Original subtitles

Где идемо?

Оља...

Нешто овако те никад нисам молила и више те нећу молити.

Обећај ми да нико неће сазнати где сада идемо.

Посебно Асја. - Добро.

А вероватно нисам добра особа.

Идемо ли код Асјиног мужа?

Не баш добра особа, да, али не и потпуно говно.

Идемо код Асјиног љубавника.

Па... и то је занимљиво.

Шта рече, ко је то био?

Ништа нисам рекао. Ко?

Човек који је ишао са тобом, а онда отрчао ходником.

То је наш стоматолог. Дечији ортодонт.

Ортодонт? А што је отрчао?

Сетио се нечега... вероватно. И отрчао.

Јасно.

Шта је јасно? - Све.

Ево зашто сам дошао: је ли моја жена код вас?

"Реци му да сам зубар његовој жени."

Твоја жена...

спава код нас. "Није питао".

Зашто. - Тако сам и мислио.

Тада ми је потребна твоја помоћ, Кириле. Мушка, братска.

Само реци шта треба?

Истерај Дашу. - Како то мислите?

Управо тако. Истерај је.

Реци: "То је то, преноћила си и доста, иди."

Зар неће то бити чудно? - Шта има ту чудно?

Ко је кући газда, ти или ко?

Љу је довела Асја, није те ни питала. Можда си ти против.

Нисам против.

Оне су пријатељице. То је нормално. Није. Жена мора да живи са својим мужем.

Ако је муж вара није дужна.

Природно, како без тога. Дашуља се ижалила.

Знаш, то се тебе не тиче, преварио или нисам.

Знам, зато и нисам долазио код тебе да ти солим памет.

Кириле не буди кретен! То су моји и Дашини проблеми.

Реци јој да не може да живи код тебе.

"Реци му да је она заборавила нешто важно код мене. Да смо комшије."

Јура, ја нисам кретен. Кретени истерују женине пријатељице на улицу, а ја не.

Зашто на улицу? Она има кућу! И престани да се играш с телефоном!

Јура, ти мораш да разговараш не са мном већ са Дашом. Асја и ја нисмо разлог.

У праву си то су ваше ствари, а код нас има слободан кревет и јастук.

Онда ми дај вашу адресу и ја ћу ослободити од ње ваше кревет и јастук.

Позови је, нека ти сама каже.

Ако буде желела.

Знао сам да ћеш то рећи, а сад знам и зашто.

Зашто? - Зашто, зашто?

Зашто је твој пријатељ ортодонт јуче куцао на врата моје куће?

Немам појма.

Можда да кажеш да је Дашин зубар?

Не, нећу рећи то. Не знам.

Можда је.

Јасно.

Да их скинем?

Скини.

Да их спустим?

Спусти.

Ето.

Тако и овако.

Ето ти! Овако нас нико није истерао са објекта!

А било је свакавих.

Једном су ми вратима лупили по руци! Намерно! Копилад!

Али клинац је заиста превршио меру!

Богаташки синчић. Женске, кола, све живо. Нема граница.

Да ти честитам онда. Татјана је срећна жена.

Када ћеш да је просиш? - Већ сам.

Како? Тек сам ти донео прстен? Без прстена?

А она није одбила?

Пристала је. Знаш шта, идите без мене, ја ћу брзо.

Нешто сам изгубио у стану. - Шта?

Стрпљење!

Какво стрпљење?!

Ко је то?!

А могу ли некад доћи кући а да у њој буде само онај за кога сам удата?

Ужелео си се? - Шта знаш о мојем прстену?

Ништа. - Шта знаш о Асји?

О Асји? Она је дизајнер, удата за лекара, вози стару хонду...

Доста! По очима ти видим да нешто знаш!

Не, ти по мојим очима видиш да ти нешто не знаш.

А ја ти ништа нећу рећи.

Четири после подне, а већ си пијан! Јеси ли полудео?

Да, јесам.

