Original subtitles

KARATE KID 2

Zar ne bi bilo lakše sa štapićem za mušice?

Ko uhvati mušicu sa štapićima...

može sve da postigne.

Jeste li ikada uhvatili jednu?

Još nisam.

Šta ste to radili na tim stubovima tamo?

To je "tehnika ždrala." - Da li deluje?

Ko je pravilno uradi, nema odbrane.

Da li možete da me naučite?

Prvo nauči da stojiš, pa tek onda da letiš.

Priroda vlada, Danijel-san.

Gde ste to naučili? - Otac me je naučio.

Sigurno je bio veliki čovek. - Oh, jeste.

"Za Hrabrost."

Džoni, ostavi ga na miru! Dobio je dovoljno!

O tome ja odlučujem! - Šta je sa tobom?

Neprijatelj ne zaslužuje milost! - Tačno!

Nema milosti! - Tako je!

Ti si lud!

Tomi, Bobi, hvatajte ga!

Milost je za slabiće.

Ovde, na ulici, na takmičenju...

čovek, koji vam se suprotstavlja, je neprijatelj.

Neprijatelj ne zaslužuje milost. U čemu je problem, gdine Lorens?

Hajde, zaboravimo ovo.

čekaj. Ne još.

Tajm aut.

Idi kod učitelja.

Džoni, ti si slabić!

Počisti mu nogu.

Imaš li problem sa tim?

Ne, učitelju.

Nema milosti.

Gotovo je, Džoni! Uspeo si!

LaRuso, jesi li dobro? Je l` možeš da nastaviš?

Nabavite mu torbu za telo! Da!

Dobro, na noge. -Uradi to opet, Džoni!

Imaš upozorenje za nedozvoljen udarac u koleno.

Dovrši ga! Bez milosti!

Bez milosti! Dokrajiči ga, Džoni!

Dovrši ga!

Borba!

Pobednik!

Hej, gdine Mijagi, znate, razmišljao sam.

O čemu, Danijel-san?

Da nam sada možda treba strategija.

Za šta?

Moju budućnost. Moju karijeru na turniru.

Mijagi je već ima.

Zaista? Koja je?

Rano penzionisanje.

Ali i majka, nas čekaju u restoranu.

Znam. Umirem od gladi.

Bilo je sjajno. - Hvala.

LaRuso, veoma impresivna pobeda. Imaš odličnu samokontrolu.

O tom poslednjem udarcu će da se priča godinama. čestitam.

Sklanjaj mi se sa puta! Beži!

Šta to radiš bratu? - Ne igraj se sa mnom.

Izvinite me.

Zašto se tako ponaša?

On ne shvata suštinu karatea.

Možda treba da nauči. - Hoćeš li da ga podučiš?

Srećno, Danijele. - Hvala.

čuvaj se. - Hvala.

Dame čekaju.

čekaj, čekaj! - Šta je?

Da li možemo da dobijemo vaš autogram? - Može, čoveče!

Kako ste vi momci? - Odlično.

Je li. Odakle ste?

Reseda.

Ja sam iz Resede. Doselio sam se pre par meseci.

Možda ćemo da se vidimo nekada. - Danijel-san.

Molim? - Hajde. Kasnimo.

To je cena slave. Moraš da se navikneš na to.

Možda ćemo da se vidimo.

Nije pošteno. Na drugom sam mestu.

Drugo mesto nije ništa! Više nisi u timu!

Dao sam najbolje. - Šta si rekao?

Dao sam sve od sebe. - Ti nisi niko! Gubitnik!

Ne, ti si gubitnik. - Ja sam gubitnik, je li?

Ko je sada gubitnik? - Ti si ozbiljno bolestan, čoveče.

Hej! - Hej, hajde!

Hej, šta radiš to? - Nemoj!

Kakav je sada osećaj da budeš na drugom mestu, a?

Ne može da diše! - Gledaj svoja posla.

Ubićete ga! - Sensei, molim vas.

Povređujete ga. Izvinjava se. Iskreno.

Pusti ga. - Gdin Mijagi je u pravu.

Pusti ga!

Rekao sam da ga pustiš!

Briši, majmune, ili si ti sledeći.

Milost je za slabiće.

Ne treniramo, da bi pokazivali milost.

Ko vam stane na put, taj je neprijatelj.

Neprijatelj ne zaslužuje milost.

Ne.

Danijel-san, dame neće večno da čekaju.

Mogli ste da ga ubijete, zar ne?

Da. - Pa, zašto niste?

Zato, Danijel-san, što za osobu koja ništa ne oprašta...

život je gora kazna od smrti.

ŠEST MESECI KASNIJE

Oh, Danijel-san, sigurno je bilo dobro matursko veče.

Šta se desilo? - Mislite, šta se nije desilo.

Prvo sam Ali pozajmio kola, a ona ih slupa.

Ne znam šta je uradila sa motorom, ali, ni on više ne radi dobro.

Znaš šta još ona radi?

Kazala mi je da se zaljubila u nekog fudbalera sa UKLA-e.

Zašto nije slagala? - Moglo je da bude i gore.

Ne brinite za to. I jeste gore.

