Original subtitles

CINEMA PARADISO vam prestavlja

Bonano KRALJ MAFIJE 1.deo

Uloge:

Zovem se Džozef Bonano. Više od 40 godina bio sam Kum porodice

Bonano iz Njujorka. Amerikanci bi rekli da sam šef mafije.

Ali oni nisu razumeli naš svet. Mafija nije stvar, već proces.

Ono što ju je održalo je vera u prijateljstvo, povezanost,

porodične veze, poverenje, vernost, poslušnost...

Sve te stvari bile su ono što nas je očuvalo. Ovo je moja priča.

1 940. iz Bruklina smo preselili u prekrasnu kuću

u predgrađu, gde su moj sin Salvatore i naša kći Ketrin

mogli bezbrižno da se igraju na ulici i gde je moja žena Fani

mogla da ima svoju baštu s ružama. Premda sam bio Kum jedne od pet

porodica Njujorka, moje komšije su me znale kao poslovnog

čoveka, koji je svaki dan išao u grad na posao.

Moraćeš da odvedeš decu u školu. Propustili su autobus. -A Marija?

Uzeli su joj vozačku dozvolu. Moramo da razgovaramo o

mašini za veš. Pušta vodu. imamo i miševe u podrumu.

Marija više ne želi da ide dole. A ni ja. -Nabavi mačku.

Pas će je oterati. -Nabavi dve. Dok pas uhvati jednu,

druga će uhvatiti miša.

Moj prvi komšija je posedovao prodavnicu automobila.

Šef policije živeo je na uglu. Fani i ja smo se kartali sa njima.

Njegov sin je bio s mojim sinom u izviđačima.

Titula Kuma nije značila da ne moram ništa da radim.

Uložio sam u par unosnih poslova i kao dobar biznismen, zaradio.

Jedan od boljih poslova bila je i ova krojačka radnja.

G. Bonano, možemo li da razgovaramo? -Naravno. -Moja sestra je upravo

stigla sa Sicilije. -Odakle? -Iz Palerma. -Palerma? -Da.

Lepo. -Nema posla. Ima dete. -Molim? -Bez posla je.

Samohrana majka. Ima zlatne ruke.

Moja majka nas je svemu naučila.

Puni smo, g. Bonano. -Vaša majka je bila dobra učiteljica.

Hvala. -Recite sestri neka sutra navrati. Alonso će joj naći posao.

Hvala. -Hvala vama.

Nakon prohibicije, kocka je bila najunosniji posao.

Kao Kum, nasledio sam ''prava'' na lutriju u kvartu, kao i na sve

igre na sreću koje je vodila moja porodica.

Imao sam ljude koji su vodili posao. Nije me mučila savest

zbog tog nezakonitog posla. Na najnižoj lestvici bio je

''sakupljač uloga''. Opklade su se nosile u banku.

''Banka'' je bio član porodice koji je imao ekskluzivna prava na

određenu teritoriju. Dužnost mu je bila da isplaćuje dobitke

te voditi čistu i poštenu igru. Inače, može da izgubi privilegije,

a u najgorem slučaju i svoj život.

Na kraju dana pobednički brojevi se određuju proverom

zadnja tri broja sa opklada na konjskim trkama.

Dobija broj 5-7-2!

Dobitnici se isplaćuju. Što ostane je zarada banke.

Na kraju svakog meseca sve banke skupe zaradu

i oduzmu 6 posto.

Tih 6 posto odlazi Komisiji za igre na sreću.

Komisiju čine po jedan član svake od pet porodica Njujorka.

Njen posao je vođenje kocke u ime porodice i uzimanje 6 posto.

Sal Mangaregina bio je naš predstavnik u Komisiji.

Mafijaš starog kova. Dužnost mu je bila da čuva novac,

koji se koristio u slučaju nevolje. Za isplatu advokata ili

pomoć ženama i deci naših ljudi koji završe u zatvoru.

Sal je bio poznat član porodice. -Zdravica!

Sal! Treba nam još šampanjca! -Ali, imao je i svoje slabosti.

Sali, dušo... -Da?

Mislila sam da pođem u glumačku školu.

Sve mi prijateljice kažu da imam talenta. -Zaista?

Da. Samo, tvrde da mi fali malo glumačke kulture.

Nema problema. Šta god želiš.

Sali? Jesam li ti ikada rekla koliko si seksi?

Hvala, šećeru.

Baster i Gaspar bili su moji najstariji, najverniji prijatelji

Takođe vođe svojih organizacija.

Izbrojao sam 20, Sal. Trebalo bi da bude preko 50 tisuća.

56 da budemo tačni. -Slušajte... malo sam uložio.

Recite don Pepinu da ne brine. Imaću novac za par nedelja.

Rećićete mu?

Znaš šta... Zašto mu to sam ne kažeš? Pođimo.

Žao mi je. Daj mi još malo vremena. Nadoknadiću to.

Šta misliš da mi to sada znači? Šta znači svakome od nas?

Ovo je tvoja porodica. Prevario si sopstvenu porodicu.

Ljude koji su ti dali poverenje.

Molim te, don Pepino. -Sal, odakle si?

Iz Palerma. -Palerma? Vrati se tamo.

Razumeš?

