Original subtitles

www.titlovi.com

DEDA MRAZ BITKA ČAROBNJAKA

Baš sam se uplašila!

- Kako si me našla? - Vezala sam konac. - To nije pošteno. Kakav konac?

Čaroban.

Uhvatiću, uhvatiću... Čarobni končić vezaću za devojčicu ukusnu...

Uhvatio sam te!

Jedan, dva, tri, jelka gori!

- Tata, hoću da gledam! - Devojčice, nisi videla svog tatu?

- Da se trkamo, Maša? - Ne. - Ko pre stigne, dobiće kutiju krofni! - S nadevom?

Stići ću Mašu! Stići ću Mašu! Trči brže!

Gde se zadržao toliko?

Tata me je namerno udaljio.

A on je otišao da gasi jelku.

Tata!

- Tata! - Zdravo! - Ja sam prva stigla! - Nagrada pobedniku!

- I cveće kraljici. - Hvala. Šta se desilo? - U redu je. Girlanda se zapalila. Ugašeno.

- Od šargarepe? - Opet je ispalo mekano.

Maša! Napisala si pismo Deda Mrazu?

Pismo? Zaboravila sam!

Potpuno je nepoznato ko je on bio.

Mlad je otišao od kuće i sve vreme je skitao.

Kažu da je na svakoj slici negde sakriven. Među tim veselim ljudima.

Njegov život su postale boje.

Rastvorio se u vremenu.

Van Majer nije kopija. To je prava slika.

Sećaš se, maštala si da otvoriš umetničku školu?

Možda je vreme, mislio sam.

Šta se dešava, Saša?

Moram otići.

Na duže?

Možda zauvek.

Potrudiću se da se vratim.

Ne zaboravi da kupiš šampanjac.

Deda Mraze, želim lutku Hloja, i rusalku, i klizaljke.

Plamene moje himere...

Mračni duhovi vasione!

Predaću ovu planetu vama na milost i nemilost.

Ali potreban nam je neki izdajnik koji će vam otvoriti put.

Tata!

Šta? Opet?

Marusja...

Šta? Ne gledam više horore noću.

- Hajde da se obratimo narodnoj medicini. - Mama! - Komšika ima prijateljicu.

- Ekstrasenzora? - Nešto treba uraditi.

- Ti snovi ometaju tvoju socijalizaciju i zato nemaš drugove. - Nemam drugove? - Da!

Dovoljni ste mi ti i Kabačok.

Drago mi je.

Ne tuguj, Kabačok! Uskoro ćeš dobiti kolač sa šargarepom. Jedino ga ti i jedeš.

Slažem se da ne kuvam sjajno, ali još dobro čujem!

Ali mama, to je istina.

Misliš da ja ne znam za koga je to?

- Kolač sa šargarepom je naša porodična tradicija! - Nema smisla čekati ga toliko.

Bolje je da se sama socijalizuješ s nekim. Ne bih bila protiv. A ti kao Penelopa!

- Kako to razgovaraš sa mnom? - To je žena Odiseja. Čekala je muža 20 godina. - I?

- Dočekala. - Eto! - To je mit iz stare Grčke, mama! - Ni ovde kod nas...

Nije život, već bajka!

Zavidiš mi, Petrova?

To je sve, deco. Do Nove godine je malo ostalo. Hajde po parovima!

Hajde, hajde, svi stanite!

Petrova, gde si krenula?

S njom niko neće da igra.

- Ko je još bez para? Kovaljov! - Važno je održati rastojanje. Da se ne nagazite!

Maša, šta ti je? Razumem... Petrovu je opet uhvatilo!

Irina Nikolajevna!

- Petrova je pošandrcala! - Maša, opet je počelo?

Nema veze, šou ide dalje.

Izvinite, izlaz na trg je zatvoren. Drugi izlaz, takođe. Imamo probu.

- Ja ovde živim. - U redu, prođi.

Dođite sutra! Biće lepo i veselo! Nećete zažaliti.

Jedan, dva, tri, jelka gori!

Objavljujem čuvanje jelke! Hajde momci, okupite se!

Opet je počelo...

Nije ih ostalo mnogo. Nikita, Ilja, zatvorite desno krilo!

Olga, Anton, levo krilo!

Gledajte dobro, da se ni jedna himera ne provuče! Evo ih!

Napadaju frontalno!

Neće vam biti prijatno!

Korak napred! Podignite kugle! Na moju komandu... Sačekaćemo da priđu bliže.

- Sneg! - Neka veje!

- Pahulja! - Kida! - Grudva! - Gnječi!

- Neprijatelj! - Uništen!

- Pahulja! - Kida!

Šta ti radiš? Tamo lete. Jasno?

- Čuvaj municiju! - Nikita, navikavaj se! Maks je odličan!

- Zaledila se. - Odličan hitac, Iljuha!

Idi uz jelku! Tamo je bezbednije. Posle ćemo ti objasniti.

- Ne plaši se! - Ovo je sigurno laserski šou.

Po Puškinovim bajkama.

Mirno, mirno...

Zanimljivo, zar ne? Jesi li dobro?

Ostani tu, o kej?

- Napustio si stroj! Bez dve straže! - Zašto? Novu sam spasao od himere.

Spasava se onaj do tebe. Zaboravio si pravila? Znam ja takve zečeve pod jelkom.

- Ima li tamo nekoga? - Da, dvoje. - Pokupi ih. Prekinuo si stražarski lanac.

- Hoćeš li sam komandovati ili ćeš samo pokrivati onog uz sebe? - Ko ste Vi?

Besmrtni skrivaju od tebe istinu iza ogledala. Reci: Veriorim de trion! Ponovi!

- Veriorim de trion. - Pametno! Crna kugla će te sama pronaći.

I niko se više neće usuditi da posumnja u tebe. Niko!

Ptica će ti pokazati put.

Danas ste bili kod jelke i videli ono što drugi ne vide.

- Čuvare jelke. - Čuvare? - Da.

