Original subtitles

Ово није земља за старце

Постао сам шериф кад ми је било 25 година,тешко је поверовати.

И мој деда је био представник закона, отац такође.

Обојица смо постали шерифи кад смо били истих година.

Мислим да се поносио тиме, као што се и ја поносим.

Некад шерифи нису носили пиштоље.

Данашњим људима је то тешко да замисле.

Знам их неколико који нису носили оружје на дужности.

Увек сам волео да слушам приче о старим шерифима.

Не могу а да се не упоредим с њима.

Питам се како би они функционисали данас.

Послао сам недавно једног момка на електричну столицу,

доле у Хантсвилу. Ја сам водио случај.

Убио је 14-годишњу девојчицу.

Новине су то назвале убиством из страсти,

али он ми је рекао да није било никакве страсти,

да је целог живота планирао да убије неког.

И ако га пусте на слободу, учиниће то опет.

Знао је да иде у пакао. Биће тамо за 15 минута.

Не схватам такво размишљање. Стварно не схватам.

Данас су злочини монструозни.

Није да се бојим.

Свестан сам да је ово рискантан посао.

Зато не предузимам непромишљене кораке

кад се сретнем с нечим што не разумем.

Али постоје ситуације

где човек мора прихватити ризик.

И рећи: у реду, пристајем на игру.

Да шерифе, управо сам га привео. -Добро.

Носи са собом некакву боцу с кисеоником, тако нешто. -Молим?

Боца има дугачку цев. -Шта ће му дођавола то?

Немам појма, видећете и сами кад дођете.

Да господине, све је под контролом.

Добар дан, у чему је проблем? -Молим вас да изађете из кола.

-Зашто? -Морате изаћи из кола.

Чему служи ово?

Не померајте се, господине.

Не померајте се.

Срање.

Аква...

Аква...

Немам воде.

Немам воде.

Разумеш енглески?

Где је задњи преживели?

Ако је неко остао жив, куда је кренуо?

Сигурно није далеко стигао.

Затворите врата, молим вас. Којоти...

Нема овде којота.

Да ли чекаш у заседи?

Хоћеш ли ме устрелити?

Где си се зауставио?

Негде где има хлада.

Шта носиш у торби? -Пуна је пара.

Нисам ја те среће.

Одакле ти пиштољ? -Набавио сам га.

Купио си га? -Не, нашао сам га.

-Луелин... -Шта је? Не зановетај.

Колико си га платио?

Не мораш све да знаш, Карла Џин. -Ово морам да знам.

Ако не завежеш, одвешћу те у собу и изјебати.

-Пуста обећања. -Само ти настави.

Добро, не занима ме.

Не занима ме ни где си био цео дан.

То ми одговара.

Добро.

Луелин? -Молим?

Шта радиш, драги? -Идем напоље.

Где ћеш? -Нешто сам заборавио да урадим, брзо се враћам.

Шта ћеш да радиш? -Нешто јако глупо, али свеједно идем.

Ако се не вратим реци мајци да је волим.

Али твоја мајка је мртва.

Онда ћу јој сам рећи.

Стани!

Где је нестао? -Ту доле.

Ево га!

Колико је ово? -69 центи. -И бензин.

Је ли падала киша тамо одакле долазите?

А одакле ја то долазим? -Видим да сте из Даласа.

Шта се тебе тиче одакле долазим, пријатељу?

Нисам мислио ништа лоше. -Ниси мислио.

Само чаврљам.

Извините ако вас то вређа.

Желите ли још нешто? -Не знам. Желим ли?

Нешто није у реду? -У вези с чим? -Било чим.

Занима вас да ли нешто није у реду?

Желите ли још нешто? -То сте ме већ питали.

Сад морам да затворим радњу. -Ах, морате да затворите. -Да.

Кад обично затварате? -Сад. -У које време?

Кад падне мрак.

Немате појма о чему говорите, зар не? -Молим?

Кажем, не знате о чему говорите.

Кад идете на спавање? -Молим? -Јесте ли глуви?

Негде око 21:30.

-Могу се тад вратити. -Зашто, бићемо затворени.