Sinoć mi je majka izabrana da ide službeno u Fresno.

Dva meseca. Odlazimo sutra popodne. Provešću celo leto u Fresnou.

To nećete moći da popravite.

Kako ste to izveli?

Šta ste uradili?

Dođi. Mijagi će kasnije da ti kaže. - Gde idemo?

Imam ja pravu stvar za tebe.

Verovatno imate posao za mene. - Da kucaš eksere.

Zašto, kad god imam problem, vi mi nađete posao?

Kosmička koincidencija. - Kada ste ovo sagradili?

Danijel-san, vidi.

Dođi. Skini sako. Ti probaj.

Moraš da se fokusiraš.

Koncentriši se.

Fokus. Najvažniji je.

Ne mogu, Mijagi, ne danas. - Zašto?

Ceo život mi je loše fokusiran, zato.

Kada osetiš da gubiš ravnotežu...

uvek se vrati jednostavnom životu.

čemu, molitvi?

Disanju.

Bez disanja, nema života.

Dođi, probaj.

Izdiši kroz usta. Udiši kroz nos.

Izdiši kroz usta.

Udahni.

Izdahni.

Kako se sada osećaš?

Bolje. Fokusiranije.

Dobro je. Nazad na posao.

Hej, uspeo sam. - Fokusirao si se, Danijel-san.

Zapamti: Udahneš, izdahneš.

U sebe...

pa napolje.

Veoma dobar posao.

Da. Odmah dolazim.

Kako se osećaš? - Mnogo bolje, hvala.

Šta ja, uopšte, tamo gradim?

Sobu za goste.

Očekujete društvo? - Ah, izbeglicu.

Izbeglicu? Stvarno? To je sjajno. Odakle je?

Iz Fresnoa.

Fresno?

I Mijagi je sinoć razgovarao sa majkom.

Rekla je da mogu da ostanem ovde? - Ako, tako hoćeš.

Ne moram da idem u Fresno? - Ne ako ne želiš.

čoveče, spasli ste mi život!

Hvala! Gdine Mijagi, hvala.

Nema na čemu.

Hoćeš li ledenog čaja?

Oh, može. čekajte. Gledajte.

Napravio sam vam ovo. Ružino drvo. Biće lepo za pokazivanje.

Danijel-san, hvala na poklonu...

ali, zašto pokazivati?

To govori nešto o vama, o osvajanju titule časti.

Kaže da ste hrabri. Mislio sam da bi bilo lepo.

Ovo kaže da si hrabar.

A ovo, da si srećan.

Oh, da li gdin Mijagi živi ovde? - Izvinite me.

"Mijagi." - Izvinite me.

Gdine Mijagi. Pismo za vas, gdine, sa Okinave.

Okinava?

Da. Potpišite ovde, molim.

Baš vam je lepa kuća.

Gledajući spolja, nikada ne bih rekao.

Treba da naplaćujete ulaz.

Moja žena obožava ovakve stvari.

Da li mogu da je dovedem da vidi?

Neki drugi put, možda.

Šta je to?

Moj otac.

Veoma je bolestan.

Vaš otac? Nisam znao da je još uvek živ.

Kako ste dobili pasoš za samo jedan dan?

Postoje karte za sutradan.

Niste mi rekli, zašto ste napustili Okinavu?

Zaljubio sam se.

Pa? Zašto ste otišli?

Njeni roditelji su hteli da se uda za drugog.

Jeste li upoznali tog tipa? - Da.

Kakav je bio?

Mijagijev najbolji drug.

Znači ovo vam je stara devojka, Juki? Ona je poslala pismo?

Da. - A ovo vam je drugar.

Moj najbolji drug, Sato.

Mislite da je još uvek živ? - Isto smo godište.

Kako je reagovao kada je saznao za vas dvoje?

Izazvao je Mijagija na borbu.

Sigurno je devojka bila baš vredna.

Oh, Mijagi se seća.

Održao sam veliki govor...

pred celim selom.

Mijagi je prekinuo tradiciju...

i išao protiv roditeljskih planova.

Ipak je oženio Juki.

Naravno, Sato je bio osramoćen.

Zato je izazvao Mijagija na borbu da sačuva čast.

I izgubili ste? - Ne.

Nisam se borio.

Sledećeg dana sam napustio Okinavu zauvek.

Šta je bilo sa njom? Zar je niste voleli?

Veoma.

Da li je ona volela vas? - Da.

Kako ste onda mogli da odete? - Mijagi ne veruje u borbu.

Znam, ali, bili ste zaljubljeni.

Nikada ne stavljaj strast ispred principa.

čak i ako pobediš, izgubio si.

Mislite da su se venčali?

Sato, njegova familija je bila najbogatija u selu.

Juki je bila najsiromašnija. Bili su dobar spoj.

To je bilo pre 45 godina. Nije valjda još uvek ljut zbog svoje časti.

Na Okinavi, čast nema vremenske granice.

Ozbiljni ste?

Na Okinavi, čast je veoma važna.

Bolje da krenem. Moram da pomognem majci da se spakuje.

Svratiću sutra, važi, gdine Mijagi?

Taksi kreće u 6:00 popodne.

