Original subtitles

Napuštaju domovinu u potrazi za boljim danima, velikim talasima Italijanski imigranti odvezli su se u daleku Ameriku do poslednje polovine prošlog veka.

Značajan dio ovih avanturista prešao je na duboki jug Brazila gde oni, njihova deca i unuci,

izgradili prosperitetno društvo zasnovano na malom selu imovine, a kasnije i trgovine i industrije.

"KVARTET"

- Polako!

- Brže, draga. Idemo.

- Imamo venčanje da proslavimo. Ja ne znam za tebe, ali ja umirem od gladi.

- Dozvolite mi da vas podsjetim na vaše zajedničke obaveze i vašu dužnost da sve prihvatite djecu koju je Bog, u svojoj svemogućoj dobroti, odlučio da vam ustupi.

- Prstenovi...

- Prstenovi, glupane!

- Prstenovi...!

- Jeste li ljuti, oče Giobbe?

- Postanem malo tužan kada Slavim vjenčanje.

- Zašto je to?

- Iskra je u mladoženjinim očima...

- ...iskra koja neće potrajati.

- A mlada, tako vesela...

- Za nekoliko godina...

- ...postati ružan i lošeg oblika...

- ...ostario...

- ...puna tuge i kajanja...

- ...plače u ispovjedaonici.

- Ali šta se može učiniti?

- Je li tako?

- Idemo. Andiamo!

- Prihvatam te kao svog oca!

- Prihvatam te kao svoju ćerku.

- Pij, prijatelju! Vino je dobro za zdravlje.

- Tereza...

- Anđelu je potrebno mnogo vina da bi jeo više krvi i postanite jači!

- Ne pravi se tako, Angelo!

- Trebao sam se oženiti vama, gospodine.

- Ne biste požalili, uvjeravam vas.

- Tereza, ako Angelo pokaže slabost večeras... Cosimo će biti spreman!

- Ali onda će te Marieta tući kašika palente (kuvanog kukuruza)!

- Poslaću Marietu.

- Angelo... Hajde da se dogovorimo. Vratit ću ti mazgu!

- Ja sam vlasnik mazge... Porodica posjeduje par volova. Muzenje krava je moja, a druga je Dosolina.

- Imamo toliko toga!

- Osećam se bogato.

- Nismo bogati, Tereza...

- Ako se Agostinho oženi, Moraću da pratim tradiciju.

- Kad se najmlađi uda... Morat ću otići i naći novi dom.

- Da... pa?

- Onda ćemo morati...

- Hajde da ne pričamo o ovome za sada.

- Danas...

- To je prvi dan našeg braka.

- Dođi. - Gde?

- Želim da vidim ostatak zemlje!

- Nikad nisi pristao da mi pokažeš.

- Ne možemo ništa uzgajati na ostatku. Nisam pokazati ti prije jer ljudi mogu pričati.

- Ali sada... mi smo u braku.

- Niko ništa ne sme da kaže.

- Hajde! Dođi! Hajde da prošetamo.

- Sunce je tako lepo. Dođi! Idemo!

- Idemo.

- Hajde, Angelo!

- Ne... ja ne...

- Hajde! - Ne želim.

- Voda je topla.

- Ne, hladno je. - Molim te, dođi!

(pjeva na italijanskom)

- Šta? Nešto nije u redu?

- No ništa.

- Imam glavobolju.

- To dobijate stavljanjem noge u toj hladnoj vodi.

- Da...

- To mora da je to...

- Tako sam glup.

- Gdje je Angelo?

- U štali.

- Idi operi noge... Upravo sam počistio kuću.

- Zar ti nisam rekao da se opereš?

(psovanje na italijanskom)

- Jesi li lud, Agostinjo?

- Idi operi se!

- Plase, ne plači.

(nečujno)

- ...on me ubija.

- Ostani miran.

- Neću reći. Ne brini.

- Mrzim Angela!

- Agostinho!

- Ako ti niko nije rekao, pusti me...

- Moraš se udati! - Ne želim da se udam.

- Šta je sa tvojom devojkom, Adelaide? - Dovraga s njom.

- Definitivno ćeš je oženiti, mladi čovjek! I tako dalje!

- Budi u kuži njenih roditelja u nedelju da razgovaram sa njima.

- I čim se sveštenik pojavi... Želim da odrediš datum!

- Znaš šta će ti se dogoditi i Angelo ako se udam, zar ne?

- Moraćeš da se iseliš.

- Tražite novu zemlju za rad. - Misli na sebe!

- Zaboravi na Anđela! Znam šta misliš.

- Misliš da ti ja nisam majka, da tako pričam sa tobom.

- Ali ja preuzimam njeno mesto, razumeš?

- I uradićeš šta ti kažem!

- Ne želiš da kažem Anđelu, zar ne?

- Onda...

- Hajde da se dogovorimo.

- Oženićeš Adelaidu. I to je to!

- O moj...

- Zar te nikad nije pozvala gledati krave u štali?

- Ovo jednog dana... htela je da vidim šarane...

- I ti...?

- Jeste li otišli?

- Njena majka nije dozvolila. - Znaš šta ja mislim?

- Idi s njom i vidi proklete šarane!

- A ti se operi! Sad!

- Pokret!

- Tereza! Dođi, Tereza!

- Šta je bilo, tetka?

- Dođi ovamo.

- Šta?

- Ne pravi se blesav.

- Želim da znam sve! Sve o tvom dragom mužu.

- Kakvo si lepo mlado pile ulovio!

- Ne boj se. Niko mogu te čuti ovdje.

- Pa... kako se osećaš?

- Cosi, cosi... Kao djevica Marija.

- Ne govori mi to... Angelo, sav visok i tako... ne radi delo?

- Nije tako, tetka... Samo kažem.

- Ne izgledaš sretno. Ne pokušavaj to sakriti.

- Hajde. Reci mi sve.

- Kako je... u krevetu?

- Ne gledaj me tako. Žene mogu pričati o tome.

