Original subtitles

www.titlovi.com

Nakon svega, ipak ti je majka, zar ne?

Izgleda da me se to ne tièe.

Ti si dobro, zašto onda da se brineš za mamu?

Popijte ovo. Biæe vam bolje.

Eto, vidite?

Vaš muž uskoro dolazi. Ja moram iæi. Vidimo se sutra.

Kako je teška ta žena.

Eugenija, majka ti je bolesna. -Da, znam, èujem je.

Iza kuhinjskih vrata je krpa. Hoæeš li je donijeti?

Hajde, majko, saberi se.

Ne, hvala, biæe joj dobro. Bolje da legneš.

Tako mi je žao. To je nešto sa živcima...

Jedna od tvojih školskih drugarica? -Zove se Nikola.

Muško ime? -Da, znam.

Poput mene... Moj muž, znate?

I on je htio djeèaka. -Zašto ne pokušate opet? Možda napravite jednog.

Znaš kako su muškarci blesavi. Samo se žele razmnožavati. -Hajde, majko,

imam još puno za uèiti.

Zbogom. Doði opet.

Eugenija ne provodi dosta vremena sa svojim vršnjacima.

Dovrši ono, hoæeš li?

Ovde sam da uèim... -A moja kæerka?

Gore su. -Hvala.

O, Emilio!

Skloni mi se sa puta! Hajde! -Smiri se.

Eugenija! Ne govori da sam bila bolesna, molim te. Ugasi svjetlo!

Æao, tata. -Æao. Je li sve u redu? -Naravno.

Ne obraæaj pažnju.

Eugenija! -Gotovo je. -A kvestionar?

Uradiæu ga kasnije. Bolje da poðeš, kasno je.

Naðimo se sutra ujutro prije škole. U redu?

Još si ovde? -Šta æeš ako te sutra prozovu?

Onaj tip iz nauke æe te oboriti. -Ne brini za mene, æao. -Æao.

Hvala. Ti jedi, ja neæu ništa. -Doði, sjedi.

Želiš li skuvano jelo?

Šta je? Nije ti dobro? Skuhaæu ti supu.

Ne, bolje da ne jedem ništa. Imam gadan osjeæaj

u ustima. Oèigledno previše pušim.

Šta je ovo? -Kaiš.

Bolje da ne jedem. Samo æu dobiti žgaravicu.

Odmah se vraæam! -Gdje æeš?

O, ne. Hoæeš da se udebljam?

Šta je ovo? Hranjenje na silu? -Jedi!

Toviš me?

Nije loše. Ti si ga pravila?

Zadovoljan si? -Štediš ga?

Ti si Eugenijina drugarica? -Da. -Biæemo spremni za vas. Reæi æu mu da si ovde.

Doktore? -Da. -Sljedeæeg pacijenta je naruèila vaša kæerka.

Izvinite, zaboravila sam vam reæi. -Neka uðe.

Doktor æe vas primiti. Ja æu to uzeti. -Ne treba. -Jutro. -Jutro.

Sjedite. Nadam se da nije ništa ozbiljno. -Boli me ovde. Pogotovo

kad diram. Oèigledno da je umnjak. -Oh, umnjak.

Sad kad si ti postavila svoju dijagnozu...

Sad bih uz tvoje odobrenje, ja postavio svoju.

Otvori usta. Ne boj se.

Mirno. -Ne mrdajte se. -Nisam ga ni taknuo.

Sad... Evo ga.

Otvori usta. Otvori.

Tako je. Ne mrdaj. -Ako se ne prestaneš mrdati, neæe vidjeti ništa!

Zar ne mogu dobiti anesteziju? Zašto iæi na teži naèin? -Šta æe ti anestezija?

Dajte mi novokain, inaèe odlazim! -Kako hoæeš. -Šta vas košta?

Dajte mi novokain, molim vas. Ne mogu podnijeti bol.

Kao buduæa majka, trebala bi moæi podnijeti malo boli.

Stvarno se zapitaš kako æe preživjeti poroðaj...

Pretpostavljam da ih vi sijete posvuda! -Budi dobra. Pripremi injekciju.

Vrati se u ured. Mlada dama je obeæala da æe biti dobra.

Ako te budem trebao, zvaæu te. Zadovoljna?

Otvori ih širom. Nemaš se èega bojati.

Otvori. Šire. Opusti se. Ne koèi se.

Uvjeravam te da neæeš osjetiti ništa.

Smiri se. Smiri se! Mirna. Eto ga, gotovo.

Nije bolilo, zar ne? Za par minuta æe poèeti djelovati.

Šta je bilo?

Zar ti nije dobro? Spustiæu ovo malo.

Udahni duboko. Tako je, diši.

Kaiš je previše stegnut.

Hajde! Zar ti nije bolje sad?

Biæe ti dobro.

Šta radiš? Nikola!

Jesi li poludila?!

Ne znaš šta radiš! Vani su ljudi.

Nikola...

Nikola...

Otvori oèi.

Nikola...

Žao mi je što sam insistirala, ali ne podnosim nikakvu bol.

Nema potrebe da dolazim ponovo, zar ne?

Moj red, doktore? Èekam dva sata. -Dobro.

Naravno, sad kad sam u penziji moje vrijeme i ne vrijedi nešto.

Ali baš sam danas obeæao ženi da æu je voditi u kino.

