Original subtitles

www.titlovi.com

НА ВРХУНЦУ СВОЈЕ МОЋИ РИМСКО ЈЕ ЦАРСТВО БИЛО ОГРОМНО,

ПРОТЕЖУЋИ СЕ ОД ПУСТИЊА АФРИКЕ, ДО ГРАНИЦА СЕВЕРНЕ ЕНГЛЕСКЕ.

ВИШЕ ОД ЧЕТВРТИНЕ СВЕТСКОГ СТАНОВНИШТВА ЖИВЕЛО ЈЕ И УМИРАЛО

ПОД ВЛАШЋУ ЦЕЗАРА.

У ЗИМУ, ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 180. 12-ГОДИШЊИ ПОХОД МАРКА АУРЕЛИЈА

НА БАРБАРСКА ПЛЕМЕНА У ГЕРМАНИЈИ БЛИЖИО СЕ КРАЈУ.

САМО ЈЕДНО, ПОСЛЕДЊЕ УПОРИШТЕ СТОЈИ НА ПУТУ РИМСКОЈ ПОБЕДИ

И ОЧЕКИВАНОМ МИРУ ШИРОМ ЦАРСТВА.

Господине. -Генерале.

Мршави су и гладни.

Још ништа? -Ни знака.

Колико има како је отишао? -Скоро два сата.

Хоће ли поћи у битку, господине? -Ускоро ћемо сазнати...

Војниче, наредио сам да катапулте помакнеш напред. Ван домашаја су.

Домашај је добар.

Опасност по коњицу... -Је прихватљива. Слажеш се?

Кажу не.

Људи треба да схвате када су покорени.

Би ли ти, Квинтусе?

Бих ли ја?

Снага и част. -Снага и част.

На мој знак, започните с нападом.

Напуни катапулте.

Пешадија, постави се за напад.

Стрелци спремни. -Стрелци!

Затегни! -Затегни!

Фратрес (браћо)! -Максимус!

За три недеље ћу убирати своју летину.

Замишљајте где ћете бити и оствариће вам се.

Држите линију! Будите уз мене!

Ако се затекнете сами...

како јашете кроз зелене пољане са сунцем на лицу...

немојте се бринути.

Јер у Елисејским сте пољима, и већ сте мртви!

Браћо...

оно што чинимо за живота...

одјекује у вечности.

Вуци!

Катапулти су спремни, господине!

Стрелци, запалите!

Запали! -Запали!

Стрелци, натегните!

Одапни!

Држите линију!

Држите линију!

Држите се уз мене!

Рим побеђује!

Мислиш ли да заиста умире?

Умире већ десет година.

Да не умире, не би послао по нас. -Можда му само недостајемо.

А сенатори? Не би их сазвао да... -Мир, Комодусе.

Након две недеље на путу, од твог сплеткарења боли ме глава.

Донео је одлуку.

Објавиће је.

Именоваће мене.

Прво што ћу учинити...

биће да му искажем почаст играма достојним Његовог величанства.

За сада, прво што ћу ја учинити, јесте отићи у топлу купку.

Ваша висости?

Изгледа да смо скоро стигли, господине.

Господару. -Где је цар?

На фронту је, господару. Тамо су већ 19 дана.

Рањеници још пристижу.

Мог коња. -Господару.

Пољубац?

Још једном си доказао своју вредност, Максимусе.

Надајмо се последњи пут. -Немамо се више против кога борити, величанство.

Увек остане неко против кога се може борити.

Како да наградим највећег римског генерала?

Пустите ме кући?

Дом.

Славе вас, Цезаре. -То је за тебе, Максимусе. Тебе славе.

Јесам ли је пропустио? Јесам ли пропустио битку?

Пропустио си рат. -Честитам, оче.

Жртвоваћу стотину бикова у част твог тријумфа. -Поштеди бикове.

Одај почаст Максимусу. Он је добио битку.

Генерале. -Висости.

Рим те поздравља, а ја те грлим као брата.

Превише је времена прошло, пријатељу.

Висости. -Ево, оче. Наслони се на моју руку.

Мислим да је време да одем.

И то ми је понос Рима.

Генерале. Још си жив? -Још увек. -Богови сигурно имају смисла за хумор.

Богови те сигурно воле. -Валерјусе.

Враћате се у касарну, генерале? Или у Рим?

Дому. Мојој жени, сину и жетви.

Максимус земљорадник. Још ми је тешко то замислити.

Знаш, Квинтусе, земља се спере много лакше од крви.

Ево га. -Висости. -Сенатор Гајус, Сенатор Фалко.

Чувај се Гајуса. Сипаће ти медени напитак у ухо...

и једног ћеш се дана пробудити говорећи само: "Република."

Зашто не? Рим је основан као република.

Да, а у републици сенат има власт.

Али на сенатора Гајуса то, наравно, не утиче.

Какав је ваш став, генерале? Цар или сенат?

Војник има ту предност да може гледати непријатеља у очи, сенаторе.

Уз подршку војске, могли бисте бити политички врло јаки.

Упозорио сам те. Сада ћу те спасити. Извините нас, сенатори.

Требаће ми добри људи попут тебе.

Како вам могу бити на услузи, висости?

Ти си човек који зна како се командује.

Издајеш наређења, наређења се извршавају и битка је добијена.

Ови сенатори сплеткаре, препиру се, ласкају и обмањују једни друге.

Максимусе, морамо спасити Рим од политичара.

Могу ли рачунати на тебе кад дође време?

Кад ме Ваш отац разреши дужности, намеравам отићи кући.

Кући? Нико то није заслужио више од тебе.

Немој се претерано опустити. Могао бих те убрзо позвати.

Лусила је овде. Јеси ли знао?

Није те заборавила.

А ти си сада важан човек.

Да си се само родила као мушкарац...

какав би само Цезар била.

Оче.

Била би јака.

Питам се, би ли била праведна?

Била бих онаква какву си ме учио да будем.

Како си путовала?