- U sebi imaš ledeni gen. I danas si postao jedan od nas. - Nedavno sam dao krv.

- Ništa nisam imao. - Šaljivdžija!

Opusti se. Dole je obična pneumatska dizalica.

Umesto prozora su 3D ekrani.

Grafika ima nedostatke.

Za dva sata ćete se svi vratiti kući. Ako budete želeli.

- Kako su ovo napravili? - Uskoro ćete sve saznati. Dođite!

To je pravi kvest.

- Izvinite, na koji sprat idemo? - Na čarobni.

Šou već počinje.

Požurite! Da ne propustimo!

Shvatam. Planetarijum.

Nekada davno, iz daleke ledene galaksije, doleteo je moj otac.

Veliki čarobnjak Eliazar.

- Vekovima se borio... - Zar stvarno leti? - Izgleda. - ...zajedno sa svojim sinovima.

Sedmorica besmrtne braće su se tukla, štiteći planetu ljudi od vatrenih nemani.

- Ovo je letelo na jelku. - Ali ove nisu prave. - Ostaci himera se kriju ispod neba.

Ja i moja braća nastavljamo borbu, svako na svojoj zemlji.

Želim i dalje da budem čuvar. Pokrivaj onog do tebe...

- U tome je naša snaga. - Mnogo puta sam to čuo! Reci još velika misija ili slično.

Jasno je da svako želi da bude bolji od drugih. Samo neko to priznaje, a neko...

Ne znam. Kod nas u poslastičarnicu retko svraća. Mislim da je Dobrohod fini momak.

Prvo što treba da zapamtite jeste, da su svi ljudi čarobnjaci. Samo što to ne znaju.

Kada kažu jedan drugome: Čestitam ti...

Želim ti...

Volim te... Oni izlučuju čarobne srebrne niti.

Ovo je 5D... Dobri specijalni efekti!

Eliazar je sakupio sve te čarobne niti i napravio oko Zemlje zaštitnu kupolu.

Ljudi je zovu...

Nebo?

Nebo. Da!

Tačno. Nebo nas štiti od himera.

Eliazar je napustio zemlju, ali je pre toga razbio svoj čarobni štap na hiljadu iglica.

Iz njih je izraslo uvek zeleno drveće.

Ljudi ih zovu...

- Jelke? - Da, tačno! Jelke!

Mi okupljamo srećne ljude oko jelki, i jelke šalju srebrne niti u kosmos.

- Tu tradiciju mi zovemo... - Nova godina!

Tako je. Da! Ako se ljudi ne okupljaju oko jelki i ne daju jedan drugom srebrne niti,

zaštitna kupola će postajati sve slabija i na kraju će se srušiti pod težinom himera.

Svaki čarobnjak ima svoj deo neba.

I svoju čarobnu kuglu.

Uzmi je!

Desetine hiljada čarobnjaka rade na tome da dobro ne bude pobeđeno.

Danas i ti treba da postaneš jedan od njih. Ja, Deda Mraz, pozivam te da braniš jelke.

Potreban si mi.

Da... ili ne?

Ostaješ li?

Ne dvoumite se! Drugačije se s njima ne može!

Da!

Uvaženi za pet minuta čarobnjaci, ja vam čestitam!

Koga ovo ne privlači, neka uđe u lift i preda kuglu. Biće mu blokiran ledeni gen.

Zaboraviće ovaj susret i vratiće se običnom životu. Ostali, za mnom u obilazak!

Najhrabriji će dospeti u čuvare jelki. Najveseliji u odeljenje igračaka.

Najbrži, u odeljenje isporuke.

Vano, ko bi mi dao svoju kuglu?

Od naših, niko. Automat bi je odmah poništio.

- Da... - A šta će ti?

Od naših, niko...

Eno ga! Nikitos, Nikitos, čekaj!

Mister Zlatna četka 2017!

- Momci, ovo je privremeno. Moram da idem. - Zašto se nerviraš?

Mi te razumemo. Svi smo bili čistači. I ja i Iljuha. Doduše, ne tako dobri kao ti!

- Fantastično! - Veoma smešno.

- Lina... - Baš je smešno. - Zdravo. Da krenemo? - Dobra ideja.

- Idemo, naravno... - Lina, a da odemo na krov?

Zdravo. Poznaješ me?

- Nikita. Videli smo se kod jelke. - Maša. - Slušaj, takav je slučaj...

- Pozajmi mi svoju kuglu. - A kako ću onda izaći odavde?

Odlaziš?

Šteta. Mislio sam da se bolje upoznamo.

Kod jelke mi se učinilo da je između nas proletela iskra...

Gospode, šta ja to govorim... Ništa! Zaboravi, u redu? Kraj!

Stani!

Zaboravio si četku.

Gde su svi nestali? Kako sada da izađem?

Postoji drugi izlaz.

Tako... Čekaj tu.

Hajdemo!

- Kako su ovde stali ovako dugačku hodnici? - Predomislila si se u vezi odlaska?

Zašto bih?

Stani!

- Daj mi kuglu! Zašto?

Ovde je izlaz.

Skloni se!

- Šta je to? - Pisma Deda Mrazu.

- Zar je to stvarno? - Naravno.

Veriorim de trion!

- I moja su ovde? - Svakako jesu.

- Mogu li se naći? - Adresa?

- Nostalgija? - Nešto slično.

Jelku je ukrašavala cela porodica. Pravili smo girlande. Kačili ih po celom stanu.

Tata je donosio iz prodavnice ovolike torbe! Mama je pravila kolače.

Onda smo sedali za sto. Sekundu pre Nove godine povikali bismo: Ura!

Potrčali bismo pod jelku da tražimo poklone.

Deda Mraz je sve donosio. Ništa nije zaboravljao.

- A kod mene ništa od toga nije bilo. - Zašto?

Mama je dugo bolovala i onda je umrla. A otac je alkoholičar. Odavno nestao.

I ja sam rasla bez oca.

Treba zaboraviti detinjstvo i ići dalje!

Tvoja pisma!

Čitaj polako. Neću ti smetati.