- Mislio sam da će biti drugačije.

- Svi rade...

- Pa... Šta radiš sa mužem...?

- Prvo... Nikad ne puštaj čoveka bez odgovora. Ako on viče na tebe, ti vičeš glasnije!

- Muškarci se boje da ne izgube svoje žene... Gde drugde naći će nekog roba koji će obavljati svoje poslove?

- I ima još toga... Ne radi sve to on to traži od tebe. Čak ni između čaršava.

- Nadoknadi bol.

- Ali nekoliko dana...

- Nekih dana moje tijelo dobije groznicu...

- To je sranje. Bolest! Razmislite o nečem drugom.

- Dobra salama i čaša vina...

- To je jedina dobra stvar na svetu.

- Hej! Žena sa malim strukom ne može... Nije ni čudo što ti se tijelo grije.

- Mora da radiš kao Pierina. Oženjen ranije Božić i već u trećem mjesecu trudnoće.

- Pierina nema struka!

- Ona je jaka! Kao što muškarci žele.

- Zdravica Massima i Pierini, koji su odlučili da se vratim u naselje!

- Dobrodošao nazad!

- Šta nije u redu, Tereza? Da li ti se nije svidela moja hrana?

- Nije to to, tetka. Nisam mnogo gladan.

- Jedi! Moraš postati deblji!

- Angelo, Tereza je premršava. Šta si radio?

- Tereza ne mora da se goji. Prelepa je takva.

- Drži se svog posla.

- Angelo me voli ovako. Tanak.

- Žene moraju da znaju da rade. Ništa ostalo je bitno kada su svetla ugašena.

- Mršav ili debeo... Visok ili nizak. Rupa je uvek u sredini.

- Pazi na manire! Vaša ćerka vas sluša! - Ali to je istina.

- Sram te bilo! Vidiš li ovo? - Tetka!

- Zašto si morao toliko da buljiš u Terezu?

- SZO? Ja?

- Pogledao si pravo na nju.

- A zašto se to tebe tiče? To je moje oci, gledam gde god hocu.

- Ne ljuti se. Samo sam rekao.

- Zurio sam u Terezu isto kao i u svi ostali. Ona nije tako posebna.

- Tereza...

- Tako će Agostinho i Dosolina vjenčati se istog dana?

- Nije im se svidjela Anđelova odluka, ali su je prihvatili.

- Ali bio je u pravu. Ako moraš potrošiti novac, bolje jednom nego dvaput.

- Da li neko želi kukuruznu tortu? Ili slatki krompir?

(italijanska rima o kukuruznom kolaču)

- Kada ćeš poslužiti vino? Daleko smo od vatre. Treba nam nešto da nas zagreje.

- Evo. Pravo vino. Ali, molim vas, ne obazirite se na šolje.

- Ova devojka svakim danom postaje sve lepša.

- Anđelo je uvek birao najbolje kompanije. Ali kako je pobjeđuje u svakoj rundi? Je li on kralj kvarteta?

- Lepo! Lijepa cura!

- Čuvaj se Anđela. Možda mu se ne sviđa.

- Poslužite se.

- Hoćeš kukuruznu tortu?

- Si.

- Uzmi jedan, Massimo.

- Hvala.

- Šta toliko pričaš u ovom uglu?

- Zar žene ne pričaju o muškarcima? Pa off naravno da će muškarci pričati o ženama.

- Nemaš šta da kažeš o meni.

- Ne slušaj njegova sranja...

- On govori o vremenu u kojem je živio u Buenos Airesu.

- Mora da imate mnogo toga da kažete o tome. Kladim se da si uradio mnogo loših stvari.

- Ništa slično. Samo posao. Radio je kao rob.

- Oprostite. Ja ću se pobrinuti za ostale.

- Tereza je još uvek zaljubljena u svog dragog muža.

- Pogledaj joj lice. Samo zato proveo neko vreme sa njim.

- Lice? Koje lice?

- To blesavo lice!

- Idi posluži kikiriki.

- Kakav lep vez, Pierina.

- Hvala ti.

- Koliko je dugo Massimo bio u Buenos Airesu?

- Par godina. Rekao mi je, ali sam zaboravila.

- A sa čime je radio?

- Samo pitam. Ne morate odgovarati.

- O ne. Nema šta da se krije. Radio je kao stolar, sa gradnjom, a kasnije u fabrici nameštaja.

- Ako računate niti tkanine, vez će biti ujednačeniji.

- Znam, ali staviću ga iza peći. Niko ga neće bliže pogledati.

- Još uvek nisam posetio tvoju kuću. Tako se stidim.

- Svi kažu da izgleda jako lepo.

- Kakvo čudo. Ne mogu vjerovati.

- Donela sam ti jaja. - Nisi morao.

- Tereza, kolika su ova jaja!

- Neću ih ni jesti. Imam pile koji će se teliti. Biće lepo imati piliće od drugog petla.

- Dođi. Uđi unutra.

- Vau!

- Kako je lepa tvoja dnevna soba.

- Massimo je uradio sav namještaj.

- Pogledaj ovaj ormar.

- Prelepo je. - Još nisi ništa video.

- Morate vidjeti našu sobu.

- Dođi.

- Pogledaj detalje u drvetu kreveta.

- Sav kedar.

- Pogledaj sanduk...

- Sve staje u fioke sa slobodnim prostorom.

- Massimo mi nije rekao, ali bilo je stvarno skupo. Ako bismo sve ovo prodali, zaradili bismo bogatstvo. ali...

- Svako ima svoj ukus.

- Oh. Voleo bih da zavist nije greh.

- Bio bih ljubomoran na tvoj nameštaj.

- Hoćeš li? Tvoje lice mi govori da već jesi.

- Upravu si.

- Već sam ljubomoran.

- Mislio sam...

- Može li mi Massimo napraviti sanduk?

- Samo ga pitaj.

- Ima dosta prostora.

- Ja ću napraviti sanduk. Zadovoljstvo mi je, Tereza.