Proteran si iz našeg sveta.

U našem svetu, proterivanje znači kraj dotadašnjeg Salovog

života. Ni jedan član porodice više neće razgovarati s njim.

Njegov posao i veze... sve je svršeno. Postao je izopaćenik

iz jedinog sveta koga je poznavao.

Svakog meseca, dobavljači i proizvođači davali su određen

deo robe i mali procenat koji se davao predstavnicima

svake porodice. Taj novac se uz odobrenje Kuma koristio za

podmićivanje političara, policije i sindikata.

Neki ljudi bi to nazvali mitom. U našem svetu to se smatralo

porezom kojim je osigurano poslovanje bez problema.

I ja sam imao fabrike u kojima se proizvodila konfekcija.

Tu smo imali sopstveni sindikat autoprevoznika. Lokal 102.

Bio je odvojen od ostalih. Moj savetnik, Džon Tartamela

bio je njegov podpredsednik.

Poput svakog uspešnog biznismena, pobrinuo sam se

da svi delovi posla budu u skladu. Nije bilo štrajkova,

nemira... Poslovi su bili osigurani.

Mogu da vam pomognem? -Možete. Proverio sam vaš popis radnika,

g. Goldman. Mislim da ste kratki za tri čoveka.

Imamo dovoljno ljudi. -Nemam ceo dan. Možete to

rešiti sa mnom ili s njim. -Moram da popričam s partnerima.

Možeš i sa svojim rabinom, ako hoćeš. Nije me briga.

Vidimo se na dan isplate.

Kontaćela!

Znaš li ih? -Da, dobro ih znam.

Don Pepino, imate li vremena? -Naravno, izvinjavam se.

Ponekada se pojave problemi za čije rešenje treba čvrsta ruka.

...i s jednim od vođa grupe. Užasno su pogrešili, Pepino.

Izvinjavam se u njihovo ime. -Nije potrebno, Čarli.

Poverovaću kako nisu znali da Goldman radi za moju porodicu.

Želiš ih mrtve? Mrtvi su. -Ne. Nije stvar u tome, Čarli.

Dovoljno mi je da si ti upoznat s time. Šta ćeš preduzeti

po pitanju toga... tvoja stvar. -Obećavam da te više neće gnjaviti

Sećam se nečeg što si mi davno rekao. Nešto mudro,

to me je uverilo da će naše prijateljstvo potrajati.

Ako je mudro, onda sam to rekao. Šta sam rekao?

Da čovek ne može da posluje sa oružjem u ruci. Rekao si to

ovde za stolom. Sećaš se svirača s majmunom onde?

Goldman je uočio vrednosti prijateljstva sa mnom.

Ponudio mi je partnerstvo u svojoj firmi. Prihvatio sam.

Bio je to dobar posao za obojicu.

Ovo je izvrsno, Marija. Hvala ti.

Prijatno. -Prijatno.

Neki ljudi nikada ništa ne nauče iz svojih grešaka...

Da, pogodi ko se vratio. Naš stari prijatelj, Sal.

Ponekada je dobro imati građevince u porodici.

Sigurna si? -Nije to ništa strašno. Svako može da vozi auto.

Dobro! Izvrsno!

Džo, šta se dogodilo? -Ne pitaj, Gaspar. Pođimo.

Približavali su se izbori. Demokrate su podržale Ruzvelta

za ponovne izbore. Frank Kostelo, čovek koji me upoznao sa

Džo Kenedijem, došao je da popriča.

Kostelo je znao kulturno da razgovara sa političarima.

Zato smo ga i prozvali ministrom vlade.

Ruzveltu treba naša podrška. Slušaj, moramo mu pomoći u ovome.

On je čovek koji ne zaboravlja ko mu je pomogao.

Salvatore! Dođi, imam, iznenađenje za tebe. -Gde ga vodiš?

To je naše iznenađenje. -Nego, taj Ruzvelt je bogat?

Zar je greh biti bogat, Džo? -Ne, ako je čovek za narod.

Je li? -Naravno. On drži do svoje reči. -To je dobro.

To je vrlo važno. Ako ti tako kažeš, Frenk. Pomoći ću ti.

Salvatore! Ujak Frenk će ti kupiti sladoled.

Salvatore. -Zdravo, tata.

Zdravo. Frenk, nemoj ga razmaziti. Samo jedan sladoled.

On je dobar dečak. -Kako ti kažeš, Džo.

Mogli smo da odredimo za koga će ljudi glasati jer smo

kontrolisali sindikate. Članovi sindikata uvek će glasati

kako im šefovi sindikata kažu. Obradili smo i lokalne ljude.

Sicilijance koji nisu bili članovi sindikata i koji uvek sumnjaju

u političare. Dali su poverenje lokalnom ugledniku da ih vodi

u vežbanju ''demokratije''. -Glasajte za Ruzvelta.

Ruzvelt je ponovo izabran za predsednika SAD-a.

Izgledalo je da inspiriše ljude. Moram priznati, i mene je.

Sumnjam da je to potrebno. -Moraš da se upoznaš s njim.

Ko sam ja? Zašto bi predsednik hteo mene da upozna?

Jer si mu ti obezbedio glasove Bruklina. Šališ se?

