Original subtitles

www.titlovi.com

Film je snimljen prema istinitim događajima.

Neke priče su izmišljene. Svako podudaranje nije slučajno.

Obala reke Halkin Gol 1939 g.

Evo, 20 mm, protivtenkovsko oružje!

Videli?

Postoji još od 37 mm. Ovako probije!

Kao glava.

Tu je negde bila.

Ne razumem, to vam je kao neko opravdanje?

Nisam ovde da bih se pravdao, druže komadante,

ipak ne vidim svoju krivicu. -Stvarno?

Tako je.

Poslao sam vojnike u bitku, sa štitom koji je samo za paradu.

Pri tome, dobrovoljno.

Bojim se da sa takvom disciplinom nećete još dugo izdržati.

Ne znam koliko ih je ostalo meni,

ali Crvenoj armiji nije ostala ni jedna bitka.

Verovatno.

Sigurno!

Za pobedu su potrebni tenkovi.

Pravi.

Takvi da ih ni pakao ne istopi!

Prevela: nAnaD

TENKOVI

Tovarenje eksperimentalnih prototipova tenkova,

za vladinu komisiju u Moskvi - zabranjujem!

FABRIKA HARKOV No. 183 1940. GODINA

Još jednom ponavljam: otkažite teret, Mihailo Iljiču!

Šta ste očekivali?

Odmah sam vam rekao, bez testiranja neće pustiti tenkove na pregled.

Ako neće da ga tovarimo, onda nećemo!

Dobar posao.

"Ne dozvoljavam da ga tovarite na platformu".

Tako ovde piše! Nisu zabranili da ih dovezemo.

Tako da - idemo!

Mihailo Iljiču... -U Moskvi 1000 vrsta! Ovo je neozbiljno! -I obrnuto!

I nema 1000 vrsta! Ne izmišljaj!

Dobro, dosta je! -Čega je dosta?

Sami ćemo da pređemo put! -Idem sa vama.

Ma, gde ćeš sa njim? Idi da radiš, Kataeva!

Niko neće nigde da ide!

Harkov - Moskva.

Skoro 800km. -Tačno tako,

ali to su tenkovi, možda negde da srežemo.

1,5 tona dizela po tenku, minimum.

Dodatne rezervoare ćemo okačiti na branik.

Plus, uzećemo jedan ZIS i držaćemo sve u njemu.

Proći ćete kroz Kursk, Areol, Tulu.

U principu, možemo organizovati dodatno punjenje.

Pretpostavimo da se to desi. -Bolje pretpostavite da se ne desi.

Sačekajte, Nikolaje Aleksejeviču.

Za koliko dana planirate da pređete putanju? -Sada ću isplanirati.

Smotra je 17-og. Moramo uspeti.

Jedan dan pripreme, 7 dana putovanja.

Uključujući zaustavljanje i popravke. Polako, 200 km dnevno.

Ovako, ne zvuči loše.

Odnosno, ako ne bude iznenađenja.

Plus, ovo je minimum terenskih ispitivanja.

Svakako su nam potrebna. -Tako je, sve plusevi.

Prilika da vozimo i da demonstriramo mogućnosti nove sovjetske tehnike.

Šta je smešno? Takva distanca, a samostalno idu.

I na kakvom tenku bi uopšte postavili ovakvu zaštitu?!

Da, ali još ne znamo da li je to u domašaju naših tenkova.

Sve ti znaš Aleksandre Aleksandroviču.

Idemo na smotru, kao što sam i obećao! I gde su minusi?

Nema se šta više razmišljati.

Minus je u tome, Mihailo Iljiču

što vi, izvinite, radi sopstvenih ambicija,

nameravate da pređete pola zemlje,

sa dva modela tajne vojne tehnike.

Time ugrožavate, ne samo ljude

nego i državnu bezbednost.

Bez naredbe sa vrha, moja komanda se neće složiti.

