Original subtitles

КРАЉЕВА ЋЕРКА

Некад давно, прелепа млада девојка одрастала је

скривена у самостану поред мора.

Мари-Жозеф!

Мари-Жозеф!

Њено постојање је чувано као тајна

јер је она била краљева ћерка.

Мари-Жозеф! -Од малих ногу, вода ју је привлачила,

на велико запрепашћење строгих часних сестара у самостану

које су давале све од себе да је заштите од света.

Колико пута си упозорена да не пливаш у мору? -Много пута.

Моје претходне казне, укидање права да јашеш коња,

спаљивање твог вољеног виолончела, нису ти биле довољне да те одврате?

Глас Сатане те зове у нечастиво море.

Не! Опатице, то је само уживање у природи.

Тишина! -Јесте. -Тишина, рекла сам!

У међувремену, у палати Версај, Мари-Жозефин отац,

краљ Луј XIV, краљ Француске,

недавно се вратио као победник из скупог рата

који је годинама трајао.

Наше трупе су се бориле изузетно умешно и храбро.

Била ми је велика част да стојим поред сваког...

Француска је и даље имала непријатеље. -Краљу мој!

И те ноћи, човек који је такође био познат као Краљ Сунце,

схватио је да чак и он неће живети вечно.

Него, где сам оно стао?

Још неколико центиметара удесно,

и погодио би вас у срце. -Уколико Француска остане без вас,

то би било катастрофално. Да не спомињем колико бих усамљен ја био.

Постоји могуће решење.

Истраживао сам одређене особине

органа у легендарном морском створењу. -Риба?

То је твоје решење?

Ако је у питању краљева смртност,

то створење би могло да поседује решење.

С тим на уму, Краљ Сунце је послао рискантну експедицију

да нађе подземни изгубљени град Атлантиду.

И њене митске сирене.

Верујући да оне поседују решење за вечни живот.

Држите чврсто конопац, капетане. -Помози ми.

Да обави ову опасну мисију, послали су храброг капетана

да претражи удаљене делове мора.

Мислим да сам је видео. На север.

Сигурни сте? -Само ако верујеш у невероватне ствари.

Спремите бурад!

Спремите бурад!

Спустите мреже!

Баците их! Сада!

Пали! -Пали!

Дижи!

Дижи!

Горе!

Побиће нас све!

Само нам треба женка.

Пустите мужјака.

Капетан Ив Де ла Кроа

послао је вест о чудесном улову назад у Версај,

помоћу краљевских голубова писмоноша.

Засновано на роману Месец и Сунце Вонде Н. Макинтајер

Превео: Бамбула

Фантастичне вести, величанство! Де ла Кроаов брод плови кући.

Код себе има чудесан терет.

Предстојеће помрачење долази у прави час.

Књиге су јасне по тим питањима.

У њима стоји да створење мора бити жртвовано

чим Месец прође испред Сунца

ради предавања дара вечног живота.

Можда треба да се суздржимо од радовања, др Лабар,

док не будемо имали доказ да ваше књиге нису само фикција.

Опустите се, оче.

Сигурно доктор не би ризиковао своју репутацију због ове ексцентричне тврдње

уколико није веома сигуран.

Копно право напред, капетане!

Краљев најближи свештеник

имао је озбиљне сумње у вези с докторовим планом за сирену.

И тако је судбина хтела, само што је био затражио

да краљева ћерка присуствује

краљевској прослави предстојећег помрачења Сунца.

Оче? Одговор из самостана Сен Елин.

Дај ми девојчина документа.

Изгледа да опатица једва чека да нам удовољи захтеву.

Следећег дана, отац Ла Шез отишао је по краљеву дуго изгубљену ћерку.

Овим почиње велика авантура Мари-Жозеф.

Постала је непоправљиво пркосна. Дисциплина је не интересује.

Годинама сте извештавали о чудесном музичком таленту,

души спремној да се посвети Богу.

Док је била дете, да. Али постала је... -Драга опатице.

Морам да знам да ли њени таленти могу бити добро дошли на двору.

Напушташ нас, Мари-Жозеф.

Куда идем? -У раскошан и блистави пакао.