G. predsedniče, upoznajte g. Džoa Bonana.

Dakle, vi ste taj naočit muškarac o kome su mi pričali.

Čestitam, g. predsedniče. -Mnogo vam hvala. Sedite.

Ti! Dođi da nas slikaš zajedno. Nanese li vas put u Vašington,

obavezno navratite do mene. -Bio je pravi političar...

Ipak, i dalje mi se sviđao.

Uz politiku dolaze i odgovornosti. Sukobi van naše zemlje

nezaustavljivo su prodrli i do nas.

NEMAČKA I ITALIJA OBJAVILE RAT SAD-u

Moj zamenik, Frenk Garofalo, bio je prijatelj i partner

sa Generoso Popeom, bogatim i dobro povezanim biznismenom

iz italijanske zajednice, koji je takođe bio prijatelj Musolinija.

Generoso Pope se pridružio s entuzijazmom, don Pepino.

Priložio je znatna sredstva za ratne potrebe. Ali taj Treska

i njegove vražje male novine ne daju mu mira.

Očito je da neće stati sve dok ne uništi Popea. -Ill Martelo?

Nikada ih nisam čitao. -Komunistička gnjida.

Treskin napad na Popea je jedno, ali sada napada i mene.

Žao mi je, ali taj Treska iskušava moje strpljenje.

Savetujem ti da budeš strpljiv. Pokušaj nasamo da razgovaraš

s tim Treskom. Naći nekakvo rešenje.

Gradonačelnik LaGuardia je napolitansko kopile!

Ima dokaze o Popeovim fašističkim aktivnostima.

Znam, Karlo. -Objaviću priču. -Ali, ovaj mesec smo već

pet puta napadali Popea. -Dobro. Još ćemo malo. I one koji ga štite

Treska je lajavac, ali je pošten čovek. Antifašista poput mene.

Uz poštovanje prema Franku, ali svi znamo da je oduvek fašista.

Samo se bojim da ne prenagli.

''Ill Martello''? Odakle ti? -Moje su. Nuncia mi ih donosi.

Čitaš ih? -Da. Svake nedelje. Sviđaju mi se. Baš sam rekla

Nunciji da me čovek koji piše članke podseća na tebe.

Na mene? Zašto? -Nije ničija budala. -Treska.

Znači i ti si ih čitao?

Šta je, Džo? -Ništa.

Gangster i njegovi prijatelji.

Bio sam dovoljno strpljiv. Ovo mora da prestane večeras.

Nađi neku drugu temu za pisanje, ili ćeš pisati iz groba. Jasno?

Imaš li zakazano, Frenk? -Šta?

Da vidimo... Gangster... Ne. Nemaš zakazano.

Nosi mi se iz kancelarije. Reci svom prijatelju Popeu neka bude

muškarac i lično dođe, a ne da se poput kurve skriva iza tebe.

Upamti što sam rekao. Ovo ti je zadnje upozorenje.

Gaspari? -Ne, hvala.

Trebalo je da ostaneš kod kuće s porodicom.

Uvek ću biti uz tebe kad ti zatrebam, Peppino. Znaš to.

Živeo. -Živeli.

Garofalo je zatražio odobrenje da ubije Tresku. Razume da je

takvo nešto protivno našem kodu, ali i dalje to traži.

Šta si ti rekao? -Ništa. Da sam mu rekao da ili ne, bila bi to

moja odgovrnost. -Garofalo nije budala... -Zabrinjava me to što

želi da rešiti svoje probleme preko mene.

Naša pravila dopuštaju da reše privatne probleme kako žele.

Uz uslov da imaju opravdanje. Sve što sam saznao o Treski

uverilo me da nije neprijatelj. Srce mi kaže da bih bio ponosan

u društvu takvog čoveka. Patio je pod fašistima u Italiji.

Kao i mi. Napada ih bez straha da će bilo šta izgubiti,

premda bi mu bilo bolje da ćuti kao i većina drugih.

Ako se tako moćan čovek poput Garofala oseća ugroženim

od Treske, tada moram da verujem da u tome ipak ima nečega.

Ili mu je to samo izgovor da eliminiše problem svog

prijatelja Popea. -Budi oprezan. Ako je u pravu u vezi Treske,

a ti ga odbiješ, može to kasnije da iskoristi protiv tebe.

Šta o tome misli tvoj savetnik? -Tartemela je socijalista.

Mrzi fašiste. Sviđa mu se Treska. -Spreman je da se suprostavi

Garofalu? -Naravno. -Neka se izjasni. Glasaćemo o tome.

Baš tako ću i učiniti. Neka vođe grupa odluče kakvo će biti

stanovište porodice u vezi Treske. Garofalo će pred njima morati

da odbrani svoje stajalište. Nadajmo se da će ih Tartamela

odgovoriti od davanja dozvole za ubijanje Treske.

Ja ću biti neutralan. -Ali to što nisi dao zeleno svetlo Garofalu,

odaće tvoje pravo stajalište. Neka bude. Neka tvoja porodica

spasi Treskin život. -Da. Ne želim da ga imam na savesti.

Nastavi li Treska da napada Popea, uništiće i mene. To je obećao.

Kada me uništi, pitanje je vremena kada će se okomiti na sam vrh

porodice. O tome se radi. -Šta hoćeš da nam kažeš, Frenk?