Дуго. Неудобно. Зашто сам дошла?

Треба ми твоја помоћ. Око твог брата. -Наравно.

Он те воли. Увек те волео.

А сада...

требаћеш му више него икад.

Доста политике.

Претварајмо се да си ти кћи која ме воли...

а да сам ја добар отац.

Угодно је маштати о томе, зар не?

Послали сте по мене, Цезаре?

Цезаре? -Понови ми, Максимусе.

Зашто смо овде?

За славу царства, величанство.

Ах, да.

Да, сећам се.

Видиш ли ону карту, Максимусе?

То је свет који сам ја створио.

Двадесет пет година освајао сам, проливао крв и ширио царство.

Откако сам постао Цезар само сам четири године провео без рата.

Четири године мира од двадесет. А за шта?

Донео сам мач. Ништа више.

Цезаре, ваш живот... -Молим те, не зови ме тако.

Дођи. Молим те.

Дођи, седи.

Поразговарајмо...

врло једноставно, као мушкарци.

Максимусе, говори.

5000 мојих људи је напољу у леденом блату.

Од тога је 3000 окрвављено. 2000 никада неће отићи одавде.

Не желим веровати да су се борили и умрли низашта.

А шта желиш веровати? -Борили су се за вас и за Рим. -А шта је Рим?

Видео сам доста остатка света.

Суров је, окрутан и мрачан. Рим је светлост.

Па ипак никад ниси био тамо. Ниси видео у шта се претворио.

Ја умирем, Максимусе.

Кад човек види свој крај, жели знати да је његов живот имао неку сврху.

Како ће ме свет у будућности спомињати?

Хоће ли ме памтити као филозофа? Ратника? Тиранина?

Или ћу бити цар који је Риму вратио његову праву природу?

Био је једном сан који се звао Рим. О њему се могло само шаптати.

Све мало гласније од шапутања, и нестао би, толико је био крхак.

И бојим се да неће преживети зиму.

Максимусе, шапућимо сада...

заједно, ти и ја.

Имаш сина.

Причај ми о свом дому.

Моја кућа је у брдима изнад Трухила. Врло је једноставна.

Ружичасто камење које се угреје на сунцу.

Повртњак који дању мирише на траве, а навече на јасмин.

Пред улазом је дивовска топола.

Смокве, јабуке, крушке.

Земља је црна. Црна попут косе моје жене.

Грожђе на јужним обронцима, маслине на северу.

Дивљи понији се играју близу куће. Драже мог сина. Он жели бити пони.

Када си прошли пут био код куће? -Пре две године, 264 дана и ово јутро.

Завидим ти, Максимусе.

Имаш леп дом. Вреди се за њега борити.

Има још једна дужност...

коју тражим да извршиш пре но што одеш кући.

Шта желите да учиним, Цезаре?

Желим да после моје смрти, ти постанеш намесник Рима.

Овластићу те само са једним циљем,

а то је да вратиш власт народу Рима

и окончаш корупцију која га је ослабила.

Прихваташ ли ову велику част коју сам ти понудио?

Од свег срца, не.

Максимусе,

зато то мораш бити ти.

Али сигурно има неки префект, сенатор,

неко ко познаје град и схвата његову политику.

Али тебе политика није искварила.

А Комодус? -Комодус није морална особа.

Знаш то још од своје младости.

Комодус не може владати. Он не сме владати.

Ти си син каквог је требало да имам.

Комодус ће прихватити моју одлуку.

Он зна да ти је војска одана.

Треба ми времена, величанство. -Да.

Надам се да ћеш пристати до заласка сунца.

А сад ме загрли као син.

И донеси старцу још једно ћебе.

Мој отац ти је сада склон. -Госпо.

Није увек било тако. -Много се тога мења. -Много. Не све.

Максимусе, стани.

Да ти видим лице.

Изгледаш узрујано. -Изгубио сам много људи.

Шта је мој отац хтео од тебе?

Да ми пожели свако добро пре но што одем кући.

Лажеш. Увек сам знала кад лажеш јер никад ниси био добар у томе.

Никад нисам тиме стекао твоју наклоност. -Истина. Али ниси ни морао.

Живот је једноставнији за војника.

Или можда мислиш да сам без срца?

Мислим да имаш дара за преживљавање.

Максимусе, стани.

Је ли заиста тако страшно што ме опет видиш? -Не. Уморан сам од битке.

Тешко ти је гледати мог крхког оца.

Комодус очекује да ће отац за који дан објавити ко ће га наследити.

Хоћеш ли служити мом брату као што си служио његовом оцу?

Увек ћу служити Риму.

Знаш, још увек те спомињем у својим молитвама.

Да. Молим се.

Било ми је жао кад сам чуо да ти је муж умро. Жалио сам за њим.

Хвала. -Чујем да имаш сина.

Да. Лусијуса.

Скоро му је осам година. -И мом је сину скоро осам.

Захваљујем ти за молитве.

Преци, молим вас, упутите ме.

Блажена мајко, дођи ми са жељама богова за моју будућност.

Блажени Оче, чувај ми жену и сина са спремним мачем.

Шапни им да живим само за то да их поново загрлим.

Преци, славим вас.

И покушаћу живети достојанствено како сте ме учили.

Цицеро.

Господине.

Није ти тешко обављати своју дужност?

Понекад чиним оно што желим.

Све остало време, чиним оно што морам.

Можда ипак нећемо моћи кући.

Јеси ли спреман извршити своју дужност према Риму?

Да, оче.

Нећеш бити цар.

Ко ће мудрији и старији заузети моје место?

Моја ће власт прећи на Максимуса...

који ће је држати док Сенат поново не буде спреман владати.

Рим ће опет бити република.

Максимус. -Да.

Моја те одлука разочарала?

Једном си ми писао...

и набројао четири главне врлине.

Мудрост, праведност, одважност и умереност.

Док сам читао попис, знао сам да немам ни једну од њих.

Али имам других врлина, оче.

Амбициозност.

