Original subtitles

www.titlovi.com

Moj je otac hteo muško.

Jer žensko je sramota i gora od smrti.

Moja je majka imala petnaest godina.

Naterao je da se porodi sa nožem pod grlom.

Vrisak dug, beskonačan.

A potom... tišina.

Rodila sam se ja, prljava i crvena kao tek napravljena marmelada.

Rodila sam se ja, devojčica, a ti moju majku nisi ubio.

Pomiri se se s tim, to sam ja. Andjela.

Andjela, čekaj me!

- Zaostao sam. - Tomazo, ne važi se!

Trčiš brzo!

Andjela, kreni!

Idemo, hajde! Šta još čekamo?

Rozario! Zategni bolje to uže.

Zategni.

- Uzmimo onaj iz magacina. - Ali taj je za Palermo.

Uzmimo ga i dosta.

Gospodin baron čeka taj kamen? I mi ćemo da mu ga odnesemo.

Za mnom!

- Uvek si poslednji! - Šta hoćeš?

Andjela, ti pušiš?!

OBRADA I PREVOD Studio DONATO

Gde si bila?

Čula si me? Gde si bila ovog puta, ej?

- Brala sam buraniju! - Sad, po mraku?!

- Boli me! - Je l' dobra bila cigareta?

Da si se rodila muško mogla bi i da pušiš,

ali te majka rodila žensko. Da li sam u pravu?!

Da li sam u pravu ili nisam?!

Hajde! To moraš da shvatiš!

- Razumeš? Razumeš? - Oče!

- Hajde, klekni! - Oče!

Znači moram da ti kažem, a? Ne razumeš? Ne, ne!

- Vaša znanosti, blagosloveni. - Evo ga.

- Veliku si štetu napravio. - Znam.

- Kunem se da više neće da se desi. - Briga mene šta se kuneš.

Briga me samo za moje pare

i sada moraš to da vratiš. - Ali ja ništa nemam.

Jedino današnju nadnicu. - I misliš da je to dovoljno?

Večeras, kad se vratiš kući, odi u dužu šetnju

a ženi tvojoj reci da vrata ostavi otvorena.

Ja ću da nadjem način da naplatim dug.

- Šta je bilo? - Moj muž misli da može da je popravi,

svojim rukama.

- Joj! Ne sme da zna da sam ovde bila. - Pst!

Ima u njoj nešto. Osećam kako se kreće pod kožom.

- Sigurni ste? - Pomera se kao mravi.

- Hoću i ja da pipnem. - Mirna, ćuti!

Oče naš, dušu grešnika spasi,

šiju zavrni nevernicima

i izbavi od straha ovo tvoje siroto stvorenje što boljku ima.

Oče naš, dušu grešnika spasi,

šiju zavrni nevernicima

i izbavi od straha ovo tvoje siroto stvorenje što boljku ima.

Jezik osuši, zube smrvi, meso rasturi, svaki deo i žilu.

Oči spali, otrov u kosti. Na grob trnje stavi.

Ovom operi vodom kao što čista je Marija.

Telo očisti i dušu moju.

Ruku operi kao kod Pilata, i narodu judejskom je predaj.

Polako, jer boli!

Videćeš kako će da se izvuče, Nikolino je k'o jegulja.

Šta sam ti rekla?

Šta osećaš?

- Ništa, šta treba da osetim? - Crve.

Matora mi je rekla da sam ih puna.

Crvi? A gde su ti? Tu, tu, tu!

- Au! - Šta si uradila? - Ništa.

- Daj, pokaži. - Pusti me!

- Šta radiš? - Uzeo sam nagradu koju sam dobio.

Buranija i djira se seku do korena

jer se unutra oseća zemlja. Mi to jedemo svako veče.

Svako veče? Nadzornik jede travu svako veče?

Nadzornik, kad zatekne barenu travu je srećan.

Uz nju popije vina, legne u krevet i nas ostavi na miru.

- Vidiš? - Sa mnom je sve lako.

Sara, dodji brzo! Pjemontežani ti odvode oca!

Oče! Oče!

Nazad!

- Sara! - Stoj!

- Oče! - Sara!

Sara! Ovde sam, Sara!