Ako je ne odvedem, neæe prestati zvocati.

Da vam kažem nešto. Od stomatološke èekaonice èovjek postane bogobojažljiv i

to nije šala. Bio sam šef raèunovodstva u ministarstvu javnog rada

i kažem vam, naše èekaonice nisu tako otmjene.

...bez ijedne brige i zagrizao sam nešto poput mesne štruce,

samo što sam naišao na kost i krc! Proteza je pukla.

Emilio! -Ha?

Ostaviæu ti pse.

Ja æu iæi uz rijeku.

Nema smisla iæi gore. Ne može se èak ni proæi.

A kad bi bila cvijet? -Valjda bi bila kamelija.

Onda je Sandra! -Ne, najbolje što može biti je konoplja.

A da je životinja? Zapamti, ovo ti je zadnji pokušaj! -Životinja?

Mali smeði jelen.

Nemam pojma šta bi to moglo biti. -Ma daj, Eugenija, pa to si ti!

Po tebi, ja sam jelen? -Dobro opažanje, Nikola!

Meni je ona oduvijek poput malog smeðeg

jelena. -Po meni, niko od vas ne zna kakva sam ja! -Pa, koja si ti životinja?

Ne znam. Ja sam više poput... pantera.

Ti panter!

Zeèiæu moj. -Kladim se da bi mogla pite. Mama ju je danas ispekla.

Znaš da je za tatu.

Za nas sam rekla da kupi peciva. Možete jesti pite veèeras ako želite.

Mogla bi saèuvati nešto i za tvoje prijatelje.

Pita od jabuka...

Prvu sam ispekla kad je Emilio prvi put došao u moju kuæu.

Netom prije zaruka.

Rekao je da me oženio zbog moje pite od jabuka!

Naravno da se šalio...

Nama su bitne male stvari.

Znaèi i ti se ne slažeš?!

Evo.

Hajde.

Ja sam napravila to.

Eugenija je izašla. Bolje da i ja poðem.

Ne! Sjedi tamo. Èekaæemo je.

Drago mi je što mi praviš društvo. Sjedi.

Znaš li kukièati? -Ne toliko da se hvalim. -Prostije ne može biti. Gledaj.

Prvo napraviš petlju dole, pa gore...

Evo, pokušaj. Zategni konac. Tako je.

Tako je...

Pusti to. Pokazaæu ti nešto za èim æeš poluditi.

Evo je!

Pogledaj kako je duga!

Prelijepo, zar ne? Imala sam svega...

20.

Hajde, deèko. Unutra. I ti. Ulazi. Dobar pas!

Jesi li naišao na izvještaje o neobiènim reakcijama na

novokain ili prokain? -Kakvih reakcija?

Znamo da ne djeluju u nekim sluèajevima.

Onda moramo koristiti druge lokalne anestetike.

Otkud iznenadni interes? -Onako.

Èinjenica je da su anestetici dvosjekli maè. Jedan pacijent može biti imun,

dok drugi može dobiti zastoj disanja.

Sjeæam se jednog pacijenta koji je zapao u potpunu histeriju.

Moj prvi koncert.

Bio je ujedno i moj zadnji.

Te noæi sam...

... upoznala Emilija.

Bojim se da bih je mogla pocijepati.

Mogla sam nastaviti karijeru.

Sigurna sam da se jadni Emilio ne bi bunio.

Jednostavno nisam... bila dorasla tom.

Èinilo mi se da...

Èinilo mi se da neæu imati vremena za njega, da æu ga zanemariti.

Èak i sada, èim sjednem za klavir, obuzme me...

Utisak da ga izdajem. Razumiješ li? -Mama!

Nestala si, pa sam pravila društvo tvojoj mami.

Dopustila mi je da isprobam njene omiljene haljine.

Tata je upravo stigao.

Emilio! Skidaj to, brzo! Stavi je u ormar!

A šta ti radiš ovde?! Izlazite obe!

Æao, tata. -Æao. -Nisi ulovio ništa? -Dobro veèe, doktore.

Ja nisam.

Za sve ove godine koliko ide u lov, nije uhvatio ništa!

Ne bi se trebao zamarati nedeljom. -Znam.

Samo ovde kod kuæe.

Bilo je tako lijepo, mirno i opušteno.

Nikola je bila dobro društvo. -Je li?

Zašto je stalno ovde? -Jadnica, usamljena je. Tata joj je dipolomata.

Živi sa tetkom. Jako je draga.

Èini se mnogo zrelijom od Eugenije. Èak što više...

Tako je osjetljiva. -Meni je ista poput drugih djevojaka.

U tim godinama su sve sliène.

Možda... A opet, ja osjetim da je drugaèija. Možda

zbog toga što je navikla biti sama...

Ne vjerujem da život sa tetkom, umjesto ocem,

èini nekog pametnijim ili osjetljivijim od drugih.

Ne, draga, ne želim... -Nikad ništa neæeš!

Nemoj se kladiti u to.

Æao!

Veèeras smo pozvani kod Franèeske. To ukljuèuje i prijatelje njene braæe.

Hoæeš li da doðem po tebe? -Ne, neæu iæi, ali hvala.

Još si ljuta na mene. -Ono što sam mislila je

da mi je dosta djetinjastih latino ljubavnika. Glupi su!

Još su naivni!