Знам.

Сад би стварно морао да затворим. -Живите у оној кући тамо?

Да. -Живите ту цео живот?

Ова радња је некад припадала мом тасту.

Добили сте га женидбом. -Дуго година смо живели

у градићу Темпл у Тексасу. Тамо смо подигли породицу.

Вратили смо се овамо пре четири године.

Добили сте га женидбом. -Ако то тако желите назвати.

Не желим то тако назвати него је тако било.

Колико сте највише икад изгубили у бацању новчића?

-Молим? -Највише што сте икад изгубили у бацању новчића.

Стварно не знам.

Писмо или глава? -Да кажем? -Да.

-У шта играмо? -Само кажи.

Морам да знам у шта играм. -Мораш да кажеш.

Не могу ја уместо тебе, не би било поштено.

-Али ја не играм ни у шта. -Играш, само што не знаш.

Знаш ли који је датум на овом новчићу? -Не знам.

1958. Путовао је 22 године.

Сад је овде, и на теби је да кажеш писмо или глава.

Реци.

Чујте, морам да знам у шта играм. -У све.

Како то мислите? -Играш у све, сад реци.

Добро. Глава.

Добио си.

Не стављај га у џеп, то је твој срећни новчић.

Где да га ставим? -Било где осим у џеп.

Тамо ће се измешати с осталима и постати обичан новчић.

Што и јесте.

Луелин?

Ког ђавола радиш?

Идеш у Одесу. -Зашто би ишли тамо?

Не ја, само ти. Идеш код маме. -Зашто?

Сад је поноћ, а суд се отвара у 9 ујутро.

Тад ће сазнати моју адресу по таблицама на камиону.

А око 9:30 су овде. -Колико дуго морам да останем?

Душо, кад би ти престала да тражиш 2 милиона долара?

Шта да кажем мами? -Реци јој, мама, дошла сам.

Спакуј се, све што оставиш нећеш више никад видети.

Ово ми се нимало не свиђа. -Шта је, ту је.

Шта је учињено, учињено је.

Проклети убиице.

Ово је његов камион? -Аха.

Имаш шрафцигер?

Кому је пререзао гуме? -Ваљда мексиканци. Ми нисмо.

Ту је мртав пас. -Видим.

Где је пријемник? -Код мене.

Ови већ заударају.

Придржи ми ово.

Треба ли ти ово?

Прима ли нешто? -Ништа.

Дај ми то.

Мислила сам да идете колима. -Требаће нам и коњи.

Држава позајмљује мог коња, требало би да ми плати ренту.

-Баш си слатка. -Лепо је чути.

Чувај се. -Увек се чувам.

Немој никога да повредиш.

Ако ти кажеш.

Нисам знао да ауто може овако да гори. -Ни ја.

Могли би да направимо роштиљ. -Изгледа као Форд '77.

Могао би бити. -Мислим да јесте.

Ауто оног ћовека убијеног на аутопуту? -Да.

Убио је полицајца и узео му ауто, онда га је заменио

за ауто човека ког је убио на аутопуту, а сад ево опет.

Стално ради исто, шерифе.

Нема разлога да мења тактику, Венделе. -Истина.

Да кренемо сад на друго место злочина?

Ти јаши Лоретиног коња. -Јесте ли сигурни? -Да.

Ако се нешто деси том коњу, не желим да будем одговоран.

Исти ауто је оставио два трага, при доласку и одласку.

Неко је овоме скинуо плочицу с бројем возила.

Знам овај камион, припада типу који се зове Мос.

Луелин Мос? -Да.

Мислите да кријумчари дрогу? -Не бих рекао.

Сумњам да се бави тиме.

Дођавола, убили су чак и пса.

Изгледа да је дил кренуо наопако.

Да, тако изгледа.

Какве метке сте нашли, шерифе? -Углавном 9 мм.

Неколико пушчаних, а неко је пуцао и из двоцевке.

Како то да их којоти нису појели? -Не знам.

Којоти наводно неће да једу мексиканце.

Ова двојица изгледају као шефови, и убијени су другачије.