Где ћеш без сумње просперирати.

Да ли ви служите краљу? -Не, ја радим за краља.

А служим Богу.

Водите ли ме да упознам краља или Бога?

Стално сам слушала приче о Версају.

Нисам замишљала да ће бити тако... -Величанствен?

Као из снова.

Магали, молим те.

Мари-Жозеф Д'Алембер.

Ово је Магали. -Здраво. -Молим те покажи јој њену собу.

Не, нисмо у дворцу. Овуда, госпођице.

Господине, време је.

Досадно! Могао бих написати бољу музику од тога.

Можда треба да сами компонујете музику, величанство.

Можда треба да сам себи будем свештеник.

Нађите ми композитора који је свеж, страствен.

Без журбе. -Без журбе, шта то значи?

Сместа.

Хоћемо ли почети дан?

Опрости ми, оче, згрешио сам.

Синоћ сам делио постељу с госпођом Скарон. -Деверо.

То је била гђа Деверо. -Не бих рекао.

Деверо је интелектуалка. -Она је такође бринета.

Опрости ми, оче, згрешио сам.

Синоћ сам делио постељу с госпођом Деверо.

Биће вам опроштено.

Величанствен је подвиг заслужити приватне одаје тако брзо.

Ја нисам ништа заслужила.

Смерност је бескорисна на двору, госпођице.

Ароганција и одважност су норма.

Погледај те девојке. Не уклапам се овде.

Посао ми је да увидите да се уклапате.

Све дамске собе окренуте су према истоку.

Тако да се свака буди са зраком краља на свом образу.

То је последња композиција коју је написала у самостану, величанство.

Не треба ја да судим да ли су њене вештине довољно добре.

Није неталентована. -И не заборавите да нема формално образовање.

Причам о таленту, оном што носи у себи.

Срешћу се с њом сутра.

И упамти, нико не сме знати да ми је она ћерка.

Колико дуго сте били у самостану?

Од рођења. Нисам упознала своје родитеље.

Да ли сте отети од њих као ја од маме? -Не.

Остављена сам тамо.

Како поетично. Траума на почетку живота често инспирише грандиозност.

Понекад помислим да је већа траума била за опатицу него што је била за мене.

Величанство, први који има част овог јутра је г. Жан-Мишел Линтијак,

син барона извозника чипке, Пјера Линтијака.

Осећам страхопоштовање док стојим овде у светлости Краља Сунца.

Светлост бачена за целу Француску. -За целу Француску!

Дошао сам да покажем своју захвалност.

Захвалност наше нације за вашу недавну војну победу.

То је Божја победа. И...

Наших храбрих војника. -У част вашег предстојећег рођендана,

величанство, дозволите да вам дам овај дар.

Најдража ствар мога оца. Направљен од ретких кинеских дијаманата.

Колико мрзим рођендане. Подсећају ме на смртност.

Они такође подсећају на бесмртност ваше душе, величанство.

Не бринем ја за своју душу. -Још не.

Реци ми, како је твој драги отац?

Спреман је да оде с овог на онај свет. -Схватам.

Можда можемо искористити момка.

Шта то значи? -Овај рат је испразнио благајну.

Зашто не окренемо момка наопачке и видимо шта ће му испасти из џепова?

Наследиће богатство.

Тајанствен си и загонетан.

Неприкладно понашање за све осим за мене.

Верујете ли у случајност?

Или судбину?

Зашто сви буље? -Све је у изгледу.

Изгледу? -Да, госпођице. Радије би да трачаре о вама

него да размишљају о испразности властитих живота.

Избацивање из самостана тешко да је бајка.

Можда, али чињеница да вас је краљ довео овде

чини вас интригантним.

Од тога је само важније тајно изненађење

које је он испланирао за предстојеће помрачење Сунца.

Краљ поседује и помрачење, је ли?

Кад неко поседује Месец и Сунце,

има право да уређује њихов сусрет.

Имаш ли омиљену фонтану? -Да, фонтану Флору.

Тамо је.

Зар није прелепа?

Госпођице, пажљиво.

Госпођице!

Краљ!

Дозволите ми, госпођице.

Мари-Жозеф. Поклони се краљу, ако желиш.