- Ali ne želim to besplatno.

- Zašto ne? Ti si rođak.

- Ne. Ne želim to kao poklon. To nije u redu. - Zašto ne?

- Hajdemo ovako... Platiš mi drva, i neću vam naplatiti izradu.

- Onda je u redu.

- Grazie.

- Šta je sa Anđelom? Zašto nije došao?

- Rekao je da je prelijep dan za šetnju.

- Radije je popravljao svinjac.

- Taj tip će umrijeti radeći kao mazga.

- Da mogu, nikad više ne bih radio.

- Svaki muškarac ima dve šanse da se obogati. Prva je, naravno, roditi se bogat...

- Drugi je da se oženiš bogatom ženom.

- Nisam imao sreće oba puta.

- Neko mi je rekao da i ti možeš da dobiješ bogata ženidbom sa radnicom.

- Samo moraš biti strpljiv.

- U Buenos Airesu... upoznao sam devojku...

- Ćerka trgovca krznom.

- Imala je blistavo zelene oči...

- Svaki put kad me vidi...

- Dobro jutro.

- Nije išlo dalje od toga.

- Nikad mi to nisi rekao.

- Mislio sam da nije vredno toga.

- Mora da je shvatila da sam siromašan kao pacov. da sam imao novca, Ne bih joj isporučivao mlijeko svako jutro.

- Volim kada se ljudi smeju mojim pričama.

- Postaje kasno...

- Bolje da odem.

- Ćao. Gracias.

- Ali Angelo, nema nagodbe za kupovinu u Nuova Vicenza.

- Moraš da radiš kao i svi ostali. Idi u Caxias.

- Željeznica će biti otvorena za posao za nekoliko mjeseci.

- Biće dosta posla za grabežljivce.

- Jedina stvar koju znam da radim...

- Drći motiku.

- Preseliti se u grad je isto što i umrijeti od gladi.

- Ima industriju, prodavnice... Grade nove kuće... inauguracije puteva. A u svakom slučaju... Uvek možete posegnuti za pijukom.

- Nije velika stvar.

- Pijuk...? To mogu.

- Mogao bih da ostavim nešto novca... Dok čuvam tražim novo naselje, ha?

"PUTNIČKI PANSION"

- Ti si onaj tip iz Corone!?

- Dobio sam pismo od naše prijatelj Cosimo. Ja sam Rocco!

- Kako je on? - Cosimo je dobro.

- Budite veoma dobrodošli.

- Cosimo mi je rekao da jesi stvarno dobar u sviranju kvarteta.

- Nemojte biti impresionirani veličinom grada.

- Ovo nije ništa drugo do velika gomila smeća.

- Svi su oni lopovi, uveravam vas. Tutti ladro.

- Najveći lopov je vlast. Bez vlasti, sve bi bilo bolje.

- Znate li gdje mogu kupiti zemljište?

- Zemljište? Pitajte u gradskoj vijećnici.

- Ali pazi da ne budeš prevaren.

- Moja grudi!

- Prelepo je.

- Ne koliko njen vlasnik.

- Lepo? Ja? Sa ovim strukom...

- Izgledam kao zmaj.

- Molim te, ne gledaj me.

- Svaka žena koja očekuje... Je prelijepo.

- A Angelo... kako je on?

- Mislim da je dobro...

- Razbija kamenje svojim pijukom...

- Skuvaću kafu.

- Donosim vesti.

- Morate potražiti čovjeka po imenu Ambrosio.

- Imam to iz sigurnog izvora ima naselje na prodaju.

- Ali upoznajte ga uskoro, jer postoji mnogo zainteresovanih.

- Ovaj Ambrosio Batiston se ne igra.

- Slušajte šta ima da kaže, ali nemoj da obećavaš.

- Nisi prvi koga će pokušati prevariti.

- Ovo naselje koje on prodaje... Oduzeo ga je od naseljenika.

- Znaš kako to ide... Daješ neki avans... Pozajmiš nešto novca... Onda...

- On grabi zemlju!

- Sad je debeo i bogat, lak takav.

- Ne razmišljam o prodaji tog naselja... Postaviću tamo mlin. Zemlju prelazi rijeka koja je vrijedna rudnika zlata.

- Ali u zavisnosti od situacije, možemo se dogovoriti.

- Izgleda da znaš da pregovaraš... Pusti mene da sve pričam.

- Da li već imate na umu ponudu? - Još nisam video to mesto.

- Uvjeravam vas da je jeftino. Već sam ti rekao za rijeku. Ima 80 hektara. Štala, štala, kuća... Samo se morate useliti.

- I blizu je Caxiasu. Tri sata vožnje.

- Zaista ne bih trebao prodati tu zemlju...

- Za manje od pet miliona.

- Znam da zvuči puno... Ali vi, gospodine. ne bi me shvatio ozbiljno, nakon što sam vidio zemlju, ako sam tražio nešto manje.

- Naravno, van kursa.

- To je puna cena.

- Ali pošto si ti pošten, radni čovek, Mogu razmišljati o planu plaćanja.

- Možete mi dati 30%, što je oko 1,5 miliona. A ostalo možeš plati mi 12% kamate. Ako mi to ne možete platiti, vratite mi zemlju.

- A novac koji ste potrošili... ostaje kao kirija.

- Na taj način, niti ti ili ja išta dugujemo jedno drugom.

- Čist i opravdan dogovor.

- Konačno! Angelo se vratio.

- Čestitam na rođenju vašeg sina.

- I čestitke za ćerku.

- Imao si više sreće od mene. - Zašto je to?

- Zato što... Imaš muškarca.

- Malo je skupo. 5 miliona.

- Malo? Angelo, to je jako skupo!

- Ali vredi toga. Video sam to. Mogu te uvjeriti.

- Osim kuće. Kao što sam rekao, ne možemo tek tako useliti.

- Potreban je novi krov, prozori...

- Ali kuća će mi dati popust. I baš me ne brine cijena.