Остали су убијени у пушкарању, а ови су добили метак у главу.

Превозили су хероин. -Већина их је у стању распада.

Они су убијени раније. Али ова двојица су свежи.

Можда чак није ни било новца. -Све је могуће.

Али не верујеш, зар не? -Не, не верујем.

Баш је гадно, шерифе.

Ускоро би могло постати још горе.

Изволите, господине. -Тражим Луелина Моса.

Јесте ли погледали у његовој кућици? -Да.

Мора да је на послу.

Где ради? -Не смем да дајем такве информације.

Где ради? -Не могу вам дати ту информацију, господине.

Где ради? -Ниси ме чуо? Не могу то да ти кажем.

Зашто идеш у Дел Рио? -Позајмићу ауто од Роберта.

Зашто га једноставно не купиш? -Не желим да је на моје име.

Зваћу те за пар дана. -Обећаваш? -Да.

-Имам лош предосећај. -А ја имам добар,

тако да се поништавају. Немој толико да се бринеш.

Мама ће бити бесна на тебе. -Аха, већ сам навикнут на то.

Шта ћу с послом? -Заборави на посао, одсад си у пензији.

Луелин... -Молим?

Вратићеш се, зар не? -Вратићу се.

Отворите, полиција!

Погледај браву.

Да уђемо? -Да, извуци пиштољ.

Ти нећеш да извучеш пиштољ? -Ја се скривам иза тебе.

Полиција!

Мислим да су побегли. -У праву си.

Је ли то део браве? -Ваљда.

Кад је био овде? -Не знам.

Ово је недавно отворено. -Шта? -Има кондензат.

Шерифе, за длаку смо га мимоишли!

Морамо да јавим осталима, путем радија.

Добро, али шта ћемо им јавити?

Да трагамо за човеком који је недавно пио млеко?

Шерифе, то је одвратно. -Знам.

Мислите ли да Мос има појма какав лик му је за петама?

Не знам, ваљда има.

Видео је исто што и ја, а на мене је оставило утисак.

Одвезите ме у мотел. -Који? -Неки јефтини.

Коју опцију желите? -Молим?

Изаберите опцију која вам највише одговара.

С?м сам, величина кревета ми није важна.

Добили сте Роберта Саламореса, молим вас оставите поруку.

Хало? -Је ли Луелин тамо?

-Луелин? Није. -Кад га очекујете?

Зашто бих га очекивала? Ко је то?

Могу ли да помогнем? -Имате ли каубојске чизме, број 44.

Проверићу. -Требају ми и чарапе.

-Имамо беле. -Само беле и носим. Могу ли до WЦ-а?

Не заустављај се, вози.

-Која соба? -Само ти вози.

Желим проверити да ли је неко овде.

Не заустављај се. -Не желим да се мешам у билошта, момак.

Све је у реду. -Како би било да вас искрцам овде?

Одвези ме у други мотел. -Не желим невоље.

Ево ти стотка, вози ме у други мотел.

Лабораторијски налаз о убиству на аутопуту.

-Који тип метка? -Није метак у питању.

-Није метак? -Не, нема метка.

Венделе, то баш није логично. -Није, шерифе.

Постоји улазна рана на челу, али нема излазне. -Тачно.

Мислиш да је ишчепркао метак џепним ножићем?

-Одвратно, не желим ни да помислим. -Ни ја.

Ево још кафе, шерифе. -Хвала Норин, треба ми.

Служба за борбу против наркотика управо иде на место злочина.

Хоћемо с њима? -Има ли нових тела која још нисмо видели?

Не, шерифе. -Онда нема смисла.

Калибар 12. Треба ли вам муниција? -Да, за крупну дивљач.

Та узрокује јак трзај. -Држите опрему за камповање?

Шипке за шатор? -Да. -А шатор већ имате?

Добро, реците ми модел шатора и набавићу вам шипке.

Нема везе, узећу цео шатор. -Који? -Онај с највише шипки.

Желим другу собу. -Желите да замените собу?

Не, задржаћу своју и узећу још једну. -Додатну собу?