A nisam zainteresovana za èuvanje djece!

Vidimo se sutra. Æao.

Jesi èula? Mariela veèeras dovodi padobranca. -Donosi li on padobran?

Ne idem veèeras. Imam posla. -Dama te odgovorila? -Niko me ne može odgovoriti!

Smorilo me da se družim sa klincima koji glume muškarce!

Oni su gomila beba koje uprljaju sebe i sve koje dotaknu!

7000.

Izvolite, gospodine. Vaš kusur!

Æao, tata. -Nije ti palo na pamet da nazoveš?

Samo smo radili zadaæu. -Znaš li koliko je sati? 22:30!

Vidiš? Ništa joj se nije desilo. Tvoje brige su bile uzaludne.

Izvini, šta si rekla? -Šta je?

Nešto te muèi? -Odmah se vraæam.

... stavio me na krevet i poèeo me skidati.

Govorio je uobièajena sranja, "ptièice moja, izluðuješ me!"

Prekrivena sam masnicama po grudima, vratu, izmeðu nogu, svuda!

Ne znam šta da radim! Kako da doðem takva na nastavu.

Moj otac!

Eugenija, smjesta otvori! Eugenija!

Otvaraj, ili æu ih razvaliti! -Ni rijeè nije bila istinita!

Otvaraj vrata! -Ništa nisam uradila!

-Ne! Ništa od onog nije istina! -Kako to misliš?

Sve sam izmislila. Nisam ništa uradila!

Sve je to šala...

Djevojèice moja... Stidim se sebe.

Rekla sam ti da sam sve izmislila, ali mi nisi vjerovao.

Neæe se više ponoviti.

Obeæavam da neæe.

Evo. Zagrni ovo. -Ja sam kriva.

Ali druge djevojke stalno prièaju takve prièe.

Nisam htjela da misle da sam jedina...

Kako smo blesavi! U tvojim sam godinama

imao ludu aferu sa ženom koja nije ni znala da postojim.

Da nisam, ne bi im se svidjela, znaš?

Tako je bilo i sa mnom. Poène kao mala prièa,

ali jednom kad poèneš, moraš nastaviti. Školski drugari me èekaju ujutro,

"Emilio! Kako si se sinoæ ljubio?" -I rekao sam im. I to kako.

I ja sam poèeo vjerovati u to. Bio sam ljubomoran. I uvrijeðen

ako bi neko nešto insinuirao na duhovnu èistoæu dotiène dame.

Šta je onda bilo? -Pa, s vremenom...

Upoznao sam ženu. Ovo je bilo za pravo.

Bilo je to teško razoèarenje. -Mora biti naèin da se ono izbjegne.

Nego, ništa od tog me ne privlaèi. Želim ostati ovde. Sa tobom.

Nikad me neæeš oterati? -Ne. -Uvijek æu biti uz tebe. -Draga moja...

Vidjeæeš kako æeš brzo napustiti gnijezo. Èim naiðe onaj pravi.

Onog trenutka kad se zaljubiš u muškarca.

A ne ove momèiæe što te ganjaju.

Kažem ti, nije važno! -Ljubav se mora

doživiti, ne samo zamisliti.

Još se sjeæam. Bile su mi 22 kad sam upoznao tvoju majku.

I bili smo...

Ugasi svjetlo, spava mi se.

Laku noæ!

Laku noæ.

Gdje æeš? -Tražim tablete za Eugeniju.

Šta je, glavobolja? -Ne, menstrualni grèevi.

Najprije da je boli stomak. -Ne, kaže da joj je uvijek loše.

Uvijek radi sve po svom, pa èak i jede.

Zamisli da sam juèe...

Juèe sam uhvatila onu glupu curu kako jede hladnu ribu iz frižidera!

Je li ovako svaki mjesec? -Nekad je i gore.

To bi trebalo pomoæi.

Èekaj da vidiš hoæe li bol prestati. -Neæe trajati vjeèno.

Ništa drugo nego probava!

Napravila sam ti èaj od mente. Da se riješiš te loše navike

jedenja izmeðu obroka. Evo, uzmi. Popij.

Pomoæi æe ti probavi. Pokušaj progutati...

Ne boli me stomak! Imam ono što i druge!

Nikola, naša sluškinja, moram li ti nacrtati?!

Ili si zaboravila, ili ti se to nikad nije desilo!

Ona je tako nježna mala stvar...

Slièna je Emiliu. Oboje vole jesti.

Možeš li vjerovati? Kad je bila beba,

našla sam je kako jede pastu za zube!

I od toga ju je zabolio stomak! Kao sada! A porièe da je boli stomak.

Misli da zna više od svoje majke. Zamisli to?

Dešava li se tebi da imaš veæu potrebu tokom menstruacije?

Potrebu za èim?

Da vodiš ljubav. Ne znam kako da ti objasnim.

Što je bol jaèa, više mislim na seks.

Pa, da, valjda.

Misliš li ti na seks? -Ponekad, da.

Zamišljaš li da vodiš ljubav sa nekim posebnim,

sa nekim ko ti se sviða, ili ti je bitno samo jebanje?

A ti?

Poèinje sa mislima o voðenju ljubavi.

Onda zamišljam sa kim. -Ali jesi li to stvarno radila?

A ti? -Da.

Znam li ga? -Ne.