Da ne želi da čuje glas razuma? Da ga je nemoguće drugačije

naterati na saradnju? -Nikoga on ne sluša. Gad komunistički.

Samo malo, Frenk. Od kada se mi bavimo ljudima van našeg sveta?

Zar ubijamo policajca, političara ili novinara zato što nam se

ne sviđa šta govori? To je naša tradicija?

Ovo je drugačije, Džne. Treska je van kontrole. Ako ga

ne zaustavimo... -Šta? Šta će se dogoditi? Tvoj prijatelj Pope

će biti razotkriven kao ono što i jeste. Fašista! Reci mi,

zašto bi Popeovi politički problemi bili i moji?

To nema veze s politikom. -Tražiš da porodica odobri ponašanje

dostojno obične propalice! Da Kastelamarežani budu ubice

Popea i Musolinija! Moram li da podsećam šta su fašisti uradili

našem narodu? -Ovo nema veze s politikom! -Đavola nema!

Ovo je lično. Treska me napada u javnosti i preko novina.

Upozorio sam ga, a on me je ismejao kao budalu.

Hrabar je čovek. -Imam pravo da se zaštitim. -Možda da nisi...

Kako da kažem ublaženo? Da nisi tako prisan s Popeom,

možda sve ovo večeras ne bi bilo potrebno.

Don Peppino, Pope je oduvek bio prijatelj porodice.

On nam je najvažnija veza sa Vašingtonom. Odbijem li ga,

mislite li da će političari koje imamo u šaci i dalje biti

naši prijatelji?

Ovo nema veze s mojim opredeljenjima. Ovo je posao.

To je prljavi posao.

Treska je dobar čovek. Pošten. Čitav život se bori protiv fašista

Ljudi na ulici ga vole. Zbog toga zaslužuje naše poštovanje.

Bez obzira šta misli o nama. Ne zaslužuje smrt.

Ja sam protiv ubijanja!

Koliko će proći dok Treska ne napadne tebe, Džone?

Ili tebe, Vinsente?

Tebe, Gaspare?

Koliko nas još treba da napadne?

Prepirka je trajala do drugog dana. Bila je to odluka koju su

morali sami da donesu. Tako ozbiljna odluka, koja će

uticati na sve njih, na kraju će biti njihova odluka. Ne moja.

U redu...

Kako da zabranim Frenku da učini što mora da bi se zaštitio?

Ovo je njegov problem, ne moj. -Čarli...

To je Frenkov problem. -Vinsent?

Slažem se, Džone. Njegov je problem.

Odluka je na njemu.

Frenk, učiniš li to, što ti ja nikako ne preporučujem, moraćeš

to da učiniš sam. porodica nema veze s tim. Perem ruke od toga.

Preuzimaš punu odgovornost. Budeš li razotkriven,

to je tvoj problem. Nećeš dobiti novčanu pomoć naših advokata.

Kao ni pomoć naših prijatelja u policiji. Ništa.

Razumemo li se?

Pođimo. -U redu.

Nadam se da znaš šta radiš, Frenk.

G. Treska, želite li nešto pre nego što odem? -Ne, hvala.

Šta vam je? Ne izgledate dobro. -Nije mi ništa. U depresiji sam.

Još me muči sinoćnji san. -San? -Da. Neko je umro u njemu.

Čudim se da vas brine san. Vi se ničega ne bojite.

Sve je u redu. Laku noć, Izabela. -Laku noć.

Kalabi, gde želiš da večeraš? -Može kod Luiđija?

Zadnji put je njegova majka napravila njoke da prste poližeš.

Kao Kum, mogao sam da utičem na ovaj slučaj. Ali ni moć Kuma

nije apsolutna. Nisam mogao ništa da preduzmem.

Navodno je 6 hiljada ljudi bilo na Treskinoj sahrani.

Svi su plakali. Treskino ubistvo bilo je jedno od

najtežih trenutaka mog života kao Kuma.

To me podsetilo da se moj svet ne razlikuje mnogo od

sveta mojih predaka.

Umri Bonano!

Umri!

Sudbina je što sam rođen u tim turbulentnim vremenima.

Moj otac, Salvatore, bio je Kum moćne porodice Bonano, koja je

u to vreme ratovala protiv isto tako moćne porodice Bućelato.

Sve radi kontrole područja Sicilije, Kastelamare del Golfo.

Pepe...

Bio si dobar i hrabar momak, Fredo.

Neću zaboraviti šta si danas učinio za mene. Čekaj ovde.

Odvedi momka njegovoj majci. Idi planinskim putevima.

Pazi da te niko ne vidi. -U redu.

Šta si saznao? -Ubica je čovek s dva prsta. Rak.

Bućelatov čovek.

Da sakupim ljude? -Ne. Sam ću se pobrinuti za ovo.

Želim da me pogleda u oči pre nego...

Katarina...

Šta?

Šta će biti s nama, ako i ti završiš mrtav pored puta?

Šta mi je drugo preostalo? Ubili su mog brata, Katarina.

Salvatore.

U tvoje zdravlje. -U tvoje takođe, Feliće.

Bio si u lovu? -Svakog dana od ubistva mog brata.

