Original subtitles

www.титлови.ком

ЗАДАТАК АУТОРА НИЈЕ БИО РЕКОНСТРУКЦИЈА ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА.

ДЕШАВАЊА И ЛИКОВИ СУ ПЛОД АУТОРСКЕ МАШТЕ.

Добри људи, помозите!

Не желим да припаднем Татарину!

Људи, помозите! Матрјона! Помозите...

Не желим Татарину да припаднем!

Мужу мој, господару мој, зашто?

Спаси и помилуј! Ако хоћеш, убиј ме, казни, само ме не дај проклетнику!

Људи добри... зашто стојите?

Људи!

Господе, Господе, чујеш ли ме, видиш ли ме? Узми ме себи!

Узми ме себи! Не желим да живим с проклетником! Господе!

- Матрјона! - Прекини ово, кнеже! Прекини!

Срамота је!

ЗЛАТНА ХОРДА

ПРВА ЕПИЗОДА

ДВА МЕСЕЦА РАНИЈЕ

Велики, старо седиште смо могли да уклонимо за четири сата.

Пред непријатељем бисмо се лако повукли. Нова престоница нас чини непокретним.

Ти не разумеш.

Још си млад.

Још је не осећаш, Ногај!

Кога, велики кане?

Желим да после сто... и триста година...

Када људи виде Сарај-Берке, помисле на мене.

Велики кане, срећан сам што могу разговарати с тобом!

Мислио сам да се непрекидно трудиш око орнамената Беле џамије?

Види Алах! Одавно бих завршио, али су ми потребни помоћници. Сам нећу моћи.

Зар их још ниси добио?

Ти који су ми додељени су најобичнији молери!

Не разликују плаву боју од тиркизне, танку четкицу од средње...

Зашто им ниси објаснио?

- Монголи су лишени уметничког укуса! - Тачно.

Монголи су створени за рат, а не за ленчарење.

- Другачијих Монгола је немам. - Али постоје Персијанци, Византинци, Грци!

Кажу да ни Руси нису лишени осећаја за лепо.

Чуо сам те, Бахтијар-ага!

Ово је од нашег шпијуна из Персије.

Илхан Хулагу сакупља војску.

Планира рат против нас.

Заборавио је ко стоји на челу рода?

Менгу, доведи из Русије четрдесет хиљада људи.

Што пре их обучи ратним вештинама!

Разумем, велики кане!

Дај! Дај још чаја!

Још једна шоља може да заустави твоје срце, велики кане!

Тада нема помоћи!

Азамат!

- Азар је ту? - Да. - Зови га!

- Звао си ме, Берке? - Азар...

Он је тамо!

Тамо...

Тај чај те тера да видиш оно чега нема!

Моје колено је ћутало скоро двадесет месеци.

И Сартак није долазио откад сам остао без снаге!

Дошло је време да мислиш на вечност, кане Берке. Остало ти је још мало.

Ућути!

Видим да ти је лакше?

Излази напоље!

- Велики кнеже... - Говори!

Обавештени смо... Татари долазе овамо! Посланство кана Берке.

- Лично кан Берке долази? -Ма не... војни заповедник.

- Менгу Темир. - Дај овамо...

Менгу Темир...

- Рођак кана Берке. - Шта хоће од нас? Недавно смо платили данак.

Раме? Глава?

Милост, кнеже!

- Ослободите пут кнезу Владимиру! - Погледај га... Види какав је!

А тек коњ под њим! Уопште није половецки!

Види какви гиздавци!

- Коњи вас се не плаше? - Татари су вас опљачкали? Мислио сам да си коњушар.

- Поквасио си крзно. - За то крзно сам се с половецким војводом тукао!

И коњ ти је половецки?

- Леп је, зар не? Лаконог, послушан. Само мало повучеш... - Хајдемо за сто. Ручак!

- Кнежевићу, мили, чешљање! - Нека ме мајчица очешља! - Заузета је. - Није!

Ја ћу. Дођи овамо!

Дошли су из Новгорода, на челу с кнезом Владимиром. Све ће уништити, нехристи!