Могла би да склониш тај шок са свог лица и понудиш осмех.

Имаш ли истински осмех?

Сакривен негде?

Не брините, госпођице.

Та жена са статуе је многе избацила из равнотеже.

Мада,

углавном мушкарце.

Без бриге, госпођице. Имам још једну.

Сместите је у собу достојну моје нове композиторке.

Јесмо ли умрле и отишле у рај? -Рекла бих.

Сад смо у дворцу, међу истински привилегованима.

А ја сам вам додељена као дворјанка.

Све је тако чудесно.

Да можете изабрати само једну, која би била?

Све су прелепе.

Али...

Бирам свој виолончело,

моју слободу.

Мирно! -Држи!

Краљ је саградио све ово,

доводи воду у Версај из океана преко Сене.

То је систем вентила који регулише различите фонтане.

А ено пута до подземне реке.

Доводи сву воду овде. -Након што је мужјак враћен у море,

женка је упала у мрачни и летаргични транс.

Коментар пијаног морепловца.

Било их је двоје?

Да, величанство, али мужјак је бескористан за наш циљ.

Само женка поседује бесконачни извор светлости.

Оно што предлажете, докторе, је светогрђе.

Оно што предлажем је револуционарно. -Престаните с препирањем. Престаните.

Хоћу да видим створење што пре. -Да, величанство.

Ако је ово стварно, треба нам. Што значи да нам он треба.

Зашто си толико нестрпљив да од њега створиш себи непријатеља?

Самопоштовање, можда.

Моја бесмртност осигураће будућност Француској.

Једино што вам Бог даје а да је бесмртно

је ваша душа и имате само њу једну да изгубите.

Мора да има нешто што ћеш јести.

Капетане!

Извуците створење! -То је лакше рећи него урадити, господине.

Остаје на дну, ослабела и истраумирана од путовања.

Говорите као је људско биће. -Не може се разговарати с тим створењима, оче.

Само сам мислио да се понаша као људско биће.

Бунтовна је, неће да једе.

Као да је изгубила вољу да живи. -Занимљиво.

Мислите ли да би радије да да умре?

Глупости. Стање у којем се налази створење је неприхватљиво.

Мора оздравити сместа.

Ви сте доктор, ја сам морнар.

Можда треба да се сетите тога, пре него што причате тако дрско.

Капетане Ив, схватате да је створење централни део прославе?

Да, господине. -Добро.

Онда се постарајте да се у потпуности опорави на време за помрачење.

Заузврат ћете добити краљевско помиловање. -Величанство. -Међутим,

ако ме изневерите, мрачна ћелија ће вам деловати као рај.

Обећавам.

Шта то радите? Нико не сме да буде овде.

Шта је то? -Ја постављам питања, не ви.

Сад ми одговорите. -Дозвало ме је овде. -Ко вас је дозвао?

Створење, у води. -Она је звала? -Да, уз помоћ њене музике.

Зар не чујете? -Чујем буку налик

делфину или киту, али музику не.

Хоћу да употребим њену песму у својој музици.

Тако да краљ и цео свет чују шта ја радим.

Нисам сигуран ко је од вас две чуднија.

Она има зелене очи, косу попут наше.

И позвала ме је из моје собе.

Прелепа риба с косом позвала вас је из ваше собе?

Не. Није риба. Мислим да је сирена. Као у књигама.

Њена музика је инспирисала ово. -Без бриге, господо.

Душа жене је једнако музикална као и душа мушкарца.

Можда с више вибрата.

Господине, време је.

Дашак меланхолије.

Никад нисам чуо нешто овакво.

Делује као нешто с овог света и оног другог.

Позовите нашу младу композиторку на бал.

Опрости ми, оче, згрешио сам.

Да?

Не сећам се тачних детаља онога што се десило синоћ.

Разумем. Опроштено вам је.

У самостану смо се претварале да се шминкамо за имагинарни велики бал.

Госпођице, све кварите. Не говорите.

Сада, спремите се да заблистате.

Магали! -Шта није у реду?

Изгледам као кловн.

Глупости, тако ће све даме бити нашминкане.

Онда бих радије да изгледам као мушкарац.