Stićiću ovde do tada.

Žao mi je što nije ispalo kako treba.

To nije problem. Nadam se, da vam je tata dobro.

Možemo da zakasnimo, gdine.

Idi na ćrodrom. - Dobro.

Srećan let. Drago mi je da smo se videli.

Zdravo. - Dobro veče.

Vaše sedište je 32-B.

Uživajte u letu. - Gdine Mijagi!

čekajte! Idem sa vama! Majka je odobrila.

Mislim, ako vama ne smeta. - Veoma je skupa karta.

Uštedeo sam novac. Za sve sam se pobrinuo.

Štedeo si za koledž.

Kada se vratimo naćiću posao i kasniću šest meseci.

Svejedno je kada ću da krenem.

Teško je naći posao. - Da, znam.

Gdine Mijagi, vi ste mi važniji od koledža.

Vi ste mi važniji od svega.

Kad god ste mi bili potrebni, bili ste uz mene.

Zaista bih pošao sa vama, ako vam to ne smeta.

Danijel-san, mislim da to nije dobra ideja.

Tako ću moći da proučavam Okinavinu istoriju iz prve ruke.

Hajde. - Nisam znao da nju učiš.

Baš sam počeo.

Zatvaramo vrata. - Hajde.

Molim? - Vrati se na kapiju, mladiću.

Ovaj mladić ide sa nama.

Gdine Mijagi, hvala.

Ne, Danijel-san. Hvala tebi.

Valjda nemaš vazdušnu bolest. - Šta je to?

Znate li da je najveća vazdušna baza SAD na Pacifiku na Okinavi?

Kako se ono zove vaše selo?

Tomi selo.

Ne mogu da ga nađem.

Jesi našao Nahu?

Da, znam gde je Naha.

Traži južno, pored mora.

Nađi Tomi selo.

Stalno nalećem na vazdušne baze.

Ujutru pogledaj ponovo. Možda će Tomi selo da bude tamo.

Naspavaj se.

Da li je Sato bio isto dobar, kao i Vi u karateu?

Imali smo istog učitelja.

Vaš otac? On vas je obojicu učio?

Mislio sam da je kod vas karate prenosio samo otac sinu.

Mijagi je pitao oca...

da napravi izuzetak.

Ako biste se borili sa Satom, da li bi Vaš otac bio sudija?

Ne bi bilo sudije.

Kako znate da ko bi pobedio?

Onaj ko bi bio mrtav, taj bi izgubio.

Baš je čudno što mi neko tako pretura po stvarima.

Dobro je da nisam imao prljavog veša.

Je l` ovo mesto bilo ovde, kada ste odlazili?

Mijagi je napustio Okinavu u čamcu.

Tada na Okinavi nije bilo ćrodroma.

Stalno gledam u svojoj knjizi. Ne mogu da nađem vaše selo.

Kako ćemo da ga nađemo? - Pitaćemo taksistu.

Gdine Mijagi, zar to nije on?

Da li možete Vi tako da polomite gredu?

Ne znam. Nikada me nije napalo drvo.

Velika mi je čast. Ja sam ćozen Toguši.

Juki-san kaže da joj je žao što nije mogla lično da vas sačeka.

čekaju vas kola.

Kola?

Molim vas.

Dobar ti je engleski, Toguši-san.

Na Okinavi je važno dobro govoriti engleski.

Moj prijatelj i učenik, Danijel LaRuso.

Hvala.

Ti učiš karate? - Da.

Dobrodošao na Okinavu. - Hvala.

Nadam se da će boravak ovde da ti bude prijatan.

Kako ste znali da ću danas da dođem?

Okinava je veoma malo mesto.

Mi hoćemo u južno selo.

Zbog čega idemo na sever?

Neke su se stvari promenile od kada ste otišli, Mijagi-san.

A neke i nisu?

Napolje!

Šta se dešava? - Bez razgovora!

Ujače.

Ujače!

Sato.

Dakle, kukavice...

vratio si se.

Da sredim odnose sa ocem.

I sa mnom.

Sato, neću da se borim sa tobom.

Onda umri kao što si i živeo: kukavički!

Videćeš svog oca.

A onda ćeš da vidiš mene!

Šta ćete sada? - Naćiću taksi.

Ne. U vezi Satoa.

Ništa. - Ništa?

Ništa.

Sve je ovo zato što ste rekli svima da ženite Juki?

Zašto je prosto niste oženili i preselili se na Aljasku?

Danijel-san, niko nije savršen.

Gde si krenuo, ortak? - U Tomi selo.

Tomi selo? Nikad ni čuo.

Ovo je Kadena vazdušna baza.

Naredniče, gde je Tomi selo?

Stojiš na njemu, pukovniče! Sklanjajte ih odavde!

Samo idite ovim putem i skrenite desno.

Mijagi pamti prvi put kada ga je otac učio da peca...

na ovom mestu.

Bilo je to 1927-e.

Bilo je mnogo tiše onda.

Puno vam hvala.

Izuj cipele.

Tetka Juki je rekla da ćete da dođete.

Juki... gde je ona?

Neguje vašeg oca.

Ja sam Danijel. - Ja sam Kumiko.