Да, имате ли нацрт мотела? -Имамо нешто.

Хвала.

Је ли соба 38 слободна? -Можете узети собу 137,

налази се тик уз вашу. -Не, желим баш собу 38.

Али та је са два брачна кревета.

Немој да ме убијеш.

Како сте га нашли? -Немој да ме убијеш.

Ово не би требало да се ради, чак ни млад момак попут тебе.

Радити што?

Стопирати.

Опасно је.

Знаш како Антон Шигур изгледа, зар не? -Да, добро га знам.

Кад си га задњи пут видео?

28 новембра прошле године.

Прилично си сигуран у датум. Јесам ли ти рекао да седнеш?

Нисте, али штета је да добра столица пропада неискориштена.

Добро памтим имена и датуме, видео сам га 28 новембра.

Шигур се одметнуо. Изгубили смо много новца,

а наши пословни партнери су изгубили робу. -Схватам.

С овог рачуна можеш подићи 1200$ свака 24 сата.

Ако ти буде требало више, само реци. -У реду.

Колико добро познајеш Шигура? -Шта желите знати?

Твоје мишљење о њему.

Рецимо... колико је опасан?

У поређењу с чим? Епидемијом куге?

Тип је психопата, али таквих има на стотине на улицама.

Јуче је убио три човека у мотелу у Дел Риу.

А пре тога још двојицу у пустињи. -Могу га зауставити.

Сигуран си у себе.

Срећа те прати, зар не, Велс?

Да будем искрен, срећа нема пуно везе с тим.

Питам се... -Шта?

Могу ли да добијем повраћај новца за паркинг?

Покушаваш бити духовит?

Жао ми је.

Успут...

избројао сам спратове на овој згради. -И?

Један фали.

Проверићемо.

Треба ми соба за преноћиште. -26 долара.

Дежурате целу ноћ? -Да, овде сам до 10 ујутро.

Ово је за вас ако ми учините малу услугу.

Јавите ми ако ноћас још неко узме собу у хотелу.

Било која сумњива мушка особа.

Не може бити...

Нећу вам ништа, само наставите возити.

Имали сте саобраћајну несрећу?

Даћу ти 500 долара за јакну.

Покажи новац.

Имали сте саобраћајну несрећу? -Да.

Дај ми новац. -Ево, дај ми јакну.

Дај ми новац у руке.

Сад ти мени.

Дај ми и пиво.

Колико плаћаш? -Брајане, дај му пиво.

Треба ми доктор...

Шта си сазнала о возилима? -Регистрована су на покојнике.

Џип је регистрован на некога ко је мртав већ 20 година.

Желите ли да пробам сазнати о мексичким возилима?

Није потребно. Ево, чекови за овај месец.

Агент службе за наркотике је опет звао.

Покушавам га избећи.

Позива вас да идете с њим на место злочина. -Баш је љубазан.

Молим те назови Лорету и реци да сам отишао у Одесу.

-Нема проблема. -Зваћу је из Одесе.

Ако је сад зовем, наговориће ме да дођем кући.

Да причекам док одете? -Аха.

Не желим лагати више него што треба.

Шта је оно Торберт рекао о истини и правди?

Да јој се посвећујемо сваког дана.

Одсад ћу јој се посвећивати двапут дневно, можда и трипут.

Шта је сад ово?

-Шерифе? -Јеси ли скоро проверавао терет ?

Ово је срамота. -Један чвор је попустио.

Колико тела ти је успут испало? -Ниједно, шерифе.

Зашто ниси узео комби?

Није био ниједан са погоном на 4 точка. Хоћу ли добити казну?

Губи се.

Добро јутро.

Кладим се да ниси овако замишљао своју будућност

кад си се дочепао оног новца. Не брини, ја нисам он.

Знам, видео сам га.

Видео си га и још си жив?

Говориш као да је он некакав монструм.

-Не бих га тако описао. -Како би га описао?

Као некога ко нема смисла за хумор.

Зове се Шигур. -Шугер?

Антон Шигур.

Знаш како те је нашао? -Знам. -Помоћу одашиљача.

Знам. Неће ме поново наћи.

