Original subtitles

(Transcrit par TurboScribe. Passez à Illimité pour supprimer ce message.) Нека представници слободно дођу у Београд.

Димитрија ће припремити све за продај.

Знам да тај родник не сме да падне у руки нацистима.

Зато га купујем.

Вреди ли ово и што?

Није проблем што оваквих сато има 50 у целом свету.

Него што у Југославији има само један.

И припада Богдану Васиљевићу.

Гледаме спиригра.

То је проблем.

Преставај.

Нисам издао никог кунемца.

Ки се крив?

Много договора требају.

Нисам мог' да издају.

Тео сам да нађем и дока је грех је.

Размијајем душу.

Дали ти Танило Томасовић заказао састанак на место где се иначе виђати?

Ако тамо одиш јеремићу, бићеш убијен.

Да је се решиш, после ће све да буде болје.

Мораћу до Маје Давидовића.

Маја Давидовића морала да откаже.

Де је Маја Давидовић?

Хоћеш да знаш ко је присреденец?

Ко?

Победник.

Али можемо наћи свет у који можемо бити заједно.

У сваком бих те убила.

Заврши ово.

Томасовић је загризао.

И што да радиме сад?

Позићимо Македону побити Томасовића и људи који супраје узели Кира од бантажа.

Ано Кира ради за нас.

Јеремић?

Господине председниче, стигли су резултати избора.

Победили сте.

Хвала, синак.

Гојко!

Иди до коморе и донеси мало оних танких обасица.

Бољи су те, капетани.

Не сери, Гојко.

Ове су пуне белог лука, имао под риговимо цел дан.

Ајде, пожури.

Да зојем капетан.

Сине!

Како зојеш?

Гаврило.

Гаврило, имаш воду у кући?

Имам.

Ајде, донеси ја бокал, па се слободам.

Димитрије Филиповић је...

Усвојено, дето.

Усвојили су га Сенка и Страхиња Филиповић, оба просветни радници, и одавно више

нису живи.

Ех, ово је први важен документ који сам пронашао са Крштење, које тамо било већ

је над 12 година.

Значи да су га тад усвојили.

Међутим, не могу нигде да нађем никакав документ о рожење, ни у том љилом

периоду одрастања пре тога, и нема ни како се звао, и де је живео, не могу

ништа да нађем.

То значи је се вероватно родио пре рата у Австругарску.

Босна, Хрватска, овој људи.

Мда, много деце је тако долазило.

Тешко ми то можемо да утврдимо.

Иди, нека погледај ово, молим те.

У раним данима је отишао у интернат у Енглеску, па онда је уписао у коледж, и

то ни мање ни више него Оксфорда.

Ех, а то је списак ученика.

Је ти познато ово пре зиме овде?

Злата Мирећ.

Школовали се заједно.

Што ти?

Не нађеш још неког од тих Филиповића на пруду?

За сад не могу никог да нађем.

Нема веће.

Свака част, Јубомире.

Добар посла, заслужио си ручак.

Копај ти и даље.

Можда се он негде зајебу.

Тривуне!

Јо!

Дај, љуби, ону јагњетину.

На моју рачу стави.

То части што је стоједино испобједио на изборима.

Дај, дај, дај.

Умиремо од среће.

Извините, да не можете можда запоњце?

А не мре то?

Што?

То је се стрика на само.

Димитрије?

Јели може да станеш само за час?

Да ме саслушеш.

Слушай, подигла сам сав новац из банке, ти само треба да га пребациш на свој

рачун у Англску.

И да идемо, што прави.

Готово је.

Морамо да идемо док још можемо.

Молим те.

А шта је готово?

Све.

Молим те.

Шта, шта је готово?

Немци ће узeti рудник, па шта?

Није, није, само рудник.

Све је готово, молим те.

Морамо да идемо, молим те.

Уредо, уредо.

Можда је паметније да поврнемо.

Али, видиш, ту се ти и ја разликујемо, Емина.

Ја никада не бежам.

За разлику от тебе која ћита свој живот бежи од свега, па тако и од мене, јел?

Али, добро, ајде сад смири.

Смири се и јај да хлади главу мало.

Значи, све ће бити добро, уколико успемо да почистимо засобу.

Да ли ти може да дођеш до овог сликара?

Мислим да знам шта ћу.

Одлично.

Добро.

Ја ћу пронаћи Спиридона, дакле ти за њега не мораш да греш, што ћу ја да решим.

Када почистимо њиг двојцу, овде нема више доказа.

Нема, то је то.

Што значи само да све ово, заправо, може да буде један леп и нови почетак.

