Original subtitles

www.titlovi.com

MALA DOBOŠARKA

BAD GODESBERG, ZAPADNA NEMAČKA

8. SEPTEMBAR 1981. GODINE

Elke? -Ne.

O, gospodine Benami. Da li Elke Lingstrom radi tu?

Ovde njena prijateljica iz Stokholma. -Da, radi, ali...

Ona je na odmoru, jutros je otišla. -O, bože!

Njena majka me zamolila da joj donesem ovu garderobu i gramofonske ploče.

Mnogo vam hvala, jako ste ljubazni.

Jeste li za kafu ili...? -Ne, hvala, čeka me auto.

Možda drugi put. Još jednom, hvala.

O, kada se Elke vrati, recite joj da mi se javi. Ja sam Katrin iz Stokholma.

O, ti mora da si Gabrijel! Elke mi je puno pričala o tebi.

Kad se Elke vrati, ići ćemo da se zabavljamo. Zdravo. -Važi, doviđenja.

Da li ste išli svojom redovnom autobuskom rutom?

Da, istom kao svakog dana.

Poznavali ste dečaka Gabrijela? -Već sam to ispričao policiji.

Da, ali hoćemo to da čujemo lično.

Poznavali ste malog Gabrijela? -Da, poznavao sam ga.

I znali ste da mu je otac izraelski diplomata? -Da.

Niste dobili nikakve posebne instrukcije

u pogledu njegove bezbednosti?

Ne. -Simon, došli su inspektori sa rekonstrukcijom događaja.

Sačekajte tu. -U redu.

Gospodine Litvak, rekonstrukciju je izvršio

naš najbolji specijalista za eksplozivne naprave,

lično, svojim sopstvenim rukama.

Genijalno. -On ovo zove „bikini bomba"

Razumete? Minimum delova i mnogo eksploziva.

Imate li fragmente originalne bombe?

Vi ovo nazivate saradnjom, gdine Litvak?

Mi dajemo vi uzimate, je l’ to saradnja?

Bilo kako bilo, između Nemaca i Jevreja danas postoji razumevanje.

Nemate ništa protiv da ovo pozajmim?

Nismo im mi krivi, imaju problem sa Arapima.

Ma, oduvek su imali problem sa celim svetom.

Imate li na vezi Jerusalim? Nađite mi Kurca.

Na Sabat? -Ma, ako je potrebno, izvucite ga iz sinagoge!

Dugo je čekao na ovo.

Halil? -Halil.

Halilova bomba, njegov potpis. I srećan dan za Martina Kurca.

Nazivaju nas teroristima. Zašto?

Zato što svoje bombe isporučujemo golim rukama?

Nemamo američke avione da iz njih sejemo bombe, niti tenkove

da gađamo njihove gradove.

Onog izraelskog komandanta koji je ispalio rakete

na naše kampove da bi do kostiju spalio meso naših žena i dece,

tog Izraelca nazivaju herojem!

A kad mi uzvratimo, na jedini način na koji možemo – golim rukama,

nazivaju nas teroristima.

Dok god nam Izraelci budu slali svoje avione, mi ćemo im slati naše kofere.

Stani malo! Zar vi Palestinci ne vodite jednu od najskupljih revolucija ikada?

Je l’ to pitanje ili vređanje? -Pitanje je na mestu.

Ne, ne, pare nisu važne. Pitanje je ko je u pravu, a ko nije.

Palestinci su žrtve. Prognani su sa

zemlje koja im je pripadala vekovima unazad

i sad ih stavljaju u kampove! -Molim vas, sedite!

Kad bi prodao svoju odeću, mogao bi sam sebi da kupi avion.

Nikada se nećemo predati! Borićemo se do poslednjeg čoveka.

Borićemo se oružjem kojim raspolažemo.

Tražimo da nam vrate ono što su nam uzeli, na silu i uz pretnje.

Tražimo pravdu. To je sve.

Verujem da cenite to što se naš govornik,

koji nam se predstavio kao Mišel,

izlozio velikom riziku da dođe ovde.

Neće biti sa nama na seminaru u nedelju,

ali nadamo se da će jednog dana, u nekom

boljem svetu, moći slobodno da se vrati ovde

i da neće morati da skriva svoje lice. Hvala vam, Mišel.

Revolucija vam se zahvaljuje. I ja vam zahvaljujem.

I još se zahvaljuje, prokleti terorista!

MINHEN, ZAPADNA NEMAČKA

Držimo ga pod prismotrom otkako se vratio iz Engleske.

On je Halilov mlađi brat koji koristi ime Mišel.

Halil pravi bombe, a Mišel ih isporučuje.

Znamo da su on i ona plavusa isporučili

bombu koja je eksplodirala u Bad Godesbergu.

Zgodan je momak. Ne biste verovali koliko devojaka obrlati nedeljno.

Studira, rado se smeje. Teško je

poverovati da ima i onu tamnu stranu.

Treba da obavestiš Kurca o ovome.

Prevod glasi: Ide u Istanbul da pokupi eksploziv.

A posle ga donosi u Nemačku. -Treba odmah da ga ubijemo!

Da postavimo laki ruski raketni bacac (RPG) kraj puta

i smaknemo arapskog nitkova, to je k’o dobar dan.

Kurc kaže: „Ako hoćeš da uloviš lava..."

„... prvo priveži ovcu kao mamac."

„Veži kozu kao mamac." Taj momak je naša koza.

Hoćemo njegovog starijeg brata Halila.

Dođi da pogledaš pre nego što spusti zavesu.

Razgovara telefonom. Šta priča?

Razgovara sa nekom devojkom – nemamo ime.

Pustićemo ga da prvo ode u Istanbul da

pokupi eksploziv, a onda ćemo ga uhvatiti.

Imamo li devojku koja će biti mamac? -Radimo na tome.

Džefris i Hemfri, pripremite se, imate još tri minuta.

Puna dvorana? -Jeste, odlično.

Je l’ Ned u publici? -Da. Tvoj beskorisni Ned sa reklamnim agentom.

Pa, nabacio mi je reklamu za vino, šta je tvoj agent uradio za tebe skoro?

Prodana dušo! Hoćeš moj savet?

Preporuči mu se. Od principa se ne živi.

I Gilgud snima reklame, baš kao i Olivije.

Blagi Bože! -Šta je bilo?

Vidi, u drugom redu! U crvenom sakou, to je naš revolucionar, zar ne?

To je Mišel! -Može biti da je on.

Terorista u Gucci odelu, glavom i bradom.

Sa prstenjem na rukama i bombama u džepovima.

Zašto li je došao, šta misliš? -Zbog mene sigurno nije.

Zauzmite mesta na pozornici. Počinjemo.

Čarli! -U redu, krećem.

Spremni! Počinjemo.

A ti, moj jedini verni pratioče, kakvu ti utehu imaš za svetu Jovanku?

Avaj, šta imamo od tih kraljeva, episkopa, advokata i njima sličnih?

Ostave te u jaruzi da na smrt iskrvariš.

A kad ih potom ponovo sretneš u donjem svetu, kako se onda važni prave.

Pusti zvučni efekat br. 20!

Izvinite, čekaju me neodložna posla.

O, gospode, ti koji si stvorio ovu predivnu zemlju,

kada ćeš biti spreman da primiš svoje svece?

Koliko još, gospode? Koliko još?

Kad ćeš više potrefiti šlagvort za zvuk zvona!

Čarli? Ovo je stiglo za tebe.

O, bože! Hvala, Pem.

Orhideje! Prekrasne su.

Od koga su? -Ne znam!

Izvini sekund... -Čarli, dobila si angažman.

Očaran je tobom, stoji napolju i gori od želje da te upozna.

5000 funti za nedelju na grčkom ostrvu. I molim te: bez politike, propovedi,

nuklearnog razoružanja, posrnulih žena ili pasa lutalica.

Ko ti je poslao cveće? -Ne znam.

Izvinite. -Čarli! Mogu li da vas zovem Čarli?

Bili ste divni! Ja sam Lesli Gold. Ned vam je verovatno

rekao da ćete se zlopatiti nedelju dana na Mikonosu.

Drago mi je što smo se upoznali. Da, rekao mi je.

Ostaje da se nadamo da će naše vino Apolon biti

jednako privlačno kao naša devojka za reklamu.

Hvala vam puno. -Moram nazad u London.

Želim samo da vam kažem da se divim vašem radu i

da sam jako srećan što ćete raditi našu reklamu.

Hvala. -Hajde, Nede.

Ovaj ima para, plus - reklamiraćeš vino, a ne laksative.

Pem, ko je doneo orhideje? -Neki momak iz cvećare.

Niko drugi? -Nikog drugog nisam videla.

Jovanko Orleanko, volim te do neba. Mišel

ZAOBILAZNI PUT

PUT JE ZATVOREN

Rešila si da prepešačiš ceo put? -Idem u Solun. Gde si ti krenuo?

Uskači.

MIKONOS, GRČKA

Vino Apolon za zaljubljene. Bla-bla-bla...

Stop!