Što se tiče ambicija, Pjotre Andrejeviču,

u pravu ste.

I što se tiče odnosa prema naredbama, takođe.

Hoćete da vozite sami? Po putu?

Kako? Mimo puta?

Ravnicom?

Da li će moći tako?

Razumem da su to tenkovi.

Slažem se.

Slažem se da će biti impresivno, ali rizik nije mali.

Dobro, Mihailo Iljiču, aj ovako...

Smatrajte da imate moju dozvolu.

Upozoriću vrhovno rukovodstvo, ali nikoga više.

Prototipovi su tajni, tako da je i vaša operacija tajna!

I postarajte se da bude bez iznenađenja.

Nemojte me izneveriti. Onda 17-og, da ste tačni.

Čekam! -Hvala, druže Žukov.

Hajde da popričamo, Mihailo Iljiču.

Prvo - idem sa vama. -Prvo - nema smisla.

Nema svrhe raspravljati. To nije moja odluka.

U sastavu posade, mora da bude član NKVD-a.

Slažem se. -Drugo, vi komandujete,

ali ja imam ovlašćenja da prekinem operaciju, pri najmanjoj žrtvi

ili najmanjem odstupanju od plana. Jasno?

Pjotre Andrejeviču, kao da me ne poznajete.

To me i brine. -Onda, nema razloga.

Krenite da se razonodite. Ponesite neku knjigu

i kupaći.

Kataeva, kakva je ovo predstava? Samo ovo mi još fali.

Za motor, uzmete majstora. Za šasiju inženjera.

Gde da idem bez njih?

Agregati u tenku su oko 5 tona, sve ostalo je oklop.

Daj, da ne raspravljamo. -Ovde sam i dan i noć.

Verovatno ćemo imati testiranje. Ko će o tome izvestiti druga Staljina?

Zbog druga Staljina tako dramiš?

Zbog oklopa, sastava, načina kaljena, zbog...

Glavni proektant će da kaže, i o tome o čemu ti dramiš!

Mihailo Iljiču, zašto vam smetam? Povedite me, radiću.

Kuvaću!

Eto, kad se vratimo ispećeš nam pitu.

Ali da si mehaničar, to je nešto drugo.

Molim vas.

Ne! Ne! Čega sve nema na tom putu!

Hladnoća, komarci, desetčasovno truckanje.

Nije dobro za mladu devojku.

Zar sam ovde na odmoru? -Dosta! Razgovor završen!

Ostaješ! I prestani da plačeš!

ISKORISTI RADNI SAT

AUSTRIJA

Ovaj ruski napredak nas može mnogo koštati u budućnosti.

Kažete da su ih već napravili? -Tako je, druže pukovniče!

Dva prototipa će da idu od Harkova do Moskve, samostalno.

Samostalno, kažeš? -Tako je!

Dva tenka?

Javite našem čoveku u Harkovu, da odmah organizuje diverzantsku grupu,

i dajte mu instrukcije.

Negde između Harkova i Moskve, ti tenkovi moraju nestati.

Biće urađeno, gospodine pukovniče!

HARKOV - BELGOROD - KURSK - OREL - TULA - MOSKVA

Pažnja, grupo! Ovo je naš cilj!

Puna borbena spremnost.

Od ovog trenutka, svaki razgovor samo na ruskom!

I? Hoćemo li se ovako vući? Daj da malo stisnemo gas, a?

Voleo bih, ali Vasilij neće da žuri. -Prestigni ga. Ču, neće da žuri!

Hajde, hajde!

Šta se dešava? -Ne znam, testiraju valjda.

Ma, kakvo testiranje?

Pogledaj ti njega. Sada ću da ti pokažem!

Šta to rade? Trubi im!

Obiđi ih, Arkadije.

Tako...

Šta kažeš Mihailo Iljiču, neće moći!

Dosta! Vozite za mnom!

E, tako!

Ko bi drugi?!

Odakle ti tu?