Počivao u miru. Ali, vidim da ti je torba prazna. Kako to?

Čujem da su brda puna zečeva. Tako si loš lovac, don Turidru?

Istina, brda su puna zečeva. Ali oni me ne zanimaju.

Lovim mnogo veću divljač. -Veću? Kakva je to divljač? -Čovek.

Čovek s dva prsta.

Znaš, Salvatore... Ubiti čoveka nije isto što i ubiti zeca.

Lice ti oblije znoj, zadrhte ruke, a ako ga promašiš

on će se vratiti i ubiti tebe.

Uz dužno poštovanje, samo se ti drži lova na zečeve.

Ubice!

Dobro pogledaj, Feliće. I upamti.

Ruke Salvatorea Bonana se ne tresu.

Kćer pozdravlja svog oca. -Sin, Katarina. Tako samo dečak udara.

Bolje je da bude kćer. -Šta god nam Bog podari je blagoslov.

Prirodno je da muškarac želi sina. Sina koga će naučiti

svemu što zna. Koji će naslediti porodičnu lozu.

Bolje je da poželiš kćer.

Vendeta. Tradicionalni oblik pravde na Siciliji.

Svako ubistvo traži osvetu. Rat između Bonana i Bućelata

polako se pretvarao u haos.

Dobro jutro, Salvatore. -Dobro jutro. Pobrini se za konja.

Katarina, ljubavi moja...

Salvatore, pozdravi svog sina.

Pogledaj, ima plave oči.

Stefano!

Dečak ili devojčica? -Dobio sam sina! -Muško!

Sina, Salvatore?

Predivan dan, don Turidru. -Poseban dan, oče.

Ko će od tvoje porodice imati čast da bude kum detetu?

Sicilijancu je kumstvo detetu značilo ogromnu obavezu.

Poput krvne veze povezalo je porodice deteta i kuma.

Salvatore, gde ćeš? -Shvatio sam da ako hoću da budem dobar otac,

moram porodici doneti mir, ne krvoproliće. -Šta to pričaš?

preti nam opasnost, a ti bi sada filozofirao?

Stefano, Bog mi je pružio odgovor. Čekaj ovde.

Dobar dan, Feliće. -'Jutro, Salvatore. Šta želiš od mene?

Feliće, uz poštovanje, pitam te ovo pred svima.

Hoćeš li biti kum mom sinu?

Biće mi ponos i čast.

Od tog trenutka nastupio je mir.

Kršten sam imenom Džozef Bonano, ali ljudima Kastelamarea

postao sam ponat kao ''golub mira''.

Gđo. Ričards, nisam vas videla. -Uskoro ćete roditi? -Da, još...

Hvala. Je li smešan? -Tri meseca. -Vrlo smešan. -Dobro.

Nemačke sabotere progoni FBI, dok brod Normandi leži potopljen

u reci Hadson. Francuski brod bio je namenjen prevozu trupa,

dok nije izgoreo. Za to vreme, u Vašingtonu,

šef FBI-a, J. Edgar Huver pokrenuo je istragu u vezi

tog skandaloznog postupka sabotaže.

tog skandaloznog postupka sabotaže.

Nakon sabotaže broda Normandi, mornarica se tajno sastala

sa Lućianom. Obećali su mu oproštaj ako im obezbedi sigurnost

istočne obale. Vest se pročula i dokovi su postali sigurni.

Čarli Laki je čekao na svoje pomilovanje.

Dakle? -Sredio sam da vas prebace u Grinheven. Tamo će vam biti

mnogo prijatnije. -Šta sa pomilovanjem? -Nije to tako lako.

Kako to mislite? Tražili ste da obezbeđujem dokove i učinio sam to.

Tamo više nemate problema, zar ne? -Znam, g. Lućiano.

Postoje određeni problemi. -Molim? Pa vi ste vražje

ministarstvo rata! Dogovorili smo se.

U redu. Razumem. -Zaista? -Naravno. Cena je porasla.

Zar ne, g. Donovan? -Ja ne razmišljam na taj način.

Mi smo u ratu, g. Lućiano. -I ja sam, g. Donovan.

Šta mogu da učinim? -Priča se da ćemo možda napasti Siciliju.

Onda javite u Vašington da ću organizovati ljude na Siciliji.

Da vam pomognu pri invaziji. Recite im da na Siciliji imam

svoju vojsku mafije, spremnu na sve. Recite im to. U redu?

Reći ću im, g. Lućiano.

Salvatore i Ketrin su uživali u predgrađu.

Hteli smo još jedno dete, premda je sudbina bila protiv.

Ketrin, Salvatore! Idemo.

Džo, uzmi...

Džo!

Idi po gđu. Frederik. Požuri!

Dete... Naš sin...

Lekari su morali da obave prevremeni porođaj.

Spasili su sina, ali bio je previše slab.

Strašno mi je žao, g. Bonano. Vaš sin je preminuo.

Dva i po dana kasnije, preminuo je. Ipak, pre smo

uspeli da ga krstimo. Dali smo mu ime Kalogero, po Faninom ocu.

Čarli Lućiano je ponudio nešto što nije mogao da ispuni.

Nije imao veze na Siciliji. Bio je očajan i obratio se meni.