Je l’ to onaj tip ulazi u kadar? -Mislim da da.

Recite mu da se pomeri. Filipe, idi reci mu!

Neka, idem ja. -Ej, dužnik sam ti.

Mišel?

Mišel? -Ti si Mišel, zar ne?

Bojim se da ste pogrešili. Žao mi je.

Onda si Josif. -Josif?

Sin Jakovljev, Biblija kaže da je nosio dug ogrtač raznih boja.

Aha, neka bude da sam Josif.

Možeš me zvati Čarli.

Zdravo, Čarli. -Zdravo.

Reci mu da se pomeri.

Upadaš nam u kadar, znaš, snimamo film.

Hoćeš da se pomeriš malo, prati onog čoveka što maše?

Naravno, izvinjavam se.

Izvinite!

Odmaraš od revolucije da uhvatiš boju? -Izvini, ne razumem o čemu govoriš.

Gde ti je onaj fantastičan crveni sako? -Crveni sako?

Notingem, pre dve nedelje.

Mislim da ste me pomešali sa nekim. -Ne grešim kada su lica u pitanju.

Nikada nisam bio u Notingemu.

Ne, ovo je novina za mene. Ja nisam glumac.

Bio sam maneken u Italiji. Slikali su me, ali nisam glumio.

Ja sam studirala dve godine na Akademiji

dramskih umetnosti, a mislim da smo na istom.

Ne, ti si prava glumica. -Ma, nema to veze.

Treba samo da pokažemo da vino u nama budi želju da se kresnemo.

Za to ti nije potrebna neka gluma, je l’ da?

Čudesno vino. Živeli!

Izvini na čas, brzo se vraćam. -Naravno, ali...

Brzo se vraćam.

Želim da ti se izvinim.

Nema potrebe. Nadenula si mi ime.

Izvoli, sedi.

Hoćeš čašu vina? -Kakvo je?

Vino Butari. Belo i hladno. -Samo da nije Apolon.

Slušala sam tvoj govor, pre nekoliko

nedelja, u Dorsetu. Stvarno sam očarana.

Glupo je od mene što sam pomislila da ćeš otkriti svoj

identitet. Nije trebalo da te izazivam. Neću više to da radim.

Obećavam ti.

Da te zovem Čarli?

Da.

Snimate reklamu za televiziju?

Ma, da. Tražimo najbolje uglove za slikanje flaše.

Snimamo sutra. Svrati, ako hoćeš, da nam opet upropastiš kadar

ili prosto da gledaš. -Sa zadovoljstvom. Hvala.

Čarli!

Hajde, Čarli!

Znači, vidimo se sutra? Laku noć.

Spremni? Snimamo! -Vino Apolon, osmi kadar.

Vino Apolon... -Gledaj ovamo!

...vino za zaljubljene. -Stop!

Obrati pažnju da etiketa bude okrenuta ka kameri.

U redu, idemo ponovo. -Već je prošlo 13.00 časova.

Dobro, pauza za ručak. -Pauza za ručak!

Čarli, ako ideš negde da jedeš, vrati se do 14.00 časova.

Hoćeš da jedeš sa nama? -Voliš da šetaš?

Naravno, opsednuta sam šetnjama, šetam u više smerova istovremeno.

Šetam, jašem, idem čak i u lov... U stvari, išla

sam u lov dok nisam shvatila koliko je brutalan.

Isla sam u školu Fokskroft u Virdžiniji,

sve devojčice su imale svoje konje.

Bilo je jako zabavno. -Ti si Amerikanka?

Zar se ne poznaje?

Gde si ti odrastao? -Na Bliskom istoku.

Prekršila sam svoje obećanje tim pitanjem.

Samo proveravam da li si i dalje tajnovit.

Igrala sam Loru u „Staklenoj menažeriji",

Džo u „Ukusu meda", lejdi Braknel u „Važno je zvati se Ernest".

Radila sam Pintera, Ozborna, Stoparda, Brehta, Šekspira.

I sada, bljak, ovo vino „Apolon".

Sve su to različiti životi.

I pored tolikih života, koja je to prava Čarli?

Mislim da glumci ne mogu biti baš autentični

i iskreni - uzimaju od svega pomalo.

Krademo od svih, zato, dobro se čuvaj!

Koga ti imas? Braću, sestre, šestoro nezakonite dece?

Nemam ništa protiv, samo me interesuje da znam.

Sam sam.

Pretpostavljam da tako mora.

Na neki način, da.

Hajde da prestanemo da se glupiramo! I ti i ja znamo ko si i šta si.

Je l’ tako? -Da.

I ovde si zbog mene, zar ne?

Hoću reći, revolucija se ne odmara i ne sunča, je l’ tako?

Tako je.

Čarli!

Čarli, čekaju te.

Ostala su ti još dva dana snimanja. Ja večeras moram u Atinu, imam neki posao.

Posle toga idem na sever u Solun.

Hajde da se nađemo u Atini pa da putujemo zajedno.

Ko si ti? -Ostavio sam ti koverat u hotelu.

Unutra imaš kartu, nešto para i uputstvo

kako da stupiš u kontakt sa mnom.

Čarli, imamo posla!

Odgovor je DA!

MINHEN

Uspravite ga i skinite mu lance, ne možete to da radite!

Ne možete tako da se ophodite prema ljudskom biću!

Skinite mu to sa glave!

Dajte malo svetla!

Ja sam Vilhelm Kurver, ovo je moja

legitimacija Međunarodnog crvenog krsta.

Ovo više ne smete da mu stavljate. Sada nas ostavite nasamo sa njim.

Ako hoćeš da uložiš žalbu, možemo da ti pomognemo.

Dužni su da se dobro ophode prema tebi.

Sa nama možeš slobodno da pričaš.

Mi smo iz Međunarodnog crvenog krsta, razumeš?

Ovo neće upaliti!

Pruži im šansu. -Ma, ne naseda na to!

Neće izvući ništa iz njega! Dajte mi

samo 30 minuta da ga propustim kroz šake!

Imamo samo 4 dana da sastavimo šestonedeljnu

ljubavnu prepisku između njih dvoje.

I Svili to mora ručno da ispiše.

Imate njihove dnevnike? -Kod Svilija su, može da imitira njihove rukopise.

Ali treba mi više od toga.

Kako se izrazava na engleskom, kako koristi fraze.

A da probamo sa narkoticima? -Bez narkotika.

Pod dejstvom narkotika, njegov rukopis neće

biti autentičan. Potreban mi je normalan tekst.

Imaš li nekog koga treba obavestiti o ovom?

Siguran si? Ovde smo da ti pružimo zaštitu.

Pravi budale od njih!

Daju li ti hranu?

Imaš li pritužbe na njihovo ophođenje? Možeš slobodno da kažeš.

Mogu li da pogledam? -Ne još.

Gde idemo? -Na jedno vrlo posebno mesto.

Samo za nas dvoje. -U redu.

Polako, još nekoliko koraka. Samo što nismo stigli.

Zaustavi se sad.

Otvori oči.

Gospode!

Gospode, viđala sam ovo na slikama, ali nikada nisam bila.

Neverovatno! Predivno! -Upravo tako!

Oni stubovi izgledaju kao da su vertikalni, iako to u stvari nisu.

Svaki je pomalo zaobljen, ali odozdo izgledaju kao da su potpuno pravi.

Je l’ si to znao odranije ili si naučio samo da bi me impresionirao?

Danas sam to pročitao u turističkoj brošuri.

Prekrasan poklon. Da ti se zahvalim?

Hvala.

Sviđa mi se ovo zahvaljivanje. Mogu li još jednom da ti se zahvalim?

Još jednom?

Još jednom...

Šta je bilo?

Moramo da krenemo. -Ali, tek smo došli.

Imamo jako malo vremena. -Kuda žurimo?

Hajde, požuri.

Čarli, ovo je Dimitri.

Majka mu je dozvolila da večeras duže ostane napolju.

Zdravo, Čarli. -Gde su taksi i moj kofer?

Dimitri ga je stavio u gepek. Hajde.

Ne sviđaju ti se kola? Hoćeš da nabavimo druga?

Unajmio si auto? -Ne, pozajmio sam od prijatelja.

Imućan neki prijatelj.

Izvini na ženskoj ljubopitljivosti,

ali ako je ovo pokušaj da me vrbuješ, ovo je zaista previše!

Trudio sam se da te što manje obmanjujem.

Imamo dobar razlog zašto si sa nama.

Koji ste to vi? Palestinci?

Ej! Uspori!

Krijumčarite oružje za neki mali rat koji sponzorišete?

Nije oružje? Šta onda, belo roblje?

Ne, Čarli, onda su narkotici, je l’ tako?

Zaustavi kola! Strašno mi je muka!

Hoću napolje!

Sad možeš da izađeš. -Ne izlazim iz ovih kola. Ne izlazim!

Zdravo, Čarli. Dođi unutra. -Ko si sad pa ti?

Zovem se Tobi. -Hej, gde nosite te kofere? Ostavite to!

Dimitrios! Dimitri, kako god da se zoveš, spusti te kofere!