Arkadije Pavloviču, ova boca, može da pukne svakog trena!

Ventil je bio polomljen i zavijen krpom!

O, bože!

Ovo je neka diverzija!

Kataeva, ići ćeš na sud!

Razumete li šta ste uradili? -Nisam ja, ovo je uradio neko u hangaru.

Postavljena je tako da padne. Ja sam je uhvatila.

Ne bih kucala, ali nisam imala više snage da držim.

Koga si ostavila u laboratoriji?-Semjonova.

Napisala sam mu plan testiranja.

Mihailo Iljiču, moramo se rešiti boca. Imaju 140 kg kiseonika.

Ventil neće izdržati! Svakog trena može da eksplodira,

a moglo je i sad da nije bilo mene!

Umukni više, Kataeva!

Da li si odlučila da upropastiš projekat? Dođavola, streljaću te ovde!

Druže pukovniče, ajde da pustimo ovo...

Pusti ga neka me strelja, neka me strelja!

Prvo uklonite boce iz kamiona

ili bar to nemojte posle zaboraviti da uradite!

Iznesi bocu, Arkadije!

To je 40 litara kiseonika. Tek tako da ga bacimo?

Ovako, vraćamo se! Zamolio sam vas, Mihailo Iljiču!

Arkaša, ne bacaj, samo ga izvadi. Ne dramite, Pjotre Andrejeviču!

Ovo je namerno sabotiranje zadatka od državnog značaja!

Ovo je prekršaj! Da li vi...

da li vi razumete koja je kazna za ovo?

Pa, već ste obećali da ćete me streljati.

Kataeva, ti baš namerila da me zezaš?

Da se nisi usudio da me dodiruješ!

Dosta! Prekini sa drekom!

Pjotre Andrejeviču, smirite se!

Hajde da porazgovaramo na miru, bez dreke!

Prihvatićemo odluku, kako se ponašati...

s Kataevom, sa bocom i nastavljamo dalje!

Za sada se ništa nije dogodilo.

Sad bar ne moramo da odlučujemo šta sa radimo sa bocom.

Nema potrebe da išta odlučujemo. Vraćamo se!

Šta je uticalo na vašu odluku? -Zar nije očigledno?

Ovo je diverzija. Među nama je izdajica.

Moramo ga naći.

Slažem se, ali šta je napravio?

Ovu prokletu diverziju?

Da nam izmeni planove?

Bez sumnje.

Ako se vratimo, znači da je uspeo?

Uopšte nemamo goriva.

Namirnice, rezervni delovi, sve je dignuto u vazduh.

Od gvožđa su. Šta im se može desiti?

Gorivo ćemo naći usput. Od gladi, nećemo umreti.

Neko će nas već nahraniti.

Pa...

Znači, ovako...

Kataevu i Arkadija, ostavljamo ovde. -Aha.

Neka odu do najbližeg mesta i pozovu u pomoć fabriku.

Slažem se.

Da li ste oženjeni, Pjotre Andrejeviču?

Ne.

Zar je bitno?

Samo tako, razmišljam.

Zašto ste onako grubi sa Kataevom?

Lido!

Lido!

Dođi! Uskoro će mrak.

Lido!

Ko će ga znati?

Ona gusenica,

možda je traktor ili neko vozilo.

Farovi svetle, i sa strane gomila vrednog prtljaga,

da ne poveruješ.

Vredan prtljag, kažeš? -Aha, cela gomila! Grane lome.

Kažem ti Batja, kao da su pokrali nekog!

Šta ako su vojnici?

Ma, kakvi vojnici! Civili, civili!

Nije ih puno, najviše petero.

Ja razmišljam, ko bi dobrovoljno sad išao kroz blato?

Samo lopovi. -Lopovi, a?

Uči od njih! Vidiš li da traktore kradu.

Ne, ja to govorim u smislu da ih maznem?

A šta, kao da su njihovi?

Dobro, okupi ljude.

Odradićemo posao sa traktorima.