- Problem je učešće - Koliko?

- 1,5 miliona.

- Posle toga, dobiću popust. Batiston je pravedan čovek. On će se složiti.

- Čak i tada, to je previše. Čak iako on popusti 200, 300 hiljada.

- 1,2 miliona je veliki novac.

- Znam, znam...

- Zato sam došao da razgovaram sa tobom.

- Vidite... Nije samo uplata. Neće biti lako ni platiti kvote.

- Ne sama. - Sačekaj minutu...

- Zašto ne sami?

- Mislim da si shvatio.

- Jedino rešenje je da napravimo partnerstvo.

- Odmah sam pomislio na vas, pošto ni vi nemate imati zemlju. Oboje radimo zajedno da platimo nagodbu.

- Onda ga podijelimo i svako dobije svoj spis.

- I to je velika kuća. Nakon što izvršimo popravku, obje porodice mogu da žive zajedno... na kraju krajeva, to je samo dvoje dece. ha?

- Terezi ne smeta da deli kuhinju.

- Ako se Pierina složi, naravno.

- Šta god da odlučiš, meni je u redu.

- Dobro onda...

- Uslovi prodaje nisu dobri. Rekao bih da su najgori Ja sam ikad vidio. Ako sve prođe kako treba...nema kuge,nema bolesti...

- ...Možda možemo platiti zemlju.

- Inače, Anđelo... Gubimo sve.

- Novac, posao, zemlja.

- Ako mi ne možete dati nikakvu garanciju, Ne mogu da se bavim takvim poslom.

- Ovdje ne nalazimo dobre cijene. Samo ako se preselimo u nova naselja.

- Da li želite da se preselite u nova naselja? - Nisam to rekao.

- Ono što pokušavam da kažem je da... samo sa kukuruzom, pšenica, grožđe... nikada nećemo platiti za ovu zemlju.

- Jedino rešenje je da se mlin podigne što pre moguće. Onda možemo razgovarati o garancijama.

- Govorim o mlinu od samog početka...

- Znam. Samo želim da sve bude jasno... To je moje stanje. Izgradite mlin što je prije moguće.

- Hoćeš da počnemo sada? Ovog mjeseca?

- Ne... Prvo sadimo kukuruz, popravi kucu... dovedi porodice...

- Dakle, slažete se. - Da.

- Onda hajde da se rukujemo. Mi smo partneri.

- Tereza, jesi li luda? Skloni se sa kiše.

- Ovo je Angelo Gardone. Naš novi komšija.

- Kako je u vinogradu?

- Lepo izgleda. Ako nemojte imati kašnjenja.

- Vrijeme će pomoći. Ove godine ćemo imati puno kukuruza.

- On unapred govori da će cene pasti.

- Vidiš? Jedva si stigao i ovaj kapitalista svinja te već iskorištava.

- Zar ne govorim istinu, Natale?

- Svako može biti kapitalista. Bilo ko!

- Samo moraš manje piti i više raditi, umesto da spavam pored puta.

- Đavo ti je trebao uzeti oba oka.

- Daj mi još jednu čašu ovoga konj piša, gusaru!

- Možeš li mi dati cigaru, molim te?

- Naravno. Naravno. - Kapitalistička svinja!

- Ne slušaj ga.

- Scariot je takav. Razgovori veliki, ali ne može povrediti muvu.

- On još više kritikuje sveštenike. Ova sranja uči u svojim knjigama...

- On je anarhista.

- Anarhista? - Da. Anarhista.

- Napraviću poseban dogovor sa tobom...

- Ali to mora biti naša tajna.

- Bićemo veliki prijatelji jednog dana.

- Ova cigara je na kući, a?

- Grazie.

- Ovakva mazga košta oko 80 hiljada u Caxiasu.

- Nisam kupio, jer sam mislio da će ovde biti jeftinije.

- Ali ne mogu manje od 80. Ova mazga vrijedi stotinu.

- Plaćam 80.

- Hoćeš da me uništiš.

- U ime našeg prijateljstva... prihvatam.

- Masimo! Massimo!

- Više radnih ruku.

- Nastavi. Posluži se.

- Jesi li tužan?

- Tužan? Ista sam kao i uvek.

- To je zbog nje?

- O cemu pricas? Ona ko?

- Nema potrebe da se plašiš. Neću nikome reći.

- Vidim tvoj pogled oči kada donese hranu.

- Imaćemo oko 200 vreća kukuruza u štali.

- Nije loše, zar ne?

- Dobro nam ide.

- Sve je bolje i bolje.

- Slušaj, Tereza...

- Našao sam način da platim poravnanje ranije.

- Pozajmiću 4 miliona od San Giuseppea Naseljenici, sa 6% kamata svake godine.

- Mogu da platim nagodbu i još zaraditi nešto novca.

- Na taj način uštedim 6%, a ne moraju platiti samo jednu osobu.

- Tereza... Možemo biti bogati. Zaista bogat.

- Zar nisi sretan? - da...

- Ali to je nemoralno...

- Nemoralno?

- Pogrešno. Nije u redu da radite ono što mislite...

- Zasto to kazes?

- Zato što ćeš uzeti prednost od doseljenika.

- Kako iskoristiti? nisam kradu... ja ću platiti kamate.

- I oni će pobediti... bolje je nego pustiti novac trune ispod njihovih madraca.

- Prednost, da. Trebali biste platiti istih 12%.

- Ali onda ne dobijam ništa. Šta je tu dobro?

- Ono što je dobro je što si i dalje iskren.

- Čekaj... Ti me zoveš lopovom?

- Ja pomažem naseljenicima.

- To je win-win.

- I osvajaš više od svih njih zajedno.

- Naravno za tebe je to dobar posao.

- Znate kako se zove? To je kapitalizam.

- Pa to je to...

- Razgovarao si sa Iskariotom.

- Gubite vreme sa tim jadnim i glupim pijanicom.

- Neću se raspravljati s tobom. Ne tako. Laku noc.