Ma, spuštaj to! To je moje!

Slušaj! Pasoš mi je unutra...

Čarli! Napokon si stigla ovde kod nas.

Šta je bre ovo? -Moje ime je Martin a ne Lesli Gold.

Lakoverna si i izvini što sam to zloupotrebio.

Neke od nas si upoznala na Mikonosu.

Reklama je bila trik da te dovedemo ovde.

Izvinjavamo ti se zbog toga. -Ti lažljivi skote!

Čarli, čovek koga si nazvala Josif je

omiljen i veran predstavnik svoje otadžbine.

Koje zemlje? -Da, ovaj, Čarli...

Priznajem, to jeste u neku ruku problem.

Ali, prvo da kažem, svi smo mi časni ljudi.

Duboko zabrinuti, baš kao i ti, za smer u kome se kreću neke stvari.

Nemoj odmah da zapeniš,

kada ti kažem da smo svi državljani Izraela.

Izraelci?! -Osim ako ti, Čarli, smatraš

da Izrael treba ukloniti s lica zemlje. -Izraelci, a?

Smatraš li da si među neprijateljima? -Ne znam otkud vam to?

Kidnapovali ste me, ali nema veze, bićemo drugari do groba! Slušaj ovamo!

Izabrali ste pogrešnu devojku. Nisam Jevrejka.

I propalestinski sam nastrojena! -Znamo,

Čarli, tvoje političke stavove i poštujemo ih.

Zašto onda ne ostavite sirote Arape na miru?

Zašto im ne vratite zemlju koju ste im ukrali? -I gde da odemo, Čarli?

U neko parče Centralne Afrike ili u Urugvaj?

Ali ne u Egipat, ne hvala! Probali smo jedanput i nije išlo.

Ili da se vratimo u geto? -Ja samo hoću mir.

Pa, Čarli, i mi hoćemo isto. Zato smo tebe odabrali.

Odabrali? Za šta? -Hoćemo da ti ponudimo ulogu.

Ulogu? Kakva ulogu? -Uloga u komadu iz stvarnog života.

Najveću ulogu koju si ikada imala, najzahtevniju i svakako najvažniju.

Kako da ne, i šta treba da radim? Ubijam Arape?

Nikada to ne bismo tražili od tebe, Čarli.

Čarli, saslušaj nas. Ako posle toga budeš htela da odeš,

odvešćemo te na aerodrom, daćemo ti kartu, novac i slobodna si.

Da li imam izbor? -Imaćeš opciju da odeš, posle audicije.

Audicije? O kakvoj audiciji govorite? -Postavićemo ti niz pitanja

na koja ćeš odgovarati potpuno iskreno, tačno, bez kalkulisanja.

Bez ulepšavanja da bi nam doskočila.

Ako posle toga budeš htela da odeš, kao što je Josif rekao, imaćeš tu opciju.

U redu, važi. Hajde da završimo s tim da što pre odem odavde.

Da počnemo onda sa porodičnom istorijom.

Kada je rođen tvoj otac, i gde? -Moj otac?

O, bože... 1925. g.

Kada su pozvali direktora, kako su tačno glasile njegove reči?

"Izvini, pokupi svoje stvari zbogom i srećno!"

Toga se sećam. -Imaš fantastično pamćenje!

Nisu ti objasnili zašto traže da odeš?

Izbio je skandal, naravno. Dva semestra nisu bila plaćena.

Nije li vreme da završimo?

Rekla si da si se vratila kući u...

Haos, rekla sam haos! Policija svuda, majka mi je bila uplakana.

Izjavila si da nisi zatekla svoju sestru Hajdi.

Sigurno je bila trudna, obično je tako bilo.

Nije bila trudna. Prvi put je zatrudnela tek naredne godine.

Ne sećam se! Prošlo je 10 godina.

Moguće da nije mogla da se suoči sa tim.

Nije mogla da podnese sramotu? Zbog suđenja vašem ocu?

Šta je tu toliko sramotno?

Tražimo da nastaviš priču svojim rečima,

od trenutka kada su ti odneli stvari.

Šta ima još? -Uzeli su mog ponija, rekla sam vam to.

Gde ti je otac bio? -U zatvoru, rekla sam vam već.

Da, rekla nam je. Da vidimo...

Posete. Ko te je vodio u posete?

Niko, brinula sam o svojoj majci.

U zatvor? Nisam mogla da mu idem u posete.

Sećam se, kada je izašao iz zatvora,

preselili smo se u Baltimor.

Primali smo socijalnu pomoć.

Izašao je mesec dana ranije.

Bio je mršaviji, mladolikiji.

Zagrlio me je i zaplakao se.

Majka je bila gore, na spratu. Bila je suviše uplašena da siđe.

Sećam se...

...kako se čudno ponašao sa vratima.

Nije mogao da ih otvori...

Došao bi do vrata i onda bi zastao mirno,

skupljenih stopala i pognute glave.

Kao da čeka čuvara da mu otvori vrata.

Sećam se, kad sam to prvi put videla,

zavrištala sam da otvori ta prokleta vrata.

U intervjuu za Ipsvič novine,

rekla si da si stajala ispred njegovog zatvorskog bloka i da si mu mahala.

To sam malo nakitila. -Malo nakitila?

Tvoj agent mi je rekao da ti je otac umro u

zatvoru, a ne u kući, i to si malo nakitila.

To je rekao Ned, nisam ja.

Kako mi ide, Josife?

Šta je bilo? Vi ovde ne spavate?

Ne, je l’ tako?

Koliko puta si bila na seminarima vikendom?

To je bila Alova ideja, ništa ozbiljno.

Koliko puta si rekla? -Dvaput.

Sigurna si? Da nije četiri puta? -Dva, to sam rekla.

Da li si potpisivala nešto — izjave, peticije?

Ne. -Čarli...

Posle diskusije uvek sledi rezolucija koja se potpisuje.

Reci nam o čemu se raspravljalo. -Ne znam, ne sećam se.

U njenom dnevniku stoji četiri. -Otkud vam to?

Bila je na četiri seminara? -Čarli, polako gubim poverenje u tebe.

Baš me briga! Nemate pravo da uzimate moj dnevnik!

To je moje! Ne želim da učestvujem u

ovoj farsi! Mrzim te! Ma, mrzim vas sve!

Odoh odavde! Ne, čekaj malo!

Rekao si, mogu da slušam i onda sam slobodna. E, pa hoću napolje! Odmah!

To su opcije koje važe samo pod tačno

određenim uslovima i samo kada mi tako kažemo.

Držite me zatvorenu cele noći! -Da nam objasniš ove propuste, protivrečnosti.

Znamo da tvoj otac nikada nije bio u zatvoru.

Nije bilo zamenika šerifa, nisu ti oduzeli ponija.

Nisi ni imala ponija. Išla si u državnu školu u Ejmsu, u Ajovi,

a ne u skupu privatnu školu u Virdžiniji.

Tvoj otac je pretreo sitno bankrotstvo,

ali nije bilo nikakvog krivičnog dela. Ceo

život, do smrti, radio je kao hipotekarni agent.

Jedini skandal je bila tvoja suspenzija iz škole na mesec dana

zato što se otkrilo da si bila previše darežljiva prema lokalnim mladićima.

Smejemo se svim tvojim izmišljotinama, Čarli, ali zašto lažeš nas?

Zašto nemaš poverenje u nas? -Poverenje u vas skotove?

A ti si najgori, skote! -Neka joj niko ne prilazi!

Ne dirajte je!

Ti, skote! Skote!

Dajem joj tri minuta, ni sekund više!

Ne dozvolite joj da promeni ponašanje ili ulogu.

Smesta je vratite ovde. Hoću da održimo ovaj tempo.

Čarli, ostani gde si. Rekao sam ti da staneš! Stani!

Dobro je bilo! Čestitam!

Uhvatili smo te u laži, ali ti si se povratila i nastavila da odolevaš.

Razotkrili smo te, izgubila si glavu ali upala

si u histeričan napad i uzvratila optužbama!

Ponosimo se tobom. Sledeći put ćeš imati bolju priču da ispričaš.

Vrati se brzo. Imamo jako malo vremena.

Martine, ambasada u Atini ima poštu iz Jerusalima.

Da vidimo. -Namenjeno je tebi lično.

Ona je ono što nam treba: bistra, kreativna, neiskorišćena, romantična...

I lažljivica. -Šta je tu loše?

Danas laže za sebe, sutra će lagati za nas. Zar nam treba neki anđeo?

Slušajte ovo.

Miša Gavron kaže da treba da se predstavljamo kao Amerikanci.

Zar to nije krasno?

„Ni pod kakvim okolnostima ne smete otkriti da ste izraelski državljani

koji deluju u zvaničnom ili poluzvaničnom svojstvu."

Pa ovo je naprosto divno! Baš nam je od pomoći, a?

I stiže u pravi čas... Drži. Odgovori im sa „ne".

Vreme je da ti preuzmeš stvari u svoje ruke, Gardi.

Zbunjen je, prepoznajem znake.

On je odličan umetnik, Simon. Veliki borac.