Molim vas. - Hvala.

On spava.

Kako si znala gde ćeš da me nađeš?

Uvek sam znala.

Zašto nisi pisala ranije?

Zbog poštovanja.

Prema mužu.

Prema tvom ćutanju.

Nikada se nisam udavala.

Šta je rekao?

"Ako sanjam, neka se nikada ne probudim.

Ako sam budan, neka nikada ne zaspim."

Dobro jutro.

Vi ste Juki.

Jesi li ti Danijel-san? - Da.

Mijagi mi je pričao mnogo o vama.

A meni je pričao o tebi.

Nema puno da se kaže. - Oh, ne, ne.

Veoma je ...

ponosan sa tobom.

Kako se njegov otac oseća?

Veoma je umoran.

Mijagi Sensei je u dodžou.

Hvala. Vidimo se kasnije.

Oh, dobro jutro, Danijel-san.

Dobro jutro.

Dobrodošao u Mijagi porodični dodžo. Sviđa li ti se?

Sjajno je.

Ovo je baš nešto. Ko su svi ovi ljudi?

Svi Mijagiovi preci.

Do 400 godina u prošlosti.

A ko je ovo?

Ovo je Mijagi Šimpo Učitelj.

Prvi Mijagi koji je doneo karate na Okinavu.

Onaj, koji je otišao u Kinu. - Da. 1625.

Kako je došao ovamo? čamcem? - Slučajno.

Kao i svi Mijagi, Šimpo učitelj je bio ribar.

Voleo je pecanje.

Voleo je saki.

Jednoga dana bilo je jakog vetra i jakog sunca...

snažnog sakija, ali, nije bilo ribe.

Šimpo Sensei zaspao je na obali Okinave...

i probudio se na obali Kine.

10 godina kasnije, vratio se sa kineskom ženom i dvoje dece...

i tajnama...

Mijagi porodičnog karatea.

Ovo je tajna vašeg porodičnog karatea?

Ne razumem. - Vežbaj. Shvatićeš.

Dođi. Idemo na posao.

Šta su ove stvari?

Pravila u karateu.

Prvo pravilo: "Karate je samo za odbranu."

Drugo pravilo:

"Prvo nauči prvo pravilo."

Da, stižem.

Ovo liči na grad, kojeg je i vreme zaboravilo.

Mislim da smo išli zajedno u školu. Prestavio bih te, ali, zaboravio sam ime.

Ako je ovo pecaroško selo, zašto nikoga ne vidim da peca?

Juki-san mi je rekla...

posle rata, Satov otac je dovezao pecaroški čamac.

Za dve godine, sva riba je nestala. Mali čamac je nestao.

Skoro sve je nestalo, osim stare fabrike konzervi...

i mnoštva uspomena.

Ah, Iširo.

Kada sam odlazio, bio je na istom mestu...

radio je iste stvari, svirao iste pesme.

Ono je svetilište, je li? - Da. Šinto svetilište.

Sigurno su teška vremena, kada nema ribe?

Veoma teška.

Mnogi odlaze iz sela u grad, tražeći posao.

Moj otac, i neki drugi, su izmislili novu ekonomiju.

Radili su posao sa povrćem, čuvali ostatak sela.

Svaki jone poseduje svoju farmu?

Ne. Sato poseduje sve.

To je loše. - U pravu si.

Poznato lice.

Posle škole, Kumiko podučava decu O-bon plesu.

O-bon ples. To je za festival u čast mrtvih, zar ne?

Veoma dobro!

Sećam se da sam sinoć čitao o tome.

Šta je to, kutijica za pilule? Verovatno je iz 2 svetskog rata.

Sigurno je bilo užasno ovde. 15,000 Amerikanaca ubijenih za 10 dana.

Da. I 150,000 Okinavaca i Japanaca.

Zašto smo svi tako glupi?

Da li si se video sa ocem? - Da.

Onda ćemo da završimo večeras.

Dovešću sinovca da svedoči.

Onda obojica gubite noć. Ja neću da budem tu.

Učitelj ti je kukavica!

Ne ostavljaš mi izbor.

čekaj malo.

Tvoj otac.

Hoće tebe.

I tebe, takođe.

Iz poštovanja prema učitelju...

dajem ti tri dana za žalost.

Kada završiš, vratiću se.

Spremi se da mu se pridružiš.

Znate, kada mi je otac umro...

dugo vremena sam mislio da sam bio loš sin.

Kao da ga nisam dovoljno slušao...

ili da nismo provodili dovoljno vremena zajedno.

Osećao sam se krivim...

kao da je on sve radio za mene, a ja ništa za njega.

Onda sam shvatio, uradio sam mu najlepše pre nego što je umro.

Bio sam sa njim...

držao sam mu ruku...

i rekao zbogom.

Veoma dobro, Danijel-san. Vreme je za sledeću lekciju.

Važi!

Nešto mi nije jasno.

Ako vas Sato toliko mrzi, zašto vam daje vreme za žalost?

Moj otac mu je bio učitelj.

U svome srcu, Sato još uvek razlikuje dobro i zlo.

Još uvek hoće da vas ubije.