-Не на тај начин. -Нинакакав начин.

-Мени је требало 3 сата. -Зато што сам непокретан.

Не разумеш.

Чиме се бавиш?

У пензији сам. -А пре? -Био сам заваривач.

Ацетиленско или електролучно заваривање? -Било које.

Ливено гвожђе? -И то.

Цинк? -Било што, рекао сам ти!

Био си у Вијетнаму? -Да, био сам.

И ја сам био. -То нас чини пријатељима?

Мораш ми дати новац, иначе немам разлога да те заштитим.

Прекасно, потрошио сам га.

Милион и по на пичке и виски, а остатак на глупости.

Како знаш да није на путу за Одесу?

Зашто би ишао у Одесу?

Да ти убије жену.

Можда би он требало да се боји мене.

Не боји те се.

Ниси ти тај тип.

Ти си само момак који је случајно наишао на возила.

Одсео сам у хотелу Игл. Зовем се Карсон Велс.

Назови ме кад ти буде свега доста, можда ти чак допустим...

да задржиш нешто новца. -Можда ћу се договорити с тим Шугером.

Не схваташ, с њим се не можеш договорити.

Чак и ако му предаш новац, убиће те због ове гњаваже.

Он је чудак, могло би се рећи да има принципе.

Принципе који су изнад новца, дроге и материјалних ствари.

Није као ти.

Није чак ни као ја.

Прича мање од тебе, то му је плус.

Хвала што сте дошли. -Не знам зашто сам дошла.

Рекла сам вам да не знам где је. -Није вас назвао?

Није. -Баш ништа? -Ни трага ни гласа.

Да вас је назвао, да ли би ми рекли?

Не знам, ви га прогоните. -Не прогоним га ја.

Него ко га прогони? -Неки јако опасни људи.

Неће одустати док га не пронађу и убију.

Ни он неће одустати, такав је.

Може се носити с њима.

Знате ли Чарлија Валсера који има фарму крај Сандерсона?

Говеда се убијало тако да их се ударило маљем посред чела.

Чарли се баш спремао да убије једно, кад је оно подивљало.

Разбеснели бик од 300 кила.

Чарли узме пушку да га убије, али у свој тој гужви

метак се одбије и погоди Чарлија у раме.

Чарли још ни дан данас не може подигнути ту руку.

Поента је да ни у борби између човека и говеда

исход није увек сигуран.

Кад се Луелин јави, реците му да га ја могу заштитити.

Данас се наравно стока убија на другачији начин.

Користе се ваздушни пиштољи,

животиња ни не зна што ју је стрефило.

Зашто ми то причате, шерифе? -Ни сам не знам.

Мисли су ми одлутале.

Здраво, Карсоне.

Пођимо у твоју собу.

Не мораш то учинити.

Ја сам ситна риба. Пусти ме да одем.

Да те пустим?

Могу да подигнем 14.000$ са банкомата, твоји су.

И сви оду кући задовољни. -Банкомат?

Знам где је новац. -Зашто га онда немаш код себе?

Видео сам га на обали, знам где је.

Ја знам нешто још боље. -Шта? -Знам где ће бити.

Где ће бити? -Биће ми донешен.

И стављен пред моје ноге.

То не знаш сигурно.

Ја га могу донети за 20 минута. -Знам сигурно.

Знаш шта сад следи, Карсоне. Помири се са судбином.

Прихвати је достојанствено.

Иди дођавола.

У реду. Одговори ми нешто.

Ако су те правила којих се држиш довела до овога...

од које су користи та правила?

Имаш ли појма колико си луд?

Говориш о нарави овог разговора?

Говорим о твојој нарави.

Могу ти донети новац, Антоне.

Хало? -Да?

Да ли је Карсон Велс тамо?

Да, али не на начин на који ти мислиш.

Морамо се видети. -Ко је то?

Добро знаш ко је. Морамо попричати.

-Не морамо попричати. -Ја мислим да морамо.

-Знаш ли где ћу да одем? -Зашто би ме то занимало?

Знам где се налазиш. -Где се налазим?