- A ti, Pierina? Mislite li da je to u redu?

- Ne petljam se u te stvari, ali... ako možemo da platimo nagodbu, mislim da je to dobra stvar.

- Možeš li da ubediš Masina? - O ne. ne...

- To je muški posao.

- Kakva guzica... Glupana.

- Jesi li bolestan?

- Ja? Ill?

- Scariot je rekao da si bolestan.

- Dobro sam.

- Oh... Kakva je onda ovo šala?

- Ne znam. Rekao sam ti, dobro sam.

- Zašto si ljut na mene?

- Lud?

- Ideja...

- Scariot je dobra osoba...

- Ti si ono što ljudi govore. Stvarno mu se sviđaš.

- Šta...? Ja? Ali zašto?

- Zato što si pametan. Ti si nije glup, kao Pierina.

- Je li rekao još nešto?

- Taj brak je sveštenički izum.

- Šta ti misliš?

- Sveštenici kažu da je božikovina.

- Zapovest, nisam siguran.

- Božiji zakon.

- Ne pitajte me ove stvari, sav sam se zbunio.

- Imam svoje ideje...

- Ali moraš obećati da se nećeš smijati.

- Obećavam.

- Ne. Moraš biti ozbiljan.

- Moraš to zaista obećati.

- Onda stvarno obećavam.

- Reci mi. Reci mi svoje ideje.

- Tetka Gema ne veruje u ljubav.

- Ali ja... dobro sam razmišljao o tome.

- I znam da je stvarno.

- Jeste, zar ne?

- Da, jeste.

- Ljubav je stvarna.

- Dakle... Moja prva ideja je tačna.

- Drugi... je to ljubav nikada nije greh.

- To je uvek dobra stvar.

- Zato što ga je stvorio Bog.

- Nastavi... Nastavi.

- I ja mislim...

- Mislim da ljubav...

- Ljubav je nešto...

- A brak je druga stvar.

- Šta kada ove dve stvari...

- Desi se...

- Odvojeno?

- Šta neko može da uradi?

- To je ono što ja ne znam.

- To je takođe ono što ja ne znam.

- Mogu li da poljubim...

- Tvoja ruka?

- Samo vrh noktiju.

- Upravo sam se setio...!

- Moram da skuvam piletinu!

- Oh! Dobro jutro, g. Gardone. Vidim da si se probudio jako rano.

- Pa... ja sam izračunao.

- 1,92 miliona...

- 1,9 miliona je dug, 20 hiljada kamata, zar ne?

- Uh... Došao sam da otplatim ceo dug.

- Vidim da su tvoja posla dobro, gospodine Gardone.

- 3 miliona... 920, zar ne?

- Ne. 3,923,500. Godinu dana i tri dana kamata.

- Ta tri dana se ne računaju.

- Insistiram. Šta je ispravno, to je ispravno.

- Pametan si. I znati poslovati.

- Ovaj posao je gotov. Imam još jedan za tebe.

- Hajde da čujemo o tome.

- Rekao si da želiš da gradiš mlin na koloniji...

- Jesam li? sećam se nejasno...

- Ja sam ga napravio. Ja i moj partner.

- I hoćeš da mi ga prodaš?

- Ne, hoću da ti prodam brašno.

- Moje zalihe brašna su pune.

- Ali neće biti tako zauvek.

- Možete mi poslati... dva tovara.

- Sve to. Ili bez dogovora.

- Šta ću sa svim tim brašnom?

- Palenta.

- Veoma dobro...

- Koji su tvoji uslovi?

- Na moja usta.

- Usta?

- Hajde, hajde. Sto je postavljen.

- Vreme je gotovo.

- Idemo.

- Znaš da nikad ne pijem...

- Ali ovo nam je treći Božić ovdje u San Giuseppeu.

- I možemo proslaviti.

- Imamo sredstva.

- Živeli.

- Živeli.

- A ti, Masimo...?

- Oh! Živjeli.

- Oh, tako je vruće... Kladim se uz rijeku je hladnije.

- Posle ručka smo mogli da pokvasimo noge.

- Šta ti misliš, Anđelo?

- Još uvek imam posla obaviti popodne.

- Čak i na Božić...

- Ni ja ne idem. nisam vodi bebu u šumu.

- Onda zaboravi.

- Tereza može da ide.

- Ostaću sa decom. Potrošili ste ceo dan sa njima.

- Zar ne želiš?

- Ja ću doći.

- Ne mogu da spavam...

- Iskariotski!

- Zagrli me, Scariote! Zagrli me!

- Ja sam srećan čovek! - Hej! Ne grlim nikoga!

- Sa svim ovim brašnom, ljudi reći će da sam opljačkao mlin.

- Zaista se dogodilo!

- Vidim to.

- Hej... Mislio sam da ćeš biti srećan zbog toga.

- Izgubiću prijatelja... Šta tu ima da se raduje?

- O cemu pricas? Nećeš izgubiti nijednog prijatelja!

- Misliš li da ćeš moći ostati ovdje nakon toga?

- Pre ili kasnije ćeš biti osudilo to srećno lice.

- Ovi ljudi možda nisu toliko pametni...

- Ali nisu glupi.

- A ti znaš kaznu za svoj zločin.

- Metak iz puške u glavu. Tvoje i njene.

- Ući.

- Sređujem stvari. Otići ću ranije u Caxias.

- Nikada nisi tražio da ti nešto donesem. Mogu li ti nešto kupiti?

- Provešću jedan dan u Caxiasu, prije odlaska vidjeti moju majku.

- Nisam htela da pitam, pošto ne volim da smetam... Ali treba mi malo tkanine. Za radnu odjeću. I igla, ako nije previše.

- Naravno da ću ga kupiti. Ti znaš to je ono što mi se najviše sviđa.

- Znam. kako znam...

- Grazie.

- Pierina...

- Znaš da sam ti prijatelj.

- Nikad nisam rekao da nisi.

- Ne...

- Nije to.

- Mislim...