Bilo je to prošlog ljeta u Beèu.

Nije djeèak? -Ne, pravi muškarac.

Htjela si ga od trenutka kad si ga vidjela? -Oèajnièki!

Zašto? Zar ne želiš stalno da vodiš ljubav?

Ima li neko ko ne želi? Je li tako, Matija?

Evo nas.

Tata.

Tata, 4 je sata.

4 je sata. -Zašto me nisi probudila?

Gdje mi je jakna? -U hodniku.

Mora da stariš. Zaspati tako nakon ruèka...

Pa...

Umoran sam. -I ja sam.

Èinjenica je da bi cijeloj porodici dobro došao odmor.

Eugenija...

Šta kad bi mama otišla na kliniku na mjesec dana.

Šta kažeš?

Šta god ti kažeš, tata.

Moram malo razmisliti o tome.

Doði, želim da vidiš ovo.

Ovaj paviljon je moje remek dijelo.

Prostrane sobe, zvuèno izolirane da ništa ne ometa

mir pacijentima. Ponekad poželim da se zatvorim u ovu sobu

i zaboravim na svijet. Ali ko može priuštiti vrijeme.

Elisa se ovde može bolje odmoriti nego u svom domu.

I dobiæe uslugu bolju nego u privatnim domovima.

Na primjer, medicinsko osoblje dostupno 24 sata,

dijeta pacijenta strogo kontrolirana. Imresioniran?

Emilio, šta je? Nešto nije u redu?

Ne, samo... prolazim kroz èudan period.

Ništa me ne zanima, ništa me ne privlaèi.

Mora da starim. Ali ne može biti to, jer...

Osjeæam se veoma mladim. Ali to je èinjenica.

Mogu reæi, Eugenija mi se èini poput majke.

Uðem u kuæu i ne mogu naæi Elisu...

Ne mogu. Ne mogu preuzeti toliku odgovornost.

Kad bih opet mogao biti sam bez porodice. Ali i pomisao na to me plaši.

Niko te ne zna bolje od mene. Previše dramatizuješ.

Prestani brinuti o tom, odmori. Sve æe ispasti dobro.

Dovedi Elisu ovde i biæeš novi èovjek.

Gospoðo? -Da. -Kuda æe te? -Da vidim pacijenta u sobi 141.

Imate telefon. -Ne, moram je vidjeti. -Znate da ne smijete van.

Molim vas, samo na minut. -Zovite je na telefon.

Ali želim je vidjeti sada. -Vidjeæete je kasnije. -Ali moram je vidjeti sad!

Bojim se da je to nemoguæe. Morate paziti na pravila. Smirite se.

Prièaj sa mnom. Zašto nikad ne prièaš sa mnom?

Šta je bilo? Zar mi ne možeš reæi? Volio si me van pameti.

A sad je zima.

Brestovima je opalo lišæe. Ja starim, starim...

Šta je tužnije od vrta u zimu...

Nastaviæu biti tužna. Plastièno cvijeæe neæe donijeti proljeæe.

Ne, ne, ne. Šteta. Vidi se da nije pravo.

Brzo! Hoæeš da se udaviš? Doði!

Šta radiš našem psu? -Ja? Pitaj njega šta on radi?

Spusti ga! -Glupi mješanac! -Pazi šta prièaš! -Hoæeš da znaš šta je uradio?

Niste vi èuli ništa! Da sam policajac,

znao bih šta bi sa njim! -Sad je dosta! -Da!

Baš slatko, donio si mog Matiju.

Izvinite na smetnji, ali šef me poslao jer je mješanac ukrao...

Želite li uæi? Hoæete èaj? -Ne, hvala. Moram vam reæi nešto u vezi te džukele.

Ovog slatkiša? On je tek štene.

Gle, pojeo je mnogo! I to dobrih

6 kg. -Samo se šalio. Ana, donesi šolju èaja.

Želite šolju èaja, zar ne? -Razlog zbog kog sam ovde

je što je taj pas smazao teletinu iz torbe

gðe Bruleti. Onda je šef poludio, jer nam je ona najbolje mušterija.

I što je još gore, to je loš publicitet. Ako svaki pas može tako uzeti meso...

Stvarno? Nije znao da se to ne smije. Neæe to ponoviti.

Ovaj pas je druželjubiv. Mladi ste, trebali bi ste to razumjeti.

Ako damo mješancima da budu glavni, hoæe li nam oni stavljati hranu na sto?

Htjedoh reæi...

Ne smijete ga tako puštati. Stavite ga na lanac.

Šta? -Da. -Moj jadni, mali Matija.

Uvijek je bio slobodan! Shvatate li šta tražite od mene?

Ne, govorim vam. -On ima sretan život.

Bez rasporeda, ogranièenja i sad treba da ga bacim u lance

i kažem mu da nema više slobode, jer postoje

osobe koje ne žele da psi budu slobodni. To æete reæi? -Što se mora, mora se.

Šef mi je rekao da vam kažem da ako još jednom vidi psa

pretvoriæe ga u hamburgere. -Šta?

Da! Sasjeæi æe ga ovolikim nožem. -Ne govorite tako! -Ali morate...

Premladi ste da shvatite koliko je to monstruozno.

Prestanite! Neæete me nagovoriti da ikome oduzmem slobodu!

Èak je i psu sloboda važna! -Nisam siguran, gospoðo...