Jedan od najboljih, ti si možda jedini koji bi to izveo bolje od njega.

Tebalo je da uzmemo Jevrejku. -Aman, proverili bi njenu prošlost.

Treba nam autentičan primerak, a ne improvizacija.

Nešto što će zvučati uverljivo. -Neće uspeti da održi legendu.

Uspeće oboje! Momci i devojke, unesite više topline,

porodičnu atmosferu u kojoj će moći da se opusti.

Dakle, Čarli? -Dakle?

Lagala sam. Sad smo kvit. Ne vidim kakve

to veze ima sa mojim političkim stavovima.

Možda su isto tako lažni kao i tvoja biografija?

Dođavola! Ja verujem u neke stvari.

Verujem da treba pomagati onima koji pate.

I šta si zaista učinila po tom pitanju?

Osvanula si na snimcima sa demonstracija na trgu Trafalgar?

A jednom čak i u novinskom stupcu, kako

stojiš ispred autobusa, citirajući Če Gevaru?

Kaži nam, šta si uradila osim što si pričala?

Baš ništa.

Kažeš da hoćeš da zaustaviš ubijanje. Super, i mi to hoćemo.

Šta si uradila? Šta si spremna da uradiš?

Kaži mi.

Čarli...

Slušaj, Čarli.

Na obe strane imaš ludake, ekstremiste. One koji hoće sve da nas potope.

I naše — koji hoće da unište njihove, a imaju oružje da to izvedu.

Ali pojedini, na obe strane, žele da razgovaraju,

naši koji žele da žive zajedno sa Palestincima.

Ja sam od tih. Napustio sam jedinicu zato

što nisam više mogao da opravdam ubijanje.

I sad sam se vratio, zato što ne želim da

dozvolim da pitanja rešavaju ekstremisti.

A ti? -Ni ja...

Hoćeš da se vratiš u Englesku da blokiraš saobracaj na trgu Trafalgar,

ili hoćeš stvarno da pomogneš?

Znači, onaj romantični grčki izlet je bio samo mamac?

Stvarno želim da odem na taj izlet sa tobom, Čarli.

Audicija je gotova, Čarli. Ako želiš, uloga je tvoja.

Ako je ne želiš, možeš slobodno da odeš.

Koga treba da igram? -Sebe samu.

Mi ćemo se pobrinuti za scenario. Josif će

biti Mišel i pisaće dijalog uz tvoju pomoć.

Imaš nekoliko sati da odspavaš. I moraćeš da naučiš veliki tekst.

Zato, idi sad u krevet. Rejčel će te probuditi kada bude trebalo.

Ko je pravi Mišel? -Upoznala si ga.

Nosio je masku na predavanju u Dorsetu.

Srešćete se ponovo, kasnije.

Laku noc, Čarli. -Laku noć.

Nisi ispao iz forme, Gardi, uradiće ono što tražimo.

Uradiće to zbog tebe.

Ostavljam tebi na procenu kako ćes postupati sa njenim osećanjima.

Možete da se zbližite ili pak da napraviš odstupnicu.

Ovde bih se radije distancirao. -Želim ti puno sreće, Gardi.

Čarli?

Probudi se. Probudi se, Čarli, vreme je.

Koliko je sati? -Jedanaest. Spavala si 4 sata.

Kupio sam ti haljinu i novo rublje, u kutiji je.

Dobro pogledaj oko sebe. Zapamti ovu sobu.

Imali smo divnu večeru sinoć.

Belo, hladno vino „Butari", jastog...

Ko si ti? -Od sad pa nadalje sam Mišel.

Ti igraš sebe. Simuliraćemo ljubavnu vezu.

U ovoj sobi smo proveli noć zajedno.

Prvo sam te odveo do Akropolja. Uživali smo tamo sami.

Posle sam te doveo ovde. Strasno smo vodili ljubav, vrlo burno.

Kako se kotiram na listi? -Odlično.

Kada mi ponestane mašte, to nadomestim entuzijazmom.

Izvini za šamar, Josife. -Zavuci ruku pod jastuk.

Gospode!

To je automatski pištolj.

Poklon od mog brata Halila, koga slušam kao boga.

Uvek spavamo sa njim, kao da nam je dete.

Uvek je tu kada vodimo ljubav, nikada ga ne zaboravljamo, kao da je deo nas.

Sad požuri, obuci se.

Je l’ progovorio? -Ni A.

Ni zvuk nije pustio? -Zvuke — da, ali ne govori.

U kakvom je stanju? -Veoma je umoran.

3 dana mu se čine kao 7 noći, ukupno je spavao 5 sati i 20 minuta.

Odbija da jede, pije samo vodu. Ako mu je čudna na ukus, ispljune je.

Je l’ su gotova neka pisma Čarli? -Nekoliko. Svili radi na tome.

Proveravate njegovu poštu? -Dva puta dnevno.

Pokazaću ti njihovu ljubavnu priču, onoliko

koliko smo rekonstruisali od Atine do Soluna.

Ostaje da shvatimo šta je Mišel nameravao da uradi sa kolima,

sa eksplozivom, koga je planirao da kontaktira i kada.

Biće veliki problem ako ne uspemo da ga nateramo da progovori.

Imate li snimak pravog prebijanja?

Nekog baš gadnog? -Da.

Iskoristićemo to sutra. Dozvolićemo mu da odspava danas.

Da pomisli da smo ga zaboravili. Samo strpljivo, ljudi, strpljivo.

Slušaj, Čarli. Zovu me Mišel.

Ne! Nemoj opet... -Čarli...

Umorila sam se od Mišela, napravi pauzu.

Zar ne možeš da budeš Josif večeras?

Čarli, nemamo vremena. Pre ili kasnije, postavljaće ti pitanja o ovoj večeri.

Dobro, u redu, važi. Dakle, ti si Mišel.

Zovem se Mišel, ali imam i arapsko ime — Salim.

Rođen sam u malom selu, nedaleko od grada Halila,

koji Jevreji zovu Hebron. Ponovi, „Halil".

Halil. Tako ti se zove brat.

Otac mi je bio „muhtar" — starešina sela u kome smo živeli vekovima.

Moj otac se divio Jevrejima.

Moj brat Ahmed se seća kako je vodio dedinog konja na pojilo

i slušao divne priče od jevrejskih putnika i trgovaca.

Znaš li šta se desilo dedinom konju 1948. godine?

Trampio ga je za pušku da bi branio naše selo od cioništa.

Cionisti su ubili mog dedu.

Naterali su mog oca da gleda kako

ubijaju dedu. Mog oca koji im je verovao.

Je l’ to istina? -Da li si čula za Deir Jasin?

Ne. -U selu Deir Jasin, 9. aprila 1948. godine,

cionistički odredi su iskasapili 254 žena, staraca i dece,

koji su radili na polju.

Samo par dana posle, skoro pola miliona Palestinaca pobeglo je iz svoje zemlje.

Samo naše selo je opstalo pod komandom mog oca sve do 1967. godine.

Tada su došli izraelski tenkovi i srušili naše kuće,

da bi napravili mesto za svoja sela.

Tako smo naučili da se borimo protiv cionista.

Znaš li za čoveka koji je rekao: „Borim se, dakle postojim"?

Poljski terorista, koji je ubio mnoge Britance i Palestince,

dobitnik Nobelove nagrade za mir,

i premijer moje države, Palestine,

koju su nam oteli i sada je zovu Izrael.

Volim te. Da li deliš moje ubeđenje?

Ko si ti? -Da li sam dobro odglumio?

Da, odlično.

Uzmi ovo, kao uspomenu na ovo prekrasno veče.

Gde si ti bio, Josife, kada se to dešavalo?

Ja sam bio u tim izraelskim tenkovima 1967. godine, Čarli.

Molim vas! Molim vas!

Smesta prekinite, ne ide on nikud! -Sklonite se odatle!

Ženevska konvencija... -Ma, nosite se!

Posle onoga što smo videli sinoć, ništa ne smete

da preduzimate dok ne razgovaram sa nadležnim.

U redu. -Da vidimo.

Pukovniče Hirs, hoću da razgovaram s vama. Imamo pritužbu.

Nemaju pravo da ga izvode bez sudskog rešenja.

Nema rešenja. -Videli smo njegovog brata, Halila Kasada.

Sinoć su ga na smrt pretukli! -Ono sinoć je bila nenamerna greška.

Nije bilo slučajno, zverski je mučen.

Halil Kasad je terorista i ubica, uopšte ga ne sažaljevam.

Pozvaćemo vas na odgovornost pred Međunarodnim crvenim krstom!

Ja sam pukovnik Hirs. Imam neka pitanja da ti postavim.

Da li si ti Salim Kasad?

Uhapsile su te Izraelske odbrambene snage (IDF)

zbog zločina počinjenih protiv izraelskih državljana.

Kod tebe smo pronašli automatski pištolj,

koji ti je poklonio brat Halil Kasad.

Potvrđuješ li da se zoveš Salim Kasad?

Dobro. Dokazao si da si hrabar. 11 dana nisi izustio ni reč.