Veriorim de trion!

Veriorim de trion!

Dova, ti si tamo? Odleteću do braće.

A šta ti tamo radiš? Sva pisma su na obradi.

- Nikita, šta radiš tamo? Zar se ovde ne sme biti? - Zašto ne sme? Sme!

Ali ne svako!

Maša, skloni stube odavde!

Da, naravno...

Sklonila sam. A gde ću ja?

Sakrij se u čarobnu kućicu. To je magija. Klekni i pokrij glavu rukama u vidu krova.

- Tako te niko neće videti. Posle uzmi pisma i idi. - Ovako?

Vidiš li me?

- Gde si? Gde si nestala? - Znači, radi... - Naravno da radi!

Samo drži dobar ugao. Ako se nešto desi, nemoj me odati! Dogovoreno?

Šta, ako se desi?

Video sam te, video! Vidim, vidim! Vidim...

U kućici?

Zar sam se videla?

Kako si dospela ovde?

Zalutala sam.

Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo.

- Ne razumem... - Bravo! Zadovoljan?

I šta? Kako ovo radi?

Tako!

Šta si ti? Padobranac?

- Halo? Da, mama? - Zdravo. Gde si? - U dečijoj prodavnici. - Šta radiš tamo?

- Ni sama ne znam. - Kako to misliš? - Mislim da kupim poklone za Novu godinu.

- Čekam te kod kuće. - Da, brzo ću. - Dobro.

Vitalij Semjonovič, vreme je za poletanje.

- Da zapevamo? - Januar, februar...

- Nisi raspoložen? - Nisam! Već nekoliko godina propuštam pecanje ispod leda.

Momci su u Kareliji ovolike smuđeve upecali!

Za jesetru me zovu na Jenisej.

Idi leti, Vitalij Semjonovič! Uostalom, nisi ribokradica.

Zato što je Karačan pustio himere, Eliazar ga je zatvorio u Ledenu planinu.

Zaveštao nam je da pustimo buntovnika posle deset hiljada godina. To vreme je došlo.

- Treba da odlučimo njegovu sudbinu. - Gde si me ovo dovezao? - Kočnice su loše!

Ovde nema ribe.

Nema ribe? Videćemo.

Ledeni mač je zaključan u kovčegu. A ključeve čuvaju petorica nevidljivih.

Karačun neće moći ponovo ovladati mačem i raseći nebo.

Ni ja, kao ni vi, ne gorim od želje da se vidim sa svojim starijim bratom.

Da, sećam se naše devize! I najveća kukavica će za brata postati heroj.

Ali ne za brata kakav je Karačun! Neka odleži još malo.

Niste očekivali svog voljenog starijeg brata? Imam za vas lepe vesti.

Sada mogu videti čuvare ključeva bilo gde na svetu. Magija našeg oca je nestala.

Kakva šteta!

Ovo je prvi. Uskoro će svih pet biti kod mene.

I moj mesečev mač...

Konačno će se radovati! A milijarde himera će spaliti vaš svet.

Do temelja!

Ovaj put nećete imati snage da zakrpite svoje trulo nebo.

Brate, žuriš kod dece uz jelku?

Uopšte se nisi promenio. Vreme ne leči.

Tako mi se sviđa Moskva!

Počeću od nje.

- Baš se plašim! - I treba da se plašiš.

Ko mi stane na put...

Kako boli... Brate, udario si me s leđa.

Zar te je tome naučio Eliazar?

Moramo pronaći čuvare i uzeti ključeve. Pre nego što to uradi Karačun.

U principu to je dobra ideja. Samo...

- Čuvari nikako neće dati ključeve. Za njih je to besmrtnost. - Jedan je već kod njega!

Ma kakav ključ! Laže! Kome veruješ?

Oče Eliazare... Pa to je čuvar ključa!

Videli ste da ima crnu kuglu? Čuvari mu se sada ne mogu odupreti!

- Moramo da žurimo! On neće odustati! - Ovaj je joga.

Sve vreme je sedeo na istom mestu. Postoje još četiri ključa.

Uplašili ste se Karačuna?

On je celi vek u nirvani.

Prosto zrači toplotom. Ostale Karačun neće pronaći.

A i čekaju nas pored jelki. Ko će ih braniti od himera?

Mi bismo rado, ali otac je rekao da si ti izabran.

Izabran, kažeš?

Mama, imam osećaj da sam nešto zaboravila.

Nešto... veoma važno.

Devojčice moja voljena, sve će biti dobro!

- Baba Ljuba će doći i pomoći će ti. - Šta? Kakva baba Ljuba?

Omladina, omladina... Izmislili internete...

A korenje i travke zaboravili!

Pij, mila! Sredstvo je provereno. Ne jednom!

Na iskap!

- Pamćenje će ti se vratiti. Svega ćeš se setiti. - Već mi je bolje.

- Tako i treba da bude. - Već mi je sasvim dobro. Sve najbolje.

Najbolje tek počinje. Jesi li me čula? Tek počinje!

Osetićeš toplotu kako juri krvotokom! Svega što je bilo i što nije bilo, setićeš se!

Koren nije ispravan... Podmetnuli mi. Kako je moguće?

- Sigurno GMO! Istekao rok! Pesticidi! - Mama... - Mami ne pričaj ništa!

Gde je četka? Kofa? Nesporazum!

- Zvali ste? - Ne... Nisam.

To ste Vi?

- Kako ste me našli? - Po pismima.

Karačun seče nebo? Gde si to videla?

Nigde. Samo fantaziram.

Naš brat, Karačun, je imao mesečev mač.

Ostao mu je od njegove majke Lune.

Jednom je odlučio da raseče nebo, da bi horde himera osvojile Zemlju.

- Videla si himere na Tverskoj. - Sve smo videli! I mač smo videli!

I Vašeg Karavčuka dobro poznajemo. Vi ste sigurno majstor crno-bele magije?

- Više, bele. - Ja sam baba Ljuba, nasledna veštica, travarka sedme generacije.