Šta?

Sloboda? -Sloboda! Jedino je to važno.

Moæi odluèivati kako æeš živjeti, a ne nositi

lanac oko vrata! Idi i objasni to svom šefu!

Gospoðo, ja radim kod mesara. Šta ja mogu objasniti? Nisam obrazovan.

Radim ono što mi šef kaže. Ako mi kaže da ga ubijem, ubiæu ga.

Ne objašnjavam ja ništa. To ostavljam vama bogatašima.

Išli ste u školu. -Moraš objasniti da svaka osoba... -Ma, gospoðo.

Šta je ovo? Šta se dešava?

Ništa. Došao sam objasniti gospoði da je njen pas

smazao teletinu gospoðe Bruleti.

Je l' se to tako radi? -Šta ja znam kako se radi.

Ja sam samo mesar! Gospoða je htjela da

da objasnim svom šefu, a onda bih dobio nogom u guzicu.

Hoæe li ovo biti dovoljno? -Naravno, doktore.

Hvala. Doviðenja, gospoðo. -Idi.

Šta se desilo? -Izvinite, gospoðo, ali ovo

je objašnjenje koje nešto znaèi. Hvala još jednom.

Bilo mi je zadovoljstvo!

Hvala bogu što je ovo završilo! Reci mi šta misliš o ovome.

Boje su lijepe, zar ne?

Ovo si uradila zbog mene? Izvini. -Ne brini! Popraviæu to.

Danas kasniš. -Prošao sam kraj nove Antonelijeve klinike.

Uputio sam ga u tvoje zdravlje. -O, dragi...

Uvijek misliš na sve. -Vidjeæeš, zima æe ubrzo proæi.

Samo tren. Eto ga.

Sestra æe vam zakazati sljedeæi termin. -Hvala, doktore.

Sutra u 6. -U redu.

Doviðenja.

Gospodin Bartini je opet došao, da ga uvedem? -Ne.

Tata, šta radiš ovde? -Dosadilo mi je gledati ljudima u usta

pa sam otišao. -O, Nikola!

Hoæeš da te odvezemo? Možemo li proæi kraj njene kuæe? -Ako se ne boji zubara.

Ne, hvala, radije bih hodala. -Ma, hajde! Šta si ti, sportista? Hajde!

Ti ideš napred. -Zašto? -Gosti se uvijek voze napred.

Da dovršim ono što sam htjela reæi. Ona Sandra... -Slušajte...

Znaš šta mi je rekla? -Imam ideju. Želite li je èuti?

Mislim da svi treba da markiramo. Zato vas vodim na ruèak

u fini restoran. Na plaži je.

Sad je hladno na plaži. -Kakve veze ima? Nisam predložio plivanje!

Tamo je uvijek lijepo.

Bojim se da ja ne mogu. Tetka me oèekuje.

Eugenija, uvjeri je. -Biæe zabavno otiæi.

Možemo li ikako završiti zadaæu prije nego što odemo do Suzane? -Zaboravi je!

Bolje da to odgodimo za neki drugi put, tata.

Možemo odbaciti nju do kuæe. -Jedan put kad sam slobodan

iz onog prokletog ureda. Ovuda? -Da.

Nije vam ured tako grozan. -Ali si se prestrašila!

Tata je dobar. Idi opet. Dobiješ anestetik i ne osjetiš ništa.

Ne, ne...

U toj igli nije bilo ništa. Destilovana voda...

Šta je bilo? Samo sam ti htio reæi da ne moraš biti pod lijekovima.

U potpunosti razumijem. -Šta to?

Da možeš imati bilo kog pacijenta?

Stvarno misliš da možeš još ikoga zavesti? Naravno...

Doktor u to mora umiješati i ljubav da se osjeti kao muško.

Šta je ovo?

Htio sam da vidiš da se ne moraš pretvarati,

da te shvatam. -Šta hoæeš ti? Ševa ti nije dovoljna? Ne.

Ovaj doktor ima potrebu da pridikuje. Da objašnjava sve.

Po moguænosti sa sentimentalnom muzikom u pozadini.

Mislim da te sad napuštam. Ne trebaš mene za to, zar ne?

Ne sjedi na podu, prehladiæeš se. Nego, šta lutaš u ovo doba noæi?

Sve bebe spavaju u ovo vrijeme.

A ti? -Znaèi, po tebi sam beba?

Nisam ni ja. -Hajde, mila, idi u krevet. Neæu da se razboliš.

Nazad u krevet.

Šta èekaš?

Pitam se koliko postoji žena u tvom životu. -Samo tvoja majka. Ko drugi?

Èak ni jedna ljubavnica? -Šta god ti je na pameti, preskoèi to!

Ne mogu poreæi da ih je u prošlosti bilo nekoliko.

Ne više.

Èak i da sam htio...

Gdje da naðem vrijeme? -Da sam na tvom mjestu,

imala bih ljubavnice širom svijeta.

U Africi... -Stvarno? -Indiji...

Japan... i Sjeverni pol! -Tamo mora da je hladno.

Ne, išao bi u krevet sa svojom Eskimkom u njen iglu.

Grijala bi te.

Ali rizikuješ da istopiš ljubavno gnijezdo sa vrelinom strasti.

Zabavno je kad smo samo nas dvoje.

Bila bih sretna kad bi proveli život zajedno. I da niko ne zna.