Mnogi ne izdrže ni jedan sat.

Ali, da znaš, svi progovore.

Da li si ti Salim Kasad?

Mogu li da vidim svog brata, molim vas?

Imamo ga. -Da, mislim da to možemo da organizujemo.

Martin je bio u pravu. Dečko je zlata vredan.

Halilovi ljudi treba da pokupe auto u Lajbnicu.

Ključeve treba da ostavi u auspuhu.

Odjavljuje se.

Da li znaju da će devojka da vozi? -Koristio je devojke i ranije, nasešće.

Reci Martinu da bude u pripravnosti.

Još teksta za tebe.

Kad parkiraš auto, ključeve ostavi u auspuhu.

Potom uzmi naredni voz za Minhen. -Samo da pitam, šta je u kolima?

Mišel garantuje, nema opasnosti. -Šta je u kolima?

Eksploziv. 90 kg ruskog plastičnog eksploziva.

Gde su ga skrivali? -U kolima je od samog početka.

Gospode! Gde? -Pod sedištem, u vratima, u krovu...

Za šta će ga iskoristiti? -Za svoj cilj. Samo ne pali radio.

Šališ se! -Da.

Nemoj, bre!

Izvoli, Čarli. -Čije su?

Njegove. Poprskane Mišelovim parfemom.

Ha, ja sam prvi leš koji će biti balsamovan kolonjskom vodom.

Proveri uputstva. -Znam ih napamet.

Granica je 4 km severno. Put kroz Jugoslaviju je dug 1100 km.

Očekuju te oko podneva, prekosutra.

Znam sve. Parkiram se na trgu, stavim ključeve u auspuh,

hvatam prvi voz za Minhen. Ukapirala sam.

Opušteno, znam šta radim.

Reci Martinu da je paket poslat.

Koliko joj je vremena ostalo? -Prešla je granicu pre 10 minuta.

Sledeći voz samo što nije stigao. Možda neće stići na vreme.

Upozori sve i proveri pozicije. Pričaj na nemačkom.

Stigla je.

Dobro.

Stigla je na vreme da uhvati voz.

Reci Tobi da joj napravi parking mesto.

Dobro de... -Amerikanka?

Ko je sad ovaj, ko je to? -Ko je ovaj?

Amerikanac. -Neka priđe Hulio.

Polako, daj gas.

Ben neka ga pokriva.

Dobro, sad nazad. Polako!

Sad napred.

Parkiranje mi nikad nije bilo jača strana. -Znači, ti si iz SAD?

Iz Ajove. -Ajove? Ja sam iz Nebraske! Komšije smo.

Čuj, treba da proslavimo. Jesi li za piće? -Izvini, moram da uhvatim voz.

Daj da ti pomognem. -Ne, ne, nema potrebe.

Ideš na stanicu? -Da.

Ključevi! Zaboravila je da ostavi ključeve.

Zaboravila sam mantil! Odmah se vraćam.

Odlično. Neka Hulio krene za njom.

Gde si krenula? -U Grac.

Udi, sledi ih iz daljine.

Duga je to priča. Bolje da te ne davim.

Možeš da uhvatiš drugi voz kasnije. -Ne mogu, nažalost.

Šteta! Baš sam se obradovao ovom susretu. -Žalim što je ispalo ovako.

Izvoli. -Zdravo.

Putnik se ukrcao.

Tip je samo slučajni prolaznik.

Jedan motor je napravio dva kruga oko trga.

To je možda lav došao da onjuši plen.

Mušterija se vratila.

Da onjuši još jednom.

Albert Luiđi Rosino.

Rođen u Rimu, 1956. godine, piše za napolitanski pacifistički list.

Oduvek sam govorio da ovaj skot pripada

Crvenoj brigadi. Pošaljite to u Jerusalim.

Vozač je devojka.

To je možda plavuša koja je postavila eksploziv u Bad Godesbergu.

Dolazi voz. -Rouz, gde ti je mušterija, idi za njom.

Nema je. -Nema je?!

Gde je sad ovaj krenuo?

Mušterija odlazi. -Gde?

U kolima je. Krenite za njom.

Razdvojili su se. -Dajemo prednost devojci.

Uhvatite je čim se ukaže zgodna prilika.

Čarli, dugujemo ti orhideju.

I to nije sve, slušajte, slušajte...

Torba sa vizom mi je pala na pod,

i kako sam se savila da je podignem, suknja mi se otvorila kao knjiga.

I rekoh sebi: „Neka siroti graničari napare oči mojom butinom,

kad najednom pomislih da su me pogodili, pošto mi je jedan

udario pečat na butini.

Evo, pokazaću vam. Pogledajte!

Čarli, strašna si! Neverovatna...

Šalom!

Daj mi pisma sad, vreme leti.

Zadatak izvršen, zar ni pečat iz voza nije dovoljan da dobijem sardinu?

Potrudili smo se da napišemo ovo umesto tebe.

Tvoja pisma Mišelu, sačuvaćeš ih. Pročitaj ih.

Hoćeš da ostavim svoje otiske? -Otiske? Tačno, dobro zapažanje.

To je sve što si mu pisala od one večeri u Notingemu.

Mili Bože, o, čoveče...

O, ne, baš je zagorela!

Neverovatno! To je moj rukopis, apsolutno!

I to se stvarno desilo u Notingemu. Kako ste to znali?

Da vidim šta piše.

Ona baš nema srama, užas!

Šta je bilo, šta se dešava?

Vreme je da upoznaš pravog Mišela.

Za svaki slučaj, stavi ove naočare.

Ako se ražalostiš, ne zaboravi da je on pobio mnoge nedužne ljude.

Svi imaju ljudsku stranu, ovaj dečko nije izuzetak:

zgodan je, veoma talentovan, neiskorišćen potencijal, protraćen.

Ne obraćaj mu se, mi ćemo da pričamo.

Stanite.

Pogledaj mu ruke. Da je ostao u kampu, bio bi stolar.

Sada je veliki intelektualac — puno para, devojaka,

dobra hrana, nežne ruke. Ti si veliki intelektualac, je l’ tako?

Teraš svoje devojke da rade umesto tebe.

Jednu devojku je iskoristio kao živu bombu.

Ukrcao je na avion sa malim prtljagom koji je potom eksplodirao.

Verovatno nije ni znala šta radi. Hoćeš da govoriš sa ovom ženom?

Da joj poželiš dobrodošlicu? Da joj kažeš „dobro veče"?

Hoćeš da joj kažeš „dobro veče"? -Dobro veče.

Nemoj da odgovaraš. - „Dobro veče, gospođo."

Dobro veče, gospođo. -Dobro, naterajte ga da napiše nešto.

Pogledaj kako piše — na arapski način.

Arapi i Jevreji pišu sa pogrešne strane.

Možeš da kažeš da si se probudila

jedno veče i da si ga zatekla kako piše.

Eto, videla si kako izgleda.

Čarli?

Draga...

Postoji još jedan korak koji moramo da obavimo.

Moramo to da završimo sada, da se malo pomučimo.

Hajde, ustani.

Molim vas!

Beleg od rođenja. Ožiljak od noža.

Okrenite ga.

Ožiljak od operacije slepog creva. -Molim vas...

Dajte, stopala.

Ovo su mu Jordanci napravili kad je bio mali.

Šibanje po tabanima. Kažnjavanje karakteristično za Arape.

Dovoljno je.

Obucite ga.

Tvoja pisma Mišelu ćemo podmetnuti u njegov stan.

Njegovi prijatelji će ih pronaci prilikom pretresa

stana, kad shvate da je Mišel dugo odsutan.

Pisma će ih odvesti do tebe — možda za nedelju dana, mesec ili više.

Kad god te kontaktiraju, stavi ovaj crveni šal.

I doći ćemo do tebe. -Hoćete li ga ubiti?

Već sam ubio sve Arape koje sam hteo da ubijem.

Radio, nosi ga uvek sa sobom. To je važno.

Njegova pisma se nalaze u tvom stanu, pozadi, u fioci tvog stola.

Mišel ti je rekao da ih sakriješ, ali ti ih nosi sa sobom.

Signal u slučaju opasnosti? -Šta si me pitao?

Šta radiš u slučaju opasnosti ili kad hoćeš da te kontaktiramo?

Stavim crveni šal i znam koje telefone treba da okrenem.

Volim te. Bez brige, to se tebe ne tiče.

Samo sam htela da znaš, jer ko zna,

možda me sutra pregazi autobus, ili tebe.

Tvrdi da je Sveđanka, prezime je Lingstrom.

Mišel ju je pokupio u jednoj komuni u Frankfurtu.

Voli dve stvari — da se tuca i da diže ljude u vazduh.

Priznala je Godesberg i Cirih. -Koliko godina ima?

Sledeće nedelje puni 21, zašto pitaš? -Imaš li bolje rešenje?

Da je zatvorimo? -I šta? Moraju da imaju dokaz da

je pripadala samo Bogu i Mišelu. Ne slažeš se sa tim?

Ne. -Šta „ne"? Da otkažemo akciju?