То може бити врлина кад те тера да се истичеш.

Домишљатост, храброст.

Можда не на бојишту, али постоје разне врсте храбрости.

Оданост породици...

и теби.

Али ниједна од мојих врлина није била на твом попису.

Чак и онда се чинило да ме не желиш за сина.

Претерујеш.

Проучавао сам лица богова...

тражећи начине да ти угодим, да будеш поносан.

Једна лепа реч, један прави загрљај...

да ме притиснеш на груди и чврсто ме стиснеш...

били би ми на срцу као сунце хиљаду година.

Шта то код мене толико мрзиш?

Једино што сам икада желео јесте да остварим твоја очекивања.

Оче. -Комодусе.

Твој недостатак као сина мој је неуспех као оца.

Оче.

Поклао бих цео свет само да си ме волео!

Максимусе, потребан си цару. Хитно је.

Тугуј са мном, брате. Наш велики отац је мртав.

Како је умро?

Лекари кажу да није болело.

Издахнуо је у сну.

Оче.

Твој цар тражи твоју оданост, Максимусе.

Прихвати моју руку.

Пружам је само једном.

Квинтусе.

Здраво, Цезаре.

Морам да разговарам са сенаторима. Треба ми њихов савет.

Пробуди Гајуса и Фалка.

Мач. -Мач.

Максимусе, буди опрезан. То није било разборито.

Разборито? Цар је убијен.

Цар је умро природном смрћу.

Зашто си наоружан, Квинтусе? -Стража!

Не опири се, Максимусе.

Жао ми је. Цезар је рекао своје. Јашите до свитања,

а онда га убијте. -Квинтусе, погледај ме. Погледај ме!

Обећај да ћеш се бринути о мојој породици.

С породицом ћеш се срести у загробном животу.

Клекни.

Блажени Оче, чувај ми жену и сина.

Шапни им да живим само зато да их поново загрлим.

Бар ми омогући чисту смрт.

Војничку смрт.

Мраз, понекад се због њега оштрица залепи.

Преторијанче!

Када си прошли пут био код куће? -Пре две године, 264 дана и ово јутро.

Блажени Оче, чувај ми жену и сина са спремним мачем...

Шапни им да живим само зато да их опет загрлим,

јер све остало је прах и ваздух.

Шапни им да живим само зато да их опет загрлим...

Јер све остало је прах и ваздух.

Мама. Војници!

Тата! Тата!

Немој умрети.

Срешћеш их опет.

Не још.

Не. Очистиће је. Видећеш.

Немој умрети. Бациће те лавовима.

Они вреде више него ми.

Је ли ти сад боље?

Чиста је. Видиш?

ЗУКАБАР, РИМСКА ПРОВИНЦИЈА

Проксимо! Стари пријатељу.

Сваки је дан одличан кад си ти ту...

али данас је твој најсрећнији дан.

Оне жирафе које си ми продао, неће да се паре.

Само ходају около и једу, а неће да се паре.

Продао си ми педерске жирафе.

Желим да ми вратиш новац. -Нема шансе.

Даћу ти одличну цену. -За шта?

Јеси ли видео моју нову робу? Дођи да их видиш.

Јесу ли неки од њих за борбу? Ускоро имам борбу.

Неки су добри за борбу, а други за умирање.

Мислим да ти треба обоје. -Дижи се.

Шта си по занимању? -Био сам ловац.

Купио сам га у руднику соли у Картагини.

Седи.

Знак легије. Дезертер. -Може бити, али кога брига?

Шпанац је. -Узећу их шест.

За хиљаду. -Једну хиљаду? Само Нумидијац вреди две хиљаде.

Ови робови су трули. -Све то додаје арому.

Чекај, чекај. Могу преговарати.

Даћу ти 2000...

и још 4000 за животиње. То је 5000 за старог пријатеља.

Хајде! Колико треба да уђем у властиту кућу?

Ја сам Проксимо.

Бићу вам ближи наредних неколико дана

који ће бити последњи у вашим бедним животима

него она куја од ваше мајке која вас је вриштећи донела на овај свет.

Нисам за вас дао велики новац да бисте ми правили друштво.

Дао сам их како бих зарадио на вашој смрти.

И као што је ваша мајка била присутна на вашем почетку...

тако ћу ја бити присутан на вашем свршетку.

А када умрете, а умрећете...

ваш ће одлазак бити уз звук...

Гладијатори...

поздрављам вас.

Жути.

Добро. Црвени. -Црвени.

Шпанче.

Доста је за сада!

Доћи ће његово време.

Следећи.

Шпанче,

зашто се не бориш? Сви морамо да се боримо. -Ја се не борим.

Не би требало да сам овде, ја сам писар, записујем речи

и говорим седам језика. -Добро.

Сутра можеш вриштати на седам језика.

Можда ће писар освојити своју слободу.

Слободу?

Шта морам учинити?

Уђи у арену и убиј ме.

И њега,

и Нумидијца, и дезертера.

И још њих стотину. Кад више не буде никога за борбу, слободан си.

То не могу учинити.

Не?

Али ја могу.

Је ли то знак твојих богова?

Неће ли их то разљутити?

Богови су ти склони. Црвено је боја богова.

Данас ће ти требати њихова помоћ.

Проксимо!

Још увек их предводи Герман? -Руља воли варварина.

Осим тога, због њега сам богат. -Је ли се онај Нумидијац икад борио?

Не, први му је пут. -А онај, радник, војник?

Шпанац. Могао би бити и евнух, због начина на који се бори.

Дајем 500 сестерција да ће се Нумидијац и Шпанац извући.

И још 1000 да ће се само Нумидијац извући.

Тражиш да се кладим против властитог човека?

То није етички. -Шта ако понудим 2000?

Неки од вас мисле да се неће борити...

а неки да не знају да се боре.

Сви то кажу док се не нађу тамо.

Слушајте.

Убиј! Убиј! Убиј!

Заријте ово другоме у месо...

и аплаудираће вам и обожавати вас због тога. А ви...