Имам проблем.

Дивно. И ја имам проблем, али се не наливам!

А ја морам! Са мном је говото!

Леп говор. Дешифруј или бриши одавде.

Никада ти нећу рећи. - Одлично, мени одговара.

Губи се!

Полудео сам! Извини за израз, сјебан сам!

Хвала за извињење, ценим то.

Асја, ти си ми једини пријатељ.

Не могу никме рећи. Ни мами, ни тати...

Ни Кирилу, посебно не Кирилу.

Кира ће полудети ако сазна!

Ни теби не могу рећи.

Али, само теби могу. - Каква недоследност.

Тебе највише волим од свих! - Баш ми је драго!

Пољубио сам мушкарца.

Пољубио сам Славу!

Добио си, ухо, грло нос!

Добио сам. Хвала.

Само бих да знам зашто?

Ћути и не запиткуј! Устај и туци се као мушкарац!

Устаћу, наравно.

И тући ћу се.

Који је разлог?

Све сам разумео. Досетио се.

Када сам онога видео све сам схватио. Јеси ли одавно са Дашом?

Јебеш ли одавно моју жену, копиле!?

Каква је то глупост?!

Глупост? А што је он онда долазио код мене кући?

Јеси ли је одавно упознао са својим пријатељима?

Никога нисам упознавао!

14 година се копилад нису видела,

а твој пријатељ јој поправља зубе. Случајност?!

Да, случајност. - Престани да лажеш!

Знам ко је зубар моје жене! То је и мој зубар! Мој!

Јеси ли га ти послао? Зашто је долазио? Већ си знао да ме оставља?

Он је долазио за њу?

Или шта? Тражила ти је пуњач од ајфона? - Јура!

А Асја? Зна ли Асја?

Или Асји одговара? Или живиш са обје?

Можда лижу једна другу пред тобом?

Ниси у праву! Уопште ниси у праву!

Ти си тај који много гријеши, мудоњо!

После ћу решити тобом!

Замисли, слободан кревет и јастук! Има да те удавим на том кревету!

Тебе и твог пријатеља!

"Још није питао?" - "Питао је."

"Бежи."

Не можемо овако! - Само укратко.

Укратко - ја ништа не знам о Асји!

Што си се смејао кад си видео прстен?

Било је смешно.

Ја питам, а ти не одговараш. Твој тата не одговара, ни Асја!

Озбиљно ме то нервира!

Не постављаш добра питања. - А каква треба?

Питај Асју за балкон!

О каквом балкону!?

О мом балкону.

Шта је са тим балконом?! - А ти питај њу!

Антош, ја сам жена у годинама.

Немој са мном тако, нерви ми нису најбољи. - Не шалим се.

Пољубио си... - Славу.

Пољубио сам Салву! Славу!

Тако.

Ниси могао неког другог да пољубиш?

Теби је смешно? - Не.

Није ми смешно.

Ма, наравно да је смешно, Антоне.

Асја, јесам ли ја педер?

Извини.

Дођи.

Не брини.

И шта? Где је отрчао?

Неће моћи да ме нађе.

Ниси му рекао моје име?

Шта... Дај... Одмах ћу, одмах! Не прекидај везу, Кира!

Одмах ћу!

Глеб, шта ти је? Нико те не тражи. Коме ти требаш?

Да, да, људи у скупим оделима те стално траже. Минут!

Колико имате ортодонта? - Неколико.

Где су им кабинети? Треба ми ортодонт мушкарац.

Не знам му име. У белом мантилу је. Они су сви у белим мантилима.

На којем спрату су им кабинети?

Сви су на другом.

А зашто?

Кира, нашао ме је!

Глебе Олеговичу, где ћете? - Нисам овде!

Затвори уста и затвори прозор!

Само не причај Кирилу.

Нисам ни намеравала.

Јер је некако чудан. - Како?

Јутрос сам га питао могу ли прећи на други универзитет...

