Original subtitles

KATARINA Uspon

Carsko selo, letnja rezidencija Katarine II, 1768.

Gospodo, druga figura, "baba na prozoru".

Ja sam �ampion!

Nije bilo prestupa, sve �isto! Viso�anstvo, red je na vas.

Divno! -Odli�an udarac.

Alekseju Grigorjevi�u!

Gospodo, primate me u dru�tvo?

Upoznajte velikog kneza Alekseja Grigorjevi�a.

Va�e viso�anstvo. -Andrej Kirilovi� i Petar Kirilovi� Razumovski.

Va�e veli�anstvo.

Hajdemo da vas upoznam sa stanovnicima na�eg jezera.

Poglejte ovu lepotu.

Uve�e �emo i�i na pecanje i uhvatiti ovoliku �tuku.

Vidi ti njega! Pavle Petrovi�u, zagledao se u damu.

Ti si se zagledao, zinuo i jezik isplazio! -�uo sam da je vrela.

Od koga si �uo? -Od mla�eg Gartenberga, u sobi za pu�enje.

Pa, �ta? -�ta, �ta? To. Udovica, te su sla�e.

Da se prihvatim? -Prihvati�u se ja tebe. Gleda te kao crklog mrava.

Sofija Stepanovna.

Dozvolite.

Uop�te te ne gleda.

Da!

Pa, veliki kne�e malog rasta, ide� na kupanje ili se boji� glista?

U Lovini devojke operu ve�, pa sko�e gole u vodu.

Sakrijmo se u �bunje. -Gledao sam Sofiju Stepanovnu kako se kupa.

Luka nas prati, ne mo�emo mu pobe�i.

Pro�log leta smo Petar i ja plivali gde smo hteli

jer nismo va�ni. A ti si naslednik prestola, od kupatila ne mrdaj!

I Aleksej Grigorjevi� �e uskoro biti naslednik. -Dvojca? Puna ku�a!

Propalo leto!

Stanite, viso�anstvo, ne ska�ite!

A vi, Alekseju Grigorijevi�u, samo noge pokvasite.

�uga!

Sad si ti �uga. Dolazi ovamo!

Ti si �uga!

Krckanje zna�i talo�enje soli me�u pr�ljenovima. Bojim se migrene.

Popijte sok od per�una s limunom.

Ne skre�ite s teme, D�ord�e. Dajte svoj sud o Pavlu Petrovi�u.

Mu�ki atributi Pavla Petrovi�a su slabo razvijeni.

Vrlo je mogu�e da ne�e imati dece. -Kako, ne�e imati dece?

Oprostite �to sam previ�e kategori�an, ne smem da tvrdim,

ali sumnjam u njegove sposobnosti. -Ka�ete da se dinastija Romanova

zavr�ava Pavlom Petrovi�em? -Ka�em, veli�anstvo,

da uzimate koren sladi�a, a posle ve�ere, ka�i�icu ribljeg ulja.

Saznaj Pavlove sklonosti od njegovih drugova. -Nezreli su.

Slaga�e ili se stideti da ka�u. -Uze�u mladu dvorsku damu.

Da biram kandidatkinje? -A mo�da treba tra�iti iskusnije?

Mlada i vesela udovica?

Evo ti! -Odli�no!

Vreme je isteklo. Izvolite iz vode, gospodo.

Daj bar �etvrt sata! -Nismo se naigrali!

Skinite mokro i dobro se obri�ite. Po�urite, za �etvrt sata je ru�ak.

Dobra!

�ta ti je to, Alekseju Grigorjevi�u? -Oho, vidi ti te sprave!

Gospodo, nije lepo primetiti takvu stvar.

Nije, kad je sprava sa dva vrha, a toliku ne mo�e� da ne primeti�.

Ima� sre�e, Alekseju Grigorjevi�u. Eto ti, Andreju Kirilovi�u!

Ne razumem, kakvu sre�u? -Devojke mojim nisu zadovoljne.

Ka�u: prvo odrasti, pa navali. -Stvarno to ka�u? -Da!

D�ord�e, car Petar Fjodorovi� nije imao decu jer je bio bolestan.

Pavle Petrovi� nije kao on. Napomenite carici.

Ne znam od �ega je bolovao, �ak ni koji mu je deo tela oboleo.