Svi spavaju, jedan stražari. Možemo dejstvovati.

Dva na brdo, dva na put. Ti sa mnom!

Na znak.

U zaklon!

Brzo u tenk! Pod luk!

Pali motor! Idemo!

Nismo pokupili stvari. -Pa, pokupi.

Mogli bi ih gađati. -Vrapcima?

Gazi, sami će odustati.

Stani! Ne idemo nikuda! -Mihail Iljič je već otišao.

Zar ne vidiš da nisam u uniformi? Bez kaputa ne idem!

Hajde, pregazi gadove! -Evo, odmah!

Ne... izgleda da smo već stigli.

Izlazite, golupčići, da porazgovaramo.

Idem. -Sedite, Pjotre Andrejeviču.

Ovi iz partije će da srede.

Hej! Tako polako, izađite!

Ako se ne budeš ponašao kao divljak,

neću ti povrediti devojku.

Predaj devojku, ja silazim.

Ne! Neće moći.

Izlazi! Kome govorim?

Reci to i svom drugu.

Neka otvori svoj traktor.

Ne boj se! Dogovorićemo se.

Nemojte sumnjati, nemate drugih varijanti.

Mirna!

Izađi.

Hajde, drži ga.

Pokrij mu glavu!

Ti, aj... ajde, pa... pali!

Ili ću da te stre... streljam.

Da, takoreći, sve je u redu, Georgije Konstantinoviču.

Da, mali problemi, ali šta bi bez njih?!

U Moskvu će stići na vreme.

Znate Koškina. -To je dobra vest.

Kad uspostavite vezu prenesite im pozdrave.

E, da...

recite im da sam već rekao drugu Staljinu da će mašine biti prikazane na smotri.

Svako dobro.

Šta kažu?

Gde su ti oči bile? Ne razlikuješ traktor od tenka?

Ko će ga znati, nije se videlo.

Niste videli, ma šta kažeš!

Dovukao mi ovde oklopne mašine sa čekistima.

Tenkovi... nisu plen? -Gde ti je glava?

Doneo si mečku u kuću!

Šta sad da radim sa ovim plenom?

Radićemo šta god da je potrebno.

Hoćemo?

Tražiće ih! Pod svećom i usred dana

sve dok nas pronađu.

Moramo ih se rešiti!

A mi da se sklonimo,

i odemo u pakao, preko močvare.

Da se sakrijemo pre nečijeg dolaska.

Botja, tamo su neki Nemci.

Kažu da hoće da porazgovaraju sa tobom.

Da ih streljamo?

Rekao si da ste sve uhvatili.

Pa...

Žive od lova i razbojništva.

Nisu prihvatili sovjetsku vlast i već 20 godina lutaju po šumama.

Neprihvatljivo. Ubiće nas.

Zašto nas odmah nisu ubili?

Uplašili se da se neće snaći sa tehnikom.

Verovatno.

Hteli da se pohvale plenom pred vođom, ali on nije budala, kao oni.

Shvata da mu Sovjeti neće tek tako dati dva tenka.

Onda nas možda puste? -Neće.

Kažem vam, nije budala.

Obećao bih mu da nećemo nikome reći, ali neće poverovati.

Ne bih mu rekao istinu o nama.

A kako bez istine?

Moramo da pobegnemo.

Što vitlaš novcem predamnom? Znaš moju cenu?

Cena je takva, da će te kupiti.

Osim toga, ne vidim nikog drugog.

Ja tebe nisam k sebi pozvao.

Ovo nije trgovina, već sve suprotno.

Spokojan život, na tihom mestu.

Niko ne zna, niko ne traži milost.

Kad bi tako i ostalo.

Ti to mene zastrašuješ?

Bože sačuvaj!

A šta će vama ovi tenkovi? Rešili da ratujete?

Oni su moji.

Ti si vlasnik?

Sad je dovoljno? -Da.