- Uvek sam ti verovao.

- I ti...

- Da li mi veruješ?

- Nikad ti nisam verovao.

- Jeste li ti i Massimo dobro?

- Tereza... Muškarci su muškarci, a žene su žene. Ako svi znaju svoja mjesta, sve je u redu.

- Šta ako je Angelo tvoj muž...? - Bože sačuvaj!

- Ne daj Bože da razmišljam nešto slično tome!

- Zar Angelo nije dobar čovek? - Otkud ja znam?!

- To je na tebi da znaš, ne ja.

- Šta je sa svim ovim pričama?

- Samo sam blesav.

- Samo gubim vreme.

- Izgleda da deca pričaju.

- Ne podliježe dvije starice.

- Šta ako te Anđelo čuje...?

- G. Gardone...

- Ne boj se. Ništa nije u redu.

- Možda ste novi ovdje u San Giuseppeu, ali svi dobro govore o tebi.

- Znam da ti posao ide dobro...

- Mlin je... doneo veliki napredak zajednici.

- I Nane Mondo mi to sada kaže postali ste partner na tržištu.

- Zbog svega toga, mislio sam...

- Postoji pravi čovek za crkveni odbor.

- Vidim da si i ti skroman čovek...

- I takođe pobožan...

- Ispunjavač vaših dužnosti.

- Znam i da ne psuješ.

- To je veoma važno.

- Crkvena tabla se mora postaviti primjer u svemu.

- Zato vas molim da prihvatite moj poziv.

- Ako mi narediš, oče, poslušaću.

- Odlično, odlično!

- Volim one koji brzo donose odluke.

- Kad smo kod toga... Sa tobom u odboru... Sada je vrijeme da razmislite o novoj crkvi.

- Napravljeno od kamenja... ili cigle.

- San Giuseppe je toliko napredovao. Hvala, takođe, na vašem trudu.

- I dom Božiji mora pokazati ovaj napredak.

- Učinimo sve što možemo.

- Odlično, odlično!

- Razgovaraćemo o tome prilikom sledeće posete.

- 400... 500... 600.

- Zbogom.

- Prokletstvo ovo dvoje...

- Pogodite gde sam išao juče...?

- Gde?

- U kino.

- To je zapanjujuće. To su slike! Taj potez!

- Išao si sasvim sam? - Jesi li ljubomorna?

- Ne... Ne, nikad nisam ljubomoran.

- Naravno. Naravno da sam ljubomoran.

- Tereza i ja idemo.

- Ne idemo nazad u San Giuseppe.

- Reci Angelu.

- Reci mu da... Mi još uvek ne znam kuda idemo.

- Pre nego što se vratiš, uradi sve šoping, kako ti je rekao.

- Još jedna stvar...

- Ne zaboravite da nam pošaljete pozdrave...

- Njemu i Pierini.

- Reci mu da želimo...

- Želimo im da budu srećni.

- Razumeo?

- Biti dobro.

- Daj ovo Iskariotu.

- Ne vraćaj se bez kupovine.

- Ili će te Angelo ubiti.

- Šta!?

- Već sam ti rekao. Tereza je kod svoje majke.

- Kakva je ovo šala?

- To sam rekao Masimu.

- "Kakva je ovo šala?"

- Znaš li šta je uradio, Gardone?

- Poljubio je Terezu.

- Ispred mene.

- Oni...

- Poljubili su se u usne, Gardone.

- Na usnama!

- Uskočio u voz!

- Užasno je, Gardone.

- Ućasno.

- Izaći.

- Izaći!

- Idi u pakao!

- Napolje! Rekao sam ti da odeš!

- Izlazi, kučkin sine!

- Šta je sa tim vikanjem?

- Idi spavaj!

- Zašto me ne ostaviš na miru?

- Izvini...

- Izgubio sam živce.

- I ti treba da znaš.

- Sveta Marijo. ko je umro?

- Niko nije umro!

- Su napustili!

- Massimo je ukrao... Tereza.

- Su napustili. Pobjegao.

- Sichopa je sve video.

- Poljubili su se u usne. Na usnama!

- Nećeš reći ni reč?

- Uništili su ti život i hoćeš samo stajati kao magarac?

- Na usnama.

- Na usnama.

- Zdravo Marijo, milosti puna...

- Svinja!

- Šta ćemo da radimo?

- Šta mi... Idemo na spavanje.

- Oni sada spavaju. Hajde da spavamo.

- Razmišljao sam...

- Mislim da bi se trebao vratiti u kuću tvoje majke.

- Prodajemo sve...

- I tražim drugo mesto.

- Čak ni u tvojim snovima.

- Nije u redu sve baciti.

- Kad bi ljudi znali da želimo da odemo, niko ne bi platio koliko ovo vredi.

- Barem moj dio nije na prodaju.

- Ne bacamo sve.

- Ali mislite šta će ljudi reći.

- Oh, šta će reći...

- Nije me briga šta će reći. Samo da imam čistu savest.

- Jesmo li uradili nešto loše?

- Odgovori mi. Jesmo li?

- Nakon nekog vremena će se naviknuti.

- Da li je Sichopa doneo naređenja za indent?

- Ne znam. Nisam pitao.

- Jadni Sichopa. Tretirao sam ga kao psa.

- Moraš se izviniti.

- Biće nam potrebni naši prijatelji više nego ikad.

- Ne zaboravite pitati za naredbe za uvlačenje.

- Idem na pijacu.

- Anđelo...

- Trebao si prodati sanduk umesto da ga spali.

- Stvarno mi je žao, Gardone.

- O tome šta ti se desilo.

- Kako već znaš?

- Pierina je jutros došla u kuću.

- Ne brini. Sve smo dogovorili.

- Dogovorio šta?

- Mislio sam da znaš...

- Joanim će živjeti s vama.

- Znaš kako stoje stvari. Ljudi previše pričaju.

- Ne budi takav, Gardone. Nije smak svijeta.

- Hrabrost!