Тако ће и мушкарци изгледати.

Величанство, представљам вам донекле

другачију верзију госпођице Д'Алембер.

Свиђа ми се твој јединствени изглед.

Можда ће остали да се угледају на мене. -Сумњам.

Ти си нешто што они никад не могу бити. Независна.

У сваком погледу.

Укључујући твоју музику. Треба ми твоја помоћ.

Извините, госпођице.

Треба ми бриљантна свита за прославу помрачења.

Нешто краљевски, спиритуално.

Нешто достојно Аполона. -И Краља Сунца?

Господин Линтијак.

Можда можете понудити плес овој младој госпођици.

Била би ми част. -Два најновија члана двора,

једно, полетан син најбогатијег француског трговца...

И сироче, недавно пуштена из самостана чувеног по

понизности и смерности.

Онда морам понизно да питам да ли тако чедна млада жена

уопште зна да плеше.

Бојим се, величанство, да не бих знала одакле да почнем.

Онда, госпођице, дозволите да ја водим.

Менует. Три четвртине.

Доле, горе.

Сада шутни. Тако је. Дивно. И одмакни се. Да, к мени. Окрет.

Дивно. И шутни.

И шутни.

И горе. И окрени се. И држи се, тако је.

Назад. И доле.

Одмакни се.

К мени.

И почињемо.

Тако ми је жао.

Добра си била, драга.

Веома је лепа.

Она је прилика.

Коју не разумем у потпуности.

Народе, дођите и уживајте у ватромету.

Било је чудесно. Краљ је најграциознији плесач.

Свидео би ти се ватромет. Био је спектакуларан.

Нешто у вези с вама је плаши.

Можда зато што је храните мртвом рибом.

То вам је она рекла? -Наравно. Ко би други?

Ко би други заиста?

Ово место је прелепо. Обожавам воду.

Изгледа да је се не плашите.

Изгледа да се ничега не плашите.

Воде не. Одрасла сам поред мора.

То је било једино место где сам могла да побегнем из затвора у виду самостана.

И ја се исто осећам по питању Версаја.

Тамо негде, иза оне капије, је омиљени призор морнара.

Обала која нестаје у даљини.

Не знајући шта следи, осим велике авантуре.

Дивно звучи.

Јесте ли икад били на мору? -Само у сновима.

Опатица је чак и пливање сматрала за злочин. -Злочин?

Против кога? -Против Бога.

Извор живота је потврђен.

Као што сам и предвидео, произилази из срца.

Чим вода отече,

створење ће бити убијено и орган уклоњен,

и имаћемо животну енергију.

Дивна хаљина. Занимљива. Слаже ти се с очима.

Нисам видела ништа слично.

Дивно је бити овде с неким опет.

Потпуно другачије искуство.

Чујем да имате друштво овде с времена на време.

Гласина. Чудно на двору лишеног трачарења.

То не значи да није истина.

Статуа у фонтани где си упала.

Она је последња жена која је била са мном овде у врту.

Ко је она? -Некад сам је цртао.

Нисам нешто вешт.

Звала се Луиз де Валије.

Подсећам ли вас на њу? -Нико ме није подсећао на њу.

До тебе.

Бојим се да сам злоупотребио своју моћ.

Испитивао сам часне сестре из твог самостана. Оне које су ти биле драге.

Треба да се поштује туђа приватност. -Не бих рекао.

Рекле су ми да волиш да јашеш и да те фасцинирају пауци,

што је чудно, јер су те ужасавали кад си била мала

након што те један ујео за ногу. -То не можете да знате.

Ја сам краљ, знаш?

А краљеви имају начина да сазнају апсолутно све.

Обећали сте да донирате 2 милиона ливри.

То је велика сума, господине, чак и за војводство.

Жеља ми је да одам почаст очевом животу.

Нема разлога да закопате војводство заједно с оцем.

Титула "војвода де Линтијак" треба остати

твоја.

Неописиво сам дирнут, величанство.

Нисте ми рекли да је рибар толико... Толико...

Згодан? -Управо тако.

Изгледа да се створење опоравило, величанство.

Биће савршено здраво за церемонију.

Добре слуге Француске.