Sada, stavi još toliko i biće dovoljno...

... za svaki tenk.

Gazda, dobro bi bilo da se ne svađamo.

Bilo bi dobro, zato idi.

Hajde, idi! Nađi još para.

Kad pronađeš, dođi.

Idi, smelo!

Momci, trebao sam sa vama nešto da uradim

ili da vas utopim u močvari.

Pomeri se!

Čuj, došao je kupac za tvoje tenkove.

Šta da radim, da ih prodajem?

Kakav kupac? -Jedan, đavo bi ga znao.

Ja želim tebe da pitam.

On, takoreći, paradira sa parama.

Kaže, to su moji tenkovi. Prodaj mi ili ću te ubiti.

Ozbiljno?

Pogledaj, kaparu ostavio.

Vidite li Mihailo Iljiču, a vi mislite da imamo malo neprijatelja.

Ovi neprijatelji, ko su oni? -Ko će to znati. Odavde...

Pretpostavljaš? -Kakva je razlika - neprijatelji!

Ovi tenkovi su potrebni svima i samo neprijatelj može pokušati da dođe do njih.

Trebao sam sinoć da vas potopim u močvaru, zajedno sa vašom tehnikom.

Danas ćemo da nastradamo, zbog vas!

Pusti nas! Pobiće ti sve ljude!

Idemo do tenkova i odgovorićemo im.

Lezi! -Gađaćemo ih topovima!

Da, baš ti verujem!

Kakve još imate opcije?

Daj, poveruj! Potrebni su nam tenkovi.

Idite dođavola, sa svojim tenkovima.

Hajde, brzo!

Idite bez mene, sad ću ja.

Kuda ćeš?

Pomozite! Pomozite, ovde sam!

Pomozite!

Gde idemo? -Na plažu!

Da udarimo topovima, na vreme je poverovao!

Šteta samo što nemamo čime.

A sad bih ih baš povredio.

Sada ću pogledati, Mihailo Iljiču.

Vidi šta sam pronašao!

Odakle tu? Zašto si ga poneo?

Pomislio sam da će nam biti potrebna za pozdrav.

Ili za nešto drugo.

Šta god daš, Kolja!

Halo? Da.

Ne znam, druže kapetane!

Naravno, slušam.

Šta?

Šta ja mogu sam?

Tamo kao da je pravi rat.

Mihailo Iljiču, aj malo napred, ne postižemo ugao.

Pojačanje? Bilo bi dobro.

Razumeo!

Dosta!

Daj, pomoći ću ti.

Kataeva, da si ostala u Harkovu, bila bi korisna,

a ovo ću sam.

Momci, gubite mi se s očiju, zajedno sa svojim tenkovima!

Dok se nisam predomislio!

Nećemo. Vidi šta se desilo dok smo se borili za tebe.

Ovi dušmani su došli zbog vaših tenkova, sami ste se za sebe borili.

Niste trebali da nam zaplenjujete tenkove!

Da nas niste pljačkali, ne bi imali problem.

Ako do sutra ne nestanete, sve ću vas tamo potopiti! I neprijatelje vaše.

Šta? Ispade da ti dugujemo?

Za sada ne, ali mislim da ćete mi uskoro postati dužnici.

Hajde, idemo.

Da idem sa vama, Mihailo Iljiču? -Nema potrebe, mislim da on...

Povedi ga. Trebaće ti.

Nije moguće!

Otvori!

Ne mogu da verujem. -Pazi se.

Odakle vam ovo?

Kaži prijatelju da ne postavlja pitanja!

I mene interesuje dosta stvari!

Hajde, uzmi koliko ti je potrebno!

Da bi ti vaši tenkovi otišli od mene na drugi kraj zemlje.

Pa?

Šta kaže kalendar, Mihailo Iljiču, da li uspevamo?

Uspevamo. Ako ne bude još avantura.

Zašto si se ovako zaustavio?

Kako zašto? Pogledajte sami.