можда ћете почети да их волите због тога.

На крају, сви смо ми мртви.

На жалост, не можемо бирати начин,

али можемо одлучити како ћемо се суочити с крајем...

како би нас памтили...

као мушкарце.

Ви лево, избаците штитове!

Ви десно, извуците мачеве!

Убиј! Убиј!

Стави их у парове, црвеног са жутим.

Следећи!

Одлази! -Нама никада нећеш владати, Комодусе!

Улази у Рим као херој освајач. Али шта је освојио?

Дај му времена, Гракусе. Млад је.

Мислим да би могао бити добар.

За Рим или за тебе?

Иди својој мајци, Лусијусе. Она би то волела.

Лусијусе! -Мајко!

Здраво, Цезаре. -Сенатори.

Рим поздравља новог цара.

Висости, ваши верни поданици желе вам добродошлицу. -Хвала, Фалко.

А што се верних поданика тиче, надам се да нису били прескупи.

Цезаре. -Гракусе.

Цео се Рим радује твом повратку, Цезаре.

Има много тога чиме треба да се позабавиш.

Да вас упутимо, Цезаре, сенат је припремио низ протокола

како би се почели бавити многим проблемима у граду

почевши од основних здравствених мера у грчкој четврти

како би се зауставила куга која тамо већ избија.

Па, ако Цезар...

Зар не видиш, Гракусе?

У томе и јесте проблем, зар не?

Мој отац је све своје време проводио учећи...

над књигама мудрости и филозофије.

Провео је сутон свог живота читајући свитке из сената.

А цело то време, народ је био заборављен.

Али сенат је народ, величанство...

изабран од народа, да говори у име народа.

Сумњам да се већина народа храни тако добро као ти, Гракусе.

Или има тако красне љубавнице, Гајусе.

Мислим да разумем властити народ.

Онда ће Цезар можда бити тако добар да нас научи...

из властитог богатог искуства.

Ја то зовем љубав. Ја сам њихов отац.

Народ су моја деца. Привићу их на груди и чврсто загрлити.

Величанство, јесте ли икада загрлили некога ко умире од куге?

Не, али прекинеш ли ме опет...

уверавам те да ти хоћеш. -Сенаторе, мој брат је врло уморан.

Оставите ми свој попис. Цезар ће учинити све што Рим захтева.

Госпо, као и увек, ваш најмањи додир тера на послушност.

Ко су они да ми придикују?

Комодусе, сенат има своју намену. -Какву намену? Они само причају.

Требали бисмо бити само... ти и ја, и Рим.

Ни не помишљај на то. Сенат је одувек постојао.

Рим се променио. За владање царством потребан је цар.

Наравно, али остави народу његове... -Илузије?

Традиције.

Рат мога оца против варвара...

и сам је рекао, њиме није постигао ништа. Али народ га је волео.

Народ увек воли победе. -Зашто?

Нису видели битке.

Шта њих брига за Германију? -Брига их је за величину Рима.

Величина Рима.

А шта је то?

То је замисао.

Величанственост.

Величанственост је визија. -Тачно. Визија.

Зар не схваташ, Лусила?

Ја ћу народу дати визију Рима, и народ ће ме због тога волети.

Убрзо ће заборавити развучене проповеди шачице сувопарних стараца.

Ја ћу народу дати највећу визију у животу.

Игре.

Стотину и педесет дана игара.

Паметнији је него што сам мислио. -Паметан.

Цео би му се Рим смејао...

да се не боји његових преторијанаца. -Страх и дивљење. Моћан спој.

Заиста мислиш да ће то завести народ?

Мислим да он зна шта је Рим. Рим је руља.

Изведи им магију и одвратићеш им пажњу.

Одузми им слободу и даље ће урлати.

Жила куцавица Рима није мрамор сената. То је песак колосеума.

Он ће им приказати смрт,

а они ће га због тога обожавати.

Само убијаш и убијаш. Руља не жели кољача, жели хероја.

Желимо да се враћају.

Немој их само искасапити, упамти да си ти забављач.

Шпанац.

Забављај!

Не забављате се? Не забављате се?!

Нисте ли зато овде?

Шпанац! Шпанац!

Шта ти желиш?

Девојку? Дечака?

Послао си по мене. -Јесам.

Добар си, Шпанче, али не баш тако добар.

Могао би бити изванредан. -Од мене се тражи да убијам и ја убијам.

То је довољно. -То је довољно за провинције, али не и за Рим.

Млади је цар организовао низ спектакала

у спомен на свог оца Марка Аурелија.

Мени је то забавно јер нас је Марко Аурелије,

мудри, свезнајући Марко Аурелије укинуо.

И тако, након пет година сиромаштва...

по селима препуним бува...

коначно се враћамо тамо где припадамо...

у Колосеум...

Треба да видиш Колосеум, Шпанче.

Педесет хиљада Римљана...

гледа сваки замах твог мача...

захтевајући да задаш смртоносни ударац.

Тајац пре него што удариш...

и бука након тога.

Све је гласнија... Све је гласнија попут...

олује...

Као да си бог грома.

Био си гладијатор? -Јесам.

Изборио си се за слободу?

Пре много времена, цар...

ми је уручио рудиус. То је обичан дрвени мач.

Симбол твоје слободе.

Додирнуо ми је раме и био сам слободан.

Знао си Марка Аурелија?

Нисам рекао да сам га знао. Рекао сам да ми је једном додирнуо раме.

Питао си ме шта желим.

И ја желим стати пред цара...

попут тебе. -Онда ме слушај.

Учи од мене. Нисам био најбољи зато што сам брзо убијао.

Био сам најбољи јер ме гомила волела.

Освоји гомилу и освојићеш слободу.

Освојићу гомилу.

Даћу им нешто што никад раније нису видели.

Ићи ћемо заједно у Рим и доживети крваве авантуре.

Та ће нас дивна блудница дојити док не будемо дебели и срећни,

и више не можемо сисати. А онда...