Налазиш се у болници, али нећу отићи тамо.

Знаш ли где ћу да одем?

Да, знам где. -Добро.

-Она неће бити тамо. -Није важно где је она.

Зашто онда идеш тамо?

Свестан си како ће све ово завршити, зар не? -Не.

Ја мислим да јеси. Ово је моја понуда:

Донеси ми новац и нећу је убити.

У противном, сматраћу је саучесником.

Ово је најбоље што ти могу понудити.

Нећу ти лагати да се можеш спасити, јер не можеш.

Доста ми те је. Не мораш ме уопште тражити,

ја ћу наћи тебе.

Мотел у Дел Риу? -Да.

Немају документе, али сва тројица су мексиканци...

били су мексиканци.

То је питање: кад су престали да буду мексиканци.

Да, шерифе.

У каквом стању је брава? -Избијена је. -ОК.

Хоћемо ли отићи у Дел Рио? -Не, умрли су природном смрћу.

-Како то? -Природном за њихову професију.

Ово је рат, то је једина реч која одговара ситуацији.

Шта се то догађа с људима? Читам да су недавно открили

брачни пар који је убијао своје подстанаре, старије људе.

Закапали су их у врту и уновчили њихове пензије.

Пре тога су их мучили, не знам зашто.

Можда им је ТВ био покварен.

И то је трајало и трајало све док, цитирам:

"комшије су опазили човека који је истрчао из куће

носећи само псећу огрлицу." Коме би такво нешто пало на памет?

Тек тад су комшије опазили.

Копање гробова у врту им очито није било сумњиво.

Не брини, и ја се понекад насмејем око тога.

То је једино што могу учинити.

Реците ми...

што мислите кога пропуштамо преко границе у Америку?

Америчке грађане? -Неке америчке грађане.

Шта мислите, ко то одлучује? -Ваљда ви. -Тачно.

А како одлучујем? -Не знам. -Постављам им питања.

Ако добијем задовољавајући одговор, пустим их. Јасно?

-Јасно. -Поново вас питам, како то да немате одећу?

Имам фротир. -Зајебаваш ме? -Не.

Не зајебавај се са мном. -Разумем, господине.

Јеси ли био у Вијетнаму? -Да, ветеран сам.

Која јединица? -Дванаеста пешадијска, од 1966 до 1968.

Вилсоне! -Да, господине?

Пусти човека да уђе.

Видим да још имате чизме. -Да.

Али треба ми све остало.

Често услужујете људе без одеће? -Не баш.

Не жели да говори с тобом. -Жели, дај ми је.

Знаш ли колико је сати? -Не занима ме, дај ми је.

Говорила сам јој да се не уда за њега...

Луелин. Шта да радим?

Знаш шта се догађа? -Шериф је био овде.

Шта си му рекла? -Ништа, јер ништа ни не знам.

Рањен си, зар не? -Зашто то мислиш?

Чујем ти у гласу.

Наћићемо се у мотелу Дезерт Сендс у Ел Пасу.

Даћу ти новац и укрцати те на авион. -Нећу те оставити.

Овако је боље, ако немам новца а ти си на сигурном,

не може ми ништа, али ја могу њему.

Кад га средим, придружићу ти се. -Кад средиш кога?

Шта ћу с мамом? -Биће добро. -Биће добро?

-Нећу бити добро, имам рак. -Њу нико неће сметати.

Коси ти?

Ја? Нико. Само рачуновођа.

Дао је мексиканцима пријемник.

Он мисли... мислио је,

да што више људи трага... -То је глупо.

Одабереш једног правог човека. -Схватам.

Хоћеш ли да ме убијеш?

Зависи.

Видиш ли ме?

Знала сам да ће овако завршити. Већ три године то говорим.

Нисмо још ни венчани 3 године. -Пре три године сам већ знала.

И ево нас сад, напољу је 40°, имам рак...

и морам бежати из свог дома.

Идемо у Ел Пасо, Тексас.

Знате ли колико људи тамо познајем? -Не, госпођо.

Оволико.

Нисам понела лек. -Мама, спаковала сам га.