Izložio sam problem Kumovima Njujorka. Vinćencu, Manganu,

Gaetanu, Gaglianu i Džo Profaciu. -Onaj Čarli koji nas

je vređao. Nazivao staromodnim brkonjama. Sada želi da ga

izbavimo iz zatvora, tako da organizujemo naše na Siciliji.

Oprosti, Džo, ali to me zasmejava.

Vinćenco je u pravu. Laki nas je ismejavao iza leđa.

Naš tradicionalan način, njemu je smejurija.

Neka traži svog jevrejskog prijatelja Lanskog

da kontaktira Sicilijance za njega.

Jevrej!

Čarli je Sicilijanac. -Samo po poreklu. -Objasniću vam.

Nisam došao da se prepirem oko Čarlijeve prošlosti.

Svi znamo ko je on. Svi smo imali razmirica s njim.

Ali svidelo se to vama ili ne, on je ipak jedan od nas.

Ne radi se o tome. -On je Kum, Vinćenco. Član našeg Veća.

Ja branim našu tradiciju. -Odakle nagla zabrinutost za Čarlija?

Nije bitan Čarli. Brine me što fašisti i Nemci

okupiraju našu domovinu. Naši ljudi pate pod njihovom čizmom.

Amerikanci će dati živote pri oslobađanju naših gradova.

Vinćenco, ti imaš nećaka u vojsci. -Znaš za to.

A ti, Džo... I tvoji su članovi u američkoj vojsci. Kao i moji.

Ponosni su na to. Zar ne? -Tako je. -Šta ćemo da preduzmemo?

Sedimo na guzicama i odbijamo pomoći im da izbace Nemce

sa Sicilije? Radi čega? Zato što imamo problema

s Čarlijevim ponašanjem. I mi sebe nazivamo ljudima od tradicije

Znaš, Džo. Trebalo je da budeš političar. -Bolje svešte.

Ovo nema veze s politikom, niti verom. U pitanju je naš obraz.

U redu. Neka bude.

Stupio sam u vezu s mojim starim prijateljem u Palermu.

Don ćićiom. Mreža je brzo uspostavljena.

Mafija na Siciliji čekala je naša naređenja za sabotaže.

Lućianov čovek, Lanza, dobio bi uputstva od vojnih obaveštajaca

i prosledio ih nama. Vlada nikada nije saznala da smo mi bili

Čarlijeva veza sa Sicilijom.

Mafiji tajnost nije bila strana. Naše metode bile su jednostavne,

ali i efikasne. Pošta, premda spora, i dalje je postojala

između Italije i Amerike. Svakog bi utorka seli u moju kuhinju

i na starom dijalektu pisali pisma tetkama, ujacima, rođacima

u malim gradovima na Siciliji. Oni su ih davali lokalnim

šefovima mafije. Pisma su sadržavala kodirana uputstva

koje ciljeve treba sabotirati. Naši ljudi su po celoj

zapadnoj Siciliji uništavali pruge, mostove. Sve što su

američki obaveštajci tražili. Pisma su izgledala poput običnih

pisama između porodica u Americi i onih na Siciliji.

Sve to u slučaju da ih se dokopa fašistička tajna policija.

Prilikom oslobađanja Sicilije od strane saveznika,

dočekala ih je dobro organizovana mreža ljudi od tradicije,

spremnih za borbu. Bila je to stara priča. Osvajači su i pre

i pokušali da nas osvoje. Nisu uspevali. Nemci su bili samo

poslednji koji su to pokušali.

Rat je završen, ali Čarli nije dobio pomilovanje.

Sicilijancima, čovekova reč definiše njegov karakter.

Osnova naše tradicije je vera jednih u druge.

Nije prvi put da su političari zatražili našu pomoć,

a nakon toga nas izdali. Biće toga još.

A što sa tim silnim političarima koje navodno držimo u šaci?

Gde su sada kada mi trebaju? -Čarli, terete te za drogu

i prostituciju. Za javnost je to prljav posao. -Sve je to laž.

Znaš i sam. -Znam, ali kakva korist od toga?

Šta njima znači istina? Oni su političari, Čarli.

Istina njima nije bitna. Oni su robovi javnog mišljenja.

Kada bi ti pomogli, njihova bi karijera propala.

Živeo. -Živeo.

Šalju me u Napulj. Šta meni znači Napulj? Amerika je

moj jedini dom.

Hvala ti, Pepino. Na svemu što si učinio za mene.

Uvek si bio dobar prijatelj. -Nedostajaćeš mi, Čarli.

Vratiću se. -Zdravo.

Ironijom sudbine, čovek koji je hteo da bude Amerikanac

više od svih ostalih, deportovan je.

Ubrzo sam doživeo jedan od najponosnijih trenutaka u životu.

Postao sam građanin SAD-a.

U svetlu deportacije Laki Lućiana, počela je borba

za vlast unutar njegove porodice. Njujork je postao opasno mesto.

Mi iz Veća uvidjeli smo opasnost. Trebalo je da sprečimo

takvo što, ali stvari su izmakle kontroli.

Bilo je to poput vulkana koji samo što se nije aktivirao.

Previranja u Njujorku dovela su me zapadno, u Arizonu.