кад довољно људи погине...

можда ћеш добити слободу.

Ево. Користи ово.

Тамо негде, мој завичај, мој дом.

Моја жена припрема храну.

Кћерке доносе воду са реке.

Хоћу ли их икада опет видети?

Мислим да нећу. -Верујеш ли да ћеш их поново видети кад умреш?

Мислим да хоћу. Али...

умрећу ускоро.

Оне неће умрети још много година.

Мораћу чекати. -Чекао би?

Наравно.

Знаш...

моја жена...

и син...

већ ме чекају.

Видећеш их опет.

Али не још.

Не још, осим ако... -Не још.

Не још.

Напоље!

Драго ми је да те поново видим, стари пријатељу.

Донеси ми богатство.

Јеси ли икад видео нешто слично?

Нисам знао да човек може да сагради тако нешто.

Освоји гомилу. -Улази. Крени. Унутра.

Тако добро спава јер је вољен.

Дођи, брате. Касно је.

Направићу од Рима чудо за сва времена.

То је оно што Гракус и његови пријатељи не разумеју.

Од свих мојих жеља пуца ми глава.

Комодусе, попиј овај напитак.

Мислим да је скоро прави тренутак.

Могао бих најавити распуштање сената...

на прослави у част нашег оца.

Мислиш ли да бих требао? Је ли народ спреман?

Мислим да ти је сад потребан одмор.

Хоћеш ли остати са мном? -Још увек се бојиш мрака, брате?

Још.

Увек.

Остани ноћас са мном. -Знаш да нећу.

Онда ме пољуби.

Спавај, брате.

То што имам глувонеме слуге, осигурава ми дужи живот.

Хапсе сколисте.

Свакога ко се усуди да проговори. Чак и сатиричаре и хроничаре.

И математичаре.

Све како би нахранили арену.

Сенат није одобрио опсадно стање.

Овај терор у потпуности спроводе преторијанци.

Бојим се да изађем кад падне ноћ.

Требало би више да се бојиш својих активности током дана.

Сенат је пун његових шпијуна које води онај сводник, Фалко.

Али шта намерава? То ми заокупља мисли.

Проводи дане опседнут планирањем фестивала у част твог оца.

Занемарује и најосновније задатке владе.

Шта намерава?

И чиме то плаћа? Ове дневне игре стају богатство, а нема нових пореза.

Будућност.

Будућност плаћа за то.

Почео је да продаје резерве жита.

То не може бити истина.

Продаје римске резерве жита.

Народ ће гладовати за две године.

Надам се да уживају у играма јер ће ускоро умрети због њих.

Рим мора сазнати за то. -Како? Распустиће сенат.

Ко ће им рећи пре него што буде прекасно? Ти, Гракусе?

Ти, Гајусе. Хоћеш ли одржати говор пред сенатом и оптужити мог брата?

А затим гледати своју породицу у Колосеуму?

Ко би се усудио?

Сваки дан живим у затвору страха јер је мој син наследник.

Он мора да умре.

Квинтус и преторијанци би преузели власт.

Не. Одрежи јој главу и змија не може напасти.

Лусила, Гајус је у праву.

Док не неутралишемо преторијанце, ништа не можемо постићи.

Ништа нећемо учинити? -Не, дете.

Задржаћемо све за себе. Припремаћемо се.

Све док му народ даје подршку, ми немамо утицаја.

Ми смо ваздух.

Али сваким даном он ствара нове непријатеље.

Једног ће дана имати више непријатеља него пријатеља.

Тог ћемо дана деловати. Тада ћемо задати наш ударац.

Али до тад бићемо попустљиви.

Бићемо послушни.

И бићемо неверни.

Добро, доста је.

Цар жели борбе, а ја не желим жртвовати своје најбоље борце.

Гомила жели борбе, па им цар даје борбе.

А ти добијаш битку код Картагине. -Покољ код Картагине.

Зашто не одете до затвора и покупите све просјаке и лопове? -Учињено.

Ако се желиш решити најбољих гладијатора у целом царству,

онда ја желим двоструку цену.

Добићеш цену по свом уговору или ћу ти га поништити. То ти се не свиђа?

Онда можеш отпузати натраг у ону смрдљиву рупу из које си дошао.

Гладијаторе, јеси ли ти онај ког зову Шпанац? -Да.

Рекли су ми да си горостас.

Рекли су ми да можеш здробити људску лобању једном руком. -Људску? Не.

Дечју.

Имају ли добре коње у Шпанији? -Међу најбољима.

Ово је Аргенто, а ово је Скарто.

То су били моји коњи.

Одузели су ми их.

Свиђаш ми се, Шпанче. Навијаћу за тебе.

Дозвољавају ти да гледаш игре? -Мој ујак каже да ме то јача.

А шта каже твој отац? -Мој отац је мртав.

Господару Лусијусе, време је.

Морам ићи. -Зовеш се Лусијус?

Луцијус Варус, по оцу.

Кад цар уђе, подигните оружје, поздравите га,

а затим говорите заједно.

Гледајте цару у лице и не окрећите му леђа.

Идите и умрите часно.

Ми који ћемо умрети, поздрављамо те!

Данас...

посежемо у свету прошлост...

како бисмо вам приказали други пад моћне Картагине!

У јаловој равници Зарме...

стајаху непобедиве војске...

варварина Ханибала.

Окрутни плаћеници и ратници из свих бруталних земаља

спремни на немилосрдно пустошење и освајање.

Вашем је цару задовољство представити вам варварску хорду!

Је ли неко овде био у војсци? -Да. Служио сам код вас код Виндобоне.

Можеш ми помоћи.

Шта год изашло кроз ову капију...

имамо веће шансе преживети ако сарађујемо.

Схватате ли?

Ако се држимо заједно, преживећемо.

Цар има задовољство представити вам легионаре Скипиа Африкануса!

До смрти!

Убиј! Убиј! Убиј!

Држите се близу.

Сабијмо се!

Држите се близу. Више редова!