Ako devojku ostavimo u životu, niko neće poverovati u Čarli.

Ako hoćemo da nastavimo operaciju, moramo da uradimo ovo.

Idi, pitaj svakog pojedinačno, Simon.

Nema posledica, ako neko bude hteo da se povuče.

Već sam ih pitao. -Pitaj ponovo!

Hajde, šta čekaš?

Zovem Rut da čujem šta ima kod kuće.

Zdravo, dušo.

Jesam li te probudio?

Iza mene je sve čisto. Proveri saobraćaj.

Tim 1, javite se, kakav je saobraćaj?

Tim 2, kakav je saobraćaj?

Sve je čisto.

Ja ću obavestiti Gavrona.

Hoćete nešto da mi kažete, gdine Beker?

Hoćeš da mi ukažeš na neku moralnu pouku, da umiriš svoju savest?

LONDON

Sem! -Zdravo, Čarli! Dobrodošla.

Je l’ si se lepo provela? -Da, pričaćemo kasnije.

I počeću sa ženama. O, žene, u ime vaše ljubavi prema muškarcima,

preklinjem vas da volite ovu igru što više!

A vas, muškarci, u ime ljubavi... -Čarli, pređi na sam kraj.

Da, kreni od naklona.

I posle naklona mog, poželite mi zbogom!

Odlično. Dakle, što se naklona tiče...

Nisam imala vremena da se preobučem.

Rešićemo to. Stanite na centar pozornice.

Ti stani desno od Rozalinde, do tebe Fib ii Silvi...

Sebastijane, zar nismo Rozalinda i ja tim,

trebalo bi da budem u centru sa njom?

Sebastijane, Rozi je moja ćerka, majku mu. -Da, ali sa mnom ima repliku...

Čarli! Čarli! Ovo je za tebe.

Ovoga puta je jedan zgodan tip koji te čeka u garderobi.

Vidi, vidi, posrećilo ti se.

Čarli? Prenosim vam pozdrave od našeg zajedničkog prijatelja — Mišela.

Ko je ta Mišel? Ne poznajem je.

On me je zamolio da vam donesem orhideje

i da vas izvedem na večeru umesto njega.

Pobrkali ste me sa nekim. Ne poznajem nijednog Mišela, a ne znam ni vas.

Laku noć, Čarli. -Laku noć.

Mišel me je zamolio da vas častim svezim

jastogom, i flašom hladnog, belog vina „Butari".

Imam i poruku od njega.

Biće veoma ljut kad čuje da ste odbili njegovu ljubaznost.

Gde je on? -Odvešću vas do njega.

Čarli? -Kasnije, Džo, žujemo se sutra.

‘Ajmo na piće? -Sutra.

Mišel? -Antoane, doveo si mi Čarli!

Divno! Dobrodošla, Čarli. -Gde je on?

Biću ti zahvalna ako mi prvo pokažeš kako radi ova glupa skalamerija.

Možeš da me zoveš Helga.

Kakva je bila? Fantastična? -Neverovatna.

Znam da je to bila samo proba. Gle, radi.

Gde je on? Mišel?

Mišel! Mišel!

Gde je on? -Sedi, Čarli.

Ne! Rek’o si mi da imaš poruke za mene. -Kada si ga videla poslednji put?

Ne tiče te se! -Odgovori, Čarli.

Idi dođavola! -Kod tebe su neka njegova pisma,

koje pokret želi da vidi. Ona pripadaju nama. Sedi dole!

Mrtav je?

Nažalost, da. Mrtav je.

Šta se dešava? Je l’ u opasnosti?

Ne znam.

Cionistička đubrad! -Čarli, saučestvujemo u tvom bolu.

Ali, suze ne znače ništa! Vas, glumice, u školi nauče da plačete.

Popij ovo.

Moraš da nam razjasniš neke stvari.

Prokleti Jevreji su ga ubili! -Zašto je to rekla?

Policija je rekla da je u pitanju nesrećan slučaj.

Poigrava se. Gde su njegova pisma?

Spalila sam ih. -Ne, ne, nisi.

Zaljubljen čovek ne spaljuje pisma.

Pogledaj u torbi. Gde ste se upoznali?

Ako ne odgovoriš...

Vidiš li? Već smo te uhvatili u laži. Nema više cile-mile.

Mi smo revolucionarni pokret i

učinićemo apsolutno sve što je potrebno,

kako bismo se zaštitili, shvataš to? -Važi. Samo napred, Helga! Odlično!

Kada ste se upoznali? Kada? Kada?

U Dorsetu. -Kako lažeš! On nikada nije bio tamo.

U Notingemu, je l’ tako? -Bilo je u Dorsetu! Držao je govor.

Šta je ovo? -Pepeljara, šta bi drugo bilo?

Odgovori! Odakle ti?

Uspomena na jedno veče u Solunu.

Kada mi je pričao o svom bratu i Deir Jasinu.

Kom bratu?

Je l’ pominjao ime?

Njegov brat Halil.

Voleo ga je najviše na svetu.

Izvinite, šta se to dešava tamo? -Živite ovde u kraju, gospođice?

Ma, ne, samo me interesuje. Hvala vam.

Eno je. Čarli! Čarli!

Traže te!

Mislim da je to ta devojka, gospodine. -Da, to je ona.

Beži. Je l’ to hoćete?

Upravo to hoćemo. Hvala vam, komandire.

Hvala, pozorniče.

Dođavola...

Je l’ ste vi poslali pandure po mene? Nisam mogla u stan od policije.

Čuj, ne znam kako mislite da odigram ovo, uhapsiće me na sceni.

Aha, i šta treba ja da radim?

I gde je Josif, dođavola?

Stavila sam crveni šal. Rekao je da će me kontaktirati.

Recite mu da ovi hoće sutra da me pošalju za Liban. Hitno je!

Stoko! Ubili ste ga. -Da, ubili smo ga.

Rekli ste mi, kad sam

pristala na ovu gadost, da hoćete da zaustavite

ubijanje. -Morali smo da ga ubijemo da bi se akcija nastavila.

A kad sam pitala da li ćete da ga ubijete?

Odgovorio sam ono što si htela da čuješ,

ali nema više laži. Od sad pričam samo istinu. -Onda mi reci istinu.

Hoću da znam koliko ti značim, ili me

samo obmanjuješ da bi odigrala ovu ulogu?

Daj, Čarli... -Ne!

Ne, nisi me ni dodirnuo! Osećam da ti ništa ne značim. Ti prosto...

Šta ti je ovo?

Ožiljci?

Opekotine od sedenja u tenku.

A ovo? -Rane od metaka, kad nisam bio u tenku.

A ovo? -Od Sinaja.

Golanske visoravni. Ja sam ti karta Bliskog istoka.

Nekad sam se time ponosio.

A onda si prestao. Kada će se sve ovo završiti?

Završiće se sa Halilom. -Kakav je on?

Nije kao Mišel. Jako je dobar, oštrouman.

Ne drži ga mesto, nema poverenje ni u koga.

I njegovi ljudi ga skoro nikad ne viđaju.

Ali tebe bi verovatno želeo da upozna, zbog brata.

Kako ću ga prepoznati?

Ne znam, nemamo nijednu njegovu fotografiju.

Samo njegov potpis. -Potpis?

Navika, tačnije. Višak žice sa detonatora

koji umota i stavi zajedno sa bombom.

Zar nemate nikakav fizički opis? Zar ga niko nije video?

Čarli...

Nemoj da ideš.

Da ne idem? -Uradila si dovoljno. Martin je zadovoljan.

Pomogla si nam da napravimo prvi korak. Sad smo

stekli uvid i možemo dalje, a ti možeš da staneš.

Zašto sada? -Do sada smo uvek bili blizu tebe,

mogli smo da ti se nađemo ako je potrebno.

Ako odeš tamo... ti si jedna od njih.

Živiš kao oni, delite iste vrednosti, izlažete se opasnosti.

Nedeljama, mesecima si izvan našeg dometa.

Šta Martin kaže na to? -On je uvek pričao da možeš da staneš kad poželiš.

Ali nije sprečio da dođe do ovog ovde?

Čarli, ja ne želim da ideš.

Ne želim da budem ono što sam bila, Josife.

Molim te, ne šalji me nazad na trg Trafalgar.

Molim te, Josife.

Molim te.

BEJRUT, LIBAN

Govorite li francuski? -Nažalost, ne.

Izvinite zbog mog lošeg engleskog. -Naravno, u redu je.

Šta je to?

„Holidej in". U stvari, bio je hotel. -Bio?

Čarli? Ja sam kapetan Taih.

Nudim vam gostoprimstvo u ime naše revolucije.

Dobrodošla. -Hvala.

Helga te je ispratila u tajnosti?

Da, sa Getvika, preko Istočnog Berlina dovde.

Hoćeš nešto za piće? Kafu, čaj? -Čaj, moliću.

Donesi jedan čaj.

Helga kaže da hoćeš da ubijaš cioniste. -Tome se nadam.

Većina entuzijasta koje dobijamo žele da dignu u vazduh ceo svet.