А шта тебе није јасно само?

Шта?

Све јасно.

Одлично.

Ајде, крени.

Све ће бити уредно.

Мама, биће добро.

Молим ти, Ивана.

Много те волим.

Јел то све?

Готово.

Сигурно није остао неки папир.

Не, без туалет-папира, ако ћеш, можемо и то да свржимо.

Шта је ово, уредста?

Кад идеш до...

Јаво да испратијем Ганила.

Јели готово?

Готово.

Одлично.

Понеси мене Малтове дома.

Ово забрави и права Црнагора.

Заби се у брда и не мој да мрдаш нигде, док ти се не јавим.

Да не бринем.

Да не бринем.

Не бринем, ево, два мјесца те оставих, видиш што се направило.

Значи јас сам за све крив.

Нико није крив.

Ајде, пази се.

Каћите на ртање.

Чекам да ми Станко јави.

Одлично, кад побијете говна, бежи и ти у Црнагору.

Кад ово решимо, купљемо сопе.

Ако не решиш, што ћемо онда, а?

Како то мислиш?

Лијево.

Не може се ово лако завршити.

Јаво.

Решиће се.

Неспоразум, решиће се, кај и све до саме.

А ако баш потраје, доћете код мене у Италију на спагетти и вино.

Ајде, уздрабни.

Се види јаво.

Няма у није аксентија нигде.

Сигурно го је она лашка курва опетомађијала.

Убићу је.

Живота ми убићу је.

Морамо да кренемо за Македоније што пре.

Кај завршите Срногорце, убите и Килу.

Останко ће да полуди.

Не ће ако је мртав.

Јасно.

Кадам се да ми не си зовао за неке твоје заебанције.

Нашао сам Спиридон.

Вози ван град.

Бег, бег!

Опет правиш неку порнографију.

Дакле порнографија је тана.

Овај твој наћ води у рад да изгинемо.

Ха, не јас да изгинем.

Гој си.

Да ни је ово пре мало људи.

Нема и ти ништа се сикираш, ломак.

Него улази да кренемо.

Теби се баш жури?

Јесто, жури ми се.

Оћу да пробам матеронски парадайз.

Пи јебен ти ја таган малца на дупе попроговори.

Йуди, тај човек се зове Иван.

Чути, бре, будало.

Лажно ти се представи.

Јесте, мајке ми показивао је неку фотографију кад је био мали.

Ваље су играли неку представу у школи.

Лепо је писало на фотографи Иван.

Можда се је тата као звао.

У своје 12.

године се зови Димитрије Филиповиће.

И зато мораш да дођеш, да потврдиш да је то он.

Ког то не урадиш, наћише те и убићете.

И тебе и овог мамлица.

Мораш.

Немој да се зајебаваш.

Немојте, људи, моли вас.

Тама сам се очисија овде.

Хоћу да се вратим у позориште.

Звала сам јењ, примиће ме нас.

Како, бре, црно позориште.

Због тог позоришта си се и ували у та сранја.

Јелкића, ја те молим да се не мешаш од јало, да пустиш мене.

Ма нећу ја тебе нигде да пустим, бре.

Једна сам у тебе направила човека.

Инспекторе, молим вас, немојте да га хапсите.

Једна сам га излечила.

Ама, Јелка, неће да га хапсите.

Иде само да...

Иди, чути.

Дај изјаву.

Како изјаву?

Госпољице, морају да дођу у главњачу, да потврди идентитије једне особе.

Чим то уради, слободен.

А, немојте.

Молим вас да је слободен да иде по Атаган Мали, онда је готово.

Лепо га ви вратите овде.

Ево, обећу вам.

Доводим га овде.

Понеси документа.

Јел неко видоје мину у вас?

Сви видоје мину, можда.

Рекла је да даштао мене.

Оставила је у куверту за тебе.

Шта је, Лили?

Ништа.

Само не знам шта ће се десити сад идома, ако ово буду видеље.

А шта ће да се деси?

Опалићу вам пар шамара и то је то.

Иди ти за пари.

Јенако је овде своје отишло у курацу.

После ћу ти своју адресу, ако будем успела.

Иди, Лили.

Не врећи се.

Не имаш где.

Чувај се.

Добар дан.

Јављено ми је да дођу на ово адресу.

Бојана?

Да.

Александр.

Рагово ми је.

Узите.

Мене овако, мол, третира сваки ден.

Сачи.

Свијади, другариће Бојана.

То је моје скровићте које те је толико занимала.

Није ме занимала.

Није?

Не.