Спојите штитове. Као један.

Држи!

Као један!

Одлично!

Држи!

Враћају се! Останите уз мене!

Једна колона!

Историја ми није јача страна, Касијусе...

али не би ли варвари требали да изгубе битку код Картагине? -Да, величанство.

Опростите, величанство. -Не, баш волим изненађења.

Ко је он? -Зову га Шпанац, величанство.

Желим да га упознам. -Да, величанство.

Напред! Припреми оружје!

Баците оружје.

Гладијаторе, цар жели да те види.

Стојим цару на услузи.

Дижи се.

Твоја је слава сасвим заслужена, Шпанче.

Никад није било гладијатора равна теби.

Овај младић тврди да си ти нови Хектор. Или Херкул?

Зашто нам се јунак не открије и каже нам своје право име?

Имаш неко име. -Име ми је Гладијатор.

Како се усуђујеш окренути ми леђа?

Робе!

Скини кацигу и реци ми своје име.

Име ми је Максимус Десимус Меридиус.

Заповедник сам северних војски, генерал Феликс легија.

Одани слуга правога цара, Марка Аурелија.

Отац убијеног сина, муж убијене жене,

и освета ће бити моја, у овом или следећем животу.

Оружје!

Живи! Живи! Живи! Живи!

Стража, мирно!

Максимус! Максимус! Максимус! Максимус!

Оче.

Зашто је још увек жив?

Не знам.

Не би требало да буде жив. То ме узрујава.

Страшно сам узрујан.

Учинио сам што сам морао учинити.

Да је било онако како је отац желео, царство би се распало.

Ти то схваташ. -Да.

Како си се осећала кад си га видела?

Нисам ништа осећала.

Дубоко те ранио, зар не?

Не дубље него ја њега.

Лагали су ме у Германији.

Рекли су ми да је мртав.

Ако ме лажу, не поштују ме.

Ако ме не поштују, како ме икада могу волети?

Онда мораш дати легијама на знање да њихова издаја неће проћи некажњено.

Сирота моја сестро. Не бих хтео да ти будем непријатељ.

Шта ћеш учинити?

Овуда.

Богате госпође добро плаћају да их задовољавају најхрабрији борци.

Знао сам да ће твој брат послати убице.

Нисам знао да ће послати најбољег.

Максимусе, он не зна.

Моја је породица жива спаљена и разапета на крст.

Нисам знала ништа... -Не лажи!

Плакала сам за њима. -Као што си плакала за својим оцем?

Од тог дана живим у тамници страха.

Не смем жалити за оцем због страха од свог брата.

Живим у страху сваког тренутка и сваког дана...

јер ми је син престолонаследник.

И те како сам плакала.

Мој син је био недужан.

И мој је.

Мора ли и мој син умрети пре него ми поверујеш?

Зар је важно верујем ли ти или не?

Богови су те поштедели. Зар не схваташ?

Данас сам видела како је роб постао моћнији од римског цара.

Богови су ме поштедели? У њиховој сам милости,

а једино могу забавити руљу. -То јесте моћ.

Та руља је Рим, и док Комодус управља њима, он управља свиме.

Слушај ме. Мој брат има непријатеље, већином у сенату.

Али док га народ следи, нико му се неће супротставити осим тебе.

Против њега су, а ипак не чине ништа.

Има неколико политичара који су свој живот посветили Риму. Поготово један.

Ако се успем договорити, хоћеш ли се састати с њим?

Зар не схваташ?

Ја могу ноћас умрети у овој ћелији, или сутра у арени. Ја сам роб!

Шта ја уопште могу променити?

Тај човек жели оно што и ти желиш. -Онда нека он убије Комодуса!

Некад сам познавала једног човека...

племенитог човека, човека од принципа...

који је волео мог оца...

и мој отац је волео њега.

Тај човек је добро служио Риму.

Тај човек више не постоји.

Твој брат је добро обавио посао. -Допусти да ти помогнем.

Да...

можеш ми помоћи...

Заборави да си ме икад познавала и не долази више овамо.

Стража! Дама је завршила са мном.

Како се зовеш?

Јулиан Крас.

Име?

Марко, величанство.

Име мог оца.

Сигурно су знали за Максимусов бег кад су пронашли тела четворице мушкараца.

Мислили су да се ради о варварском нападу.

То су добри људи, величанство. Одани су цару.

Можда си онда ти знао, а ниси ми рекао.

Нисам знао. -Ниси знао?

Али генерал увек све има под надзором. Увек командује, зар не?

Да, Цезаре.

Онда издај наређење. Реци.

Пусти.

Максимусе.

Командовао си легијама? Остварио си многе победе?

Да. -У Германији?

У многим земљама.

Генерале!

Имаш славно име.

Он мора окаљати твоје име пре него убије тебе.

Да, на другом крају. -Сенаторе Гајусе. -Здраво.

Сенаторе Гракусе.

Не видимо те да често уживаш у задовољствима просте гомиле.

Ја се не претварам да сам човек из народа, сенаторе,

али се трудим да будем човек за народ.

Народе Рима!

Четвртог дана Антиохије можемо славити 64. дан игара.

У својој величанственој доброти...

цар се удостојио почастити римски народ...

историјском завршном борбом.

После пет година у пензији, данас се враћа у Колосеум...

Цезару је драго представити вам...

јединог непобеђеног шампиона у историји Рима...

легендарног Тигриса из Галије!

Он врло добро зна како манипулисати руљом.

Марко Аурелије је имао сан који се звао Рим, Проксимо. То није то.

Марко Аурелије је мртав, Максимусе.

Ми смртници смо само сенке и прах.

Сенке и прах, Максимусе!

Као представник школе за обуку Антоњуса Проксима...

Цезар вам са поносом представља...

Аелиуса Максимуса!

Прихватају га као да је један од њих.

Руља је превртљива, брате. Заборавиће га за месец дана.

Не, пуно пре тога.

Договорено је.

Ми који ћемо умрети, поздрављамо те.