Sara, ovde sam! Sara!

- Stoj! - Sara!

Pustite me!

Hoćeš da ostariš sedeći tamo, Andjela?

Misli ti na sebe, Nikolino.

Sara se vraća.

- Koliko nam kamena ostaje? - Malo. Nekoliko meseci rada, ne više.

- A u Skalo Kavalu? - Ništa.

I tamo se vadi samo prašina.

- Šta kažete? - Kažem da baron još čeka odgovor.

Ovo su činjenice.

Činjenice idemo da tražimo.

Sara!

Andjela.

- Kao da smo juče bile klinke. - Radujem se što si se vratila.

- Kako si? - Ja sam dobro.

- Koliko ostaješ na ostrvu? - Zavisi od gospodina barona.

A koliko ostaje gospodin baron?

Ličiš na Madonucu u procesiji!

Kako je lepo kad čovek vidi ovu kuću otvorenu.

Pamtim je mnog veću.

Prolazila sam kraj nje svakog dana od kad si otišla.

Lepo, jelda?

Stajalo bi ti lepo.

Ali ovo je gospodski.

A ostali?

Ventura radi u kamenolomu, Nikolino u luci, kad nadje.

- A Tomazo? - On se bogati.

- Bogati? A kako? - Brodovima. Imaju ih tri.

Sara! Dodji, čeka te baronesa. - Stižem.

- Šta hoće od tebe? - Da je očešljam.

Kaže da kako ja to radim ne radi niko.

- Zašto, dobra si? - Tako kaže baronesa.

- A posle? - Kad posle? Uskoro će večera.

Onda sutra. Vodiću te da vidiš ostrvo.

Možda će i ono da ti izgleda manje!

- Šta, nećeš? - Vidimo se sutra.

Šta ću ja kad ti odeš?

A zašto bih otišla, baronesa?

Jer će uskoro da te obećaju

i onda ćeš da se udaš.

Zar neću moći i tada da vas češljam?

A ako bude ljubomoran i drži te pod ključem?

To znači da ću da nadjem muža koji nije ljubomoran.

Nemoguće!

Mnogo si lepa.

Ovo ostrvo nije malo, moje je!

Zašto me ne češljaš umesto da se smeješ?

- Dobra ti je. - Kao baronesa? - Bolja.

- U gradu sve nose tako. - Kakav je grad?

Veliki. Ima mnogo ljudi.

Toliko da to ne možeš ni da zamisliš.

Sećaš li se buranije? - Da.

- Još je jedete? - A kad će moj otac da se promeni?

- A tvoj? - Nije se više vratio.

Odakle?

Iz Trentina, iz rata.

Kažu da je nestao, ali ja u to ne verujem.

- Vodi me u tunaru. - Hoćeš da se javiš Tomazu?

Tomazo!

- Šta je, nećeš da podješ? - Moram da se vratim kući.

Zašto ste u mraku?

Šta vam je uradio?

- Stvari u kamenolomu ne idu dobro. - Ne idu dobro?

Kamena je sve manje. Nije dobar.

Da li je to vaša krivica? Da li ga vi uništavate?

- Upali svetlo i ćuti. - Ja vas volim.

Rekoh ti da ćutiš.

Neću ovakav život.

- A kakav hoćeš? - Ne znam.

Ali ovakav ne, uvek isti.

A i mi smo isti.

Pogrešili ste, tamo gore nema ništa.

Dovoljno je očistiti gornji sloj. Pravo je tu bogatstvo.

Ma šta pričate. Ako nadjete neko drvo koje tu može da raste, možda.

Ali kamena, nema.

Da li je trebalo da nam dodju sa kontinenta

dva bilmeza kao ova dvojica?

- Gospodin baron im veruje. - Šta ćete da radite?

- Znam ja šta. - Ja vama verujem.

I to je baronesino?

Obaćela mi je jednu istu kad se budem udavala.

Ja ću.

A kad se udaješ?

Kad me neko bude zatražio od majke.

Ja te tražim.

Smešno ti je?

A šta drugo da radim?

Ovde si! Svuda sam te tražila.

Trebala im je pomoć i pitali su moju majku.

Zašto?

Po sinoćnoj su se oluji pocepali svi bubnjevi.