Ponekad ono što srce zna, glava zaboravi.

Ali, tip bi da ide u rat. Ne razumem.

Nikada se rat ne zaustavlja učestvovanjem u njemu.

Znam. Ali, što bi vi radili da je krenuo da vas udari?

Blokirao bih. - Mislite da bi mogli?

Mogao bi i ti. - Nisam toliko jak.

Nije bitno ko je jači, Već, ko je pametniji.

Verovatno sam zato osvojio turnir.

Dobro pogađanje, Danijel-san.

Od prve karate lekcije, Mijagijev otac je uvek govorio...

"Najbolji način da se izbegne udarac, je ne biti prisutan."

Ne razumem. - Nisam ni ja, dok nisam došao ovde.

Mijagijev prvi posao je bio za Satovog oca.

Jednoga dana, Mijagi je mislio o nečemu drugom, a ne o ribi.

To je bilo blizu!

Bubanj tehnika. Razumeš?

Da!

Bubanj tehnika.

Da ja probam.

Hajde. Samo jednom, molim vas.

Moram. Samo jednom.

Molim vas?

Dobro, dođi na platformu.

Sjajno. - Ja ću da povučem.

Otac kaže koristi bubanj tehniku samo kao poslednju nadu.

Spreman?

Jesam.

Zapamti, najbolji blok, je ne budi tamo.

Jedan...

dva...

tri.

Jesi li dobro?

Da, dobro sam.

Dođi. Dosta je za danas. Probaćeš sutra opet.

Znaš, Mijagi i Juki su imali prvi sudar ovde.

Sećam se, kao da je bilo juče.

Bilo je na tovaru sveže skuše.

Jesi li dobro?

Da. Izvinjavam se. To je bilo baš glupo.

Mijagi je isto rekao ocu kada se to desilo.

Otac se složio da je bilo glupo. Otac je bio u pravu.

Da li se koristi kontra udarac kao tehnika?

Pitaj bubanj.

Dođi, Danijel-san, pričaćeš sa bubnjem kasnije.

Zar njegov ujak baš sve poseduje? - Skoro, sve.

Hej! Eno Mijagi kukavice.

I njegove bebe!

Zar vam to ne smeta? - Zašto bi trebalo?

Ljudi mogu da pomisle da je to istina.

Danijel-san, laž postaje istina, samo ako ljudi žele da veruju u nju.

Da li je to još jedna stara izreka sa Okinave?

Ne. Ovo je nova izreka sa Okinave.

Koliko nova?

Nekih deset sekundi.

Jeste li dobro?

Ja ću.

Šargarepe, zar ne?

Ja ću.

Tvoj učitelj ima problem sa sluhom.

Možda imaš i ti. - Ja čujem samo stvari vredne slušanja.

Pazi! Mi radimo ovde.

Šta je ovo?

Znači, varaš ljude!

Sramota! Varalice!

Pričaćemo kada ne budeš toliko zauzet.

Još se sećaš naše pesme?

Pevaj mi.

Juki, nisam pevao jako dugo.

Molim te.

Oh, tada smo bili tako mladi.

Juki, zašto se nikada nisi udavala?

Nikada se nisi vratio.

Znala si da neću.

Da, znala sam.

Moj otac...

da li ti je ikada rekao kako se osećao, kada sam otišao?

Jednom jeste.

Rekao je da te mnogo voli...

i...

da si dobro postupio.

Osim, jedne stvari.

Trebao sam i tebe da povedem sa sobom.

Zdravo.

Da li te ometam? - Šta? Ne, nikako.

Šta radiš?

Vežbam poteze. Vidiš? - Šta su potezi?

Slično kao karate. Pokušavam da provalim ovo.

Izgleda kao O-bon ples.

Onda sigurno negde grešim.

Sve je dobro. Pogledaj.

Vau. Gde si to naučila? - Od tetke.

To je fenomenalno.

Ti probaj.

Ne, neću ja. Nisam bio prisutan kada se učila gracioznost.

Bio si, šta?

Zaboravi, to je neslana šala.

Probaću.

Dobro.

čekaj malo.

Desno...

pa levo.

Postali smo hit.

Možda možemo da ponesemo na put.

Ali, mi jesmo na putu.

Baš dobro igraš.

Kao gejša.

Hajdemo.

Učiteljova omiljena tehnika? "Hajdemo."

Hej, vratite mi bubanj nazad, molim.

Misliš, bebinu zvečku?

Zašto beba ne dođe da ga uzme?

Stani!

Jesi li dobro?

Opet mi vređaš čast...

i ubiću te.

Zadrži za svoju kolekciju.

Znam da ti se sviđa.

Jesi li dobro?

Jesam.

On vara ljude ovde, a ja vređam njegovu čast. Ne razumem.

Nema on pojma šta je čast.

I ja imam taj osećaj.

Još od malih nogu, oduvek je bio isti.

Ovo je prvi put da mi je iko rekao da će da me ubije.

Ovo je smešno. Moram da razgovaram sa njim.

To bi on shvatio kao znak slabosti i ponovo te povredio.

Imaš li neku ideju?

Izbegavaj ga.

Mislim da sam na pogrešnom ostrvu.