Svi da ste izašli iz mašine! Pokažite dokumenta!

I pripremite se da me sledite!

Ne možemo ga slediti.

Bez sumnje, rešićemo ovo, ali će potrajati.

Predlažem sledeće: zatvaramo luk i polako napred!

Vikaće, pratiće nas, dozivaće nas, zaostajati,

onda će se smiriti, rezultat isti,

a mi nećemo izgubiti vreme.

Mihailo Iljiču, stalno vučete na neke kriminalne radnje.

Uz vas sam, nema potrebe ni da pitate.

Osim toga, treba da predamo Kataevu vlastima.

Pozdravljam vas, kapetane!

Poručnik specijalnog odeljena NKVD, Pjotar Mizolin.

Pratim specijalni karavan.

Predajte svoje dokumente! -Naravno.

Minuta.

S druge strane, sasvim je u redu da samo nastavimo.

Ima logike.

Stoj!

Druže kapetane, šta da radimo? -Šta da radimo? Zvaćemo vojsku!

Kad već neće milom!

Hajde!

To je jednostavna stvar!

Zbog čega, grupa prvoklasnih specijalaca

ne može da izađe na kraj sa 5 civila?

I povrh svega, imaju gubitaka!

Aktivirajte Šulca!

I pozovite čistačicu!

Odlično! Pripremite još dva parkinga, za svaki slučaj!

Negde ovde. -Dobro, druže generale.

Da ga nekako označim, ili bez ičega?

Napišite "Tenk No. 34" ili samo 34.

Ili još bolje "T-34".

Kakva je sad ovo opet glupost?!

Šta se desilo?

Neki problem, sada ćemo da vidimo.

Pažnja! Posada da odmah napusti mašinu!

Ukoliko odbijete, uzvratićemo protivtenkovskom vatrom!

Šta sad, Mihailo Iljiču? U rikverc?

Ne znam. Treba da osmotrim.

To je to! Kraj.

Zaigrao se Koškin. -Šta tamo vidite?

Nevolju. Ovaj put neće proći na mufte.

Nisu naoružani mačevima.

Daj da pogledam!

Idem Koškinu. Hoće li nas iznenaditi sa nečim dobrim?

Slušaj, ne izlazi poručniče.

Streljaće te.

Neće.

Pjotre Andrejeviču, ne bi trebao da...

To je to, druže Koškine.

Hajde da se više ne zezamo nego da izađemo.

Vidim da nije šala.

Dajem vam minutu da napustite vozilo i da se predate!

Posle minute otvaram paljbu!

Ako se predamo, nećemo uspeti.

Ovako ćemo upropastiti tenkove i ljude.

Da li će nam ova smotra stvarno pomoći? -Kako misliš?

Kao što razumete, Petja, to je stvar dana, a možda i časa.

Rat može početi sutra. -Znam.

Znam i da bez ovih tenkova nećemo pobediti.

Ako ne uspemo na smotri, nema serijske proizvodnje.

Odluka će biti tad doneta. -Ne osporavam da su tenkovi predivni,

ali tamo je vojska Crvene armije i imaju oružje.

Mi imamo oklopno vozilo!

Ozbiljni ste?

Gluposti! Ja izlazim, vi kako hoćete!

Sačekaj!

Ja idem prvi, vi za mnom.

Pali čika Vasja, idemo!

Počeće pucati! Izlazi, Kataeva.

Nema izlaska, svakako će početi pucati!

Devojko, jesi li poludela? Mrš, gore!

Imaju samo 45-ice. Pod tim uglom neće probiti oklop.

Neće ni boju zagrebati!

Uh, baš si mi važna! 45-ica.

Možda nisi videla dobro? Možda imaju 76 mm.

Ni 76-ica neće probiti. Nećemo stajati kao budale.

Ne znam. -Šta ne znaš, čika Vasja? Izađi!

Tako si neodlučan! -Ko je neodlučan? Ja?

Neodlučan!

