У реду је, Беки. Можеш ти то.

Три светла.

Хајде, Беки, тако си близу.

Бежи од мене!

Успела си.

Исусе. Тако сам поносна на тебе.

Зашто ниси ухватила ранац?

Душо, јеси ли добро?

Морамо да пошаљемо то чудо када је мотел најпрометнији.

Одјава, 10 ујутру, за пар сати.

Да, био је у праву у вези Дена. Он је само покушавао да ми помогне,

а ја сам била тако грозна према њему.

Ако постоји неко коме бих могла да пошаљем поруку, то би био он.

Само да му кажем да ми је тако жао.

Волим га.

Одлазим одавде.

Остани са мном, покушај да заокупиш мисли.

Испричај ми нешто, нешто што сте ти и твој тата радили заједно.

Гледали бисмо рвање.

WWE. -Да, заборавила сам да вас то занима.

Да. Обоје то волимо, знаш.

Увек је говорио да ћу бити светски шампион због моје борбености.

Увек сам осећала велику присност са њим када смо то гледали.

Наведи неке од својих омиљених рвача.

Стоун Колд, Стив Остин.

Рок.

Како се звао Кактус Џек када је носио маску? -Менкајнд.

Менкајнд.

Мислила сам да си рекла да не гледаш то. -Не гледам.

Настави, мораш да останеш будна.

Батиста.

Време је за одјаву.

Ево.

Само држи то срање право, прати линију пута.

Хајде, кучкин сине...

Прешли смо тачку без повратка. Како је батерија? Да ли да га вратим?

Не, настави.

Хајде, само прати пут.

Срање.

Упалиће.

Боже.

Не. Јебеш ти твој камион, узми дрон! Узми га!

Не, не, врати се.

Не, не. Не, врати се.

Врати се.

Не.

Јеботе, не!

Да ли је ово олуја?

Некако је лепа одавде.

Не могу да преживим још једну ноћ. -Беки, не причај тако.

Само желим да спавам. -Не можеш да спаваш.

Лешинари могу да ти намиришу ногу.

Чекају да одустанеш да би могли да нападну.

Опстанак најспособнијих.

Треба ти енергија, требало би да поједемо нешто. -Шта?

Налазимо се на 600 м усред пустиње.

Овде горе нема хране. -Увек има нешто.

Нема наде.

Хајде да пошаљемо још једну поруку. Овај пут можемо боље обложити мобилни.

Чиме? -Дај ми своју патику.

Не могу. -Зашто? -Није овде горе, је ли?

Шта?

Тамо доле је.

На твојој је нози.

Да.

Али ја сам... тамо доле. Сећаш се?

Пала сам.

Не можеш узети патику јер ја нисам ухватила ранац.

Искрварила сам.

Ниси ваљда стварно помислила да би ме твоје мршаво дупе могло извући, је ли?

Извукла си ранац горе.

Претпостављам да си се превише плашила да схватиш да си овде горе

сасвим сама.

Здраво тата, желела сам да знаш да ја...

Поново сам нашла своју борбу.

Молим вас оставите своју поруку.

Желим да живим, желим да идем кући.

Али нећу успети.

Био си у праву за све и ја...

Жао ми је, тата.

Беки, позови ме кад будеш спремна, ту сам за тебе, тата.

Док видиш ово

мене више неће бити.

Волим те.

Треба ти енергија, треба нешто да поједеш.

Опстанак најспособнијих.

Овај пут могу боље да обложим мобилни.

Дај ми своју патику.

Хантер.

Боже, волим те.

Упомоћ, заглављена сам на торњу Б67. Волим те тата. Беки.

Жао ми је.

Тако ми је жао, али заиста морам да се побринем да ово успе.

Боже, жао ми је.

Беки?

Не, не.

Тата? Тата.

Исусе, мислио сам да си то ти.

Тата, волим те. И тако ми је жао.

У реду је, само желим да будеш добро.

Добро сам, знаш. Бићу добро, стварно.

Идемо кући.

Живот је пролазан.

Живот је кратак, прекратак.

Зато мораш да искористиш сваки тренутак.

Мораш да урадиш нешто због чега се осећаш живим,

и то срање, то би ширило ту поруку

свуда.

Превео: Бамбула