Припази на језик! И потруди се да гости буду примљени како доликује!

- Данилушка, иди се поздрави с братом! - Да, мајчице!

Ти, ако ћеш да грдиш, почни!

Касно је за грдње. Раније те је требало грдити и тући!

- Можда би тада нешто и схватио! - Схватам ја све.

Шта онда радиш? Мислиш да ће Половци опростити то што им твоји клипани раде?

Што? Плашиш се?

А рекао си да схваташ... Десно од нас су Татари, лево Литванци.

Треба ли нам још и трећи непријатељ?

- Тебе питам, новгородски кнеже! Треба ли нам? - Не може се вечно трпети!

Ми не трпимо. Ми сакупљамо снагу! Док дође време.

- Рекао сам да нико не улази! - Дошао сам да се поздравим с братом.

- О, какав си постао! - Здраво, мали!

Порастао си!

Поздрављам драгог госта!

Опрости, господару, тражила сам малог.

Идите.

- Тата, обећао си да ћемо се играти рата. - Видећемо. Иди!

Са мном се никада ниси играо.

Када си се родио, ја сам имао 13 година. Тек што сам и ја престао да се играм.

СУЗДАЉСКА КНЕЖЕВИНА

- Сањка се уморио. Није га требало водити, мали је још. - Не измишљај, Семјонич!

Нека се навикава на рад.

Лези и не мрдај!

Настја, опрезно!

- Сине мили, како си? Жив? - Да. - Господе... - Идемо!

- Сањка, жив си? - У кола! Идемо!

Мајчице, једи!

Однеси! Нећу!

Требало би после тога.

Зашто окрећеш главу од мене? Осуђујеш ме за нешто?

Бог ће ти судити! Само се не жали што те муж бије.

Другу би жену, која неће да роди, живу у земљу закопао!

Од њега нећу!

Зашто умножавати кукавице без карактера?

Стој, стој...

Стој!

- Откуд су се они створили? - Разбојници у шуми нису ништа чудно.

Није требало с децом ићи на вашар!

- Покажи руку! - Жене треба да су у кући! - У кући седе удате жене, а ја не могу!

Треба децу да храним!

Ти си мој јунак, заштитник!

И ти си их добро...

Хвала твоме оцу. Он ме је научио.

Шта си му оно бацио у очи?

А шта је то, питам?

Со.

Настја...

- Украо си? - Узео сам мало Он има још много у бурету.

А Сањка неће да једе кашу без соли.

Посолићу ја теби кашу, сад ћеш добити! Хоћеш ли још да крадеш?

- Нећу, мама, пусти ме! - Настја, идемо! - Добићеш код куће! У кола, брзо!

Кад се отац врати из Хорде, све ћу му испричати!

Неће се вратити, мама.

Ћути...

Вратиће се.

Жив је он. Моје срце осећа.

Изађи.

Зашто ноћас ниси дошла?

Болесна сам. Женска ствар.

Могу те, као поремећену, послати у манастир.

А у кревет довести Варвару.

Или Каћу, куваричину ћерку.

Она пуца од здравља, није као ти...

Болешљива!

Твоја воља.

Лоше вести?

Мој брат Јарослав мисли да сам ја његов пас!

Звизне, а ја дотрчим до његових ногу машући репом!

Зове ме на савет...

Татари долазе у Владимир. И шта ја тамо да радим?

Зар сам ја велики кнез?

Отео ми је престо и послао у ову рупу! А хоће ме у савету да бих му се клањао!

Он је велики кнез, има право!

Шта гледаш? Спремај се!

Сутра у зору крећемо за Владимир.

Фјокла, Пелагеја, помозите!

Разбојници су нас напали. Једва смо их одбили. Фјокла, одведи децу у кућу!

- Много сте купили? - Довољно за пола године.

Купила сам разне ствари и со, док још имам новац.

Рекла сам деци да се моле, како би се мајка срећно вратила кући.

Ниси чула нешто на путу?

Прича се да ће кнез Борис и кнегиња ићи у Владимир.

Наводно, велики кнез очекује посланство, па је решио да сазове савет.