Carica je sedam godina posle svadbe ostala devica.

I sada je privla�na, a onda je bila pravi an�eo.

Nisam lekar, ali mogu vam re�i

da su Petru Fjodorovi�u oboleli svi delovi tela i du�e.

�ene po prirodi skrivaju svoje �elje i ne dele telesne tajne.

Ne poznaje� �ene, Pavle Petrovi�u.

Samo o telesnom i pri�aju. Znam o �emu govorim.

Slu�ao sam sopstvenim u�ima. Pocrveneo sam kao ru�a.

Gluposti. �ene pre svega cene ose�anja i opho�enje

i fine ne�ne re�i.

Sankt Peterburg, Petropavlovska tvr�ava

Va�e prevashodstvo, uhapsili smo sluge samozvanca u Orenburgu.

I�li su po selima s la�nim pismima. -�ta su priznali?

Nisu jo� ispitani.

Grof Orlov pregovara s �lanovima sinoda.

Obe�ava da �e manastirima vratiti zemlju i seljake.

Naivno mu je bilo �ta verovati, obmanu�e vas.

Carica �eli da se uda za �oveka s kojim ima dete

i s kojim �ivi deset godina.

Uostalom, Petar Veliki se o�enio obi�nom �enom,

trgovkinjom nepoznate krvi, pored �ive �ene!

Cari�in brak s potomkom Rjurika �ini se manje uvredljiv za dr�avu.

Podse�am vas da je na vlasti dinastija Romanova.

Orlovi nisu Rjurikovi�i. Opet la�! -Becki im je doterao rodoslov.

Sad su potomci Rjurika i D�ingis-kana.

Da, rep izvu�e�, nos upadne. Carica nije Petar Veliki.

Ona je obi�na slaba �ena. Treba joj oslonac. Na�la je potporu!

Treba priznati da je imala sre�e, sela je na presto. Carica!

A �im se uda za grofa Orlova, posta�e �ena svoga mu�a -

gospo�a Orlova i bi�e odmah svrgnuta.

To je pretpostavka? -Ne, predvi�anje. -To je zavera.

Za sada uspevamo da obuzdamo zaverenike. Za sada!

U velikoj je opasnosti. Mnogi �ele ne samo da je svrgnu, nego i ubiju.

Stra�ne re�i. -Da.

Zato je ubedite da razmisli. Tako �ete je spasti.

Ven�anja ne mo�e biti.

Jedini naslednik prestola je Pavle Petrovi�,

praunuk Petra Velikog, a ne neki tamo vambra�ni sin.

Budu�i imperator je Pavle Petrovi�!

Polazi! -Smilujte se, bra�o.

Ko je taj? -Smilujte se, nisam ubica.

Lekar iz kraljevske svite. Za oru�je su priznali,

a niko nije ta�no rekao �ime je ubijen. Ni ovaj nije pogodio.

Re�i �u. -Ljaha je pojasom zavdaljen, a ovaj ka�e sekirom.

Smilujte se, bra�o, smilujte se!

Ne mu�ite me, sve �u re�i! -Govori.

Uskoro �e zakoniti car, Petar Fjodorovi�,

zauzeti Ural i Volgom po�i na Moskvu. -Kako izgleda tvoj car?

Pesnicom ubija, dvema sabljama se�e.

Crna, gusta brada, ka�iku stavi� - ne pada.

Na�i slobodnu �eliju.

Sve sam rekao.

Daj �ig. -Da.

Naslednik nije sin cara Petra Fjodorovi�a, ve� talijanske lude.

Umro je sa dve godine i podmetnuli su slu�avkino dete.

Otkud te glasine? -Veli�anstvo, �itam izve�taj iz gubernija. -Ta�nije.

Tobolsk, Va�e veli�anstvo. -Nastavite.

U Orenburgu, novi samozvanac Petar III.

Deo gra�ana i ni�ih �inova garnizona

prepoznali su u njemu cara. Buna je ugu�ena.

Buntovnike dovesti u Peterburg. Izvje�taj na sto.

Arhangelsk, kr�ma. Samozvanac se nazivao

hercegom od Braun�vajga, Antonom Ulrihom.

To je prvi, takvog jo� nije bilo. -Sproveli ste istragu?

Da, zlo�inac je umro na mukama.