Šta se ovde dešava?

čajna ceremonija.

To je valjda stari ritual.

Znači da se ponovo zaljubljuju.

Danijel-san! - Svuda sam vas tražio.

Ovde pokušavam da popravim frižider.

Šta mu fali?

Ovo. Moram da odem do grada Naha, za nov deo.

Hoćeš li da pođeš i ti?

Trebalo bi da idem u razgledanje sa Kumikom, ali mogao bih da pođem.

Idi, i lepo se provedi. - Možemo da idemo sutra.

Ne, videćemo se kasnije. - Nemamo planova.

Nikada ne dozvoli da te ženska čeka.

Zapamtiću to. Vidimo se kasnije.

Zdravo. Izvini što si čekala.

Budi pažljiv.

Ovo me potseća na Palisade.

Palisadi? Gde je to?

U Nju Džersiju, gde sam ranije živeo.

Je l` lepo tamo?

Jedan deo.

Evo ih! Ruševine kralja Šohašia.

Kralj mira.

Poznaješ kralja Šohašia? - Ne, lično.

Ime mu je...

Sada ga Sato poseduje.

Ranije se O-bon ples održavao ovde, ali, više ne.

Sada sve nestaje.

Sato to prodaje muzejima.

Zvuči kao on.

Po legendi, ako u trci do dvorca pobediš, ispuniće ti se želja.

Zaista? Dajem ti vremena.

Ne moraš, hvala.

Izvini me.

Spreman, kreći!

Pobedila sam! - Varala si!

Znaš da jesi.

Podelićemo želju.

Zatvori oči.

Znaš šta me zanima? čime bi se bavila? O čemu sanjaš?

dobro, pokazaću ti moj san.

Još uvek ne mogu da se naviknem na ljude što voze na kontra strani.

Na kojoj strani ti voziš? - Na desnoj.

Nisam to znala. - Svi tako voze.

Ne svi. - To ja učim.

Hoćeš da živiš od prodaje TV-a?

Šta? Zanima te elektronika? Ne razumem.

Eno tamo.

To je moj san.

Želiš da budeš igračica! - Veoma.

To je super da se bude.

Gde si učila?

Nema škola za takav ples na Okinavi.

Kakva šteta!

Dođi na ples večeras. Oh, povedi prijatelja.

Važi. - Dobro. Vidimo se tamo.

Voliš da ideš na ples? - Naravno. To je Satov dodžo.

Želim da proverim. Hajde.

Ne tamo. Tamo čozen podučava.

Ne idem ja unutra. Samo hoću da provirim kroz prozor.

Obučava američku vojnu policiju tamo.

Zaista?

Nije loš.

On je Satoov najbolji učenik.

Vidim i zašto.

Moramo da idemo. Može da te vidi.

Možda naletimo na gdina Mijagija ovde.

Oh? Šta bi on radio ovde?

Kaže da je došao u grad po deo za frižider.

Oh! Znam prodavnicu. Na uglu je.

Možda ćemo da ga vidimo. - Dobro!

Šta se ovde dešava?

To mesto je loše. Ne želimo unutra.

Hajde da proverimo.

Hajde, dušo, daj mi novac.

Imam 45 ovde. Hajde.

Pokaži mi da možeš. Pokaži šta znaš.

Ovde je 40!

Momak pogrešno stoji.

Vidiš? Rekao sam ti. Moraš da koristiš kuk. - Izgleda tako jak.

Ne, moraš da budeš jak ovde, a ne ovde. Nema razlike.

Ti misliš da možeš bolje, folirantu?

Ti misliš da možeš bolje?

Ne znam. - Hajde da saznamo.

Možda drugi put. - Nema drugog puta!

Problemi, koje gdin Mijagi ima sa tvojim ujakom, nas se ne tiču.

Mi imamo svoje.

Kumiko, gde ideš? - Ne ideš ti nigde!

Zovi mog ujaka. Prihvatate opklade.

Kladim se tri prema jedan, može?

Ne, ne radim to!

Imaš izbor: slomljen led ili slomljen vrat.

Mora da polomi sve tri, je li tako?

Ne! Svih šest!

Dajte sve opklade.

Ne sve. Ne još.

Uh, kako mi je drago što vas vidim!

Ne brini za ništa. Mijagi će sve da sredi.

Kakve su šanse?

Tri prema jedan da neće da polomi.

Koliko ploča? - Šest.

Hajde, nosimo se odavde.

600 dolara da će da polomi svih šest.

600 dolara?

Ne mogu to da pokrijem. - Pokriven si.

Sad imamo opkladu.

Dobro! Dajte mi vaš novac.

Hej, ne mogu da poverujem u ovo.

To neću moći da slomim.

Dvaput je probao i slomio samo dve. Šta očekuješ od mene?

Fokusiraj se.

Sjajno, a šta ćete vi da radite?

Moliću se.

Tako je. Sve je uloženo.

Opklada sa kukavicama nije časna.

Nemoj opet da osramotiš ujaka.

Hvala, Sato.

Lepo je poslovati sa tobom.

Znali ste sve vreme, zar ne? Niste imali ni jednu sumnju.