- Одакле посланство? - Из Хорде.

- Зашто си се замислила, мајчице? - Семјонич! Семјонич, идемо у Владимир!

- Здраво, брате! - Здраво, брате!

Драго ми је што те видим. Ствар је важна. Како сте путовали?

Хвала богу!

Здраво.

Види је! Тридесет година, а као девојка!

- И ти си, кнеже, све млађи! Бриге те не савијају и не ломе! - Савијају, савијају...

Ти си, јетрво, све мршавија и блеђа! Зар те кнез не храни?

Кнез ме храни, ја сама не једем. Али, таква смо сорта. А ти си се попунила, поруменела...

Види се да си мужу на срцу, као Христ.

- Идите у кућу! А тебе ћу, брате, одмах узети. - Хајдемо, мила моја!

Татари су пре четири године спалили села око Новгорода.

Људи су побијени или одведени у ропство.

Доброг ковача нисам могао наћи два месеца. У округу су остали само они сакати.

Зато тог нехриста и његове ђаволе треба дочекати усијаним гвожђем!

Тачно кажеш, кнеже!

Зашто тако говориш, Владимире Јарославичу? Сам си рекао да су људи одведени.

Онда гладна година, па колера...

Све је то проредило нашу војску. Кога повести у бој? Жене и децу?

Можда... канов изасланик долази с миром?

Тешко, оче. Персијски кан Хулагу сакупља војску.

Сви знају како се Берке понео према њему. Персијски кан је сада јак и моћан.

- Право време за освету! - Шта ми имамо с тим?

Ти си, стриче, заглупавео у свом Тверу! Потребни су им људи, попуна!

А код нас ускоро ни жена ни деце неће бити!

Шта кажеш, војводо?

Мислим, кнеже, да им морамо дати људе. Снаге за рат немамо. Поготово с Татарима!

Шта то говориш?

Шта ти мислиш, Борисе?

Па... не могу рећи одједном. Дај ми ноћ да размислим.

Он је главу оставио под женином сукњом! Погледаће тамо, па ће нам ујутру рећи!

- Мирон! - Слушам, кнеже?

Стигни Бориса и реци да ће му се кнез Фјодор... јавно извинити.

А за добар савет ћу га поштено наградити.

А зашто стрицу да се извињава због истине? Сви знају да њега жена...

Тишина!

А ти немој воду да ми мутиш!

Сви сада морате бити овакви! Заједно!

Као прсти у песници!

Дали су нам најхладније собе. Очигледно не поштују много твог мужа. Дај, сама ћу...

О чему размишљаш, голубице?

Дала бих богатство да сазнам о чему су разговарали на савету.

Истину је рекла твоја покојна свекрва, да ти ниси сасвим нормална!

Када би родила дете, све те глупости би ти изашле из главе!

О чему је било речи?

Татари се спремају за рат. Највероватније долазе ради попуне за своју војску.

Време је за устанак.

А онда, када дођу Татари, све устанике на колац!

- Не брзај, кнеже, још није време! - Хоћеш да их стишавам и умирујем?

Да сутра на савету кукавички морам да кријем очи од њих?

Зашто кукавички?

Гледај право у великог кнеза! Говори сигурно и смело оно што мислиш!

А мислиш да се с тим Менгуом треба спријатељити!

Не бити горд, не понижавати се, већ се спријатељити!

Иначе ће цена бити превелика.

Десет или двадесет хиљада наших људи ће бити сахрањено.

Глупа жено!

Шта ће Менгуу наше пријатељство?

Зашто би он због њега прекршио наређење великог кана?

Кан Берке је стар и болестан. Наследнике нема.

Ускоро ће Хорда бирати новог великог кана.

А тада... Од пријатељства с кнезом Менгу ће имати користи.

А шта ћу ја имати од тог пријатељства? Боље је да се Јарослав и Менгу посвађају.

Онда ће Менгу учинити све да Јарослава лиши титуле великог кнеза.

Нама то неће помоћи јер ће титула припасти његовим синовима.

Или старијем Владимиру, или млађем Данилу с регентом, а не теби!