A kako bi ina�e. -Arhangelsk. Holmogori je blizu.

Herceg je niko i ni�ta.

Ali njegova deca su pretnja. -Za�to? -Romanovi. -Da, naravno.

Koliko su zato�eni? -Stariji 27, a dvoje je ro�eno u Holmogori.

Anton Ulrih je bolestan, ne�e dugo. -Doba Jelisavete Petrovne,

to je bilo sre�no vreme. Namerno su �irili glasine

da carevi� Ivan Antonovi� �ivi u tajnom dvorcu,

me�u rajskim pticama i prekrasnim devicama,

spava na postelji od slonova�e, jede i pije iz srebra i zlata,

dobija sve �to po�eli. Narod je verovao i nije bilo samozvanaca.

�irite glasine po kr�mama

da je Petar Fjodorovi� �iv, da je oti�ao u Brandenburg

i da tamo svake nedelje dobija sto hiljada u zlatu.

I da Anton Ulrih �ivi s porodicom u Danskoj.

Te�ko da �e uspeti, veli�anstvo. -Ranije je uspevalo.

Ljudi su postali pametniji. -Otkud vam to?

�ivot je postao te�i, nu�da ih naterala.

Molim sveti sinod da odobri moju odluku.

Razloge i motive sam izlo�ila i ni�ta ne tra�im mimo zakona.

Protivimo se ven�anju, Va�e veli�anstvo.

Shvatamo svoju odgovornost i nepopustljivi smo.

Popustimo li, Rusija �e potonuti u smutna vremena.

I opet �e je novi samozvanci, novi la�ni Dmitriji uni�tavati i buniti.

Rusija je pre vek i po pre�ivela smutno vreme. �emu to pominjati?

Kako ne pominjati, Va�e carsko veli�anstvo?

�elite da ispunite hir, ne shvataju�i da �ete sebe tragi�no oslabiti.

Va�a vlast je bo�anska.

Sam Gospod Bog vlada Rusijom preko pomazanog pravoslavnog cara.

Morate da svoj �ivot pot�inite

ne zemaljskim slabostima, ve� ve�nim vrednostima.

U mojoj vlasti je da crkvu li�im imovine.

Obe�avam da �u to i uraditi. -Obe�avate vavilonsko ropstvo?

Ne bojimo se!

Sveti sinod deluje u va�e ime

i va�a nare�enja nas obavezuju. Pot�ini�emo se.

Sazovite senat, organizujte Zemski sabor

i objavite da je dinastija Romanova prekinuta!

Huliti ne�emo,

ali ni odobrenje ne o�ekujte.

Idemo. -Rusija se ne�e vratiti u smutna vremena!

Dosta je prevrata! Vreme je da se krene ka miru i stvaranju!

Gospodarice!

A mr�nja prema manastirima poti�e od pritajenog luteranstva!

Carigrad, prestonica Osmanskog carstva, dvorac Topkapi

Ambasador Ruske imperije, njegova ekselencija grof Obrezkov.

Veliki sultane.

Brinem za zdravlje veli�anstvene carice Katarine.

Prvo mi to recite. -Carica je dobrog zdravlja.

Caricu je zaobi�la bolest koju je Svevi�nji poslao na zemlju,

kao kaznu za grehe? -Crna smrt ne preti ni carici ni Rusiji.

Carica se vakcinisala i dala primer svojim ponicima.

Va� ponizni sluga je me�u njima.

Mislio sam da se desila nesre�a.

Carica vam �alje poklon.

Ostala je ravnodu�na na moje poklone.

Ina�e ne bi zauzvrat poslala sablju neukra�enu draguljima,

�ak i bez kanija. -Carici su se dopali va�i darovi,

ali nije mogla da ih primi i objasnila je razloge.

Ova sablja nije obi�na, pripadala je jednom od va�ih oficira.

S njom je do�ao u na�u zemlju i s njom u ruci je umro.

Mo�da nisam dobro �uo? Nije primila moje darove?

Da. Niste znali?

Gospodaru, ruski kancelar me je uverio da su darovi predati.

Carica Katarina nema kancelara. Ima savetnike. Koji od njih?

Grof Panin je uzeo poklone i obe�ao da �e ih predati.

Dva se�iva, stara dimiskija.

Ne samo to.