Sutra mi je roðendan. Šta æeš mi pokloniti? -Šta želiš?

Želim da izaðeš sa mnom. Zajedno æemo izabrati poklon.

Ja odoh u krevet. Skoro sam zaspao.

Ne mogu odluèiti šta da obuèem!

Èak ni da imaš sastanak sa princom na bijelom konju? Idi tako.

Šta nije u redu?

Ljuta si jer sam zauzeta, zar ne?

Zar nismo imali dogovor? -Moj otac nema vremena nizašta.

Ako ne budem išla danas, neæe biti druge šanse da kupim poklon.

Možda možemo sutra nešto raditi. Æao.

Imam ideju!

Dobar dan, doktore. -Dobar dan.

Eugenija... -Æao, tata.

A Nikola? -Postavila sam je na stražu da te nebi promašili.

Povela sam je da mi pomogne pri izboru. -Jesi li odluèila koji? -Da. Idemo.

Dobar dan. Htjela bih da pogledam komplete gaæica i grudnjaka. -Odmah.

Koje, gospoðice? -One. -U sredini?

Mogli bi i uæi.

Evo, gospoðice. Ovaj je naroèito lijep.

Vidite kako je providan. Boja je moderna, zelena.

Rastezljiv je. Ima i podvezice. -Lijep je, zar ne?

Zar nije lijep? -Sve osim boje.

Ova boja je u modi ove godine. Ide k'o alva.

Lijepo je, ali nije ono što želim. -Pokazaæu vam i druge.

Ne možeš to nositi! Providi se. -Ali lijep je!

Vidi! -Saèekajte dok vidite ovaj asortiman. Nove boje,

novi materijal...

Podvezica je totalno moderna.

Dobro se prodaju. -Mora da je neugodno, ali je seksi.

Ne znam baš za boju. -Zašto ne kupiš taj?

Ne. -Ovaj je lijep! Imate li nešto od svile? -Da. Pogledajte ovaj komplet.

Izazovan je, ajak. Siguran sam da æe se gospodin složiti.

Gospoðica je moja kæerka. -Izvinite. Tako mlad otac, svaka èast.

Ovaj je šik. -Èuješ li? Ovde nema nièega bez èega ne mogu.

Imate li crni èipkani sa podvezicama? -Da, bio je ovde jedan maloprije...

Evo ga. Odlièan je, zar ne? -Da, ali je li poput tvog, Nikola.

Ja svoj više ne nosim. To više pristaje starijima.

Griješite. Ne biste vjerovali koliko ih prodamo i tinejdžerima. -Sviða li ti se?

Pobogu, oprobaj ga! Valjda ima svlaèionica? -Da, tamo je.

Oprobaj i ovo. -Ovo je napravljeno od najbolje francuske èipke.

Šivanje je raðeno ruèno. -Želim ovaj!

Doæi æemo kuæi kasnije. -Veæ idete?

Htio sam nam platiti piæe. -Ali požurivao si me

zbog svog sastanka! -Neka èekaju, idemo.

Ne, moram kuæi sa Nikolom da mi pomogne sa zadaæom. Æao.

Æao. -Doviðenja, doktore.

Ide li ovaj bus do Sejnt Piterove? Hej, ide li ovaj bus do Sejnt Piterove?!

Ako se ne raspadne.

Hvala. Mogu li?

Tako mi je drago što sam dobila ovo. Super je i to zahvaljujuæi tebi.

Da ti nisi bila tamo, kupio bi mi još jednu torbu.

Radi to godinama. Postalo je košmar.

Sinoæ sam sanjala da mi kupuje torbicu. -Znaš li šta to znaèi?

Razmisli malo. -Pa, torba je torba.

Ali šta je torba?

Je l' ovo neka šala? -Šta radiš sa torbom?

Stavljaš stvari u nju. -A šta je tu žena?

Žena?

Ruke k sebi, pokvarena starkeljo! -Jesi li poludila?!

Ne pravi scenu? -Scenu?! Pa æe nas zaskakati na ulicama.

Šta buljite? Predstava je gotova!

I naravno, kondukter ništa ne vidi! -Da je ovde policajac, podnio bih tužbu.

Zaustavi autobus! Želim izaæi! -Stani! Gospoðice bi izašle, ne sviða

im se društvo.

Hoæeš li se smiriti? -Treba da mi zahvališ!

Naravno, ali malo preteruješ. To je samo starac.

Takve samo pogledaš i staviš ih gdje im je mjesto.

Eugenija! Kuda æeš?

Znaš, Nikola...

Nisam ni bila svjesna da je prošlo toliko vremena.

Da nije bilo Eugenijinog roðendana!

Slušaj ovu pjesmu. Dar od...

Emiliija...

Majka nije htjela da je slušam. Govorila je da je nemoralna!

Šta si htjela, draga? -Da pokažem vašu robu drugaricama. Ne smeta vam, zar ne?

Deèki van! Idemo!

Van, svi!

Molim vas, pokušajte... da ne uništite haljine.

Ne, to ja španska èipka! Materijal je star, konac æe puæi...

Kakav nered...

Ne bi trebala dopustiti da radi šta hoæe.

Znam, ali Eugenijin je roðendan.

Ali tako su mlade i lijepe...

Šta pokušavaš dokazati?!