Nijednu sumnju. - Kako ćemo da potrošimo?

Imaćeš dovoljno za koledž. Ješćemo kinesku hranu. Dođi.

Mislio sam da imaš sudar.

Da. čekao sam Kumiko.

Šteta što ovako nešto niste imali kod kuće. Mesto je sjajno.

Ne koristi oružje za brisanje prašine.

Ova stara krpa?

Ispusti je.

Zašto? - Baci.

Šta to vidim? - Ne znam...

Primarna meta. - Primarna meta. Zamalo.

Ovo je za tebe. Odeća za igranje.

Hajde! čekamo te.

Moj ujak kaže da su prošla tvoja tri dana žalosti.

Poslali su me po tebe.

Kaži ujaku da sam ja farmer, a ne borac.

Sensei, posetilac za vas.

Je l` to isto drvo koje smo našli na plaži?

Da. Šta hoćeš?

Da se pomirimo.

Zaboravi. Izdao si me.

Bilo mi je samo 18 godina.

Odgovoran si za svoje postupke.

To objašnjava zašto sam otišao.

Zbog straha si otišao.

Sato, preklinjem te.

Od tvog straha smrdi u vazduhu.

Šta ti se desilo?

Zar ovo nije sjajno?

Da, lepo je.

Jesi još uvek zabrinut zbog onog što se desilo popodne?

Došao sam da pomognem gdinu Mijagiju. Osećam se tako bespomoćno.

Ništa ti tu ne možeš.

Verovatno.

Da li možeš da igraš ovako?

Mogu da probam.

Jedan, dva, tri, čet`ri. Razumeš? - Nadam se.

Hej, veoma si dobar.

Provociraš me. Ti baš dobro igraš.

Hoćeš li piće? Sedi?

Gde si naučio tako da igraš?

Vežbao sam sa majkom godinama.

Sigurno je dobar učitelj.

Da, sjajna je. Sedi.

U redu, hvala. - Oh, čoveče.

Osećaš li se bolje? - Mnogo bolje, hvala.

To je dobro.

Hej, mogu da te pitam nešto?

Naravno.

Malo je...

lično pitanje.

Da li...

si ti ugovorena, znaš već?

Ugovorena?

Da se udaš za nekoga?

Oh! Ne. To je stari običaj.

Za koga ću da se udam, ja odlučujem.

To je dobro.

Imaš li ti planove?

Sigurno se šališ? Ja sam slobodan agent.

Šta je to slobodan agent?

čovek koji je stalno dostupan.

To je strava.

Jeste.

Oh, ne, ne opet. Ne želim nevolje.

Možda nevolja želi tebe.

Šta hoćeš od mene?

Nazad moje pare.

Ma daj, čoveče, to je sve moj novac.

Ne. Sve je moj novac.

Ne brini za drugaricu. Odvešćemo je kući.

Hvala.

Hajde!

Napravite prolaz!

Izvinite.

Imaš li ključeve?

Mijagi, izađi.

Borićemo se sada!

Šta ćete vi ovde?

Gde je Mijagi?

Ne znam.

Prenesi mu poruku.

Sa zadovoljstvom.

Dođi ovamo. Hoću da ti pokažem nešto.

Učitelj te je učio kako da se boriš sa kopljem?

Šteta.

Možda te je naučio kako da budeš kukavica.

Hej, gdin kukavica.

Ostavite poruku.

Za ovo je tvoj učitelj kriv.

Da je čovek od časti, ti bi živeo.

Ali, nije.

Dosta!

Ujak ima problem sa Mijagijem, ne sa mladićem.

Ne, ti imaš problem, starče, sa mnom.

Kukavičko ponašanje!

Danijel-san, jesi li dobro?

Stvarno je hteo da me ubije.

Dođi.

Mijagi će da napravi čaj. Bolje ćeš da se osećaš.

Sutra idemo kući.

Nisam hteo da mi ponovo ovako završimo.

Ostao bih da mogu.

Znam.

Juki, šta da uradim da ti smanjim bol?

Povedi me sa sobom.

Šta radiš?

Stari običaj.

Kada ribari pođu na more...

Porodice Bogovima nude pirinač.

Da bi imali dobar ulov?

Da bi se brzo vratili kućama.

Jesi li razmišljala još o školi igranja?

Rekla sam ti. Takvih škola ovde nema.

U SAD postoje.

Moja kuća je ovde.

Kuća ti je tamo, gde obesiš šešir.

Misliš da bi mi se svidelo u Americi?

Mislim da bi uživala.

Da li bi se Americi svidela ja?

Znam jedan deo kojem se već sviđaš.

Šta se dešava? - Hajde da vidimo.

U redu, hajde.

Šta to radiš?

Prodajem zemlju.

Zašto?

Pa, šta misliš?

Uništićeš selo?

Ne, ti ćeš!

Pobedio si.

Boriću se sa tobom.

Pod jednim uslovom.

Bez obzira ko pobedi...

zemlja će uvek da bude vlasništvo sela.

Previše tražiš.

To je mala cena za tvoju čast.

U pravu si. Niska je cena.

Vidimo se ovde u ponoć.