To je sablja mog sina, Iskandera.

Carica Katarina svojim darom pokazuje da ne �eli rat i trofeje.

Ne treba joj turska sablja. -�ena! Trofej pripada pobedniku.

To je simbol pobede, hrabrosti i se�anje na mrtve neprijatelje.

Carica Katarina ne �eli neprijatelje, ona tra�i prijateljstvo.

Tra�i prijateljstvo! S kim?

Sa svima nama? Ne odgovaraj, proba�u da se dosetim.

S mojim velikim vezirom?

Ho�e� li da bude� prijatelj ruskoj carici?

To zavisi od najmudrijeg sultana.

Nemam sopstvenih �elja. -Ho�e� li da umre�? -Ne.

A ja ho�u da umre�!

Na kolena!

Ja sam ambasador velike dr�ave. -Umre�e�.

Ipak, u pravu si - ambasadora ne treba ubiti.

Trunu�e� u tamnici dok ne savije� kolena.

Gospodaru, samo ne sabljom moga sina.

�elim da ga sretnem u rajskim vrtovima,

da mu se nasme�im, zagrlim ga.

Carica Katarina je �iva.

Ho�emo li ratovati? -Da, gospodaru.

Udari�emo iz Vla�ke i s Krima. Pravcem: Poltava, Kijev,

Taganrog, Azov, Astrahan. Pre trista godina smo do�li u Carigrad.

Do�i �emo u Kijev i u Moskvu i ostati tamo zauvek.

�ime Rusi mogu da odgovore? -Sa najvi�e 100.000 vojnika.

Cela ruska flota je na Baltiku. Stari brodovi, trulo drvo,

sve o�te�eno mrazom i ledom.

Mo�e li da obi�e Evropu i pro�e kroz Gibraltar? -Ne, nikako.

Kada �emo objaviti rat, gospodaru? -Ne�emo se truditi.

Izdajnici su uni�teni, a Rusi ne�e brzo saznati

za smrt svog poslanstva. A ja �u odmah u Vla�ku

i po�eti pripreme za veliki pohod.

Va�e veli�anstvo, �ifra iz Carigrada.

Ambasador Obrezkov je zato�en i mu�en u zamku Edikule.

Ostali su ubijeni. Veliki vezir je pogubljen.

A junkeri? A oficiri po�asne stra�e, plemi�i u ambasadi?

Svi.

Gospode!

Svim silama sam se trudio da spre�im rat, ali on je po�eo

i to u najgore vreme za Rusiju - nerodna godina, prazna riznica,

bune, samozvanci. -Rat nije objavljen. -Ali �e uskoro biti.

Moramo preduhitriti sultana. -Ubistvo je povod za ultimatum.

�ta nam je potrebno? -Osloba�anje grofa Obrezkova.

Zatim, od�teta.

Ako ne pristanu, objavi�emo im rat.

Sedmogodi�nji rat je po�eo bez objave i upozorenja,

a u njemu je u�estvovalo 27 zemalja i kolonija.

A hap�enje ambasadora, ubistvo, je li to glupost?

Razloge ne znamo. To je agitacija?

Prihvatam va�u verziju, ali ne mislim tako.

U svakom slu�aju, imamo dva-tri meseca i moramo ih iskoristiti.

Flota je na Baltiku, a rat na jugu. Glavne snage na granici

Finske, Poljske, na Kavkazu i u Sibiru. Gospodo, pri�amo o ratu,

a nismo spremni. -Rat ne�e pre jeseni, a u Poljsku treba u�i sada.

Prvi prakti�an prijedlog, gospodo. Sazva�u vojni savet.

Grigorije Grigorjevi�u, napravite plan umirivanja Poljske

i plan zimske kampanje na liniji Azov, Taganrog, Poltava.

Va�e veli�anstvo, kakve planove, kad nemamo savez s Pruskom?

U pravu ste, Nikita Ivanovi�u. �eka nas puno posla. Ne gubimo vreme.

Potsdam, Sen Sosi, dvorac kralja Pruske Fridriha II

Po�nite od Rusije.

Sultan Mustafa je uhapsio ruskog ambasadora.

Ostali �lanovi misije su pogubdaljeni.

Prognoze, Mihael?

Postupak sultana Mustafe je odgovor na rusku agresiju.