Ostaješ dugo?

Dok ne završim.

- To su Tomazovi brodovi? - Svačiji su.

Ako hoćeš, možeš da ostaneš da pomogneš.

- Šta hoćeš? - Nika se zove.

- Poklanjam ti ga. - Zašto?

Jer ste isti. On je bio sam a nos je držao kao ti.

Zatim sam ga stegla i počeo je da se smeje.

Psi se ne smeju.

- Vidiš da sam ja bio u pravu? - A zašto? - Pogledaj sam.

Bili ste u pravu.

Ovo je značajan dan, Ventura.

Značajan za selo i značajan za tebe.

Zašto ne prekineš, Andjela? Gubim vazduh.

Ako prekinem ti više nećeš da me tražiš.

Uporna si.

- Lepo izgledaš tako. - To sam uradila zbog tebe.

Ne počinji opet.

Ne mogu da izdržim, mnogo te volim.

Volim i ja tebe, ali ne tako kako ti kažeš.

Samo jedan je način da se volimo.

Dodji.

I sada?

Ne budi nagla.

- Mi smo dve žene, greh je. - Šta je greh?

Nešto što ne sme da se radi.

Ave Maria, gracia plena, Dominus tekum,

benedikta tu in mulieribus et benediktus fruktus ventris tui, Iezus.

Sankta Maria, mater Dei, ora pro nobis...

...pekatoribus, nunk et in hora mortis nostrae. Amen.

Sankta Maria, mater Dei, ora pro nobis pekatoribus.

Sankta Maria, mater Dei, ora pro nobis...

Sara! Ovde sam! Sara!

Šta radiš?

Brojim dane kako te nema.

Lučija!

Andjela, sidjite! Anjeze, i ti sidji!

Dodji, pij,

danas je praznik tvoj.

- Obećao sam te Venturi. - Venturi? - E!

Do kraja godine venčanje.

Pij!

- Ne, ja neću da se udajem. - Ti ćeš da radiš šta ja kažem.

Pij!

Trebalo mi je puno da te nadjem.

Stalno sam bila ovde.

- Da li si sa ocem razgovarala? - Da.

- Samo "da" kažeš? - A šta treba da kažem?

Moj nam otac ostavlja imanje u Kala Torti.

Treba dve sobe da sredimo, ali...

- Zmija je to samo bila. - Ubio si je džabe.

Ni "hvala" ne umeš da kažeš?

Do maja ću te dve sobe da ti sredim.

- Hoćeš da odeš da pogledaš? - Znam ja Kala Tortu.

Kakve veze ima, kažem, za kuću.

Bolje da me iznenadiš.

Tako se ulazi u Gospodnju kuću, izgleda kao da te psi jure?

- Zvali ste me. - Hteo sam da ti čestitam.

- Kakvo čestitanje? - Zar se nisi obećala?

Hajde, sedi.

Vidiš, Andjela,

sad te čekaju nove obaveze i moramo sada da mislimo o njima.

- A koje su to obaveze? - Ventura je pošten.

bogobojažljiv, ali morate lepo da se ponašate,

ne smete da se ljubite. I ne smete da se poželite!

- Budite bez brige, ionako... - Posle, kad se venčate...

Ali čisti morate da dodjete do tog dana.

Ali ja Venturu neću!

- Šta to znači? - Da neću za njega, Oče Panteleo!

To je problem, Andjela!

On je dobar momak, moraš da ga voliš i moraš da ga uzmeš!

- Ne mogu, oče! - Moraš da se potrudiš!

Tako je tvoj otac odlučio i ti moraš da poslušaš.

Tako je zapisano i u zapovestima.

Zapovesti za one koji umeju da čitaju.

A šta ja radim? Zar nisam ovde da Božju reč širim?

Ja hoću sama da ih pročitam, te reči Božje.

- Naučite me da čitam! Kad budem naučila... - U tebe je djavo ušao

pa tim tonom dolaziš da govoriš u Božjoj kuči!

Ocu svom duguješ poslušnost, jesi razumela?

I moraš da se udaš za Venturu! Poslušnost i poštovanje.

A ja? Ko mene poštuje?

Mislila sam da više nećeš da dolaziš.