- Morate se suočiti sa okolnostima.

- U suprotnom će ljudi misliti da ste dali otkaz.

- Kako će to uticati na poslovanje?

- Imam nešto da ti kažem.

- Moja žena je pobegla.

- Pobjegao sa Massimom Buschinijem. Ta kurva.

- Ali posao je isti kao i uvek.

- Živio Gardone!

- Ćiveo!

- „Ja i Tereza odlazimo. Ona želi da upozoriš rodbinu..."

- „I reci to dedi Aureliju Rosa je sa njima. - Massimo".

- Zar se Massimova žena ne zove Pierina?

- Da. Tako je, oče Giobbe.

- A ko je Tereza?

- Tereza... Tereza Gardone.

- Angelova žena!

- Oh, vau... Sad shvatam.

- Ko ti je dao ovu poruku?

- Moj prijatelj iz Caxiasa. Rocco.

- A je li rekao... Znate li još nešto?

- To je stvarno dlakava priča, oče.

- Izgleda da je tvoj nećak Massimo je ukrao Gardoneovu ženu!

- I pobegli su. Otišao vozom... u Porto Alegre... São Paulo...

- Nisu znali, ili nisu hteli da kažu.

- Dan bekstva, ručali su u Roccovoj kući.

- Rekao je da su veoma srećni.

- Bilo je kao da jesu dugo u braku.

- Mogu da zamislim...

- To znači da afera jeste ide vec duze vreme...

- To ne znam, ali...

- Svi su živjeli zajedno pod istim krovom. Oba para.

- Ne kažeš, Cosimo...

- Već su otišli odavde sve je tako sređeno.

- To je bila Gardoneova ideja.

- A Gardone i dalje odlazi ista kuća sa drugom ženom...?

- Sa Pierinom. Pretpostavljam. Imaju samo tu kuću.

- Giobbe...

- Nikad nisam čuo tako nešto.

- Izgleda kao kvartetna kartaška igra.

- Kvartet...?

- Da! Svaka ruka traži novi par.

- Đavolja igra...

- To oživljava iskušenje nevjere.

- Sveta Marijo...

- Laku noc.

- Laku noc.

- Joanim...

- Idi odmori se. Sutra imate posao u mlinu.

- Idi u krevet, idi.

- Laku noć, Pierina. Laku noć, Angelo.

- Anđelo... - Huh?

- Hoćeš li malo vina prije spavanja?

- Šta ti je na umu? - Ništa.

- Nemam nista na umu...

- Znam šta ti je na umu.

- Zašto se onda trudiš da pitaš?

- Razmišljaš o Rosalbi.

- Rosalba...?

- Misliš da nisam video...?

- Bila je svuda po tebi.

- To je moja stvar.

- I ja sam žena.

- Ako ti treba žena...

- Neću te dati nikom drugom.

- Duboko mi je žao, Gardone.

- Mora da je bio težak udarac.

- Ali ovo morate vidjeti prije bilo šta drugo, po Božijoj volji.

- Tvoja žena je odustala od iskušenja od mesa. I nemaš krivicu za to.

- Ali ćete takođe biti kažnjeni ako prepuštaš se iskušenju, kao ona.

- Ne možeš se ponovo udati, Gardone.

- To je krst koji vam je naš gospodar rezervisao. Morate to podnijeti sa strpljenjem i molitvama.

- Ne možeš da živiš sa drugom ženom. Još gore ako je i ona udata.

- To bi bila užasna stvar. Odvratno od strane Božji zakon i užasan primjer zajednici.

- Znam iz sigurnog izvora da si ti i dalje živi u istoj kući kao i Pierina.

- Znam da ćeš reći da si se pobrinuo za to, a sada ima mladić koji živi sa tobom... hvalim tu pažnju...

- Ali greh je podmukao.

- Povuci se iz Pierine. Nemoj podignite oči na nju!

- Ovo je savet oca što ti dajem: napusti tu kuću.

- Obećaj mi da ćeš poslušati moj savet!

- Obećavam, oče.

- Ti si svetac, Gardone.

- Bog će ti pomoći da održiš ovo obećanje.

- Želim da razgovaramo o nečem drugom...

- Pozvao sam te u crkveni odbor, ali... pred licem novim okolnostima, moraću da povučem poziv.

- Vladika ne bi odobrio preporuku.

- Ali kad se iselim...?

- To nije pitanje poverenja. Ali sada ti si čovek bez porodice.

- Ona je bila ta koja je pobegla.

- Upravo zato. Ne mogu imati na ukrcaj muškarca kojeg je napustila njegova žena.

- Hteli to ili ne, ne biste inspirisali isto poštovanje kao i ranije.

- Nazvaće me rogonjom.

- Nisam klinac, Gardone! Nemoj govori tako u Božjoj kući.

- Ti si taj koji je to pominjao...

- Začepi svoja usta!

- Demon ponosa te je preuzeo!

- Ni ja nisam dete. Nisam ništa pitao od tebe. Prihvatite ovu preporuku i...

- Smiri se, Angelo. Biti mirni.

- Uvek sam znao da je ovaj sveštenik bezvredan.

- On me je praktično nazvao rogonjom.

- Hteo je moj novac za izgradnju nove crkve.

- Sada izgleda da moj novac više nije vredan.

- Uštedećemo mnogo.

- Rekao je da više ne treba da živim sa tobom.

- Želi da se iselim.

- Anđelo...

- Očekujem.

- Ali... Sa samo jednim pokušajem?

- Ja... Bilo mi je toplo te noći.

- Ti si bio peć!

- Zamoliću oca Gentilija da obavi krštenje.

- Dobro jutro.

- Buongiorno, Marieta.

- Uvek smo bili prijatelji, Nane. Zašto si se promijenio?

- Želim da čujem od tebe usne. Licem u lice.

- Nisam se promenio. Jesi.

- Ja? U kom smislu?

- Otac Gentilli je rekao tvoj način život u krivu. I ti to znaš.

- Dakle, to je to...?