Онако, чисто теоретски.

Изокола. Разумела си.

А он је рекао: "Не желим ништа да знам".

И поновио то грубо!

Да, заиста, чудно.

Асја... мислиш ли да сам педер?

Искрено, не знам.

Идем да отворим.

Откуд ти?

Договорили смо се! - И теби здраво. О чему смо се договорили?

Да нећеш долазити код мене. Никад!

А заборавили смо да се договоримо да се јавише кад те зовем. Увек!

Не! - Треба да разговрамо, хистерична!

Чекај доле!

Глеб Олегович не прима!

Здраво! - Здраво!

И?

Шта и? Причај.

Ја? - Ти.

Шта да причам?

Зашто си дошла? - Зашто сам ја дошла?

Ти си ме звао. - Да, звао сам те.

И позвао ме овде. - Позвао сам те.

И ја сам дошла. - А ја питам зашто си дошла?

Нисам разумела. - Шта је нејасно, Дашуљ?

Просто питање. Зашто си дошла када те је позвао љубавник твоје пријатељице?

Добро.

Отпочетка. Љубавник твоје пријатељице је преко броја таблица твог аута дошао код тебе кући,

лично ти вратио прстен који ти је могао 40 пута вратити преко Асје. Је ли тако?

Потом те је позвао и остале глупости.

Зато: "Зашто си дошла?"

На шта циљаш? - Не циљам, сугеришем.

А ти као знаш одговор?

Досећам се.

Можда сам намерно дошла да видим колико далеко ћеш отићи?

Онда да видимо што пре. Зашто седимо?

И?

Можда да ме ошамариш или ми пљуснеш кафу у лице?

"Како се усуђујеш гаде!" Не? - Не.

Одлично.

Јесу ли ти говорили да си лепа? - Јесу.

Лагали су. Имаш мала уста.

Када те гледам у очи не примећујем уста.

Зашто то радиш?

Бити добар је тешко, пристојан досадно, присиљен сам да будем лош.

А Асја? - Ја хоћу тебе. Пожелео сам те чим сам те видео.

Када си лежала пијана код мене на кревету помислио сам -

лежаће код мене на кревету опет.

Мислиш да сам таква? - Каква такве? Не као све? Смела?

Шта ћемо?

Брзо ћу.

Идем код њега.

Не баш добра особа, је ли?

Такве случајности се не дешавају. - Реци то мојем носу.

Стварно је пријатељица твоје жене? - Стварно, нажалост.

Живи код вас сад? Лепа је, је ли тако?

Глебе! - Разумео сам.

Шта ћемо да радимо?

Шта ћемо? Мислиш да и ја треба нешто да урадимо поводом тога?

Теби су разбили нос, а не мени.

Између свих Даша на нашој гинекологији

ниси могао наћи неку другу Дашу?

Не Асјину Дашу, не моју Дашу... - О, већ је твоја?

Фигуративно.

Извини, али твоја Даша, ваша Даша је плакала у мушком тоалету кад сам пошао да пишам.

Како испадне да твоје све проблеме на крају решавам ја?

Сви моји проблеми су криве вилице.

Ништа ти не решаваш.

У реду, хоћеш план од мене, онда слушај.

Треба упозорити Дашу да пчела нешто сумња.

Пчела је Јура.

Пођеш кући и кажеш Даши да си у току у вези њеног излета у Печатнике.

После, можемо да смислимо нешто, овако или онако, и ако се она сложи...

Тада можемо бити сигурни да нам неће скинути скалп.

Изгледа да сам ја већ Даши рекао за Печатнике.

Како то?

И Асја, судећи по свему, зна.

И Јура до неке мере.

Кириле, а када сам ти све то причао,

како сам стајао го и она побегла...

нисам те упозорио... нисам те замолио да не причаш никоме?!

Ниси замолио!

Шта се десило?

Имам три новости. Све су лоше.

Није рекорд за данас.