To je op�te mi�ljenje u Evropi. U Turskoj je epidemija boginja.

�in Rusije se smatra neoprostivim verolomstvom.

Agresija je okr�aj s razbojnicima na ju�nim granicama

o kome ste mi proletos pri�ali ili se mo�da desilo jo� ne�to?

Da, jeste. Uvreda. Carica Katarina nije primila darove sultana.

Ne bih ih ni ja primio.

Ipak, ja sam pronicljiviji od carice Katarine.

Zabranio sam Turcima da pod bilo kojim izgovorom

pre�u granicu Pruske, da ne �ire zarazu na Evropu.

Mudra i blagovremena zabrana, Va�e kraljevsko veli�anstvo.

Katarina je odbila poklone zbog plja�kanja ju�nih granica.

Nemojmo brkati uzrok i posledicu.

Ju�ne granice Rusije nisu mirne. Odvode robove.

Uskoro ne�e imati ju�ne granice. Osta�e im samo severne.

Turci �e do�i do Moskve. Ne�emo im smetati.

Va�e veli�anstvo, ubistva u Harkovskoj guberniji.

Novi samozvanac u Moskvi sprema zaveru. Odakle po�eti?

U �iju korist je zavera? -U korist Alekseja i Petra,

sinova hercoga Antona Ulriha. -Jesu li zaverenici ne�to uradili?

Skinuli su va� portret s Trijumfalne kapije, ni�ta vi�e.

Pobuna �e po�eti osloba�anjem zatvorenika.

Pobunjeni oficiri �e organizovati gardu i pratnju do Kremlja.

Progla�enje novog cara �e biti na Crvenom trgu. -Ko su oni?

Dvadesetak moskovskih porodica. O�ekuju podr�ku u Peterburgu,

Kijevu, Smolensku, Novgorodu. Prvim ukazom �e prestonicu

prebaciti u Moskvu. Petra Velikog vi�e ne�e tako zvati.

Veli�a�e njegovog brata Ivana.

Titula imperatora �e biti strogo zabranjena,

a car i carska porodica �e �iveti u Kremlju, u Moskvi.

U�estvuje li u tome grof Panin? -Ne ovog puta, veli�anstvo.

Grof Panin je iz pruske partije, a zaverenici iz ruske.

Koji su opasniji? -Mislim da bi ih trebalo suprotstaviti.

Grof Panin �eli da bude kancelar i mo�da ga treba malo...

Uzdi�i. -Upravo tako, Va�e veli�anstvo.

Va�e veli�anstvo. -Gde je testament Ane Ivanovne?

U arhivi. -Donesite. -Da, Va�e veli�anstvo.

Danska kraljica je sestra Antona Ulriha, a ne brine za brata i ro�ake.

�ta �e biti ako umru? -Kraljica ne�e saznati.

Smrt se ne mo�e sakriti, bi�e glasina.

Opasno je ostaviti ih u �ivotu.

Voljom Ane Ivanovne, oni imaju vi�e prava na presto

nego Jelisaveta Petrovna i Petar Fjodorovi�,

�to zna�i i Pavle Petrovi�. -Ana Ivanovna je umrla pre 30 godina.

Testament Jelisavete Petrovne je uni�ten, a Petar Fjodorovi�

nije stigao da ga napi�e. Testament Ane Ivanovne je jedini.

Izvolite, Va�e veli�anstvo.

Ostavite nas. -Razumem.

Evo, vidite, navedena su deca Antona Ulriha.

Va�e veli�anstvo, pustite Antona Ulriha u Dansku.

Pred rat nam treba podr�ka Danske. Na�oj floti treba slobodan

prolaz iz Baltika u Severno more, a odatle u Sredozemno.

Bez Danske i �vedske to ne�emo mo�i.

Dok je herceg ovde, Danska nam nije saveznik.

Nije opasan, nema carske krvi.

Kao ni ja. Po �emu se razlikujem od hercega?

Bar time �to nije postao car. Slabi�!

Bio je feldmar�al, a bojao se da podigne vojsku.

Jednim odlu�nim nare�enjem spasao bi sebe i porodicu.

Pusti�emo hercega.

A deca... Neka misli da su �ivi.

Neka im �alje poklone i pi�e pisma.