Jesi li i ti takva? -Ne.

Ti ljudi su ološ — Helga, Mesterbain...

Ološ, bez kog se ne može. Je l’ tako?

Nisam imala vremena da se uverim u to. -Jesi li i ti ološ?

Ne. -Nisi, i ja tako mislim.

Pišeš predivna pisma.

To je privatna prepiska.

Čaj.

Vrati se kući.

Nikada nisi izvršila krivično delo, je l’ tako?

Tamo imaš građanska prava, tu vašu demokratiju,

zašto to da žrtvuješ zbog nekih divljaka koji nemaju ni svoju državu?

Ja delim njegove ideale, i Halilove ideale.

Mišel mi je promenio život. -Da li te je naučio da mrziš?

Mržnju ostavljam cionistima. Da bi se borio, moraš da znaš da voliš.

Antisemitizam je hrišćanska izmišljotina.

I sve to te naučio dok ste bili u krevetu? Ma, nije moguće!

Izvini, izvini.

Izvini. Istina je to što te je učio.

Popij čaj i idi sa momcima. -Spremna sam.

Možda ti verujem, a možda i ne.

Možda to neće biti toliko važno.

Spremili su ti odeću.

PALESTINSKI KAMP ZA OBUKU

Sad!

Deset sekundi. -Mogu ja to brže, hajmo opet.

Jedan, dva, tri, četiri,

pet, šest, sedam, osam,

devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest.

JERUSALIM Ko je meta? – Profesor Hebrejskog univerziteta.

Osvedočeni pacifista. Zove se Saša Minkl.

Drži predavanje u Frajburgu. Hoće da dignu u vazduh izraelskog pacifistu.

Kada? -Za šest dana.

Zašto misliš da će iskoristiti Čarli? -Vatreno krštenje.

Jednom kada okrvavi ruke, nema više nazad. Doživotno je vezana za njih.

Ona čak ni ne govori nemački. -To nije neophodno.

Može da vozi kola, postavi bombu, povuče oroz, nije važno.

Neće imati poverenja u nju dok ne ubije nekog.

A sledeće ubistvo je planirano za Frajburg.

U jednom pismu koje si napisala Mišelu pominješ neko dete.

To se odnosi na pištolj, spavali smo sa njim. -Koji tip pištolja?

Valter. -Odakle mu pištolj?

Od Halila. -Ko je Josif?

Josif, ko je taj Josif? -Ne poznajem nikakvog Josifa.

Poslala si razglednicu sa Mikonosa svom

prijatelju koji je razgovarao sa našim čovekom.

Pomenula si nekog Josifa. -Aha, taj Josif?

To je jedan zadrigli Jevrejin koji voli da posmatra devojke.

Ne, ne...

Nemoj tako da govoriš o Jevrejima.

Mi nismo antisemiti, mi smo protivnici cionista.

Ma, šta mi napriča.

Sad ću da ti pokažem jedan realan problem sa

terena. Obučena si da rešavaš takve stvari.

Ovog momčića smo juče našli na manje od kilometer od kampa.

Ima suviše dobru opremu za običnog arapskog putnika —

dvogled za noćno osmatranje, radio predajnik.

Veoma star motocikl sa ganc novim motorom.

Kaže da je šiitski musliman. Mi kažemo da je sefardski Jevrejin.

Nikako ne možemo da se usaglasimo. Šta ti misliš?

Cionistički špijun, to je očigledno. -I mi mislimo isto.

Da li bi ga ubila? -Da li ste izvukli iz njega sve što ste mogli?

Mislim da jesmo s obzirom da neće ništa da kaže, osim svog imena.

Mislim da ga treba streljati. Kako ti se čini ta ideja?

Pa?

Kako hoćeš. -Uradiću to.

Imamo zadatak za tebe.

Idi, skupi svoje stvari i onda se smesta vrati ovde.

GRINPIS

Zdravo.

Ja sam Jano. Kako se ti zoveš?

Imidžin. -Zdravo, Imidžin. Upadaj.

Pogledaj oko sebe, da potvrdiš da te niko nije pratio.

Voliš muziku?

Naravno. -Super.

Ja mnogo volim muziku.

Imodžin? Pažljivo, crepovi otpadaju sa krova.

Drago mi je da se ponovo vidimo.

Ovo je Luiđi. Luiđi, uzmi kofere.

Moramo da te zovemo Imodžin. Ko li bira tako smešna imena?

Je l’ Jano imao problema da te nađe? -Ne, ni najmanje.

Ne, još uvek ne znamo kakav plan imaju. Naravno, redovno ćemo vas obaveštavati.

Hvala, inspektore.

Ova nemačka bezbednosna služba se ponaša prilično nebezbedno.

Šta nas očekuje — auto-bomba, automatsko oružje? I gde?

Koji broj hotelske sobe? -Što se nerviraš, Simone? Znaćemo uskoro.

Gde se Dimitri izgubio? Uopšte se ne oglašava. Šta ako ga je odala?

Šta predlažeš? -Halil je negde ovde u blizini.

Da obezbedimo teren i da ga tražimo dok ga ne nađemo.

Šta pričaš, Nemačka nije Zapadna obala. -A kada ga nađemo, šta ćemo onda?

Da ga ubijemo! -A ko će da ubije Čarli, mi ili oni?

One je kurva, komunistkinja i ljubiteljka Arapa. Koga briga?

Daj, smiri se, uzmi malo kafe!

Halo? Ne, zauzet je.

Ja sam Helmut, ko zove?

Da? Tako znači...

Odlično, momak!

Čarli je stigla u hotel pre 5 minuta. Rosino je sa njom, doručkuju.

Brzo, pošalji još ljudi na teren.

Udi, Tedi, dođite.

Nema potrebe za nervozom, uradićeš sve kako treba.

Mančester Junajted je ponovo izgubio, koji luzeri.

Stigao je pežo.

Super. Nosi aktn-tašnu.

Nemoj ništa da radiš na silu. Ako ti ne pođe za rukom, uvek ima drugih načina.

Kreni!

Potrošili smo sav novac na kupovinu poklona.

Ne sviđa mi se, to je mnogo para. -Nije mnogo.

Nismo morali toliko da potrošimo. -Vidimo se kasnije, ćao.

Moliću vas, sobu koja ne gleda na ulicu. On ima lak san.

Ako imate neku sobu s druge strane, to bi bilo idealno.

Profesore Minkl? -Izvolite?

Profesore, ja sam Imodžin Bastrup iz Toronta.

Završila sam antropologiju na Univerzitetu Vitvotersrend.

Imala sam čast da budem na vašim predavanjima. To mi je promenilo život.

Mogu li da se rukujem sa vama, molim vas? Tako sam srećna!

Vi ste sigurno gospođa Minkl?

Da? Da. Odlično.

Rosino je uzeo kofer. Odneće ga Halilu da postavi bombu,

a Čarli će vratiti kofer Minklu.

Verovatno u konferencijskoj sali. Simon, pozovi onog tvog Nemca.

Reci mu da hoćemo da demontiramo bombu i da postavimo imitaciju eksploziva —

nešto sa mnogo dima, praska, uz poneki polomljeni prozor. Niko neće da strada.

Čarli je strašna, Gardi. Čestitam ti.

Sačekaj tu.

Hajde. Doviđenja, Čarli. Prenesi mu moje pozdrave.

Kako ću ga poznati? -Halila? Nikada ga nisam upoznala.

Ali, poznaće on tebe.

Požuri. Jano će te odvesti do Halila.

Zdravo, Imodžin. -Zdravo.

Je l’ ti se dopada Frajburg? Prelep grad, zar ne?

Stigli smo.

Sačekaj trenutak.

Uzmi ovo, uzmi. On voli luk.

Okreni se. Daj mi torbu. Okreni se.

Ovo traži od svih nas.

Sva ta pravila...

Ali, to je posao koji mora da se obavi.

Lepa muzika.

Izvini što ti preturam po tašni, ali takva su naređenja.

Sve je u redu.

Izvini, opet pravila.

To bi bilo to.

Hajmo, čeka nas.

Gde je on? -Ne znam.

Rekao je da, ako zakasni, počnemo bez njega. Zatvori vrata i sedi.

Bila si u kampu za obuku u Libanu? -Aha.

Znaš ovaj tip bombi?

Taih te je naučio? -Da.

Ti si Mišelova devojka, je l’ tako? -Da.

Poznavao sam ga, bio je dobar čovek. Halil je drugačiji, usamljenik.

Stalno u pokretu, nikada se ne zadržava na jednom mestu.

Nikad ne možeš da planiraš kada će se pojaviti na nekom mestu.

Uzmi!

Eto, kao večeras, možda se i ne pojavi.

Odakle ti ta narukvica? -Od Mišela.

Koliko je koštala? -Ne znam.

Nisi je osigurala? -Dobila sam je kao znak ljubavi, ne radi para.

Hajde, proveri prekidač.

U redu je, radi.

Taih kaže da si bila vrlo povučena u kampu.

Nisi izlazila sa momcima, ni sa kim.

Zašto me gledaš tako?