-Не видим га. -У другој је торби.

Ти само седи, ја идем да купим карте.

Треба ли вам помоћ? -Нисам знала да још има каваљера у Тексасу.

Хвала вам, стара сам и болесна.

Где путујете? -У Ел Пасо, не питајте ме зашто.

Не виђа се често мексиканац у оделу.

Добро познајем Ел Пасо, где ћете одсести?

Како си, Карла Џин? -Шерифе, је ли она прича

о Чарлију Валсеру истинита? -Ко је Чарли Валсер?

Ах, да. Не могу се заклети да је свака појединост истинита,

али истина је да је то прича.

Шерифе, можете ли ми обећати нешто? -Шта?

Ако вам кажем куда се Луелин запутио,

обећајте да ћете ићи да разговарате с њим. Само ви.

Обећавам. -Луелин никад не би тражио помоћ.

Мисли да му није потребна. -Карла Џин, нећу му наудити.

А помоћ му је и те како потребна.

Имаш проблема, пријатељу?

Ово ће средити ствар.

Јесте ли одавде? -Јесам.

Држи ово.

Има ли у близини аеродром?

Аеродром или узлетна стаза? -Аеродром.

Зависи куда идеш. -Не знам још.

Идеш куда те пут одведе? И ја сам био такав.

Најближи аеродром је у Ел Пасу.

Ако желиш директан лет, боље је да се одвезеш до Даласа.

Споји каблове, пријатељу.

Макните кокоши из камиона. -О чему говориш?

Здраво, господине спортиста.

-Здраво. -Јеси ли за дружење?

-Јесам. -Имам пиво у соби.

Чекам жену.

Значи зато стално гледаш кроз прозор? -Делимично.

Због чега још? -Да видим шта долази.

То никад нико не види.

Знам шта долази... пиво.

Донећу пиво овамо, тако да ниси у опасности.

Знам куда пиво води.

Пиво води ка још пива.

Зовите полицију.

Локалну полицију.

Немам радио у ауту.

Јеси ли за кафу, Том?

Нисте нашли новац? -Само неколико стотки.

Мексиканци су вероватно узели новац. -Могуће...

иако су отишли у журби.

Увек тај проклети новац. Новац и дрога.

То је постало важније од свега.

Куда то свет иде?

Да ми је неко пре 20 година рекао да ће деца у Тексасу

ходати наоколо са зеленом косом и пробушеним носевима,

не бих му веровао.

Чим се људи престану обраћати једни другима са

'господине' и 'госпођо', ускоро све одлази дођавола.

-Једна ствар следи другу. -Истина.

Али овај момак је другачији.

Он је манијакални убица.

Нисам сигуран да је луд. -Како би га ти назвао?

Понекад ми се чини да је дух. -Али стваран је. -О, да.

То што је учинио у хотелу Игл је више од дрскости.

Да, тип је хладнокрван. -Још како.

Најпре убије рецепционера, а следећи дан се врати

и убије бившег војног официра. -Тешко је поверовати.

Ушетао се назад на место злочина. Какав је то човек?

Како се борити против таквих?

Срећна вожња, Томе. Жао ми је што је дечко настрадао.

Овде сам иза! -Како си знао да сам ја?

Ко би други возио твој камион?

Чуо си га? -Молим? Чуо си...?

Зезаш се са мном. -Одакле ти та идеја?

Једна од мачака га је чула. -Како си знао да је мој?

Закључио сам кад сам те видео.

Колико мачака сад имаш? -Не знам, број варира.

Зависи, неке живе овде...

а неке дођу и оду кад им се прохте.

Како си ти, Елис? -Видиш и сам.

Морам рећи...

да изгледаш старије. -И јесам старији.

Твоја жена ми често пише, управо сам добио њено писмо.

Пише о новостима у породици. -Нема баш неких новости.

Каже да идеш у пензију.

Јеси ли за кафу? -Може.

Колико је свежа ова кафа?

Обично је скувам једном недељно.

Човек који те је упуцао је умро у затвору.

Чуо сам.

Шта би учинио да су га пустили на слободу? -Не знам.