Ličiš na svog oca kad si namrštena.

Gde si bila?

Šta je, uvredjena si?

Reci nešto, šalila sam se.

Moj me je otac obečao.

Kome?

Venturi.

Pre ili kasnije to je moralo da se desi.

Ja tebe hoću!

Ti mesec hoćeš.

Da li je ovo mesec?

Ako ne mogu s tobom da se venčam,

ja neću da se udajem.

- Udji. - Moram sa vama da razgovaram.

Ako ne udješ, noć ćeš napolju da provedeš.

Ja za Venturu neću da se udam!

- Stvarno? - Stvarno.

Neću njega.

A koga hoćeš? Da čujemo.

Saru.

Andjela neće da se udaje.

Neće Venturu.

- Ne, ne! Upomoć! - Kreći!

- Kreći! - Upomoć, pomozite!

- Napred! Mrdaj se! - Neću, neću!

- Molim vas! - Bravo, moli Gospoda!

Majko! Majko, ubiće me!

- Majko ubiće me! - Ućuti!

Salvatore! Šta radite? - Ulazite unutra!

- Dodji, dodji! Hajde! - Neću! Upomoć!

Kreći! Hajde! Prestani, rekao sam! Hoćeš da prestaneš?

Da vidimo da li ćeš sada da shvatiš!

- Moraš da shvatiš! Dodji! - Upomoć! Upomoć!

- Hoćeš da prekineš? - Neću...

- Šala prirode! - Ne!

Ne, molim vas! molim vas, ne!

Ne, molim vas! Ne, molim vas!

Don Salvatore...

Don Salvatore!

Mislio sam sutra, posle mise,

Ventura i Andjela bi mogli malo da ostanu da razgovaraju.

- Andjeli nije dobro. - Šta joj je? - Ništa, mala temperatura.

Da li je Ventura uradio nešto pogrešno?

Recite mi, polomiću ledja tom prokletniku!

Ventura je dobar momak. Treba samo da se sačeka.

Andjela za sada bolje da ne izlazi.

- Andjela! - Sara! Ovde sam! Sara!

Andjela!

Sara, ovde sam! Sara!

Sara! Sara!

Andjela!

Šta ste mislili, da mirišem na ružu?

Drži me kao životinju.

- Diži se, hajde! - Ne mogu.

- Učini to zbog svoje majke. - A šta ona čini za mene?

- Zašto ne dodje ona? - Ako sidje, tvoj bi je otac ubio.

Pustite me!

- Ovo ne smeš da mi diraš. - Šta je to?

Bebica.

Ubili su mi je.

Ko je to uradio?

A ja sam je zadržala.

Kad se to desilo? Kad su vas odveli u manastir?

Svejedno sam je zadržala.

Ovde mora da bude.

Ne smeš da je diraš.

Idem ja da razgovaram.

Ovde više ne smeš da dolaziš.

Ako opet dodješ, odvezaću pse i pustiću da te rastrgnu.

- Hoću da znam gde je Andjela. - Otputovala je. - A gde?

Ti ovaj put i ovu kuću moraš da zaboraviš.

Andjela više neće da se vrati.

Bar mi recite gde je!

Moraš da mi kažeš da li je živa.

Ja ti Andjelu nisam tražila, ti si mi je poslala.

Pa pošto si tako moćna, samo jednu stvar tražim.

Da li sam ti nešto tražila? Ništa! Samo jednu stvar.

Ne interesuje me razlog, hoću samo da znam da li je živa.

Moraš da mi kažeš da li je živa.

Sa Nedeljom Palmi počinje proslava Svete Nedelje,

kada se sećamo poslednjih dana zemaljskog života

Gospoda našeg, Isusa Hrista,

velikih patnji,

nečasnog sudjenja, penjanja uz Golgotu, smrti,

sahranjivanja i na kraju njegovog Vaskrsnuća.

Nedelje koja nam daje, znači, nadu,

štaviše izvesnost Vaskrsenja Hristovog.

Vaskrsnuća koje Isusa stavlja u centar

njegove pobede nad grehom i nad smrću

a nama daje nadu u oslobodjenje od greha.

Mogu s tobom da razgovaram?