- Otac Gentilli me je proglasio rogonjom.

- A Pierina je kurva! Oboje smo osuđen, živi u grijehu!

- Crkveni zakon je Božji zakon.

- Otac Gentilli to samo sprovodi.

- U ime ovog zakona napuštate svoje prijatelje, kao da nema ničega između tvojih nogu.

- Nisam te napustio kao što si rekao.

- Ali sada kada je Pierina trudna... to sve to čini drugačijim.

- Božiji zakon je Božji zakon.

- I još nešto... Joanim.

- Šta je sa Joanimom?

- Moraću da ga odvedem iz mlina.

- Moraću da zatvorim mlin.

- Pokazaću ovim momcima.

- Imaš li ideju? - Naći ću jednog.

- Postoji samo jedan način...

- Ako ne možeš da se baviš ovde. Dogovorite se na drugom mestu.

- Ne želim da idem. Želim da ga utrljam lice oca Gentillija. I svi ostali.

- Si. Nastavi da živiš ovde. Ali uzmi vaš posao na drugom mestu.

- Kakav si ti kapitalista?

- Svaki kapitalista želi da ide još dalje.

- Sichopa... još uvek nisam pitao ti... Ali moram da znam.

- Još uvek si moj partner?

- Naravno, Gardone!

- Neću umreti od gladi zbog nekog sveštenika.

- Pa hajde da kupimo nova kolica... i zatvori ovu rupu.

- Šta je sa našim pićem?

- Zatvorićemo i mlin.

- Barem dok ne nađem nekoga ko može njime upravljati.

- I raskinućemo Batistonov ugovor.

- Ali znam kako da upravljam mlinom.

- Hoćeš li raditi za kapitalističku svinju?

- Ostaću pored tebe. Dok ne skinete sveštenika.

- Znate... Crkva je ološ kapitalizma.

- Nakon što demorališemo sveštenika...

- Ja i ljudi iz San Giuseppea će i tebe skinuti.

- Samo se šalim... Znaš...

- Imam naviku da budem na strani progonjeni. Žao mi je zbog tebe.

- Gardone... Još mi nisi rekao...

- Šta planiraš da uradiš.

- Sichopa... Znaš brazilske farmere?

- Uzgajaju ovce i goveda... ali nemojte ništa uzgajati.

- Mogli bismo im puno prodati.

- Šta ti misliš?

- Dobra ideja.

- Dobra ideja!

- Šta je, Pierina?

- Znaš moje ime.

- Ja nisam svinja.

- Doveo sam decu tako da svi vidi da nisu svinje.

- Oni su ljudi, oče.

- Ljudi, kao i svi ostali.

- Ne razumem.

- Smiri se, Pierina. Ostanimo mirni...

- Smiri kozu!

- Nisam kučka...

- Ja sam majka troje dece. I ja imam još jednog u sebi.

- Ideš u pakao, oče Gentili.

- Svi ćete ići u pakao.

- Nemam muža kod kuće.

- Da, mužu. Da gospodine. Jer nisam kurva.

- I zašto? Jer si uradio sve u svom moć da ga prisili da potraži posao na drugom mjestu.

- Zašto ne može da radi ovde?

- Da nisi sveštenik, Poneo bih pušku.

- Pogledaj ovu djecu!

- Pogledaj ovu djecu! Ne mogu da napuste kucu... Ne mogu da odu, jer svi govore: "Eto kurvina djeca".

- A ko ih je tome naučio?

- To si bio ti, oče!

- Ti si to ucio.

- Mrziš žene.

- Mrziš, jer ne možeš.

- I niko mi ne može dokazati da si svetac.

- Ko me može uvjeriti da nemaš kurvu?

- Pazi na jezik, Pierina!

- Reći ću sve što želim da kažem, do samog kraja.

- I ja imam grijeha. Ne kažem da ne znam.

- Ali nikad nisam video Kristijana ljudi rade ono što si ti uradio.

- Idemo!

- Pakao je stvaran i za sveštenike!

- Nemojte zaboraviti, oče Gentilli.

- Ulazi! Ulazi!

- Moj bože...

- Ko je tamo!?

- Šta dođavola, Pierina!? Smiri se!

- Ja sam! Angelo!

- Angelo!

- Anđelo...

- Pierina...

- Imam dobre vesti.

- Pregovarao sam o prodaji naše zemlje.

- Koliko?

- Oko 50 hiljada više od očekivanog.

- I... Znaš li gde ćemo živeti?

- Zatvorio sam još jedan posao o tome.

- Batiston?

- Jesi li kupio Batistonovo skladište?

- Zajedno ćemo ići daleko.

- Ne znam da li ću se naviknuti da zivim u gradu...

- Pierina...

- Reci mi nešto...

- Kada si znao da ćemo završiti zajedno?

- Onog dana kada su otišli.

- Dr. Gardone. Buongiorno.

- Buongiorno!

„Draga Pierina. Uzeo sam slobodu da ti pošaljem ovu sliku porodice Buschini. Znam da je šteta koju smo tebi i Anđelu nanijeli bila velika."

„Ali nadam se da razumete da nas život ponekad tera da donosimo strašne izbore.“

„Možete ga spaliti, ako i dalje imate malo mržnje u sebi. Ali ako vam je vreme donelo mir i spokoj..."

„Molim vas da nam pošaljete sliku Porodica Gardone. Kao dokaz vašeg oproštaja."

"Od tvoje prijateljice, Terese Buschini."

"GARDONE BANK"

„Tereza, dobro si to rekla. Nije mala šteta koja nam je nanesena. Ne mogu, kao i ti, zovem te prijateljem. Jer to ne bi bilo istinito."

„Ali nakon što sam vidio da se mala Rosa promijenila u takvu prelijepa žena, Angelo i ja smo došli do zaključka..."

„Da naša srca ne zamjere vama dvoje. Dakle, idemo sliku porodice, kao dokaz našeg oproštaja."

"Pažljivo, Pierina Gardone."