Уз тебе смо, Максимусе!

Вуци, вуци!

Отпусти! Отпусти!

Убиј! Убиј! Убиј! Убиј!

Максимус милосрдни!

Напред, припремите оружје!

Шта да радим са тобом?

Ти једноставно не желиш...

да умреш.

Јесмо ли ми толико различити?

Ти убијаш кад мораш, као и ја.

Ја морам одузети само још један живот. Онда је готово.

Онда га одузми сада.

Кажу ми да је твој син...

цвилио попут девојчице док су га разапињали на крст.

А твоја је жена...

стењала попут курве...

док су је узастопно силовали, поново и поново.

Време за ваше величање самог себе ускоро ће проћи...

висости.

Генерале! -Цицеро!

Где сте улогорени? -У Остији.

Волимо те, Максимусе! -Слава победнику!

Реци људима да им је генерал жив. Потражи ме.

Крећи! -Потражи ме!

Чују ли те?

Ко? -Твоја породица, у загробном животу?

Да. -Шта им кажеш?

Мом сину...

кажем да ћу га ускоро опет видети и да спусти пете кад јаше.

Мојој жени...

то те се не тиче.

Сад воле Максимуса због његовог милосрђа.

Зато га не могу тек тако убити јер испадам још немилосрднији.

Све је то попут неке велике ноћне море.

Он ти пркоси.

Свака његова победа је израз пркоса.

Руља то увиђа, а исто тако и сенат.

Док је он жив, они су сваким даном све храбрији.

Убијте га. -Не.

Нећу од њега направити мученика.

Кад сам данас посетио сенат,

намерно сам им рекао да резервама жита плаћам игре.

Јеси ли приметио шта се догодило? -Ништа. -Тако је. Ништа.

Ни једна реч приговора.

Чак је и дрски сенатор Гракус био тих попут миша. Зашто?

Кажу ми да постоји нека морска змија

која на веома необичан начин привлачи своју жртву.

Легне на дно мора као да је рањена.

Непријатељи јој се тада приближе, а она и даље лежи сасвим мирно.

Њезини непријатељи је тада почну грицкати, а она је и даље мирна.

Дакле, ми ћемо мирно лежати

и пустити непријатеље да нам приђу и да нас грицкају.

Нека се сваки сенатор прати.

Цицеро, пријатељу стари. Мислио сам да те можда видим последњи пут.

Мислио сам да си мртав. -Замало.

Колико су дуго људи у Остији? -Целе зиме.

И како изгледају? -Дебели су и досадно им је.

Ко им командује? -Неки глупан из Рима.

Кад могу бити спремни за борбу?

За тебе, сутра.

Мораш нешто учинити за мене.

Дођите да видите. Ако нисте били у арени, овде можете гледати представу.

Горостас Максимус побеђује нашег цара Комодуса.

Шта да радимо? Он пркоси свима...

Боже!

Госпо? Служио сам вашем оцу код Виндобоне.

Назад. -Госпо. Служио сам вашем оцу код Виндобоне.

Назад! -И служио сам генералу Максимусу. Још увек му служим.

Стани.

Удаљите се.

Генерал јавља да ће се састати са вашим политичаром.

За твоју оданост, војниче. -Хвала, госпо.

Остави нас.

Сенаторе Гракусе.

Генерале.

Надам се да мој долазак довољно доказује да можете да ми верујете.

Сенат је уз вас? -Сенат?

Да. Могу да говорим у њихово име.

Можете ли купити моју слободу и прокријумчарити ме из Рима?

С којом сврхом?

Изведите ме ван зидина града.

Припремите одморне коње за одлазак у Остију. Моја војска је тамо.

До вечери другога дана, вратићу се предводећи 5000 људи.

Али све легије имају нове команданте одане Комодусу.

Нека ме моји људи виде живог и видећете коме су одани.

То је лудост.

Сто година ниједна римска војска није ушла у град.

Нећу мењати једну диктатуру за другу!

Време половичних мера и говора је прошло, сенаторе.

А после вашег величанственог преврата, шта онда?

Повешћете својих 5000 ратника и отићи?

Отићи ћу. Војници ће остати ради ваше заштите под надзором сената.

Значи, кад цео Рим буде ваш, само ћете га тако вратити народу?

Реците ми зашто.

Јер је то била последња жеља човека на самрти.

Ја ћу убити Комодуса.

Судбину Рима препуштам вама.

Марко Аурелије вам је веровао.

Његова кћи вам верује.

Ја ћу вам веровати.

Али имамо мало времена.

Дајте ми два дана и откупићу вам слободу.

А ви...

Ви останите живи,

иначе сам ја мртав.

Сад морамо да идемо.

Чекаће те. Стоји у подножју колоса. Пронаћи ће те.

Неће успети.

Цар превише зна.

А што се мене тиче...

постаје опасно.

Бићеш исплаћен по мом повратку.

Дајем ти реч.

Своју реч? Шта ако се не вратиш?

Проксимо, сећаш ли се шта значи имати поверења? -Поверења?

У кога да имам поверења? -Ја ћу убити Комодуса.

Зашто бих ја то хтео? Он ме је учинио богатим.

Знам да си човек од речи, генерале.

Знам да би умро за част.

Умро би за Рим.

Умро би за успомену на своје претке.

Ја, с друге стране...

Ја сам забављач.

Стража!

Убио је човека који те ослободио.

Преторијанци, господару.

Стој!

Где си била?

Послао сам по тебе.

Молим те, брате.

Шта те мучи?

Има ли Гракус новог љубавника?

Не знам.

Мислио сам да си се састала с њим.

Он шири заразу на све попут трбушног тифуса.

Ради здравља Рима, сенату треба пустити крв.

И он ће пустити крв.

Врло брзо.

Али не ноћас.

Сећаш ли се шта је отац једном рекао?

"Сан...

'страшан сан...

живот је."

Мислиш ли да је то тачно?

Не знам.

Ја мислим да јесте.