Član Udruženja narodne medicine. Lečim sve bolesti, telesne i duševne!

Nastavite, nastavite... Zanimljivo je slušati!

Eliazar mu je oduzeo mač. Nije mogao da ga uništi, već ga je stavio u kovčeg.

Ključeve je dao slugama. Oni su postali besmrtni i nevidljivi za Karačuna.

Ali pre nekoliko dana, Karačun je pronašao jednog od čuvara. Nešto se dogodilo.

Mesec je ušao u kuću jarca, to se dogodilo! Tamo gde ste Vi učili hiromantiju...

Ja sam bila profesor!

- Puste bradu i misle da su čarobnjaci... - Zanima te ovo što pričam?

Tvoje?

To si nacrtala pre sedam godina.

A ovo... Ovo sam snimio juče.

- Nije moguće... - Seti se šta si još videla.

Nedavno.

Ne sećam se.

Ja to vidim u snu i odmah crtam.

Sećaš li se gde je to? Kada?

Ne. Ne! Teško mi je da se vraćam na to.

Maša, bez tvoje pomoći ne mogu da odgonetnem te rebuse!

Znate šta... Svake Nove godine sam zamišljala jednu istu želju.

Čitate li Vi uopšte ta pisma?

Zato ja ne verujem u Vas, Deda Mraze!

Maša...

Mogu da ponesem?

Ako se predomisliš.

Dok nas nije sve zaledio.

Otkriven je zaleđeni čovek. Ne znamo ko je, ali je verovatno biznismen Miran Morozov.

Spasioci već pokušavaju da ga izvuku. Nadam se da ćemo uskoro razgovarati s njim.

Šta Vam se dogodilo?

ČUVARI, U OPASNOSTI STE. MIRAN ĆE ČUVATI KLJUČEVE.

Kakav engleski... Loše mi je ljudi!

- Koliko je ljudi ovo videlo? - Skoro pet miliona.

Malo. Večeras se očekuje dvadeset.

Nadam se da će nas čuti.

ČUVARI, KARAČUN VAS VIDI. MIRAN ĆE ČUVATI KLJUČEVE. - Ukusno?

- Ukusno! - Dobro.

- Večeras da bude na svakom stolu! - Biće!

- Pravi kicoš... - To je samo reklama.

Neka izložba...

Neko je, vidim, spreman da odgovara? Bravo!

Maša!

Na tablu!

Površina omotača kupe.

Nikita!

- Maša, šta ti je? - Baš ju je uhvatilo! - Zaljubila se!

Još dva ključa!

Čuvari zbog nečega gube zaštitnu magiju Eliazara.

Jedan je već mrtav.

Karačun se dokopao svoje crne kugle i sada ga je teško zaustaviti.

Ali nije sve tako loše. Trudimo se da upozorimo čuvare. Ostala su još četvorica.

Ako bar jedan ključ bude kod nas, kovčeg se neće otvoriti.

To je sve.

Šta imaš tu? Uključi na ekran!

Za klavirom je otkriven zaleđen kanadski pijanista Aleks Moris.

Za razliku od ruskog biznismena, spasavanje Kanađanina nije uspelo.

Motivi zločina, kao i način zamrzavanja, nisu poznati.

Jedino je sigurno da je muzika na ovom mestu prestala.

- Tomas Hjudž, specijalno za Globus televižn. - Imamo još jedan slučaj!

Upravo smo dobili ovo saopštenje! Norveški pisac Martin Hanson,

nađen je zaleđen u svojoj kući u Oslu. Antonio Suares za kanal Ultima hora...

- Šta će dalje biti? - Ja znam šta će biti dalje.

Maša! Konačno...

Imala sam jednu viziju. Tamo je bilo nekoliko ljudi...

Tukli su se, a jedan je u rukama imao ključ.

- A... gde je to bilo? - Ne znam.

Na krovu nekog oblakodera.

A okolo? Ti... Šta si videla okolo?

Možeš li da se setiš?

Trenutak...

Mogu da nacrtam.

Ovo je pogled sa poslednjih spratova Krajzler bildinga. Ovo je Empajer stejt.

Ovo Rokfeler centar, a ovo Brajan park.

Santa sigurno nešto zna.

Maša, sećaš li se njihovih lica?

- Da. - Treba ih poznati, da bi se sve desilo tačno onako kako si videla.

- Zašto, tačno tako? - Ako uradimo nešto drugačije, dogodiće se druga budućnost.

U njoj možda nećemo uzeti ključ od čuvara.

- Ovako... Ti si bila u kostimu Snežane. - Snežane?

Vas dvojicu sam takođe videla. Santa Klaus i irvas.

- Nije loše, irvas je baš lepo. Kapetan Irvas! - Ko je od momaka uzeo ključ?

- Bio je još jedan u kostimu Indijanca. On je uzeo ključ. - Vidiš li ga ovde?

- Ne, ne mogu da se setim. - Za tri dana će se na 70. spratu Krajzler bildinga,

održati večera povodom završetka godine. Učestvovaće i kostimirani animatori.

- Sve se slaže. - Pustićeš ih same? A ko će ih štititi?

- Onaj ko je pored! - Mi ne smemo da se mešamo.

Maša...

- Pokušaj nekako da se setiš ko je bio Indijanac. - Dobro.

Hvala što si došla.

Ja sam uzeo crnu kuglu.

Zašto?

Na trgu... prišao mi je čovek.

Verovatno je to bio Karačun. Rekao je da će me crna kugla učiniti jačim.

- Gde si je našao? - U sobi iza ogledala. Tamo su bile pukotine... - U obliku slova?

- Da. - I šta si pročitao?

- Amokus... - Vratiće... - Tokrases... - Mač...

- Sigam cima. - Jedan odavde.

Ramu...

Ramures.

- Izdajnik. - Izvini...

Vi ne smete da izgovorite tu reč. Pustićeš zlo i ono će vremenom postati jače od tebe.

U prijatelju ćeš videti neprijatelja. I...