У знак сећања на барона и извозника, Пјера Линтијака,

који је нашао сигуран пролаз до небеског краљевства,

представљам вам његовог сина, будућег војводу де Линтијака.

Титулу коју ћу ја подарити

на главној церемонији помрачења Сунца.

За целу Француску! -За целу Француску!

Једна баракуда је довољно гадна. Десет ће вам изазвати језу.

Налетели смо на јато од 300 великих.

Опакије него група пијаних мускетара.

Забијале су се у труп. Бенг. Гурале су нас у стене.

И само што нису пробиле даске... -Како застрашујуће.

Рећи ћете нам да сте их раскомадали својим медвеђим зубима.

Окренули смо једро и ратосиљали их се помоћу ветра.

Лак начин. -Мислим да је то паметан начин за бекство.

Човек који не успе да убије свој плен је слабић или кукавица.

А човек који види само два избора је будала.

Ти си безвредна проста маса. -А ти се понашаш тако.

Доста више!

Смирите се.

Величанство. -Опростите, величанство. Ја сам крив.

Послужите шесто јело. Свирајте.

Мари-Жозеф!

Не треба да пливате тамо.

Њен реп је довољно оштар да пресече камен.

Срећом па нисам од камена.

Не, претпостављам да нисте.

Добар хитац.

Зашто га толико мрзите?

Продавао сам чипку Кини за његовог оца.

На нашем последњем путовању, Кинези су одбили да плате половину

па ме је наш будући војвода оптужио за крађу и наредио да ме ухапсе.

Срамота, зар не? Кад лажи прекрију истину.

Изгледа да тако функционишу ствари овде. -То не важи за вас.

Ви кажете шта мислите. -Као и ви.

Да. И због тога упадам у невоље.

Умете да јашете. -Можда боље од вас.

Рука је гадно сломљена.

Бојим да ћемо морати да је ампутирамо. -Не.

Кост неће сама зарасти, госпођице.

То је препоручена процедура. -Оче, молим вас.

Немојте дозволити да ми одузме руку.

Бог ће ме заштитити.

Вратите јој руку у повеску и прегледајте је изјутра.

Ово није ваша струка, оче.

Ако не делујемо, инфекција ће проузроковати смрт.

Како да делујемо?

Величанство. -Хоће да ми ампутира руку.

Можемо преиспитати ситуацију изјутра пре него што предузмемо тако драстичну меру.

Нисам сигуран... -Тишина.

Смем ли?

Живот је пун патње, дете моје.

А ти си достојанствено патила. Одмарај се.

Бог је уз њу.

Боље него наука.

Господине Ив.

Она није добро.

Сирена. Жели да помогне.

Она ти је то рекла? -Ко би други?

Риба и с вама говори? -Може се рећи.

Ако се нешто деси,, никад нећу опростити себи.

Надајмо се да неће.

Како је могла толико брзо да се излечи?

Очито да је способна за све.

Произвела је златно светло, величанство.

И могла сам да дишем испод воде. -Непобитни доказ, величанство.

Доказ?

Госпођице, претпостављам да сте чули за изузетне моћи створења.

Слажем се да се нешто десило,

али још није јасно шта, причате о бајкама.

Све је бајка док се не докаже да је истина.

А сад је створење изабрало вас

да први искусите њене исцелитељске моћи.

Не зовите је створење. Она има душу, попут ваше.

Глупости. Она је створење. И њена сврха је да служи двору.

Зато је овде, болесни сте и треба вам лек?

Морам да идем. -Седите, оче.

Нико није болестан, дете.

Твоја нова пријатељица је овде да уведе у нову еру све који служе Француској.

Ви сте најдивнији и највеликодушнији монарх.

Коришћењем сирениних моћи да излечите обичан француски народ,

заслужили сте место у вечности.

Па,

све док је то заслужено.

И чим она заврши тај дивни задатак,

хоћете ли је онда ослободити?

Њен живот зависиће од Божје воље.

Сирена је доведена овде због краља, а не Француске,

исто као ја и ви.

Полажем више вере у њега од вас. -Можда, али ви сте превише наивни.

А ви сте превише цинични.