Stavi�emo u tamnicu sli�ne ljude i zameniti sve stra�are.

A kad poku�aju da ih oslobode, otkriti zaverenike i...

Dobro bi bilo ranije uzeti uzorke rukopisa

i po�eti prepisku me�u njima, povremeno slati portrete.

Ne�e biti lo�e. -Razmislite o detaljima.

Ja i Grigorije Grigorjevi� idemo u Holmogori.

Ubedi�emo Antona Ulriha da ode. -Putujte u tajnosti.

Nema ispra�aja, obave�tenja, ni zapisa u javne dnevnike.

A novine - stroga cenzura!

Va�e veli�anstvo. -Gde je? -Bilijar, vru�a rakija.

Nije pisao, ali je zamolio da vas lepim re�ima i �armom

ubedim da se ne ljutite i oprostite mu. -Sa �enama? -Ne!

Taman posla, rekla bih vam. Samo je umoran, nije najbolje.

Idem u Holmogori s Pavlom, a on nek se bavi flotom.

Kako ka�e�, da obradujem sebe... -Samo�om. -Samo�om.

I ti se spremi. -Rado, Va�e veli�anstvo.

Imam molbu.

Pavle Petrovi� nije dobrog zdravlja, slab je.

To se vi�e ne mo�e popraviti, ali moram da znam

mo�e li imati decu. Nisam sigurna.

Mora� da zatrudni� od Pavla.

Proveri mo� svojih �ari. -I da rodim?

�ta ti pada na pamet.

Ako zatrudni�, po�e�emo da mu tra�imo nevestu. Ako ne,

uda�u se za Grigorija Grigorjevi�a i roditi normalnog naslednika.

Imate i drugog sina. -Videla si ga?

Jesi li zdrava? -Zdrava sam.

Reci Rod�ersonu da proveri.

Veli�anstvo, naredili ste �i�kovskom da na�e ro�ake Saltikova.

Na�li smo dvoje: Nikolaj Ivanovi�, general-potpukovnik

i Darja Nikolajevna, spahinica. -Spahinica?

Eto kome �emo dati da sadi ameri�ko povr�e.

Sergej Vasiljevi� je bio blizak s mojim pokojnim mu�em

i �esto nas pose�ivao. Njegov jedini sin, Pavle...

Hteo je decu, ali nije uspelo. Supruga se nije protivila,

ali on je stalno grdio da je nerotkinja,

pri�ao joj o svom sinu.

Oprostite, nemam prava da pri�am o tome.

Grof Saltikov je mislio da je to njegov sin?

Pri�ajte, pri�ajte.

Pazio je na njega, �uvao njegov portret.

Pri�amo o prestolonasledniku Pavlu Petrovi�u, zar ne?

Va�e veli�anstvo... -Spekulacije Sergeja Vasiljevi�a me ne zanimaju.

A grof Saltikov je u Bavarskoj? -Ne ba�, na putu je.

O�ekujemo ga za deset dana. Sve je spremno. -Za �ta?

Za sahranu.

O, bo�e! -Va�e veli�anstvo, niste znali? Nisu vas obavestili?

A za�to bi me obavestili? Ko sam mu ja?

Vi ste carica i majka svim svojim podanicima. -Gospode.

Gde �e ga sahraniti? -U Troickom, na porodi�nom imanju.

Darja Nikolajevna, sami upravljate ili imate upravnika?

Sama. Kako se to mo�ete poveriti upravniku? Pustio bi da propadne.

I na mu�ike treba paziti. -Imam za vas odgovoran zatak.

Treba posaditi ameri�ko povr�e. Ho�ete li mo�i?

Ako rastu kod vas i kod mene �e. -Sofija. Na jesen �ekamo pola roda.

Ovo je uputstvo za gajenje. -Budite bez brige.

Zahvaljujem. Naredi�u da vam po�alju seme.

Moj prvi mu�karac je umro. -Verovatno i otac va�eg sina.

Zaljubio sam se na prvi pogled u devojku koja je iza�la iz sanki,

promrzla, umorna, a radoznale o�i su joj ipak blistale.

Selo se sme�no zvalo. -�arvica.

Se�ate se? -Da, se�am se. Pomislili ste da sam va� su�eni.

Kakva bi to bila sre�a. Kakva sre�a!