Znači, jedan koji je stajao pored zida daće Karačunu mač.

A ti ne znaš ko je to? Maša ili Nikita? On mu je crnu kuglu odneo na tanjiru!

- Nikita već služi Karačunu! - Nije tačno. - Treba ga lišiti magije. Odmah!

U pravu si.

To je bio Nikita!

U kostimu Indijanca.

Nadam se da ne veruješ Maši, Miran?

- Nikita je član ekipe. - Nisam sve ispričala.

U mojoj viziji, u tebe su se zarili nekakvi komadi leda. Ovde i ovde.

Upozoren znači naoružan. Staviću zaštitu na grudi i gotovo.

- Gotovo? - Naravno. Nastavljamo trening.

Kugla! Pretvara tvoje emocije u struju snega i leda. Ruku zategni ovako!

- Ovako? - Nategni jače! Lakat podigni više! Zamisli da je tu energetska tetiva.

Kao da postoji strela.

Pokušaj!

Gledaj... Videla si himeru, uplašila si se. Ulij taj strah u tetivu, zategni i pusti!

- Zašto se kod mene ta stvar ne pojavljuje? - Maša, potrebna ti je neka snažna emocija.

- Naljuti se na mene zbog kućice. Tamo, u sobi iza ogledala. - Nisam naljutljiva.

Kako sam mogla da poverujem?

Prosto... Uvek sam želela da se sakrijem u nekoj takvoj kućici.

- I da me niko ne nađe. - Ja bih te sakrio.

- Stvarno? - Naravno. Ti si sada najdragoceniji mag u korporaciji.

- Ništa, sutra ćemo trenirati još malo, i... - Neće uspeti.

Maša...

Veruješ li ti da je jedan od nas ona reč?

Ja nisam.

Ti nisi.

Ja sam.

Šališ se?

Nikita!

Beži!

Beži, Maša!

A rekla si da neće uspeti!

Eto, uspelo je. Maša...

Maša, šta ti je? Ti reče da nisi naljutljiva!

Ljuta je!

GLUPE ŠALE...

SAM SI KRIV...

JESI LI DOBRO?

IZVINI... BILA SAM LJUTA!

UTORAK 27. DECEMBAR. U MINUSU STE 57 RUBALJA. SREĆNA NOVA GODINA!

- Zdravo. - Zdravo. - Ti vidiš budućnost?

- Ponekad. - Kako? Vidiš prvaka u bejzbolu? - Ne.

- Samo zimske sportove. - Kostimi su spremni? - Da.

Santa, Snouvajt i Indijanac.

- To je sve? - Da... I irvas!

- Momci, izgleda da ću nam ja uštedeti tuču. - Da pogodim. Već se zalepio za tebe?

- Da. Lepota će spasti svet. - Ako treba, zovi me.

- Irvas neće uspeti. - Bez svađe, u zasedi smo!

Maša, proveri da li je ono on. Desno, pored bine.

Šampanjac?

Hvala.

Nemoj odmah da gledaš. Iza mene! Da li je on?

- Bordo crveni smoking, kao što si opisala? - Tamo nema nikoga.

Ovaj?

Ili ovaj?

- Ili ovaj? - Ili onaj!

Svi su u bordo smokinzima.

A čuvar je besmrtan?

- Čekaj... - A da objavimo čuvanje jelke? - Genijalno! - Kako da ih okupimo oko nje?

Lako.

Prijatelju, hajde da igramo!

Želite li da igrate?

- Ja ne igram. Izvinite. - Ali to ne znači da ne želite.

Jedan, dva, tri, jelka gori!

- On nije ovde. - Ne, ovde je!

Sakrio se među njima.

Lukavo.

Eno ga, eno ga! Drži ga!

Stoj!

- Maša, ostani tu. Džone, obiđi ga! - U redu. - Nik, a ako se nešto desi?

Drži čuvara! Slušaj ti! Magija Eliazara je prestala. Karačun je ubio trojicu čuvara!

Tebe čeka ista sudbina! Daj ključ i bićeš bezbedan!

- Ne može uzeti ključ od mene. Ja nisam kao ostali. - Verujte, na Vašoj smo strani!

On vas koristi. Na mojoj strani je besmrtnost. Niko mi ništa ne može.

Dobro, dobro... Kako vi kažete. Nadam se da nećete zažaliti.

Diše.

Brzo će se osvestiti.

- I ko je od nas najbolji? - Svi smo najbolji, momci!

Daj mi ključ da ga vidim.

Ključ je u mojoj ruci. Momci, uradili smo to!

Maša, stani!

Drži!

Gde je?

- Vidi li ga neko? - Ilja, vidiš li ga? - Odakle je došao? - Obećao je, vratiće se.

Kako se to desilo!

Maša...

Maša!

Maša!

Videla sam! Neka šuma.

Tamo smo bili svi mi.

- I ja sam dala ključ. - Kome?

Mrazu.

- Zašto si oklevala? - Zbog čega je imao masku? - Masku? - Da. Karnevalsku.

Možeš li da nacrtaš?

Odjednom se pojavio Karačun niotkuda. Oborio me, zgrabio ključ i nestao.

- Nekako je znao da ćemo mi biti tamo. - Ništa...

Predskazanje se ostvarilo. Nikita je uzeo ključ što je dobra vest.

Postoji i loša.

Čim se čuvar odvoji od ključa, Karačun to vidi i odmah se stvori pored.

Dešifrovali smo tvoju viziju, Maša!

Prekosutra se u dvorcu u Podmoskovlju održava aukcija italijanskih slika.

Učesnici će nositi ovakve maske.

Što se tiče konja, ispred ulaza će stajati dve upregnute kočije.

- Tu ćemo ga uzeti? - Ne! Moraće da uđe u kola i sakrićemo ga u šumi.

Tamo ćemo uzeti ključ. Ovaj put ćemo uspeti jer ću i ja biti s vama.

Ti još sumnjaš u to da je Nikita izdajnik? Veruješ da je prosto ispustio ključ?