С дужним поштовањем, госпођице, шта ви знате о свету

а да то нисте видели с прозора самостана?

Молим вас не претпостављајте

да сам наивна ако нисам живела попут вас.

Уосталом, једног дана видећу свет.

Верујем да хоћете.

Нисам имао намеру да вређам.

Мислила сам да ћете ми показати другачију страну Версаја?

И показујем. Гледајте.

Шта људи причају о мистериозној обичној краљевој девојци?

Обична девојка, можда.

Говорка се да има везе с краљем.

Какве везе? -То је и даље мистерија.

Госпођице.

То је рибарска кућа где Беноа и ја живимо. -Симпатична је.

Симпатична?

Реч симпатично се не користи за рибаре.

Полетни, храбри, неустрашиви, симпатични не.

Имате светионик? -Бојим се да је тако. Само још неколико корака.

Призор је предиван.

Да, али...

Тамо, иза хоризонта, где се река улива у море,

тамо... -Сваки морнар последњи пут погледа Француску.

Замишљам вас сада на кормилу вашег брода како пловите к заласку сунца.

О томе сањам. Да отпловим од свега овога.

О чему ви сањате?

Хоћу да се сирена врати кући.

Она засигурно није с овог света. -Нисам ни ја.

Хоћу да пођем с њом.

Да одете с њом?

Не стварно, али могла бих да пливам у њеној светлости.

И претекла бих најбржи брод.

Једног дана ћу вас посадити на прамац мог брода.

Тркаћемо се са сиреном и видећемо ко је најбржи.

Дођите, има још тога да се види.

Ово је чудесно. Шта је то? -Зове се Храм љубави.

Саграђен у част безимене жене.

Говорка се да...

Хвала што сте ме примили, величанство.

Морам нешто да вас понизно замолим. С поштовањем.

Али најпре, дозволи да ја тебе замолим нешто. Нешто за Француску.

Било шта, величанство, чак и мој живот.

У питању је нешто мање драстично.

Хоћу да се ожениш мојом ћерком, Мари-Жозеф.

Одушевљен сам. Била би ми част.

Добро. Дакле...

Пошто очито ниси прислушкивао код врата,

мора да ништа не знаш. -Ни малкице.

Шта мислиш? -Да ли она воли Линтијака?

Да ли вам је то стварно битно?

Јесам ли бескрајно и бесконачно себичан?

Горе је.

Имате толико велику моћ

да никад не дозвољавате да марите за било кога.

И то је ужасно.

Шта то радите? -Звала ме је.

Нисам знала да могу овако да се осећам.

Госпођице, очи вам изгледају као звезде.

Оче. Нешто чудесно се десило, пошла сам то да вам кажем.

Касније, малена. Краљ жели да те види.

Прићи ћеш полако.

И тихо.

Сећаш ли се нашег разговора у башти?

О жени у фонтани? -Да, наравно. Једина жена...

Много ме подсећаш на њу.

С времена на време помислим да си она.

Ти си

пљунута мајка.

Моја мајка?

Била је умно и духовно непотчињена.

Била је независна особа.

Није била створена за живот на двору.

Исто као и ти.

Отишла је у самостан пре него што сам сазнао да је трудна.

Умрла је порађајући се.

Ви сте мој отац. -Да.

Али ја сам ужасан човек. Веома себичан човек.

Више ми је било стало до Француске него до тебе и ње.

Зашто ми говорите ово? -Јер се мораш жртвовати за Француску.

Жртвовати? -Државна благајна је празна.

Непријатељи су нас окружили. Лажи, издаја.

Треба нам новац, дете.

Млади војвода Линтијак... Његов новац, кад се удаш за њега...

Не! Нећу да се удам за тог човека! Нећу!

Не мораш да пристанеш, дете.

Мораш да се повинујеш.

Наравно.

Величанство.

За целу Француску.

Сваке ноћи као мала сам се молила за мајку и оца.

А сад камо среће да ми молитве никад нису биле услишене.

Морате престати да се надате савршеном свету.

Живимо у овом.

Разумеш нас, зар не?

Искусио сам нешто.

Сирена је допрла до саме сржи мог бића.