Zemlja je bila sveža i neiskvarena.

Suva, krševita zemlja podsetila me na moj dom na Siciliji.

Fani i ja smo kupili kuću u Tuksonu. Bio je to miran život

i ubrzo smo stekli prijatelje. Ali, mir za mene ne traje dugo.

G. Kostelo, jeste li zaista rekli kako kontrolišete većinu

sudija u Njujorku? -Ne sećam se toga, senatore.

Je li istina da vas zovu ''ministrom vlade mafije''?

Od 1950. do 1 951 ., senator Estes Kefauer održao je čuvena

saslušanja organizovanog kriminala, po pitanju igara na sreću.

Nije. -Znate li kako deluju? -Vrlo površno.

Kefauverova komisija otkrila je već znanu činjenicu da u svakom

većem gradu SAD-a postoji nezakonit lanac igara na sreću.

Za jednog od prvih svedoka pozvan je Frenk Kostelo.

Koji period to zahvata? -Sumnjam da je pre 1 5 godina postojao

naziv ''knjigovođa''. Ja sam više bio neka vrsta poverenika.

U redu, do kada ste delovali kao poverenik za opklade?

Halo? Da.

Kako to misliš, uhapšen?

Moj sin Salvatore ili Bil, kako je voleo da ga se zove,

uhapšen je sa par prijatelja prilikom krijumčarenja oružja

u Meksiko. Uz pomoć prijatelja na policiji, nisu ga optužili.

Imao je 1 7 godina.

Trebao ti je novac? Jesi li to zato učinio? -Ne.

Onda zbog prijatelja? Nagovorili su te da im pomogneš? -Ne.

Ja sam njih. Bila je to moja operacija. -Tvoja operacija?

Kako to misliš? Kakva vražja operacija?

Zašto si to učinio? -Ne znam. Morao sam nešto da učinim.

Mislio sam da ćeš biti... -Ne razumem te.

Mislio si da ću se ponositi što si krijumčario oružje s propalicama?

Ne znam. -To nije bilo pitanje. Kažem ti, nisam nimalo ponosan.

Nisam to očekivao od tebe. -Gotovo te nikada ne viđam.

Jedna od najvećih ironija mog života kao Kuma je da sam

kao dete bio uskraćen za oca, da bi kao odrastao, premda sam

hteo da budem otac svojoj deci, nisam to mogao.

Poveo sam Bila u Njujork.

Provešće leto sa ujakom Frankom Labrucom, jednim od

mojih najpoverljivijih ljudi. Vođom jedne od grupa.

Uvek sam verovao da nas tradicija uči da razlučimo dobro

od zla. Bilo je vreme da se Bil nauči našoj tradiciji.

Iz prve ruke.

Posao ide loše. Ne mogu da platim za ovu nedelju.

Možeš da uzmeš restoran, ako želiš. -Radije bih da isplatiš zajam.

Frenk, znaš da te neću prevariti.

Dobićeš novac ili možeš da preuzmeš restoran.

Razumem te, Simone. Ne brini. Znam da nas nećeš razočarati.

Sve je u redu.

Dakle, Bil. Šta misliš? -Da želi da nam proda tužnu priču.

Možda da ga malo pritisnemo? -Znaš kakvi su ti ljudi, ujače.

Žele posuditi, ali ne vole vratiti.

Otvori fioku stola. Onu s leva. Hajde.

Šta vidiš? -To je pištolj.

Napunjen je?

Jeste. -Šta još primećuješ? -Malo je zarđao, ujače Frenk.

Tako je. Znaš zašto? Jer nikada nisam morao da ga upotrebim.

Ljudi znaju da ga imam i to je dovoljno. Tako znaju da imam moć.

Simon je dobar čovek. Učiniće sve što može. Treba biti strpljiv.

Robert Vagner izabran je za gradonačelnika. Grad je bio

usred urbanizacije. Procvetalo je građevinarstvo. Ipak, bilo je

problema sa sindikatom. Štrajkovi. Prekoračenje budžeta.

Vagner je izabran da reši taj problem. Kao bivši senator

znao je kako stvari funkcionišu.

Karmine, moramo to rešiti.

Karmine DeSapio bio je član Državne demokratske komisije i

predsedavajući Tamani Hala. On je bio ''popravljač''.

Znao je kako rešiti probleme. -Ništa ne brinite.

Ponude su nameštene, tako da ćete vi dobiti ugovore.

Gradnja na 8. aveniji i Garden. Sarađujete s Fišbekom

i Murom na elektrifikaciji. -Nema problema. Rešićemo to.

Gradonačelnik više ne želi kašnjenja u gradnji

ni probleme sa sindikatom. To nam je najveća briga. Sindikat.

Već nam stvaraju probleme. -Poručite svojima u opštini

da će problemi biti rešeni. Obavićemo to kako treba.

Javite mi kada vaše ponude dođu do poverenika.

Ja ću se pobrinuti da budu prihvaćene.

Poslao sam Tartamelu do Tierneja, službenika tadašnjeg

sindikata građevinaca Njujorka. Pošao je i moj sin,

kako bi video kako se rešavaju stvari.

...vaši će ljudi imati veće privilegije.

To će vam pomoći idući mesec na ponovnim izborima.