Trojicu čuvara brat je savladao bez pomoći Nikite.

Zid ne greši, Miran! On je zajedno s Karačunom.

Ključ mi je bio u rukama.

Ja sam kriv.

Nisam video da me gađa.

Nikita, to sam bila ja.

Šta?

- Ja sam te oborila, ne Karačun. - Zašto? - Uplašila sam se za tebe.

Shvataš li da smo zbog tebe izgubili ključ? Shvataš li ti to?

Ko je tražio od tebe da se mešaš? Rekao sam da ostaneš po strani!

- Zar je to bilo tako teško? - Nisi imao zaštitu! - Zar sam ja dete?

Nisam bio zaštićen...

A možda si baš ti... ona reč?

Izdajnik.

Izvini, ja...

- Gde ćeš? - Sutra imam hemiju, a nisam se pripremila jer sam spasavala jednog idiota!

Dakle? Razmislićeš još malo?

- Andrej Petrovič, ja... - Šta?

- Pa? - Setila sam se. - Piši, Petrova, piši!

- Ima puškicu na prozoru. - Na prozoru? Puškicu?

- Da. - Ja ne vidim ništa.

Vizije, bubice... postaje zarazno!

Treba je udaljiti iz razreda.

- Tišina! - Ali videla sam!

Ela je u pravu.

- Imala sam puškicu. Na prozoru. - A zašto ne na plafonu? - Vrapci napisali?

Neka vam Petrova bude primer! Na vaše oči se žrtvovala da zaštiti drugaricu.

Sedi, Petrova! Jedinica!

- Vidite li ovo? - Da, momak baš nema sreću.

- Ne zna s kim se zakačio. - Opet će dobiti napad. - Bolje je ostavite na miru.

I šta, petica?

Kako si uspeo da napišeš naopako?

Viša magija. Gugl pa preokreneš.

Zanimljivo.

Maša, hvala ti. Ti razumeš da sam ja rastao na ulici, a šema je tamo prosta.

Možeš da se uzdaš samo u sebe.

Hoćeš kafu?

Trenutak...

Ni ja nikome ne verujem.

Ispravno.

Pojedinci su jači.

Sve dok ne sretneš nekoga kome možeš verovati. S kim ćeš i u vatru i u vodu.

U vatru i vodu? To je već teško!

- Pouzdaš se, opustiš i dobiješ udarac s leđa. Ne! - A ako mu veruješ kao sebi?

Onda ćeš postati jači. Dvojka je veća od jedinice.

Matematika.

Pre će biti hemija.

Gledaj!

Vidiš jelke? Gledaj kroz kuglu!

Vidiš?

A sada pogledaj malo više.

Kako je lepo! Jesu li to srebrne niti?

- I tako je na svakoj jelki? - Da.

Kako je lepo!

Hoće li i nas učiti da letimo na sovi?

- Zašto da ne? Hajde! Odmah ću te naučiti. - Ozbiljno? - Naravno. Zatrči se i skoči!

- Samo kuglu nemoj zaboraviti! - Ozbiljno? - Da. S kuglom će te sova uhvatiti.

- Ako me ne uhvati? - Obično uhvati.

Obično...

Ne, ja...

Svakako ne mogu poveriti svoj život jednoj... sovi!

Poverenje je opasno. Tu si u pravu.

Kako ono kažeš? U vatru i u vodu?

Ne brini, opusti se!

Ti sve radiš ispravno, ljudima se ne sme verovati.

Mamice! Divno! Divno!

- Uspelo je! - Maša... - Uspelo je! Letela sam na sovi! - Maša! - Letela sam! - Maša!

- Zašto si to uradila? - Pa ti si mi rekao! - Ako ti kažem... - Da skočim u bunar?

A rekao si da sam ja onaj, onaj... Ona reč... kako beše...

Mislim ramu...

Ramu...

Luda!

Maša!

Znaš, shvatio sam da mi je dosta rata.

Do đavola i čuvari, i mesečev mač...

Da se okupimo svi zajedno, kao u stara dobra vremena?

Šta misliš, mogu li mi braća oprostiti?

- Ne znam. Treba ih pitati. - Tačno! Pitaćemo braću.

Santa...

Santa!

Možeš li mi oprostiti?

Ljut je.

A govorili ste izreke.

O prijateljstvu... I najveća kukavica će za brata postati heroj.

Oni će postati gomila leda.

Divota!

Ukratko... dođi!

Za dva sata će se teško ponovo probuditi.

Brate!

On hoće da ti ne budeš na aukciji. Ovo je zamka.

Onda se proročanstvo neće obistiniti.

- Tamo su moja braća. - Braća? Oni su te izdali. Svi do jednog.

Znaš šta...

Idi s njima.

Maks, slušaj... Sve ćemo ih postaviti na pauzu kao u Njujorku. Ponećemo jelku.

- Iljuha, neće nas pustiti. - Maks, zavidiš mi što to nisi ti smislio.

Meni to ne bi palo na pamet. Ovako obučen, a na ramenu nosim jelku. Kao bazuku.

- Upravo sam to zamislio. Sjajno, Iljuha! - To će tek biti nešto! Nivo!

Mladiću, jelku morate ostaviti. Biljkama i životinjama ulaz je zabranjen.

Iljuša...

Nećeš uspeti da uđeš.

Čekaj...

- Vitalij Semjonovič! - Da? - Jeste li bili u Norveškoj? - Nego šta!

Uzduž i popreko! U Norveškoj je losos veličine psa.

Ide na praznu udicu. Prehrana nije ni potrebna.

Oni nisu ovde.

Vitalij Semjonovič, poslao sam Vam skrinšot.

Potražite crkvu s takvim prozorima.

Veoma je važno.

Gledajte pažljivo. Sigurno će se odati.

Pred vama je glavni kanal Venecije, kanal Grande, na praznik. Harmonične linije!

Izvanredni prelazi! Primamljive obline prosto pozivaju gledaoca da ih dodirne.

Da uđe u ovaj očaravajući vrtlog! Ovo remek delo će danas pripasti nekome od vas.