Zašto nemaš poverenja u mene da mi priznaš da si ti u stvari Halil?

Navika. Navike ponekad nisu u skladu sa bontonom.

Valjda razumeš to?

Moj brat je bio veoma srećan čovek.

Luiđi će te dovesti kod mene posle, važi?

Idi sad.

Hej? Ima nekoga?

Hej? Hej?

O, izvinite, govorite li engleski? -Da.

Hoćete li da date ovo prof. Minklu i da

mu prenesete pozdrave od Imodžin Bastrup.

I recite mu da mi je jako žao. -Ne, pođite sa mnom.

Stvarno ne mogu, treba da zauzmem mesto a

nisam još kupila kartu. Izvinite se u moje ime.

Pođite sa mnom. -Ne, molim vas dajte ovo prof. Minklu.

Molim vas! Unutra su njegove beleške. Biće vam zahvalan.

Ima li tajmer? Da li bomba ima tajmer?

Ne, aktivira se prilikom otvaranja. -Kreni.

Eksploziv je spreman. Aktiviraćemo ga čim budete spremni.

Kaži ono što bi inače rekla, ne osvrći se na druge prisutne.

Tako ćeš zapamtiti ono što si rekla, ako te budu ispitivali kasnije.

Ne, ne mogu. -Hajde, sad!

Profesore Minkl, došlo je do greške.

Hotelsko osoblje je pomešalo vašu aktn-tašnu sa mojim prtljagom.

Nosač je, valjda, pomislio da je to moje.

Daj profesoru aktn-tašnu.

Nastavi.

Videla sam tek pre pola sata, kada su mi doneli prtljag u sobu.

Strašno mi je zao, profesore. Moram da krenem, želim vam uspešno predavanje.

Ovo je prevršilo svaku meru! Ljudi kao

što ste vi uništavaju hebrejsku kulturu!

Ne mogu... Ne mogu to.

Josife, stani, molim te. -Daj mi radio. Tvoj radio!

Šta ti je sledeći zadatak? -Rosino me čeka u ulici Verderstrase.

Ovo je radio, isti kao i ovaj, samo što odašilje signal koji možemo da pratimo.

Kada ćete da dođete, Josife? -Slušaj me, Čarli!

Ako pritisneš dugme za pojačavanje zvuka, dakle...

pritisneš dugme a ne pojačas zvuk,

to će biti znak da je zaspao. -On ne spava, ima lak san kao ti.

Josife, ne mogu to da uradim. Hoće da spava sa mnom!

Kreni, odmah!

Izvedite profesora. Hvala vam na saradnji.

Nemate prava da me izlažete ovakvom riziku.

Spremni smo. -Šta je sa medijima?

Možemo da ih zadržimo sat vremena, što je

dovoljno da pustimo naše izveštaje na TV.

Sve je spremno. -Samo Simon i Hulio ostaju.

Svi ostali - napolje! Napolje!

Hajde, brzo!

Je l’ si čuo nešto? -Još uvek ne.

Šta kaže? -Pobedili smo.

Minkl je stradao kada je otvorio aktn-tašnu.

Mnogobrojne cionističke pristalice su ranjene.

Mnogobrojne — i to teško. Još uvek utvrđuju broj žrtava.

Sutra će ceo svet čuti da Palestinci

nemaju nameru da čekaju 2000 godina kao Jevreji.

75 metara.

70... 65 metara.

60.

55 metara. -Stani.

Kaži svima da se zaustave gde su, da ne prilaze bliže.

Je l’ on to priča o meni? -Daje tvoj opis.

Ne brini, mi ćemo da pazimo na tebe.

Obećavam. Sutra ćemo te poslati u Bejrut.

Uradila si veliku stvar za nas.

Zaštitićemo te po cenu vlastitih života. Nemoj da se stidiš.

Drugi se smeju kada ubijaju. Bolje je da se isplačeš.

Tako ne dopuštaš da izgubiš srce.

Blokirajte sve prilaze i izlaze i čekajte.

Ne mrdajte dok vam ne dam znak.

Jasno? Ted i Udi neka idu pozadi.

Zed i Raul, vi idite na onu stranu.

Hej, probudi se.

Probudi se. -Bolje da odspavam malo.

Ne, pričaj sa mnom.

Hoćes da pričamo?

Hoćeš?

Ko ti je ovo uradio?

Ovo? -Da.

Jednom, u Bejrutu.

Bio sam malo nepromišljen, kao Salim.

Stigla mi je pošta u kancelariji.

Očekivao sam jednu pošiljku, i otvorio sam paket.

Ali to je bila velika greška.

Kada sam se probudio u bolnici, Salim je bio pored mene.

I bilo mu je drago što se pokazalo da i ja mogu da ispadnem glup.

Rekao mi je: „Sledeći put, kad budeš

otvarao poštu, pogledaj prvo odakle dolazi.

Ako stiže iz Tel Aviva, bolje da je vratiš pošiljaocu."

Voleo sam ga.

I ti si ga volela.

Voleli smo tog blesana.

Možda... -Možda?

Zašto ne.

Izgleda da su u spavaćoj sobi, levo od ulaznih vrata.

Mogu da probam da se približim. -Ne, dovoljno je ovako.

Kako nije zaspao još uvek?

Moramo da uđemo pre nego što se razdani. -Ne. Čekaćemo.

Strpljenje, Simon.

Ne čuju se krave...

Šta se dešava? -Nema krava, nema ribara.

Ne sviđa mi se to. -Krave se muzu u osvit zore, zar ne?

Za to im ne treba dva sata.

Nema automobila, ne vide se farovi.

Nema radnika koji idu na posao.

I ne čuju se krave. -Kad je sneg drže ih u štali, zar ne?

I ko vozi kola u ovo vreme? Ni Nemci ne rade u ovo doba.

Zašto ih opravdavaš? -Ne želim da se plašiš.

Hoću da te utešim. -Zašto hoćeš da me utešiš?

Šta hoćeš da kažeš? -Policija te traži, ali ti se ne bojiš.

Daj, šta pričaš...

Gde ti je radio, Čarli? Gde ti je radio?

Gde je mali radio? -U mojoj tašni.

Hajde, uključi ga. Hoću malo da slušam muziku.

Kad si kupila nove baterije? -Nisam kupila.

Kako onda radi? -Ima dugotrajne baterije.

Daj da ga testiram na visoke frekvencije. Daj mi radio.

Ne! Ne!

Izgubili smo signal!

Odmah pošaljite sve timove!

Za koga radis, Čarli? Za Nemce?

Ili za cioniste?

Jevrejka si? -Ne.

Podržavaš Izrael? Ko si ti? -Ništa. Ja sam ništa.

Ti si izdala mog brata? -Ja... nisam ga ni poznavala.

Pokazali su mi ga pre nego što su ga ubili. Ostalo je izmišljotina —

naša ljubavna priča, sve.

Zaljubila sam se u čoveka koji me pratio.

I to je sve. -Ne veruješ ni u šta.

Nemaš ubeđenja.

Beži! Ne dodiruj me!

Ulazite! Pretresite kuću.

Počnite akciju „Isus Navin".

„Isus Navin".

Primljeno.

Krećemo.

Halo?

Halo?

Ko je to?

Halo? Gotovo. Nema problema.

Čarli, Čarli! Gotovo je.

Beži od mene!

IZRAEL

U redu, Čarli, krećemo od početka scene.

„Mislila sam da odem tamo da ga vidim, ali taj tip delovaše preteće."

Bože, šta tačno znači „preteće"?

„Mislim da bismo..." Ne...

Ne znam šta to znači. -To je samo izraz, Čarli.

Tako se izražava tvoj lik. -Kao kad kažeš „preteći oblaci".

Aha. -U redu, idemo od istog mesta.

Idemo od početka. -Dobro.

„Ja..."

„Mislila sam da odem tamo da ga vidim, ali taj tip delovaše preteće."

Da, sad mi je jasno. „Mislila sam da..."

Čarli, nemoj da afektiraš. Neka zvuči uverljivo.

Uverljivo?

Da.

Hajde.

Ne mogu. -Hajmo ponovo.

Možeš ti to, hajde.

Hajde ponovo, od početka scene.

Dobro.

Dobro.

U redu.

„Ja..."

„Mislila sam da..."

„Mislila sam da odem tamo da ga vidim..."

Ko je tamo, Pem? Izvinite, možemo li da vam pomognemo?

Idi vidi šta hoće.

Ne...

Ja ću to da rešim.

Sebastijane, ne mogu ovo.

Izvini, ne mogu ovo da izvedem.

Stvarno mi je žao.

Hoćeš još nekog da ubijem, Josife?

Čarli! Čarli!

Ne zovem se Josif već Gardi Beker.

Ne mogu sa sigurnošću da kažem šta je dobro, a šta loše.

Ali ovde sam zato što te volim. Ako mi dozvoliš...

Ja sam mrtva, Josife.

Ti si me ubio, sećaš se toga?

Mrtva sam.

Prevod: MikaNenaBesha Vidikovac

Preuzeto sa www.titlovi.com