Међутим, ако му се твој савет буде допао...

Јарослав ће те богато наградити!

Тражићу од њега Переслављ.

Кнежевина је богата, народ миран и радан.

Може се сакупљати снага и размишљати шта даље...

Слушај оче, онај позади некако чудно трабуња!

Они, неверници, тако говоре.

Здраво, велики кнеже!

Добро дошао у Владимир, Менгу Темир!

По руском обичају пробај хлеб и со, цењени кане!

Пробајте, баћушка!

Само хлеб да пробам?

Или и девојку, такође?

Ако је просиш, узми је. Код нас је с тим строго.

Онда само хлеб. Још нисам спреман за женидбу.

Изволите!

- Шта хоћеш? - Баћушка, пусти ме унутра.

Само да крајичком ока видим кана.

Ми не идемо главом кроз зид. Своје штитимо.

Зато нам је важан... добар оклоп.

Удобна кошуља да се из лука лако гађа и смола просипа.

- И чврсти бедеми. - Претвараш се, Јарославе!

Ја не верујем да велики руски кнез не размишља о освајању других народа.

Размишљам о свом народу. Мени је и овде добро.

А ја бих учио од Монгола ратну вештину.

Ако велики кнез пошаље у Хорду младог кнеза, научићемо га свему што знамо.

Волео бих, али немам коме да оставим Новгород.

Ја сматрам да је снага Хорде у томе што код великог кана нема незаменљивих људи.

Да велики кан има сина, он би био незаменљив.

Ја мислим да, док је поред великог кана мудри кан Менгу...

Он не жали превише што му бог није дао синове.

Надам се да цењеног кана не вређа присуство жена за столом?

Без разлога ме сматраш дивљаком, кнегињо. Ваше друштво ми причињава изузетну радост.

Није ни код нас таква слобода како изгледа. Обичних дана жене су у својим одајама.

Зашто сва та правила?

Занима ме, како би жена одговорила на то питање?

Та правила су смислили мушкарци који се плаше да их жена не упореди с другима.

Да ли се заиста треба плашити таквих поређења?

- Паметна жена неће упоређивати. - Зашто? - Зато што нам није дато право да бирамо.

Имате мудар обичај, цењени кане. Немогуће је истовремено јести и слушати глупе речи.

Мислим да кнегиња Устина и ја не можемо да кукамо на судбину.

Нама су изабрали најбоље мужеве.

Речи велике кнегиње милују слух, а лепота радује душу.

Опрости ми дрскост, велики кнеже!

Жене су се недељу дана спремале за ваш долазак, Менгу Темир!

Не знам да ли би кнегиња могла да заспи ноћас без Ваше похвале.

- Куда? Стој! - Немој ме убити, баћушка!

Говори!

Мој муж је пре четири године одведен у Хорду. Трговац Иван Тимофејев.

Можда је твој гост чуо нешто о њему? Бар да знам да је жив!

Не знам таквог трговца, жено.

Чула си? Сад иди!

Како, баћушка? Висок, с брадом, браон очи...

Желим да попијемо у част нашег госта.

Прими, баћушка, од великог кнеза Јарослава, да би твоје очи још лепше сијале.

- Како, лепотице, сијају моје очи? - Лепо, баћушка. Невероватно лепо!

Иди, иди, сва си се зацрвенела!

Дарежљивост великог кнеза је достојна дивљења.

Тулај!

Лепотан!

- Тата, дај га мени! Ти га свакако нећеш јахати. - А ти хоћеш? - Знаш да волим!

Ти свог коња нећеш променити за другог. А ја... Такав лепотан се мора јахати.

- Тата, дај ми га! - По обичајима, поклон се не поклања.

Свиђа ми се твој син, кнеже. Од свога не одступа.

Коњ је сада твој, велики кнеже. Можеш га и заклати, ја се нећу наљутити.

Укажи част Менгу Темиру и даруј његов поклон ономе коме се толико допада.

- Имаш среће данас! Гледај да не поломиш кости! - Тата, хвала! Хвала, кане!

Водите га!