Имам 5 поруџбина, ни једну не можемо да одбијемо. Све су од Олега Ивановича.

Вадиме, ја нисам упућена у политику, али знам да се наш председник не зове тако.

Зато, можемо сваког другог да одбијемо.

Олег Иванович је отац Вјечеслава из Бирјузовљеве.

Друга новост?

Друга је да нас је Вјечеслав истерао из стана и отказао наруџбу..

То је добра новост. - Ти боље знаш.

Дај трећу.

Знам шта се десило на Славином балкону.

Не знаш.

Знам.

Не знаш.

Знам.

Вадик, да знаш шта се десило на Славином балкону ти се сада не би тако понашао.

Асја, увалила си се и сад имаш проблем, је ли тако?

Не! Код мене је све у реду.

Мени можеш рећи. За тебе бих све покидао.

Вад, а ти покидај.

Само не за мене, него са мном раскини, одмах овде и сад.

Шта је с тобом? - Шта је с тобом? Не разумем те.

Понизила сам те, повредила, вратила ти прстен и то не лично

него преко твог Љове,

а ти трчиш за мном.

Не трчим.

Уопште не разумем мушкарце. Где вам је понос?

Добро, а шта је са Крилом?

А где је новац који ми је дао онај кретен?

Код мене. - Дај га.

Дај, дај.

Има адреса. Одлично. - Шта ће ти? - Да га одрадим.

Узгред, са мном и Кирилом је све у реду. Не надај се.

Да, Галина Сегејевна.

Не, Галина Сергејеван, нисам се договорио са Кирилом.

Да ли нас је видео? - Далеко је, а стакла рефлектују.

Мила Галина Сергејевна, рећи ћу вам зашто...

Што је он тако дрзак? Виче и одмах се туче.

Није дрзак. Љубоморан је.

Зато јер ваша кћер шири ноге... Схватате ли?

Да ме Асја превари, убио бих.

За то ти треба? - Шта?

Пиштољ. За то. Јеси ли сазнао нешто?

Иде овамо!

Сад ће нас видети!

Мора да му је ауто негде овде. - Рекао си да је паркирао на улазу.

Ја? Рекао сам "можда". Тамо има довољно места.

Шта?

Шта још треба да проверим? Шта више овде да проверавам?

"Идемо у ауто да поседимо. Да се опустимо."

Откуд сам знао? Ја не умем да се кријем. Ти си специјалиста.

Нећу више никога да проверавам!

У пизду материну!

Је ли отишао? - Не знам. Нисам чуо ауто.

Хвала ти, Глебе, за ову ситуацију.

Нема на чему.

Хвала и за разбијени нос.

Нема на чему.

Знаш ко ми није јасан у свему овоме? - Ко? - Даша.

Она је ненормална. - Тачно. - Отишао је, изгледа.

Педери.

Како да објасниш.

Хвала ти, Глебе. Хвала и за ово.

"Асја, Дашина пријатељица."

Код мене си већ била. Спавала. Пила. Немам ти шта показивати. Можда тоалет?

Не треба. - Добро.

Да. Грм за грмом, дрво за дрвом.

Ништа ми није јасно.

Шта?

Када намераваш да одустанеш?

У ком смислу?

Када намераваш да ми залепиш шамар?

Да завриштиш: "Скоте! Како можеш ово да радиш Асји, она ми је пријатељица!"

"Ја нисам издајница. Сад ћу је позвати и рећи јој какав си кретен!"

Кад си намеравала да то урадиш?

Нисам намеравала. - Видим да не намераваш!

"Оља, Дашин возач."

Здраво!

Дошла сам код Олега Ивановича. - Здраво! А ко сте ви?

Асја.

А даље? - Асја, то је све.

Пренесите му да сам дошла. Биће му јасно.

Радите код нас? - Не.

Како сте доспели овде поред обезбеђења?

Покушали су, али сам им рекла да сам вереница његовог сина.