Само Бог нам може подарити бесмртност,

осим ако не мислите да вам је он подарио ту моћ.

Верујем да ми је подарио моћ да откривам.

Говорим о души. Волим краља!

Убијете ли интелигентно биће у његово име,

осудићете га на вечно проклетство.

Врати се у свој манастир, свештениче.

Брини ти за своју душу. И склони ми се с пута.

Ја нисам слободнија од тебе.

Вуци!

Не!

Све је у реду, величанство.

Створење је у савршеном стању за процедуру.

Добро. Упути ме. -Да. -Величанство.

Не могу више да ћутим. -То не личи на тебе.

Седи, оче.

Позната су ми твоја осећања.

Размишљате да почините највећи смртни грех.

Овде се не ради о греху већ о науци.

Наука није апсолутна, величанство.

"Онај који истражује срца, зна на шта указује дух."

Хвала на пригодној мисли из Светог писма

али уколико нисте причали с Богом, не верујем да знате његову вољу.

Можда не, али знам да је бесмртност Божја ствар.

Ко је онда поставио сирену у море да је ухватимо?

Ко је мене позвао да испуним његову визију грандиозне Француске?

Не мешајте божанско право с вођством.

Онда нек он одлучи.

Заповеди ми, небески оче,

убиј ме овде и сада ако ћу да починим смртни грех.

Него, оче...

Ако ми веза са створењем подари вечни живот,

то ће бити Божја воља.

Наставите.

Беноа.

Убиће је.

Морамо упозорити Мари-Жозеф.

Сутра ће ново доба почети за све осим за нас.

Мораш направити диверзију. -Морам. Морам?

Морам.

Господине.

Стани! Врати се овамо!

Докторе, надао сам се да... -Поштеди ме тога, Де ла Кроа.

Имао си довољно проблема, али шуњање око собе краљеве ћерке,

то је велики злочин.

Ставите га у затвор вечерас.

Шутни га!

Неће бити музике овог јутра. Оставите инструменте.

Време је, господине.

Не смете убити сирену! Нећу вам дозволити.

Нећеш ми дозволити? Зар те опатица није научила манирима?

Ево моје понуде. Вратите је у море и пристаћу да удам.

Не можеш се цењкати са својим краљем као да си на пијаци.

Не могу да верујем да нисам очекивао да ће овај тренутак доћи.

Пливаш с њом, ћаскаш с њом, она ти је кућни љубимац.

Не! Она је људско биће! Она се осећа исто као и ми.

Можда. Али ти си доказ да је доктор био у праву.

Мислиш да ово желим због властите бесмртности?

Француској је потребан лидер који може да је заштити.

Глупости! Ово је убиство!

Ућути! -Ућути ти, оче!

Твоје венчање је данас.

Спреми се.

Мускетари!

Ко се венчава данас? -Гђица Д'Алембер удаће се за г. Линтијака.

Мари-Жозеф?

Госпођице, морате да се смирите и припремите за венчање.

Магали, зови Ла Шеза да ме исповеди.

Урадићеш онако како ти је речено.

Или ћеш се растати од живота.

Испустите воду.

Убијање сирене пре ће проклети његову душу него што ће је спасти.

Једино га ви можете зауставити. -Не могу. -Да, можете.

Жао ми је, покушао сам. Краљ толико дуго влада

да верује да му је дозволу дао Свевишњи.

Онда ме извуците одавде како бих се опростила са сиреном.

Краљ је забранио контакт.

Зато тражим од вас. Не, преклињем вас, оче,

молим вас помозите ми.

Заборавите шта је прихватљиво. И урадите оно што је исправно.

Моји разлози су можда другачији од ваших.

Али сирена мора побећи краљу.

Нико вам неће поверовати да идете на венчање

тако обучени.

Моја најдража Магали,

била си права пријатељица.

Много ћеш ми недостајати.

Плашим се за вас.

Зар ми ниси ти рекла

да мала траума инспирише грандиозност?

То сам се само шалила.

Водим девојку на исповест.

Имам наређење да је држим овде до венчања.

Усуђујеш се да ме изазовеш?

Ово је пољубац за који сам одувек мислила да ћу упутити оцу.

Бог вам је подарио крила.