Ne mogu više da izdržim!

Koliko to još mora da traje?

Sve dok ne shvati da je dužna da me sluša.

Molim te, Salvatore!

Molim te Salvatore, pusti da izadje! Tako će da umre.

Niko ne voli da umre, pa ni tvoja ćerka.

Lezi u krevet.

Ja ne verujem da će da popusti.

Onda će ovo da traje zauvek.

Ne dolazi više?

Ne čujem joj više glas.

- Ti Saru moraš da zaboraviš. - Zašto me više ne traži?

- Ona nije kao ti. - Šta hoćete da kažete?

Obećana je Tomazu,

Djovanijevom sinu, onom... - Znam ko je on!

Kad se venčavaju?

Uskoro. U junu.

Šta ovo znači?

Gde je večera?

Odgovori!

Pusti je da izadje!

Ko si ti da mi govoriš šta da radim a šta da ne radim?

Ja sam joj majka.

Znam da je nisi nikada želeo.

I imaš pravo.

Ja imam Andjelu, mora da izadje odande odmah!

Slušaj...

ne koristi taj ton sa mnom inače ću i tebe dole da zatvorim

pa ćete obe da umrete.

Ti si je uvek pokrivala. Zato je postala to što je postala.

Srećniji bih bio da znam da je kurva nego da je polumuško.

Za mene ona je već mrtva.

U pravu ste, loše sam uradila.

Ali još može da se uradi... dobro.

- Neka bude muško, kao što ste vi želeli. - Ma šta pričaš?

- Paroh nam nešto duguje. - Ućuti, to je stara priča!

Pred našim je Gospodom današnja priča.

Rekao sam ti da ćutiš!

Sedite, doneću vam da jedete.

Znam šta možemo da kažemo parohu.

Tvoji mi saveti nisu potrebni.

Dobra majka.

Šta to brbljate?

Da li vam nadničar liči na nekog kome je do brbljanja?

Pa kako si uspela da pogrešiš da li je muško iči žensko, dona Lučija?

Istina je, vi razliku poznajete dobro. Vi ste ekspert.

Ali pošto deo vašeg iskustva dugujete i našoj porodici,

mogli bi da nam uzvratite uslugu.

- Vi ste ludi. - Zašto?

Zar vam nije pomagala u služenju moja sestra Anjeze?

Luda i djavolom obuzeta.

Bebica u stakenoj tegli,

liči na guštera.

A možda je to zaista i gušter.

Dakle, i Andjela je muško.

Pogrešila sam ja, pogrešili ste vi.

Prljava sam.

Prava si avet!

- Šta radite? - Izvodim te napolje.

Ne, neću da se udam za Venturu, neću da se udam nizakoga.

Nije važno, Andjela, sve je to završeno.

Tvoj je otac želeo sina i sad ćeš ti da budeš muško.

Lako je, Andjela.

Dovoljno je da se izmeni jedno slovo u arhivi na kraju imena

i da se kaže da je paroh pogrešio, a i ja isto.

Dopala si jednoj rasejanoj majci.

Dodji, idemo.

Drži se. Ja ću da te pridržavam, Andjela. Dodji.

Eto, vidiš stepenice? Eto.

Pazi, mnogo je svetlo, Andjela.

- Zatvori oči, ionako te je držim. - Mama...

Eto, napolju si. Sad ćemo da zatvorimo.

Mnogo sam razmišljao.

Ne mogu ja doveka da idem u kamenolom.

Ti ćeš da budeš muško i ideš umesto mene.

A kako ću?

- Zar ne razmišljaš kao muško? - Ja sam žensko.

To ti jedino preostaje da se spasiš.

Ili ćeš da budeš muško, ili se vraćaš tamo gde si bila.

- U selu me svi znaju. - U selu rade ono što ja kažem.

Ako sutra krenem da lajem jer sam postao pas,

sve ću da nateram da viču "vao vau".

I ja ću odmah od tebe da napravim gazdu.

Neće imati vremena ni da razmišljaju

a već će morati da ti se obraćaju sa "vaše gospodstvo, sluga vaš".

Ostavite mi neko vreme za mene.

Sara!

- Sara! - Andjela!

Znači, ozdravila si.