Ништа. Не би имало смисла.

То ме изненађује.

Предуго сам времена провео сажалевајући самог себе.

Једном мораш да престанеши или си готов. На крају крајева,

нико ме није терао да постанем полицајац.

Лорета каже да идеш у пензију. Зашто?

Не знам...

време ме је прегазило.

Увек сам мислио да кад остарим, Бог ће...

..ући у мој живот.

Али није.

Не осуђујем га.

Да сам на његовом месту, и ја бих игнорисао.

Не знаш ти шта он мисли.

Послао сам ренџерима пушку стрица Макса, за њихов музеј.

Да ли ти је тата причао како је стриц Макс настрадао?

Убили су га у властитој кући.

7-8 индијанаца му је упало у кућу.

Стриц Макс је узео пушку,

али није био довољно брз. Убили су га у предворју.

Његова жена је дотрчала и покушала зауставити крварење.

Они су мирно седели на коњима и гледали га како умире.

Након неког времена им је досадило па су отишли.

Стриц Макс је знао да му се ближи крај.

Није му било спаса.

Кад је умро?

1909-те.

Питам да ли је умро одмах или током ноћи?

Умро је те ноћи. Сахранила га је ујутро.

Сама је ископала гроб.

Не чуди ме да ти је свега доста.

Ова земља исцрпљује људе.

Не можеш зауставити оно што долази.

Време не чека на тебе,

..то је охоло размишљање.

Знала сам да ово није готово.

Новац није код мене.

Оно мало што сам имала је потрошено.

Данас сам сахранила мајку. Нисам имала новца за погреб.

Не брини за то.

Морам да седнем.

Нема разлога да ме убијеш. -Немам, али обећао сам.

Обећао си, коме? -Твоме мужу.

Али то нема смисла. Обећао си мом мужу да ћеш да ме убијеш?

Тој муж је имао прилику да те спаси.

Али одлучио је другачије.

Није било тако.

Није било како кажеш.

Не мораш то да учиниш. -Људи увек кажу исту ствар.

Шта кажу?

Кажу... "не мораш то да учиниш."

Не мораш.

Добро.

Ово је једино што могу учинити за тебе. Писмо или глава?

Знала сам да си луд чим сам те видела.

Знала сам шта ме чека.

Реци. -Не.

Нећу рећи.

Реци.

Новчић не одлучује, ти одлучујеш.

Новчић је дошао са мном.

Господине, кост вам вири из руке.

-Морам да седнем на час. -Хитна помоћ је на путу.

У реду. -Јесте ли добро?

Кост вам вири из руке.

Колико тражиш за кошуљу?

Дођавола, господине, даћу вам је.

Погледај ту јебену кост. -Вежи ово за мене.

Вежи чвор.

дођавола, господине... нисам то учинио због новца.

Узми.

И... нисте ме видели, већ сам био отишао.

Добро, господине.

Део тог новца је мој. -Ти још увек имаш кошуљу.

Можда данас одем јахати. Шта мислиш?

-Не могу одлучити за тебе. -Идеш са мном?

Не могу, ја нисам у пензији.

Да ти помогнем у кухињи?

Радије не.

Како си спавао? -Сањао сам.

Сад имаш времена за снове. Јесу ли били занимљиви?

Донекле.

Хајде, испричај ми.

Два сна, оба о мом оцу.

Био је 20 година млађи од мене кад је умро.

У мојим сновима он је млад човек.

Првог се не сећам добро,

дао ми је некакав новац.

Чини ми се да сам га изгубио.

У другом сну живели смо у старим временима.

Била је ноћ и јахао сам кроз кланац у планинама.

Било је хладно и падао је снег.

Он је пројахао крај мене, није рекао ни реч.

Био је омотан у ћебе и глава му је била погнута.

Носио је рог с ватром, онако како су то људи некад чинили.

Добро сам видео рог јер га је ватра обасјавала.

У сну сам знао да он жури...

да би запалио ватру негде усред свог тог мрака и зиме.

И знао сам да кад стигнем, он ће бити тамо да ме дочека.

Онда сам се пробудио.