- Početna cena je devet miliona rubalja. - Zašto daješ tako jeftino?

Moja situacija je bezizlazna. Banditi me jure po celom gradu.

Daj im taj ključ!

Prosto nisu ljudi. Zveri! Animals!

Jedanaest miliona! Jedanaest miliona prvi put, drugi put...

Sećaš se kako smo se valjali po travi i brojali zvezde? Ti bi uvek izbrojao više.

Ponosio sam se tobom. Kada je otac rekao da mi se rodio mlađi brat...

Otrčao sam u najgušći deo šume, legao na travu i zažmurio...

Zar je moguće? Imam brata!

Moj brat!

Nisam više sam!

A posle smo bili osmorica.

Kako je srećna mogla biti naša porodica. Ali vi me niste voleli.

Zašto, Miran? Zato što sam od druge majke?

- U tome je moj prestup? - Isekao si nebo! I pozvao na Zemlju himere.

Da... Bio sam mlad i neobuzdan. I zato ste me osudili na večnu hladnoću i usamljenost.

Plašili smo se, da se nećeš promeniti.

Ja sam i želeo da me se plašite.

- I to je neko osećanje. - Kako si se oslobodio iz Ledene planine?

Jednom mi je došao Eliazar.

- Govorio mi je o svojim planovima. - Tebi?

Prestupniku?

Dao vam je deset hiljada godina.

Deset hiljada godina!

One su prošle, Miran. Prošle su!

- I mnogi čuvari zajedno s njima. - Zašto je otac to uradio?

Rekao je: Bićeš u zatočeništvu dok te braća ne puste! Ako prođe deset hiljada godina,

a oni ti ne oproste, ovaj svet nije vredan da se spasava!

Meri! Gledaj ovamo, Meri!

Dame i gospodo, pauza za kafu.

ČUVARI, KARAČUN VAS VIDI. MIRAN ĆE ČUVATI KLJUČEVE.

Izvinite.

- Video sam ga. On zna jezik besmrtnih. - Ne.

Ono je on!

Hajdemo!

Zdravo!

- Tonbin haralem. - Izvinite, ne razumem Engleski. - Vrati ključ!

- Ne! - Mi ćemo ga čuvati. Tvoja zaštita nestaje. - Nemojte dirati moje advokate.

- Oni su obični ljudi... - Dolazi Karačun! On ne razume šalu.

Pretvoriće te u santu leda.

Uvaženi kolekcionari, zašto pretnje? Čemu lemilice, pegle, Karačun? Zašto?

Dogovoreno je da će pitanje ključeva mog stana biti zatvoreno kada vratim novac...

U jedno uvo ušlo, kroz drugo izašlo.

To nije on.

To nisam ja?

Gde je crni konj?

Idemo! Brže!

Napred!

Eno ga!

Napred!

Hajde!

Maša, gađaj!

Gađaj!

Drma se!

Prići ćemo bliže.

Gde je?

Zadržaću ga, trči!

Mlado pokoljenje je željno borbe.

Pohvalno!

Ovde sam!

Kakav hitac! On je očigledno moj heroj.

Tata!

Tata...

Nikita...

Ko je ona?

Reci to glasno.

- Mašenjka! - Dakle? - Romuves.

Lepo...

Kćeri moja!

- Probudila sam se, a tebe nema... - Oprosti mi.

- Više te neću pustiti, čuješ li? - Mala moja...

Ja nigde ne idem. Biću s tobom, Maša!

Ne mrdaj!

Vama je potreban ključ.

Postati heroj je lako. Treba samo u prijatelju videti neprijatelja.

Ti si to uspeo. Bićeš kamen temeljac moje nove imperije.

Oporavljaj se!

Videćemo se tamo.

Vrati mi ga.

Ja ću ga čuvati. Obračunaću se s Karačunom i vratiću ti ključ.

Ja nigde ne idem. Biću ovde.

Ključ je kod mene. Beži!

- Maša, gde je čuvar? - Pobegao je.

Svejedno, naći ću ga.

Hajde da završimo s Miranom. Jeste li sa mnom, braćo?

- Da, Karačune. - Šta govoriš, brate? - Naravno da smo s tobom.

Uzalud je Miran ustao na starijeg.

- Sam je kriv. - Da. - Da.

Obećao si da nas nećeš dirati...

Vidiš li, Miran, koga si hteo spasti?

Na vreme si stigao, Miran. Mislio sam da je već gotovo.

Ima sve ključeve. Biće velika bitka.

Vi...

- Sa mnom ste? - Naravno.

- Dugujemo ti. - Naravno, Miran.

Braća smo.

O čemu govoriš, brate?

Naravno da smo s tobom.

S njim je sve u redu. Momak je potpuno zdrav. Ako se ne računa kuperoza.

- Polupani lončići. Zbog razlike u temperaturi. - Šta će biti s njim?

Uskoro će se probuditi i otići kući.

Vi idite. Ja ću ostati s njim.

Samo tebi mogu reći...

To je bio moj tata.

Čuvar.

Deset godina ga nisam videla.

Znaš, devojčicama je obično glavna osoba u životu, majka.

A meni je bio tata!

Još u detinjstvu su me mučili košmari. Probudila bih se i...

Zvala tatu. Tata je uvek dolazio i smirivao me.

Jednom nije došao...

Ja sam posle nosila na poštu ona pisma za Deda Mraza.

Dada Mraze, molim te, vrati mi tatu. Vrati mi tatu, ništa mi više ne treba.

Samo mi vrati tatu.

Deda Mraze, vrati mi tatu, molim te!

Posle sam se mnogo na njega ljutila. Nisam razumela zašto... zašto nas je napustio.

Verovatno zato što je besmrtan...

Zavoleo je još nekog, a nas zaboravio.

Doneo sam ključ.

Glavno pravilo čuvara je da nikada ne zasnivaju porodicu.

Kod one jelke je bio Karačun. Ti si išla s podignutom rukom.