Misliš da mi je ideja glupa? Ova zabava je bila jadna dok nisam...

Zar ti majka ne znaèi ništa? Njoj su te stvari bitne. To joj je cijeli život.

Guraš nos, zar ne? I èija je ona majka?

Prestani mi govoriti kako da živim svoj život!

Hajde, ne budi takva.

Zakopèaj me.

Hajde da slušamo muziku iz tog vremena. Hajdemo dole.

Ne. Imam bolju ideju.

Cure... Moja majka i njen koncertni klavir.

Niko ne želi sad slušati koncert.

Previše je vremena prošlo. -Molim te, neka to bude moj roðendanski poklon.

Zar ne vidiš da ne želi? Zar je ne možete pustiti na miru?!

Dobro. Ne traži previše. Za nju je.

Dobro, mama. Doði dole!

Ne želim iæi! -Doði, draga, ne ostavljaj me.

To je malo previše za mene.

Igraš scenu usamljenosti? Hoæeš da ugasim svjetlo?

Eugenija!

Dobro veèe. Slušaj!

Ja æu to uzeti. -Hvala, veoma ljubazno.

Možete li ih staviti tamo? Hvala.

Nikola... Ne plaèi.

Toliko sam se zabavila sa onom mladeži! -Bilo je i vrijeme.

Šta? Ne èujem te od vode.

Prvo sam mislila da su grozni, ali ispalo je

da su fina djeca.

Eugenija! Èemu ovaj nered ovde?

Skloni sve. -Uradiæu to ujutro. -Eugenija!

Rekao sam da to uradiš sad.

A šta ako muzejski relikti prošlosti i protraæenih godina

ostanu tu veèeras?

Neæu tolerisati taj sarkazam prema tvojoj majci!

Pokupi ih. Odmah!

Faul na èetvorci! Jedan na jedan.

Kakvo važno pitanje imaš za mene?

Ako ti kasni 10 dana, znaèi li to da je trudnoæa?

Nisam ja!

Pitam za prijateljicu, ne brini.

Eugenija, reci mi istinu. -Ma daj, tata.

Da sam ja, misliš da bih prièala o tome sa tobom?

Htjela sam profesionalno mišljenje.

Ko je ona? -Jedna iz mog razreda.

Htjela sam znati može li se to odmah riješiti bez...

Hoæeš li mi reæi njeno ime? -Zašto je to bitno?

Prièamo o smrtnom grijehu, a ne smrtnom grešniku.

Èitala sam u novinama da u Americi imaju tabletu za to.

Glupost! Nakon 10 dana ne možeš ništa uèiniti.

Kažeš da je jedino rješenje... abortus?

Reæi æu joj. Skoro da zaboravim. U 4 ti dolazi Nikola

u ured i molim te, prvo se pobrini za nju, inaèe nikad neæemo završiti zadaæu.

U redu.

Norma? Otkaži sve moje današnje termine.

Hvala.

Doktore! Stanite! Odveli su ga! -Da, upravo su ga odveli!

Šta hoæete? -Odveli su ga! -Koga? -Matiju. Šinter ga je odveo!

Rekao sam mu da ga ostavi jer je vaš! -Recite Eugeniji!

Znaš li kako se rješavaju lutalica? -Spale ih! -Ne, upucaju ih u glavu.

Ne, spale ih. -Kunem se, bio sam tamo. -To je laž.

Dobar dan, doktore. -Ali... -Kasnim li?

Zar niste obavješteni da je ured zatvoren? -Muèi me ovo veæ 10 dana!

Osjeæam se užasno! Uradite nešto. Ne mogu više trpiti. -Izvinite, kreæem.

Ali treba vam svega minut. -Idem se javiti na telefon.

Nazovite sutra i dogovorite termin.

Molim? Eugenija, èujem te, šta je bilo?

Šta ja da radim? Odem u kafileriju? Kako to da ti ga neæe dati?

Draga, još nisam završio sa pacijentima. Pokaži im da je pas tvoj i daæe ti ga.

Daj novac glavnome i vidjeæeš èuda.

Nikola je sa tobom? Rekla je da æe doæi do mog ureda.

Reæi æu Normi da otkaže ostale termine.

Oèekuj me za pola sata.

Treba zdravstveni certifikat sa vakcinacijama. Možda ima bjesnilo.

Taj pas je zdraviji od nas, ali cijepiæemo ga opet.

Dobiæete certifikat. -Hvala. Radim ovo samo zbog vas, doktore.

To ti priznajem, neko brine ze tebe.

Eugenija mi je rekla. Je li to istina? -Šta ti je rekla?

Da si trudna. Tek je deseti dan, ali postoji nada...

Izvinjavam se što æu vas razoèarati, ali što se mene tièe,

Eugenija neæe imati brata za sada.

Nije spomenula tvoje ime,

ali osjetio sam da si ti. -Previše osjeæate.

Ne! Jesi li lud? -Šta je sa tobom?

Eugenija æe nas vidjeti! -Ne možeš ti uvijek biti ta koja odluèuje!

Jesi li umoran? -Ne, ne.

A ti?

Kako je bilo danas? -Predivno.

Bolestan si?

Ne. Mori me glad.

Idem do frižidera.

A Eugenija? -Eugenija?

Valjda je u svojoj sobi.

Izgleda da je uèila. Nisam je uopšte èula.