А ја га само с тобом могу поделити.

Отвори уста.

Знаш да те волим.

И ја тебе.

Напоље. Излази!

Крећи!

Честитам, генерале. Имаш врло уверљиве пријатеље.

Мој брат је затворио Гракуса.

Не усуђујемо се дуже да чекамо. Морамо да кренемо ноћас.

Проксимо ће доћи у поноћ и одвести те до врата.

Твој слуга, Цицеро, чекаће те тамо с коњима.

То си све ти средила? -Да.

Превише ризикујеш.

Морам за пуно тога испаштати.

Не мораш испаштати низашта.

Волиш свог сина. Јака си због њега.

Уморна сам од тога.

Мој брат мрзи цео свет, а тебе више од свих.

Јер ме твој отац одабрао. -Не.

Јер те је мој отац волео.

И јер сам те ја волела.

Некада давно.

Јесам ли тада била јако друкчија?

Више си се смејала.

Целог сам живота била усамљена, осим с тобом.

Морам да идем. -Да.

Ево ти! Ево!

И готов си.

Није ли касно за игру легионара?

Ја нисам легионар.

Ниси легионар? -Ја сам гладијатор.

Гладијатор?

Гладијатори се боре само на играма.

Не би ли радије био велики римски ратник попут Јулија Цезара?

Ја сам Максимус, спаситељ Рима!

Спаситељ Рима?

А ко је то рекао?

Где је Лусијус?

Код цара.

Није могуће. -Јесте. Узела ју је из корпе...

и приљубила на прса, баш изнад срца.

Угризла ју је за прса? -Да.

Знаш, Лусијусе, понекад се даме...

понашају врло чудно и раде врло чудне ствари у име љубави.

Ја мислим да је то глупо. -И ја.

И ја. Сестро, придружи нам се.

Читао сам драгом Лусијусу. -И ја сам читао. -Да.

Он је веома паметан дечак. Једног дана ће бити сјајан цар.

Читали смо о великом Марку Антонију и његовим пустоловинама у Египту.

И краљица се убила змијом.

А само да чујеш шта се догодило нашим прецима.

Будеш ли јако добар, сутра навече испричаћу ти причу о цару Клаудију.

Издали су га они који су му били најближи.

Његова крв.

Шапутали су у тамним угловима и излазили касно навече

те ковали заверу. И ковали заверу.

Али цар Клаудије је знао да нешто смерају.

Знао је да су марљиви као пчеле.

Једне је вечери сео с једном од њих...

погледао ју је

и рекао:

"Реци ми, шта то радиш, марљива пчелице,

иначе ћу уништити оне који су ти најдражи.

Гледаћеш како се купам у њиховој крви."

Цару је било сломљено срце.

Пчелица га је повредила јаче него је то ико икада могао.

Шта мислиш, шта је после било, Лусијусе?

Не знам, ујаче.

Пчелица му је све испричала.

Отвори, у царево име!

Проксимо!

Отвори врата у царево име!

Отвори врата!

Отвори врата, Проксимо.

Желиш ли да умреш, старче?

Ево. Све је спремно.

Изгледа да си зарадио своју слободу.

Прети ли ти опасност да постанеш добар човек?

Јуба. -Противници цара морају умрети!

Отвори врата!

Вуци!

Крени! Направи колону слева!

Треба ми само пар тренутака, стога чувајте властите животе.

Ако не желите учествовати, вратите се у ћелије.

Чекаћемо те овде, Максимусе. -Снага и част. -Крените.

Снага и част.

Нишани. Натегните лукове!

Сенке и прах.

Жао ми је.

Готово је.

Шта с мојим нећаком?

А шта са његовом мајком?

Треба ли они да деле судбину њеног љубавника?

Или треба да будем милосрдан?

Комодус Милосрдни.

Лусијус ће сада бити код мене.

А ако ме његова мајка...

само погледа...

онако како ми се не свиђа...

он ће умрети.

Ако она одлучи да буде племенита...

и одузме себи живот...

он ће умрети.

А ти...

ти ћеш ме волети...

као што сам ја тебе волео.

Даћеш ми наследника чисте крви,

тако да ће Комодус и његово потомство владати хиљаду година.

Нисам ли милостив?

Нисам ли милостив?!

Ја сам војник. Покоравам се.

Ништа се не догађа ономе коме природа то није наменила.

Зову те.

Генерала који је постао роб.

Роба који је постао гладијатор.

Гладијатора који се супротставио цару.

Изванредна прича.

Сад народ жели знати како прича завршава.

Задовољиће их само славна смрт.

А шта је величанственије...

него изазвати самог цара у великој арени?

Борио би се против мене? -Зашто не? Мислиш ли да се бојим?

Мислим да се целог живота бојиш.

За разлику од Максимуса Непобедивог који не зна за страх?

Знао сам човека који је рекао: "Смрт нам се свима смеши.

Једино јој можеш узвратити осмех."

Питам се је ли се твој пријатељ насмешио властитој смрти?

Ти то мораш знати.

Био је то твој отац.

Волео си мог оца, знам,

али и ја сам.

То нас чини браћом, зар не?

Насмеши ми се сада, брате.

Ставите му оклоп. Сакријте рану.

Станите у круг!

Квинтусе, мач.

Дај ми свој мач.

Мач! Дајте ми мач!

Мачеве у корице.

Ослободи моје људе.

Сенатор Гракус биће враћен у службу.

Био је једном сан који се звао Рим.

Оствариће се.

То су жеље Марка Аурелија.

Ослободите затворенике. Идите!

Лусијус је на сигурном.

Пођи према њима.

Код куће си.

Је ли Рим вредан живота једног доброг човека?

Некад смо у то веровали.

Учините да опет верујемо.

Био је војник Рима.

Одајте му почаст. -Ко ће ми помоћи да га понесем?

Сада смо слободни.

Срешћемо се опет.

Али не још.

Не још.

Обрада: НиколаЈе

Preuzeto sa www.titlovi.com