Mijagi, dugo sam čekao na ovo.

Bez trikova večeras.

Ili će sutra sve da nestane!

Njihove kuće, crkva...

sve će da nestane!

Šta je ovo?

Poslednje želje i testament.

Juki dobija ovu kuću. Ti onu kuću i kamion.

Ne želim kuću i kamion. Želim vas.

Da li možemo ovo da otkažemo? Zašto samo ne odemo?

Nemoguće, Danijel-san.

Zaboravite na čast i sranja.

Sa tim nemam ništa.

Ovo ima veze sa preživljavanjem sela.

Ovo nije tri poena pa gubiš. Ako izgubite, znam šta će da bude.

Mijagi je već pobedio.

Bez obzira šta se desilo, selo će da bude sigurno zauvek.

Da li je ovo mesto zauzeto?

Žao mi je.

Oh, ne! - Šta nije u redu?

Brzo. Opasnost. Moramo da pođemo. - Zašto? Ne razumem.

Velika oluja nailazi ovde uskoro. Neće da bude sigurno.

Kuda ćemo sada? - Nazad u selo.

Gdine Mijagi, sačekajte!

Neverovatan vetar. Ovo je divlje.

I postaje još gore.

Jesu ono ljudi tamo?

Hajde. Idemo da pomognemo.

Ostani tu! Stižemo!

Treba im naša pomoć.

Jeste li dobro?

Imam bebu.

Imam dečaka.

Hajde. Držite se.

Oh, ne! - Sato je tamo!

Evo. Uzmi dete.

Idem da nađem Satoa. Idite!

Kumiko, povedi ga. - Budi oprezan. Idemo.

Gde je ujak?

Mrtav je.

Hajde! Moramo da budemo brzi!

Mijagi! Sada si došao da se boriš!

Kukavice!

Sada kada sam bespomoćan!

Neće da se mrdne!

Vrlo si nisko pao!

Sada celo selo vidi.

Samo ovako možeš da pobediš.

Hajde, Danijel-san. Lakše, Sato.

Lakše.

Imam tvog starog prijatelja.

Bićeš dobro sada.

Dođite po mene!

Vratite gdina Satoa nazad! Ja ću po devojčicu!

Drži se samo!

Ne puštaj.

Ujače! Ujače! Mislio sam da si mrtav!

Mislio sam da si mrtav.

Idi pomozi!

Pomozi mu!

Ne mogu da mu pomognem. Ne mogu.

Drži se! Samo se čvrsto drži!

Drži se!

Dodaj mi ruku!

Drži se čvrsto!

Bićeš dobro. Drži se za mene.

Mijagi, pusti mene.

Bićeš dobro.

Hvala.

Sada, za tebe...

Ja sam stvarno mrtav.

Kako će da se oporavi od ovoga?

Svo je seme nestalo. Mesto je uništeno.

Šta će sada da rade? - Da se potrude koliko mogu.

Šta je sve ovo? Šta Sato radi ovde?

Ne znam.

Hoću da pomognem da ponovo izgradimo.

Evo nečega za selo.

Oprosti mi. Molim te.

Oh, Sato. Nemam šta da opraštam.

Sada je pravo vreme da ga pitamo.

Ja ne mogu.

Gdine Sato, O-bon igranka je uskoro...

i sada će vrlo teško moći da se održi u selu.

Šta tražite od mene?

Da li može da se održi u dvorcu? Tamo i pripada, zar ne?

Tvoj učenik je postao moj učitelj.

O-bon igranka će da se održi u dvorcu.

Sada i zauvek!

Pod jednim uslovom.

Da igraš sa nama.

Može.

Kada se posvetiš nečemu sve može da se desi.

U pravu si.

Da nije tebe, pravio bih puno grešaka.

Da nije tebe, ja ne bi bila ovde.

Zapamti, nemaš šta da se brineš.

Ne brinem se. Mislim da se plašim.

Šališ se? Video sam kako to radiš.

Bićeš sjajna. Zaista.

Jesam ti rekao da izgledaš predivno? - Nisi.

Pa, izgledaš.

Video sam je kako vežba. Zaista zapanjujuće.

Iza tebe!

Nazad.

Nazad ili ću da je ubijem! - čozen!

Ne radi ovo.

Pogrešio sam.

Mržnja je pogrešna.

Gotovo je. - Ne čujem te, ujače.

Za tebe sam mrtav, sećaš se?

čozen, ti si ujakov najbolji učenik.

Nemoj da ga sramotiš ovde.

Tvoj učenik je mene osramotio.

Izgubio sam čast zbog njega.

Šta god da se desilo, izvinjavam se.

Izvinjenje neće da povrati moju čast!

Neće ni ovo. - U njihovim očima, hoće.

Nema više priče. Pređi most, ili ću da je ubijem!

Danijel-san,

ovo nije turnir. Ovo je stvarnost.

Odmah!

Bez mosta.

Sklonio sam most. Pusti je.

Hajde! - Sada ćemo da se borimo do smrti!

Nazad, Danijel-san! Nazad!

Život ili smrt, čoveče?

Smrt.

Pogrešno. Tu tu!

ćirilica i adaptacija: VISTA