Ma ne, ne taj! Onaj visoki što je igrao tenis.

Kod njegove kuæe. A da si mu vidjela kuæu!

Ne. Ja sam njega našla. Nije bila njegova odluka.

Kakav je samo bio! Tigar! Sve je htio!

Niko ga nije zaustavljao.

Poèeo mi je sisati nožne prste, pa gležanj...

Dole izmeðu nogu... Potrgao je svu moju odjeæu,

kao da mi je kožu htio pocijepati. Grebao je i grizao me.

Nazvao me prljavom kurvom, svim moguæim imenima!

Èini se da je prvoklasni latino ljubavnik.

Ko je taj sretni klinac, kako se zove?

Moram prekinuti. Da. Sutra.

Sa kim si prièala? -Nikolom.

Kaže li tebi Nikola šta njoj rade? -Da.

Jesu li isti kao tvoji, ili su drugi?

Veæinom moji.

Kakva bi ti glumica bila! Kako si to obuèena?

Taj šal oko vrata!

Ovaj put...

Ovaj se put nisi šalila. Ovaj put je tigar bio stvaran.

Prestani!

Eugenija!

Pusti me! -Prestani!

Pusti me! Boli me!

Prestani!

Dosta! Nije vrijeme za to.

Kasno je. Kasno...

Elisa. -Kasno, kasno...

Kasno, kasno...

Elisa, saèekaj malo. -Moraš spavati, draga. I pokrij se!

Pokrij se inaèe æeš se sutra prehladiti. -Pusti to,

hoæeš li? -Ne, ne, ne. Ima vremena. Sve vrijeme ovoga svijeta.

Sklopi oèi. Sklopi oèi.

Sklopi oèi. -Pusti je na miru i doði!

Vidiš?

Zaspala je.

Stižem. Sad je red na nas.

Zašto si me ošamario? Nikad to nisi uradio.

Povrijedio si me.

Lice me peèe.

Malo lice... -Popij ovo.

Imaš velike ruke?!

Svi muškarci ih imaju da mogu da te slome!

I da te nadjaèaju...

I da bodu okolo i da ulaze, ulaze... -Prestani.

I da ostave svoj trag na svemu što dotaknu!

Ruke... Ruke koje mogu držati grudi djeteta.

Ili kurve! -Doði u krevet.

Ja sam tvoja beba! Ja sam tvoja kurva! Tvoja beba je

tvoja kuja! -Šta radiš?

Ne, ne! Doði ovamo, ne boj se! Mogla bih ti reæi toliko toga!

Pusti me! -Igraæu za tebe, moju najbolju publiku. -Da.

Poljubi me... tvoja usta...

Tvoj jaki, divlji, muški miris...

Drži me u svojim jakim rukama!

Da, uði skroz u mene, sve dok me ne ugušiš...

Tvoji prsti na klaviru su moji leptiri!

Gomila cvijeæa za lijepe želje i dugu, izvanrednu karijeru!

Mrzim te!

Plaèeš li?

Mrzim te, mrzim! -Prestani! Kunem

se da æu te ostaviti! -Dovoljno je mrziti,

pa sve miriše na puzavicu, latice ruže, jasmin, cvat narandže!

18 godina i 4 mjeseca...

Da smo se danas vjenèali...

Elisa... -Doði, doði...

Želim ti podariti puno djece, sve sinove...

Sve velike, zgodne kukavice...

Pogane svinje poput tebe. Mrske kao što si i ti.

Jer te mrzim, mrzim, mrzim...

Mlada dama je ostavila ovo.

Rekla je da je prijateljica vaše kæerke. Pitala je za vašu ženu.

Nikola!

Elisa je dobro. U rukama je doktora. A mi idemo odavde.

Truo je osjeæaj znajuæi da dugujem slobodu neèijoj patnji.

Imam pravo na novi poèetak. Neæe više biti pogrešaka.

Nemam vremena za gubljenje.

Doði.

Znaš li koliko sam godina živio u ovoj kuæi? 18.

I imam osjeæaj kao da je vidim prvi put.

Znaš li šta je kuæa?

Ono što trebaš je petlja da insistiraš da je sve u redu.

I da nema potrebe da brineš ni o èemu.

To je revolucija! Zamisli šta bi to bilo za muškarca da se probudi i shvati

da ne mora brinuti ni o èemu. -Umoran si. Moraš se odmoriti.

Ne, moram završiti pakovanje.

Ako želimo otiæi odavde. -Ne, imamo vremena. Lezi malo.

Ali to je zbog tebe. Nisam htio da ostaneš ovde.

Dugujem ti toliko.

Ustvari, dugujem ti puno. -Ne gledaj na sat,

važno je da se odmoriš. Ne brini za mene.

Ne znam još da li da vozim ili sjednem na vlak.

Zadovoljan sam i sa vožnjom. Dodaj mi cigaretu.

Na putovanjima dugim par milja je teško ostati budan.

Smiješno, zar ne?

Samo ovde ne mogu spavati. Okružen greškama iz prošlosti.

To su jedine stvari koje iskoristiš i uništiš...

Zaboravio sam maramice! -Molim te, lezi...

Vrijeme je... -Da li bi htio piæe?

Dobra ideja. Viski. -Odmah se vraæam.

preveo: adm1r

Preuzeto sa www.titlovi.com