Vasja, kuda? Šta to radiš?

Stani!

Pali!

Daj mi to! Ko te učio da pucaš?

Tamo... Vasilij... krenuo. Pali, Kolja!

Kuda je krenuo? -Tuda! -Zašto? -Ne znam.

Stani!

Zašto? Ko mu je naredio? Je li Lida sa njim?

Kad ga stignemo, saznaćemo! -Kreći, Kolja! -Ne!

Da ili ne? Opredelite se, dođavola!

Vozi, Kolja!

Šta ovo bi?

Borbeno vozilo? -Tačno!

Prošli putem. Ignorisali sva upozorenja.

Naše oružje im ništa nije učinilo.

Tenkovi su ušli u šumu, na područje Bistrova.

Odlično!

Oprostite, druže generale?

Kažem odlično! Sve ste dobro uradili.

Zašto mi niste odmah raportirali? -Kriv sam, druže generale!

Hteo sam da završim zadatak, pa da onda prijavim.

Dobro.

Povodom zadatka, slušaj me pažljivo!

Hajde Pjotre, budi ljude. Vreme je da krenemo.

Odmah, Mihailo Iljiču, samo da se umijem.

Mi smo ovde.

Predlažem...

direktno. Ceo deo je bez naselja.

Ispravno. Svakako se moramo držati dalje od puteva.

Još jedan ovakav susret i gotovi smo. -Nema sumnje.

Sreća pa nije ništa oštećeno. -Ima dosta blata.

Izguraćemo, imamo dva tenka.

Dobro, treba da se pakujemo.

Hajde, hajde.

Ne, Mihailo Iljiču, ne možemo, tamo je močvara.

Moramo putem.

Karjat, samo napred!

Stigli smo!

Bravo, Vasilij! -Za šta sam ja kriv?

Zakačila ili ne, odavde se svakako ne možemo iščupati.

Vidiš kako je propao? -Da.

Smatrajte ovo kao protivtenkovski rov.

Šta ako ga povučemo unazad?

Ako ga izvadimo unazad, kako ćemo da stignemo do tamo?

Pa... znači... ako...

...obiđemo močvaru, to je oko 6km.

Možda bi mogli pored jezera, ali bi se onda morali vratiti.

Izgubićemo dan.

Koje su nam opcije?

Idite, Mihailo Iljiču. Smisliću već nešto.

Ne, nećemo te ovde ostaviti.

Ispravno. Odavde do Moskve, nije puno ostalo.

Snaći ćete se bez mene. Ja ću ostati sa Kajaratom.

Idemo, Vasilije! -Aha.

Hvala.

Mogu li ja sa vama?

Zaustavi, Vasilij!

Moram da proverim rutu.

Mihailo Iljiču, mogu li ja napolje, dok vi to sredite?

Hajde, brzo!

Mihailo Iljiču!

Šta je?

O, Mihailo Iljiču, kako se osećate?

Oprosti što je ovako ispalo.

Jednostavno, ne bi drugačije razgovarao sa mnom.

Tek što ne bi pred devojkom.

Ne, ne.

Ne, šta si mislio?

Dobro je ona, ne brini se.

Malo će lutati, ali će se snaći.

Snalažljiva devojka, neće propasti.

Misliš da sam čudovište.

A ja želim najbolje, kao i ti.

Samo ti ne razumeš najvažnije.

Nisi izabrao prave vođe.

Nisi.

Oni neće ceniti tvoje tenkove.

Neće ceniti tvoj talenat i tvoj trud.

Hteli su da pljuju po svim tvojim naporima.

Interesuje ih samo jedno,

kada ćeš, Koškine, da pogrešiš i da te razbiju

sažvakaće te kao i mnoge druge

zato što su ovo varvari i tako će da bude zauvek!

Predlažem ti nešto drugo,

čiste gradove, obrazovane ljude,

najnovije fabrike, tehnologiju, opremu.