Držala si za ruku mene nevidljivog.

On je tada sve shvatio i ja sam se veoma uplašio za tebe i mamu.

Nije bilo drugog izlaza, nego da nestanem iz vašeg života.

Neka bude u pouzdanim rukama.

A besmrtnost?

A mamin kolač od šargarepe?

Tata!

Vratio si se.

Ti si povukla končić, i ja sam se vratio.

Kupio si šampanjac?

- Zaboravila sam da kupim mandarine. - Ja ću da otrčim.

Nemoj!

Dragi moji, mladi čarobnjaci...

Nastaje vaše vreme. Sada samo od vas zavisi ko će pobediti. Svetlost ili tama.

Vaša snaga nije u drevnoj magiji.

Vaša snaga je u vašim srcima!

Ljubav ne veruje u čuda.

- Ona ih stvara! - Ura!

Nikita, nije ti dobro?

- Zar loše izgledam? - Prosto rečeno, da.

- Nikita je izgovorio reč! - Ledeni gen će uspeti. - Misliš? Proročanstvo se zbiva.

Treba ga odmah lišiti magije, dok još nije napravio štetu.

Nikita je jednom nogom na tamnoj strani. Zato se ne sme lišiti svetla koje još ima.

- Lišimo li ga svetle magije, pobediće tamna. - Nikada neće postati jedan od nas.

A šta će postati? Usamljenost nikoga nije popravila. Uzmi Karačuna!

Bio je zatočen deset hiljada godina i kakva vajda? Ako Nikita oseti rame uz sebe,

poverovaće da nije sam. To će ga spasti. A ti ga odbacuješ!

Smem li pozvati najlepšu čarobnicu na ples?

Smeš, naravno.

Maša, shvati... Nikiti je sada veoma teško. Samo uz tvoju pomoć može uspeti.

Hajdemo!

- Zašto to radite? - Ti si nedostojan!

Mraza možeš prevariti. A ja takve skroz vidim!

Samo sam hteo da budem jedan od vas.

U jedno uvo ušlo, na drugo izašlo.

Zdravo...

Nikita je ukrao ključ!

Treba zamrznuti sve liftove! Vas dvojica u severni hodnik! Čuvari jelke ovamo!

- Videla si ga? - Ne.

- On više nije tu. - Ko će ostati da čuva korporaciju? - To je sada nevažno.

Spreman si?

Onda za mnom!

Budi ponosan, čarobnjače! Iseći ćeš nebo do horizonta!

A ja ću se oprostiti s bratom.

Majko Mesec, daj mi moć!

Karaš! Riba mojih snova!

- Treba ići pravo. - Primljeno.

Meseče, daj mi snagu svog svetla!

- Stani, Semjonovič, tamo je zaštita! - Opet kočnice!

Nemamo šanse dok je mač u nebu! Ako se rascep proširi, nećemo zadržati himere.

Maks, Ilja, Lina! Morate uhvatiti mač i skočiti dole. Drugačije se ne može izvući.

- Nikitu ne žalite, on je neprijatelj. - I ja ću s njima. - Ne! - Dajte mi kuglu!

- Nosim jak gen! - Postoji magija s kojom mlade devojke ne mogu da se nose.

Na izvršenje!

Kada bi braća doletela sa svojima... Bez njih nećemo izdržati.

Ali čekati nećemo nikoga!

- Sneg! - Neka veje!

I najveća kukavica...

Za brata će postati heroj.

Za brata će postati heroj...

Ti si ih uvek voleo.

Dotrčao si da ih spaseš. Zaboravio na čuvara i poslednji ključ.

Ja nikada nisam imao takvu ljubav.

To nije pošteno, Miran!

Nije pošteno! Oni će platiti za sve!

Nikita, šta to radiš? Stani!

Ja nisam dostojan da budem jedan od vas.

- Ja sam dostojan nečeg višeg! - Ne gađajte! - Maša, ne!

- Razgovaraću s njim. - Gde ćeš, Maša? Ubiće te! - Zar ćemo samo stajati?

Gađaj!

Ja ću u vatru. Ideš sa mnom?

Zbogom.

Stoj! Lera! Šta ti je?

Ona je zajedno s njim. Dobrohod je bio u pravu.

Maša, nema vremena! Vrati se! On prilazi maču, Maša!

- U stranu, brzo! - Maša, pusti kuglu! Moramo uzeti mač i skočiti dole!

Kakvu god stranu izabereš, tamnu ili svetlu...

Ja ću uvek biti na tvojoj.

Dvojka je veća od jedinice.

Nisi prihvatio moju ljubav.

I najveća kukavica...

- Za brata će postati heroj! - Prihvati sudbinu!

Stanite! On je naš brat.

- Ti... - Dobro sam.

Braća su doletela.

Želeo sam za tebe da budem dobar čarobnjak. A ispao sam zao. I povukao tebe za sobom.

Uzimaš suviše na sebe. Sama sam tako odlučila.

Zašto?

A ti ne znaš?

Među vama se nalaze dve osobe koje su uradile nemoguće.

Ali to još ne shvataju. Odaću im jednu tajnu.

Nema zlih čarobnjaka! Postoje samo dobri, ali kojima smo uskratili svoju ljubav.

Ne žalite ljubav! Sneg može jednom i da nestane...

A ljubav neće nikada!

Za Novu godinu se okupljamo oko jelki da bismo se prisetili...

Mi smo jedna celina! Jedna mala planeta koja leti kroz hladni kosmos.

Zagrlimo jedno drugo!

Srećna Nova godina!

- Ja znam, Vi ste Deda Mraz. - Tačno. - Ali niste pravi.

- Nego kakav? - Gradski. I pisma Deda Mrazu čitaju roditelji.

Posle kupuju poklone u prodavnicama.

Ispada da su istinski čarobnjaci... tvoji roditelji?

Ispada tako.

Ne zaboravi to nikada!

Srpski titl: tplc

SPISAK PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://kinorusija.bbforum.co/topic36.html

Preuzeto sa www.titlovi.com