Мој други поклон те чека у женским одајама, кнеже.

Њега је било много теже доставити неоштећеног, али сам ипак успео.

Надам се да ће ових пет лепотица украсити твој дворац.

Лично сам их бирао по целој Хорди.

Надам се, цењени кане, да си поштовао њихову стидљивост и бирао само по лицу.

Ви сте сигурно већ имале проводаџије и спремале се за удају?

Ја не.

Не? Зашто?

Коме треба слушкиња, ћерка пастира?

Ниси се плашила да дођеш у страну земљу?

- Нисам тако страшан, како си вероватно чула? - Ниси ни тако леп.

А шта ти се не свиђа?

Мислила сам да ће руски кан бити у одећи која сва сија као очишћени лонац!

И да ће му коса мирисати... и светлети.

И да ће на рукама имати прстење, а око врата огрлицу од драгог камења.

- И још сам молила да буде млад. - Престани да је муваш! Нека говори.

Кога си молила?

Богињу земље Етуген и мајчицу прародитељку Алан Го.

Вероватно си за оваквог молила?

Да.

- Хвала, цењени кане. Одавно се нисам овако забављао. Мирон! - Слушам, кнеже?

Одведи их у женски део и нареди да се побрину о њима.

Много си себи допустила!

Шта ће с вама бити, великог кнеза није брига!

Ако мајчица кнегиња хоће да будете бичеване до смрти, лично ћу то урадити!

И нико ми ни реч неће рећи!

Ви четири се обуците и брзо у собу!

Ако будете послушне, мајчица кнегиња ће вас покрстити и удати.

Ову обуци у обичну кошуљу.

Ти ћеш са мном.

Будале моје, пожурите! Пожурите!

Тако... Узми! Да ли је брашно просејано? Брже завршавај!

Машка... Опет касниш!

- Шта ти хоћеш, Степанида? - Како то разговараш с управницом?

- Немам много времена. Реци, шта хоћеш? - Рећи ћу кнегињи да ти скрати језик!

- Ево ти нова црнка. - Шта да радим с њом?

- Она вероватно не уме ни пећ да потпали! - Пећ умем. И посуђе да оперем.

- И овцу или живину да посечем. Све умем! - Види ти њу...

Уме, уме! Она је слушкиња, ћерка пастира. Дакле, разумела си ме?

Па... паметнице, слушај!

Спаваћеш поред пећи. И до сумрака да ниси села! Јасно?

Устајање пре зоре. Своје простирке склониш и орибаш под.

Да... Деси ли ти се да руке или лице не опереш пре кувања, послаћу те у шталу!

Мирише хлеб!

- Шта радиш то? - Захваљујем се богињи земље!

Молила сам Етуген да некако преживим ову зиму.

Изгледа да је услишила моје молитве.

Опет ти?

Шта ти треба?

Не... Не, то је сан.

- Велики кане... - Нареди да ми доведу Кехар Хатум.

Брзо!

Вечерас ни једној није покрио главу.

Можда је одлучио да буде сам?

Данас је дан када је кан у обавези да посети једну од жена.

Њему одавно није важно који је данас дан.

Велики кан је најбољи мушкарац! Сви знају да сваког трећег дана,

изузев светог месеца, проводи ноћ са вољеном женом!

- Желела бих да те сачувам од такве љубави. - Ћути!

Велики кан позива Кехар Хатум!

Мени је свеједно како ме воли.

Важно је да сам му ја потребна.

Срећна сам што си ме позвао, велики кане.

Попиј чај.

Није ми потребан.

Упознао сам жену касно.

Са 16 година. Мислио сам да су то нека виша осећања.

После сам схватио да оне нису паметније од мачке.

Том заблудом те је Алах чувао од греха.

Доводили су ми их сваки други дан.

Различите.

Имам... 56 година.

А још се надам.

Молићу небо да кан пронађе ту која ће му вратити мушку снагу.

И родити му дуго очекиваног наследника.

Српски титл: тплц

хттп://кинорусија.ббфорум.цо/топиц36.хтмл

Преузето са www.титлови.ком