- Sara? - Na kontinentu je sa baronesom zbog dokumenata.

- Kad se vraća? - Ne znam, duge su to procedure.

Recite joj da je čekam za Madona dele Kave.

Omršavila je.

Ravan.

Ravan.

Ne zaustavljaj se. Glavu gore i gledaj napred.

Hajde, napred!

Šta radiš, drhtiš? Ti si muško.

Oni su kao i ti.

Dodjite! Dodjite svi!

Slušajte me dobro.

Ovo je moj sin, Andjelo.

Od danas radi sa mnom ovde.

Slušao me je godinama, Sve sam mu o kamenolomu ispričao.

Naučio je sve ono što treba da zna.

Radi ovde sa mnom. Sve sam mu o kamenolomu ispričao.

Ovo je moj sin.

Zato od danas, kad vam on govori, Andjelo,

kao da govorim ja.

Radite dobro! Hajde!

Andjela...

Andjela!

Ne govori ništa, molim te.

- Zašto si takva? - Da bih bila uvek sa tobom.

Ovu ću odeću da nosim celog života ako budemo zajedno.

Celog života.

Zajedno ne možemo da budemo ni jedan minut.

Mnogo se toga promenilo.

Promenilo kao što ovo udara?

Promenilo? Ne verujem da ne bije više kao moje.

Ne verujem...

Ja ću Saru da oženim.

Da li si muško?

Onda, stavi se na moje mesto, ispod Madonuce.

Snaga je potrebna. Dižimo!

Spuštajmo!

Podižimo!

- Stvarno hoćeš da se udaš za Andjela? - Da.

Pa kako?

- To kažeš da pobegneš od tutorstva, od barona? - Ne.

Ja je stvarno volim.

Ne mogu da zaboravim da Andjelo nije to što izgleda.

Ja to od tebe moram da čujem.

Ne verujem nastojniku kao i ostali u selu.

Hoću da čujem od tebe. Da li je istina?

Ne, ne, reci mi to i gledaj me u oči

da je Andjelo muškarac kao ja.

Muškarac je.

Muškarac je, Tomazo.

Pogrešili su kad se rodio.

I ti ga voliš?

Toliko da ćeš za njega da se udaš?

Psi!

I dalje ne verujem da je istina.

- Šta radiš? - Muško sam.

Muško sam.

Ja znam da nije istina.

- Vi ste Vikari Andjelo? - Da.

Imam pismo za vas.

- Ko je ovde Andjelo Vikari? - Ja.

Podjite sa mnom.

Stanite ovde ispred mene.

- Vaš je slučaj malo poseban. - Znam, ali...

Tišina! U vojsci se odgovara samo na pitanja.

- Izvinite. - Počnite da se svlačite.

- Prvo sam hteo nešto da kažem... - Loše smo krenuli, Vikari.

Ovde morate da naučite da slušate i ništa više.

- Hajde, svlačite se. - Šta treba da skinem?

Sve.

Ja sam rekao sve.

- Kakav je to zavoj? Ranjeni ste? - Ne.

To sam htela da vam kažem.

A ja sam to i znao.

Gospodin baron se pobrinuo o svemu.

Samo što sam ja hteo da vidim svojim očima.

- I sada? - Obucite se.

Za domovinu vi ste muškarac,

ali niste u stanju da joj u armiji služite.

Večeras možeš Venturu da pošalješ u kafanu.

Nikakva kafana. Ljude plaćamo ovde, na kraju dana.

- Šta kažete, don Andjelo? kakva je to sad novina?

- Ako to radite zbog Venture... - Nema veze Ventura.

Ostavi nas same, Vinčenco.

Kakva je ovo glupost?

Ako treba da uzmem vaše mesto hoću da to uradim na moj način.

Po tim pitanjima način nije ni tvoj ni moj.

- Gospodin baron odlučuje. - Tačno je,

ali plata koju nam baron daje ja hoću da ostavim celu.

A šta ćeš da zaradiš sa takvim razmišljanjem?

Što su ljudi zadovoljniji bolje rade

pa je zadovoljniji i gospodin baron.

Jedino zadovoljstvo koje mene zanima je ono moje.