Само се надам да знате да летите.

Осигурај конопац. -Подигни мрежу.

Шта је? Немамо цео дан.

Беноа.

Није ваљда да радиш ово. -Радимо оно што он каже.

Било завршили у Бастиљи или у браку због новца,

радимо како нам је речено. -Никад му не бих дозволила да ме осуди.

Зашто би ти?

Пливала сам с њом синоћ.

Пренела ми је да си је ти ухватио.

Да ли си знао да си је одвојио од њеног детета?

Не. -Али знао си за њеног партнера? -Да, њега смо ослободили.

Онда јој дугујеш право да се врати преосталој породици.

И да пошаљем своје људе на вешала? -Не тражим то од њих.

Тражим то од тебе.

Зашто је твоја жеља да пловиш морем важнија од њеног права да живи тамо?

Краљ оправдава све? -Хоћеш да кажеш твој отац.

Мислим краљ.

Зар ти ниси бољи од њега? -Рекла си

да ме краљ не може осудити.

Да ли си мислила...

Никад не бих могла да се удам за човека кога не волим.

Сви напоље! Поведи људе.

Идите у бродове и запловите према литици код Лавра.

А вас двоје? -Уз Божју помоћ видећемо се тамо.

Идемо. Чули сте капетана. Покрет!

Мораћемо да пређемо мост.

Упропастићеш хаљину.

Хоћу.

Пратићете упутства које сам вам дао. -Докторе! -Да?

У питању је девојка. Побегла је.

Њена једина шанса је да оде подземном реком.

Барем ће отпливати у своју слободу.

Ниво воде је пренизак да она прескочи преградни зид.

Зар не можеш довести воду из дворца у базен?

Ако испразнимо канал и фонтане одједном, можда то успе.

Али шта је? -Цеви можда не издрже.

Шта ако издрже? -Има притока пре Лавра

која ће јој пружати заштиту до мора.

Можеш ли јој то пренети?

Она разуме све.

Треба да пођемо.

Морамо да окренемо притисак воде.

Зауставите их! Створење!

Не сме побећи!

Не! -Потребно нам је живо.

Ив!

Мораш да прескочиш зид.

Лабар!

Ив!

Ив!

Довољно си се мешала.

Поведи Ива и идите!

Сместа!

Видимо се тамо, ако Бог да.

Цео хидраулични систем се распао. -Шта је с девојком?

Виђена је како бежи на коњу, величанство.

Овуда до Лавра. -Пошаљи бродове како не би побегли.

Мама, сирена!

Жан, мора да си видела рибу. Сирене не постоје.

Мари-Жозеф!

Станите. -Не приближавајте се.

Скочићу.

Не ради то.

Љута си. Разумем, али живот је веома вредан. -Не!

Мислиш да разумеш.

Не разумеш.

Онда ми реци.

Једино што сам одувек желела

било је да припадам некоме.

Дошла сам овде,

заљубила се.

Наишла сам на сирену која ми је постала најбоља пријатељица.

И нашла сам тебе.

Оца.

Али теби није стало до мене. -Не говори то.

Теби није стало ни до кога осим до себе.

Дај ми прилику да ти докажем да грешиш. -Како ћеш то урадити?

Мускетари,

нанишаните мету.

Једноставно је. Узмеш ли сирену, даће ти живот.

Пустиш ли је да живи,

она ће спасити мој.

Која је твоја одлука?

Дођи по мене.

Не!

Имам чист хитац, величанство.

Понестаје нам времена.

Одступи.

Јеси ли добро? -Да. А ти?

Спасла ме је. Нас.

Одувек сте били сјајан краљ.

Али сад сте постали сјајан човек.

Сигнализирај бродовима да се повуку.

Био си у праву. Ужасно је

кад ти је стало до некога.

Благослови ме, оче, згрешио сам.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Амин.

Опроштено вам је.

Само је љубав бесмртна, величанство.

Капетан Ив и Мари-Жозеф

почели су заједнички живот тражећи Атлантиду

и њихову драгу пријатељицу, магичну сирену.

Близу смо, могу то да осетим.

Превео: Бамбула

КРАЉЕВА ЋЕРКА