Јесте ли?

Наравно да нисам.

Његов син је млад и леп, а ја сам стара и ружна, видите и сами.

И, хоћете ли га обавестити да сам дошла?

Наравно да нећу. И иначе, девојко, боље да одете, ми имамо систем пријема.

Ево имам целу гомилу пропусница. Ваш шеф ми је поклонио.

Он мисли да сам му дужна, па сам дошла да му вратим.

Или желите само да му дате?

Девојко, Олег Иванович је веома заузет човек. Ваше глупости...

Верујте он ће се обрадовати мојим глупостима.

Добро, имамо камере и он вас види, ако се обрадује...

Па, уђи.

Обрадовао сам се.

Ти хоћеш да јој кажем?

Наравно. За шта ми, ког ђавола, још требаш. Извини.

Необичан начин.

Нормалан начин. Ако хоћеш да те жена остави мувај њену пријатељицу.

Пријатељица ће се пожалити и слободан си. Нормалан начин.

Као у комедији за младе.

Ни ми нисмо стари.

Значи ја сам све упропастила?

Ко је знао...

Да сам курва?

Курва, у реду. Али и пријатељица си никаква.

Не знам зашто сам пошла са тобом. Заиста.

Што је сам не оставиш? - Остављао сам је. Много пута. И шта?

Не разумем.

Шта да се разуме. Све то није прослава, Дашо.

Весело, безбрижно, четворогодишњо, али није прослава.

А ви сте 4 године заједно?

Нисмо заједно. Она ни са ким није заједно, ни са мужем и на мном.

Уморио сам се.

А мене значи ниси ни пожелео?

Реци хвала.

Хвала.

Колико разумем нећеш прихватити посао са мојим становима? - Не.

Пређимо одмах на следећи ниво. - Опа! А који је следећи ниво?

Олег Иванович, направали сам грешку. Спавала сам са вашим сином.

Добро.

Десило се случајно. Нисам желела.

Тог дана сам срела пријатељицу и...

Мало се замислила над својим животом.

О свом несрећном браку, о свом покушају да поправим тај несрећни брак,

о другом покушају да поправим претходни покушај итд...

И ту долази мој син. - Да, ваш син - млад и пијан.

Погрешила сам.

И реците ми колико дуго ћу морати да плачам за своју грешку?

Не знам. - Ваш сим мисли да ћу морати дуго.

И главно, он мисли да не морам да плаћам само ја,

већ и мој муж и, због нечега, брат мог мужа.

Не чини вам се да је то превише?

А мени се чини!

Зато дајте да ову нашу причу завршимо.

Асја, шта то...?

Ништа. Хоћете да ме одвучете код њега у постељу. Опкољавате ме као лисицу у лову.

Хоћете да ја бежим како би вас двојица јурили за мном у лов.

Не, хвала. Ја нећу да потстичем ваше ловачке инстикте.

Јер на крају ћете ме свакако стићи. Ви сте моћни, имате везе.

А шта ја имам. Голу гузу!

А потом када будем бежала од вас, добри људи које волим могу бити повређени.

Брат мог мужа...

је плакао данас на мојим коленима.

Муж ћути, моме шефу су очи као пет копејки,

а Слава се радује, игра се.

Игра се, а ја сам преплашена, и моји ми још верују.

И због чега све то?

Знате, ја немам ништа да изгубим. На целом свом животу имам велики ожиљак.

Зато ако хоћете да ме сломите, хајде почнимо, да не губимо време.

Да скинем веш?

Зашто? Може сваки каприц за ваш новац.

Ниси ме правилно раумела. - Правилно сам те разумела!

Није пријатно када те купују као ствар.

Чак не за себе, већ за свог мезимца.

Дај да будем проститутка, а не просто ствар.

Олег Иванович, дошао је Слава.

Не пуштај га! - Шта "Не пуштај га", сваки пут једна те иста...

... прича.

Ово нисам планирала.