Zapamti to, ako hoćeš da radiš po tvome.

Blagosloveni.

Proglašavaš me lopovom pa ne smem da dirnem plate?

Da sam mislio da si lopov već bi te dosad oterao.

Ovde stvari moraju da se promene.

Više od ovog?

Više od ovog, Ventura.

A kako ja treba da te zovem? Andjelo ili Andjela?

"Gospodine nastojniče". Ovde sam ja za sve gospodin nastojnik,

za tebe kao i za ostale.

- Žao mi je. - Ko ste mislili da ste?

Da je za ubijanje ljudi u pojam

dovoljan par pantalona

ili omotač oko gaća?

Don Salvatore, doveo sam vam mog sina.

- A šta sa njim da radim? - Kažu u selu da vam je potreban

- Ako mi treba, pošaljem da zovu. - Ja ne živim više.

Imam četri ćerke, dajte da Nikolino radi.

- Madonuca sveta, učinite čudo! - Pusti me da prodjem.

- Molim vas! - Skloni se, Filipo!

Don Salvatore, Nikolino je k'o mazga, Probajte ga bar.

Ožedneli ste, gospodine nastojniče?

Šta hoćeš?

- Gubi se! - Zašto mi sad ne kažeš da si šef?

- Gubi se! Pusti me! - Sad reci da si muško!

Pusti me! Ne! Ne!

Pusti me! Pusti me!

Pusti me!

Šta radiš?!

Baš si životinja.

Neću da te ubijem samo zato što si sin svog oca.

- Ali sutra da si otišao sa ostrva. Jesi razumeo?! - Jesam.

Gubi se.

Gubi se!

Gubi se kući.

Vidi lepi suncobrančić, mama mi ga stavila.

Sve je čipka i ukrasi sama ruka da poleti.

Al'sklopi ga jer ne pada samo sunce mene prati.

Kada vidim suncobran meni lep je celi dan.

Još.

Da li bi želela dete?

Ma šta pričaš?

Ti, reci, da li bi volela ili ne?

A ti?

Kad vidim žene sa stomakom,

liče mi na plovke onako kako hodaju,

mene uhvati neka nostalgija.

I mene.

Kakve gluposti pričaš?

Baš od mene to tražiš?

Jesi muškarac? Onda obavljaj muški posao i u krevetu, kao svi.

A i ovde, sa mojom ženom u kući.

- Jedino sam tebe to mogla da pitam. - Zato što sam najveća budala?

Jednom sam ispao glup. Misliš da to možeš svaki put?

Tomazo, ko je?

Andjelo, treba o nekom poslu da mi nešto kaže.

Dolazim odmah.

Ne znam da li ste htele da pravite budalu od mene, Gospoda ili sela,

ali da si pravo muško ubio bih te motkom

za to što si me pitala.

A da te je to pitala Sara?

Opet se radi o vama dvema.

- Da te je ona pitala? - Isto. Isto je ludilo!

To su i zaslužili.

- Šta pričate? - Dva su djavola bili.

- Ćutite! Hoćete da čuje baron? - Dva djavola! I mrtvi su.

Sada svi znaju ko su bili njih dvoje.

Ne smete ovde da budete, nije vam dobro.

Miris žena, koji je tvoj otac donosio u krevet,

od toga meni nije bilo dobro.

- Sada znaju, sada svi znaju! - Vinčenco!

- Idite kući. - Dona Lučija...

Podjite sa mnom, molim vas.

Uhvatili su nekog momka sa puškom.

- Gde? - U skladištu Monte Faro.

- Nikolino... - Ovo je držao u ruci i nije hteo ništa da kaže.

- Nisam ja. - Izadji.

Šta si radio? Zašto si imao pušku?

Hteo sam samo da je sklonim.

Moj je otac hteo zbog njega da se ubije.

- A ja sam ga zatekao sa njom. - Gde?

Blizu bunara.

Vaša je tetka imala zadignutu tuniku i veo stavljen na zemlju.

Vaš je otac bio na njoj.

- Madonina moja, sigurni ste da hoćete da znate? - Zašto su upali?

Vaš me je otac video i pogledao me užarenim očima.

Podigao se i ja sam podigao pušku kao da...