Ni�ta ne ose�ate? -Umro je. Pro�iveo je svoj �ivot, ja svoj.

�iveo je lo�e sa �enom, bez dece. �ta je ostavio? Ovaj meljon?

I ja sam pre mu�a imala ljubavnika.

Va�e veli�anstvo, od njegove ekselencije.

Ljubavi moja, nije mi dobro. Dopustite da se no�as odmorim.

Da dopustim? -Va�e veli�anstvo.

U svojim je odajama ili je oti�ao da se odmori?

Njegova ekselencija se obukla za izlazak.

A sutra, ho�e li do�i? -Nije rekao, Va�e veli�anstvo.

Saznaj gde je. Samo da znam ho�u li ujutro imati dru�tvo.

Samo da znam. -Da, pretpostavljam gde je.

Proveri�u. -Predomislila sam se.

Ne�u da brinem gde je Grigorije Grigorjevi�, kome ide i za�to.

Glasine su puka ta�tina.

Samo treba da se odmorim. -Da, Va�e veli�anstvo.

Mo�da preterujem, ali na� susret...

Verujte, na� susret �e za mene biti �ista radost.

Dragi prijatelju, po�tovani prijatelju...

Milostivi gospodine...

Po�tovani prijatelju.

S dubokim po�tovanjem, Katarina.

Uvek Vam naklonjena...

Ne. S iskrenim po�tovanjem, Katarina.

Vama naklonjena...

Va�e veli�anstvo. -Agnija, idite poru�niku Potemkinu

i ne vra�ajte se bez odgovora. -Va�e veli�anstvo.

Alekseju Grigorjevi�u, niste se udarili?

Probajte opet, uspe�ete.

Hvala, Grigorije Aleksandrovi�u, uvek priteknete u pomo� Orlovima.

To je moja du�nost. -Samo to?

Katarina Aleksejevna...

Jo� sam kraj vas, ali ve� i��ekujem na� slede�i susret.

Kad vam �ekanje dosadi, pi�ite mi.

Va�a ekselencijo. -Gledaj me u o�i.

Zna� li �ta je zahvalnost?

Zahvalnost je ose�aj blagodarnosti za u�injeno dobro.

Kod tebe toga nema, a ja ga imam.

Zato se do sada sme�i� i slobodno di�e�.

Dopustite da pro�em. -Predaj izve�taj i odlazi.

Ne�u oti�i.

Hajde, hvataj! -Pavle Petrovi�u, dr�ite!

Ovamo! Daj!

Ovde sam! -Dr�i ga!

Na�a lopta! -Ni�ta, ni�ta!

Hajde! -Tr�i napred! -Andrju�a! -Uhvatio sam!

Pavle Petrovi�u, drzim ga!

Igrate kilu, gospodo? -Dobar dan, Sofija Stepanovna.

Brat odavno �eli da vas upozna. Dozvolite da vam predstavim...

Pe�a, stigao je otac.

Va�e viso�anstvo. Vidi ih, kao gorile na pojilu.

Ispravite se! Stanite mirno.

Kosa nepod�i�ana, u�i prljave! Andreju Kirilovi�u. -Ja!

Zbog nemarnosti i gluposti, �aljem vas u flotu. Nau�i�e vas redu.

Petre Kirilovi�u. -Ja!

Zbog nespretnosti i rasejanosti, vi ste za pe�adiju.

Smatram da �e vas slu�ba nau�iti okretnosti i odu�iti od ma�tanja.

Miri�e na rat, gospodo poru�nici. Dosta hvatanja zjala,

treba slu�iti otad�bini. -A leto, o�e?

Kraj leta, kraj detinjstva. Napred mar�!

Va�e viso�anstvo.

Pavle Petrovi�u, carica vas zove. I mi sad odlazimo. -Kuda?

Njeno veli�anstvo �e vam objasniti.

Hladno i sivo. I to je leto!

Pavle Petrovi�u, �elite li malo vina?

Tako mi je dosadno na putu, na�imo temu za razgovor.

Za�to me tako gledate, Sofija Stepanovna?

Oprostite, zamislila sam se.

De�ava se. Zamisli� se, a pogled na nekom...

Zadr�i�. -Da, slu�ajno.

A �ovek ne razume za�to.

Za vas, Sofija Stepanovna. -Za vas.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com