G. Bonana, molim. Džo, ovde Karmino DeSapio.

Imamo mali problem. Situacije i nije baš blistava.

U ruke komisije za izgradnju nekako se provukla ponuda firme

van našeg uticaja. Bila je niža od naše i tako prihvatljivija.

Vlasnik je bio Dejvid Vajnstok, nepoznati tip.

Džon je otišao da ga upozna.

Džon Tartemela. -Dejvid Vajnstok. -Zdravo, Dejvide.

Kafu? -Naruči kafu. -Ja ću sok. -Dve kafe. -Ne pijem kafu.

Uzmi kafu, Dejvide. -U redu... -Želiš kolač? -Ne. -Uzmi kolač.

Nisam baš gladan. -Naravno da jesi. Uzmi kolač.

Dejvide, ti i ja imamo problem. Renoviranje Gardena.

Znaš, ponude su nameštene tako da neki naši prijatelji

dobiju posao. Svi su uključeni u ponudu. A onda si se ti pojavio,

ništa ne znajući. Sa ponudom 3 miliona nižom od naše.

Nema problema. Nisi to znao. Zato sam tu da ti objasnim.

Našao si se usred velike igre. Da si neki nepoznati...

imao bi problema. Znam ljude koji bi ti iskopali oči.

Posao je namešten.

Šta da radim onda?

Ovde je 25 hiljada dolara. Pokriće sve tvoje troškove.

Reći ćeš povereniku da povlačiš svoju ponudu. -Ali, g. Tartamela.

Molim te, zovi me Džon. -Džone, ja imam partnera.

Moram pre da razgovaram s njim.

Slušaj, Dejvide... Možeš da posluješ sa mnom ili sa njima.

Dobro. Takmičićeš se za posao renovacije Prospekt Plejsa 340?

Da, radio sam na tome. -Izračunaj troškove i dodaj 3 posto.

To je za nas. Daćeš mi ponudu i posao ti je zagarantovan.

Zaista? -Smatraj to delom razumevanja koje mi

biznismeni moramo da imamo kako bi održali mir. Jasno? -Jeste.

Nazovi kada budeš gotov.

Zaslužio sam Oskara. -Prijatan vam dan.

Nisu svi problemi rešavani tako lako.

Kefauverova komisija je nastavila s ispitivanjima.

Izgledalo je kao da svakog dana ispituju nekog poznatog.

...poznajem ih već godinama. -Biću određen.

Jedno poslepodne u avgustu 1950., došlo je do sastanka u

vašoj kući u Hasbruk Hajtsu. Prisustvovali ste vi, vaš brat,

Džo LaPlaka, Pete LaPlaka, braća Goldman i još neki.

Žalim, ali taj sastanak nije mogao da se održi.

Bilo to 1 950. ili 1 930. -Možete objasniti zašto se nije

mogao održati? -Jer bi ga se svi sećali. Čak i ja.

Želite reći da sastanka nije bilo? -Nije. -Moglo ga je biti. -Nije.

Ti ljudi su još živi? -Ljudi su zaista živi. I mi smo živi.

Danas smo svi živi, ako ste to hteli da kažete.

Uspori!

Baš je sladak. -Nije sladak. On mi je brat.

Super je. Nije poput momaka u Bruklinu koji nose kožne jakne

i žele da izgledaju opasno. On je drugačiji.

Šegrtovanje mog sina Bila nije bilo samo na poslovnom planu.

Ubrzo nakon dolaska u Njujork počeo je da izlazi sa Rozali Profaci

kolskom prijateljicom svoje sestre Ketrin

i nećakinjom mog prijatelja Džoa Profacia.

Ipak, nisam voleo što je ovde. Njujork nije bilo mesto

za odgajanje sina.

Ujak Frenk će te odvesti kući. Spakuj stvari. Ideš u Tuskon.

Ne želim da idem u Tuskon. Želim da ostanem ovde, sa porodicom.

Trebalo bi da se vratiš školovanju. Studiraš pravo. Ovo nije posao

za tebe. Moraš sam da izgradiš svoju budućnost.

Moja budućnost je ovde. Želim da ostanem s tobom i ujakom Frenkom.

Zašto? -Zato što sam ovo ja. Ponosan sam na to. Kao i ti.

Svaka budala može da donese odluku. Ali, preuzeti odgovornost

za tu odluku... Tu se čovek razlikuje od budale.

Razumeš? -Da. -Razumeo si? -Jesam.

Puno mi pomaže, Džo. Čak ga i starci vole. Priča poput njih.

Gotovo 25 godina nakon mog primanja u mafiju i Salvatore

je postao član porodice. Bio sam ponosan.

Zaslužio si.

Ponosim se tobom.

Uprkos mom otporu da bude uvučen u intrige Njujorka,

Uprkos mom otporu da bude uvučen u intrige Njujorka,

prisutnost mog sina pružila je veliku utehu.

Krv je gušća od vode.

Samo sam se nadao da nisam učinio veliku grešku.

FILM JE TEMELJEN NA STVARNIM DOGAĐ AJIMA I OSOBAMA.

NEKI ELEMENTI SU IZMIŠLJENI RADI VEĆE ZANIMLJIVOSTI.

series by MOVIE MASTER