On je pomislio da sam hteo da pucam.

Tako je krenuo unazad ka bunaru...

A Anjeze?

Spustila je suknju,

prekrstila se

i skočila.

Istina, Nikolino?

Istina.

Istina je i morate da mi verujete.

Istina.

Tum-tum, tum-tum-tum.

Svidja mi se tvoje srce,

kao Madonucini bubnjevi.

Meni se večeras čini kao da ne kuca.

Otac mi je mrtav a ja bol ne osećam.

To je zato što ti je naneo bol!

Potrebno je vreme.

Koliko vremena imamo?

Jesi čula?

Idem ja.

- Ko je? - Tomazo.

Uradiću.

Ali uradiću zbog nje.

Nećeš na krevetu?

Uradimo to brzo.

Kreni!

- Plašiš se? - Ne.

- Šta si uradio? Nisam ja kriv. To je uže, starica!

Uže, je li?

Moraš da ćutiš, životinjo!

Na vašeg mi oca ličite danas.

Hoću srećnom da te vidim.

Ja već jesam srećna.

Ne mogu.

Nije istina. Znam da nije istina.

Šta misliš kad me tako gledaš?

Tesna je postala ta haljina.

A šta ću kad sam svakog dana sve deblja.

Treba da promeniš tu haljinu.

Da li ti je krivo kad me vide sa stomakom?

Malo.

- Izvinite zbog kašnjenja. - Nije ništa, nekoliko minuta.

Gospodin baron?

Gospodin baron je morao da ode u Kala Rosu.

Vratiće se kasno, ne pre večere.

- Razočarani ste? - Zbog kopača.

Ono što za njih treba da pitam je veoma važno.

Stalo vam je mnogo do njih, jelda?

- To je korisno i za vas. - Možete onda i samnom da razgovarate.

Ili mislite da kamenolomi nisu stvari za žene?

- Sedite. - Ne.

Mnogo su se stvari promenile za kopače od kad vi radite.

Priča se da ih branite kao lavica.

Efekti su poboljšani, ali potrebna je nova užad.

Brine me utovar, mnogo sitnih ovako bacamo.

To je dobar argument.

Ubedljiv argument.

Pogledajte me.

- Nećete da popijete malo? - Ne, šta je to?

Eksencija.

To u Francuskoj koriste.

To koriste

da pripitome klinke. - Ja nisam klinka.

A i da jesam ne bi mi bilo potrebno da me pripitome.

Baronesa...

- Ne spavaš? - Razmišljala sam.

- Gde si bila? - U kafani.

Baron mi je obećao užad koju sam tražila.

Platila sam svima piće.

Tvoj bi otac bio zadovoljan što kopačima plaćaš piće.

- Dodji, pomoći ću ti. - Ne, nije važno. - Ma dodji.

Pridji bliže, ne dohvatam.

Kako ti je duga!

Nema ni mesec dana kako si je skratila.

Nedostajala si mi.

Namirisala si se kao žensko za kafanu?

E? Šta pričaš?

Bila si sa nekom ženom?

Jesi ili nisi?

Dosta, Sara.

Kad se oblačiš kao muško onda lako budeš kao oni. Jelda, Andjela?

Kao da ga i ja imam.

Je li? A gde ga imaš? Ovde i ovde ga imaš?

- Daj! - Tu, tu, tu...

Sara...

- Sara, šta ti je? - Boli, boli.

Andjela! Andjela!

Gospodjo Marija!

Gospodjo Marija! Gospodjo Marija!

Nije joj dobro.

Zardjala krv.

Beba je još daleko, ništa ja ne mogu da uradim.

Andjela!

Andjela!

Tomazo, otvori!

Tomazo!

- Šta je sada, šta hoćeš? - Trebaš mi, dodji.

Moram da idem.

- Barem je beba... - Mogu da je vidim?

Mogu da je vidim?

Hoćete da je držite?

OBRADA I PREVOD Studio DONATO

Na moru svakog od nas, ribica jedna pliva i pol iz ženskog...

u muški menja iz ljubavi. Za sebe njeno uzimam ime...

MORSKA LJUBIČICA (inspirisano istinitom pričom)

Preuzeto sa www.titlovi.com