Еј, онда сам ја стекао погрешен дојав, кад си ме пратила.

Ја не знам о чему говориш, друже Валтер.

Говорим о неповјерену, другариће Бојана.

Које донакле разумјам?

Сваки оперативац мора бити опрезан.

Али да кодирано проверавајеш моју позицију у Москви, то се не смије толерирати.

Звони.

То је љешења о мојом именовању на мјесто вршћаца дужности генералног секретара

Комунистичке партије Југославије.

Али ово није одлука руководства Коминтерна, већ само Георги Димитрова.

То није доволњо.

Ја.

Доволњо ја.

Распитај се кад одеш у Москву.

Друговић ти све објаснити.

Ко иде у Москву?

Ти.

Честитам.

Изабрана си на Международну ленинску школу за кадрове.

По моје препоруци.

Друговић је те добро избрусити за даље дјеловање.

И Москва је прелипа во ово доба година.

Особито љеба.

Та је па мао комплицирана.

Много фракција, много струја, много сујете.

Ми морамо гледати у Москву.

Али своју срећу морамо градити сами.

Запамти то.

Запамтићу.

И кад крећем?

А не знам ја то, све ти то пиша.

Ајде.

Па да нам се вратиш паметнија, ако је то могуће.

Друговић је Бојана.

И поздрави ми Головића.

Дај.

Каје, бре?

Наоћи гледаје човеку не водју.

Кад човек виће да нека будалај.

Да причаваје.

Којим ово јазик?

Свана не знам.

Ајде скланјај то.

Скланјај.

Ајде, момци, доле.

Ајде да се скланја ово спут.

Не брини.

А, фала, фала.

Добро је, саће то момци да гурну, не брини.

Саће да гурну, не брини.

Саћу ја да ти гурнујем ово у дупе.

Ангелче, часто би је хтео да пробам македонски парадајз на немашком цели.

А, треба проба, пробаце.

Сад вам само треба времена да се групишем.

Јебачу моју мајку.

Ти си свој део посла урадио врхуљски.

И размишлио сам, кад ћебемо стојадина, желао бих да ти водиш владу.

Служио си то.

У животу убољу десну руку нисам имао.

Желим да то знаш и да знаш да ја то ценим.

Хвала генералу.

Си ми донао документе?

Јесам, нарано.

Ајде, чекићете ово.

Еј, генерале, моје генерале.

Стварно, мислите да ја не исам рачувао то колика сте ви писали?

Да ја нисам рачувао то да ћете нас вје продати.

Говно једно мало јебаћу тебе.

Пуцати из празног пиштоља, генерале.

Готово је.

Ваше време је прошло.

И једино што је вас држао у животу са јенглези који сада нашли...

Како ту да објасним?

Десну руку.

Која ће им бити много више од користи.

Време вас, Касапина, је готово.

Идите, генерале, уживајте негде у пензији.

И немајте да вам неке глупости падаје на памет.

Емо, овде, видите, свуда је његов потпис.

Ма, да, да, то је јасно.

Ко да, сад је готов маму комуњашку.

А овде имате изјаву његове девоје каде је то добила од њега.

Милан Касарић, овде, исто потпис ње имате.

Сај, јесам ли ти рекао ја да они шурују?

Не, а сај, право је Милан.

Имамо га.

Само моје име нигде не спомените, молим вас.

Не, не, не, ми ћемо то да заведемо као да је она пријавила, разумејте.

Сачекайте, само.

Хоћете попјати?

Не, не, ништо, ништо.

Живојне.

Е, кај ви?

Ова је Спиридон Исаковић.

Узвију податке и заведи га као свидока.

Добро.

Пиро!

Да?

Иди до Лубе и узми фотографију Димитрија Филипојића.

Стиже.

Како беше име?

Спиридон Исаковић, драмски уметник.

Ау, кукаћо, чега, ти живиш.

Попуни ово лепо.

Извините.

Да.

Ви сте Спиридон Исаковић?

Ја сам.

Сте ме гледали у позаришту?

Не.

Нисам.

Имаћете прилике.

Враћам се.

Паре је мој сад, предпред је Монка.

Емина!

Много је смрти код нас.

Превише.

Маја је волја била живота.

Као и вас.

Ко сте ви?

То није важно.

Важно је да сте ви једини човек у Југославији ко ме Маја могла вјерувати.

То је реткост.

Готово је са Рудник.

Рудник на Рудкуње ће Стрединовић предати у руки њемцју.

А ми то никако не смемо дозволити.

Врјеме је да се...

потјерају сјенке које су се надвиле над овим нашим морканом.