I najvažnije, napravićeš isto,

samo ćeš dobiti novac i poštovanje.

Ma, kakav novac, Mihailo Iljiču, ući ćeš u istoriju!

Deca će o tebi da uče u udžbenicima.

Razumeš li?

Hvala ti, Vasilij, na brizi,

samo što...

evo ti iznenađenje.

Ne radim ni za jednu vladu.

Radim za narod, odnosno za sebe jer sam deo naroda.

To moraš razumeti na sledeći način:

prelepe gradove i najbolje fabrike nameravam da izgradim ovde.

A novac će već da se nekako nađe.

I najvažnije...

Ne volim izdajnike!

Budalo.

Šta je sad? Mrdni se!

Parazitu! Gade!

Nema veze.

Majku ti!

Ustani!

Sam si me prisilio. Hajde, izlazi!

Oprosti, Mihailo Iljiču,

ali ti si me prinudio.

Mihailo Iljiču, da li ste dobro?

Ipak si uspela da skočiš na branik.

Ne brini, brzo ćemo se vratiti.

Obećavam.

Treba da idemo ka brdu. Jeste duže, ali je put bolji.

Tiho!

Hajde, za svaki slučaj

da se pomerimo sa tenka.

Za sada.

Gde su vam tenkovi, druže Koškine?

Druže Staljine,

da bi se sprovela terenska ispitivanja, u uslovima bliske borbe,

eksperimentalni prototip tenka T-34...

Dva.

Dva eksperimentalna prototipa tenka T-34,

samostalno su prešli put od Harakova do Moskve.

Tenkovi su se pokazali idealnim u svim borbenim uslovima.

Samostalno? -Tačno, druže Staljine!

Pored činjenice da su prešli 700km,

ovo su odlični pokazatelji performansi!

Ovo su uradili za 7 dana!

Prenos dodatnog rezervoara, pri ovakvom rastojanju,

umesto drumom ili železnicom je neverovatan strateška prednost!

Tokom putovanja, tenkovi su pokazali...

Odakle vi?

Da ne poveruješ, Mihailo Iljiču!

Hajde!

Gde je put?

ima pouzdan oklop koji štiti od 37 mm i 50 mm protivtenkovskog oružja.

Petja zna i tenkom da upravlja?

Zašto da ne, Mihailo Iljiču?

Medved u cirkusu vozi bicikl, na jednom točku.

a on je poručnik NKVD-a.

Bravo, poručniče!

Šta je sa Vasilijem?

Ništa.

Mogli ste poruku ostaviti. Umalo da ga odvežem.

Dobro je pa je Petja sumnjičav.

Znači, ne sećaš se kako su vas napali?

A ni zašto nisu tebe uhvatili? -Kako bih znao?

A otkud znaš da su akumulatori u tenku skinuti?

Dobro, a gde je sad? -Kako gde?

Pa, u tenku?

Ovo će da bude "lastavica" naših odbrambenih snaga!

TENKOVI Posvećeno kreatorima tenka T-34

Mihailo Iljič Koškin (1898-1940) Sovjetski inženjer projektant.

Načelnik projektnog biroa mašinogradnje u Harkovu

i fabrike lokomotiva "KOMITERNA". Glavni kreator tenka T-34.

Kokreatori T-34, se s pravom smatraju Aleksandar Aleksandrovič Marozov

Nikolaj Aleksejevič Kučerenko.

Na inicijativu M.I. Koškina, dva prototipa tenka T-34 su poslata

samostalno pred državnu komisiju u Moskvu.

Putovanje se odvijalo u martu 1940. godine.

U tom trenutku, ni jedan analitičar nije mogao da pretpostavi

da je moguće preći toliku udaljenost bez osnovnih remonta u fabričkim uslovima.

Ova prednost sovjetske oklopne tehnike je ostala do kraja

Drugog svetskog rata.

Prevela: nAnaD hvala MarLo

Preuzeto sa www.titlovi.com