Original subtitles

Ne kapsujem. Ako nemaju koga drugog, razluti ih na mene. Gospodine generale,

na vas ih razluti. To ti je naredjenje. Ajde.

Nemojte, gospodin Milutić.

Ajde.

Zaje, sa artiljerijom...

Gospodine Vojodo. Pašić je javio da je u Solom stiglo 50.000 granata. Sutra će me

napasti šest odmorenih divizija. Na moje tri prepolovine. Bez

topova, bez granata, bez hleba.

Udri! Udri, Dačiću, kodati je posljednji. Bože, sačuvaj, gospodine,

potporučiće. Ovo mi je 36.

poraz Odrine.

Bataljoni im spali na čete.

Izginuli komandiri i djaci. Šta ćemo sa ranjenicima?

Ne znam.

Predlažem da napustimo planinski lanac i da se povučemo na

položaj kod gornjeg dilanaca.

A gdje vam je tu strateška logika pobogu? Da radite na iscrpljivanju

neprijatelja.

Pustajte. Šta se dešava? Švabe.

Jeste li sigurni?

Pogledajte.

Zove luku voga.

Je li to istina, Dragović?

Jeste, gospodine potporučniće.

Ne pucaj dok ne dam znak!

Mekši su od nas, cijeli u Švapsku.

Juriš!

Konji! Simila!

Ne pucaj u konje!

Samo u ljude!

Kajafa, kako ste proveli noć? U neizmenišnim pešadinskim napadima,

generale. Je li i jedan bataljon prespavao nas u uvom?

Nijedan.

Ali tešim se time što ni švabe noćas nisu spavale.

Verujte, dublje od neprijatelja.

Rado je.

Daj mi Dunavsku drugog.

Slušam, Vasiću. Krenuli su još u zoru.

Žestoko.

Babinu glavu neće još dugo držati.

Nastupaju u gustim pešačkim talasima.

Artiljerija im radi tačno i strahovito. Morate izdržati!

Kontranapadi nam ne uspevaju. Morate!

Jel' razumete tu reč?

Moram da odustanem od svih jučerašnjih zapovesti.

Izdržite to je naredđenje! Vasiću, šta se dešava?

Morate pomoći kajafi.

Odbačen sam ka malom suvoru. Vi se ni bukvu ne smete izgubiti.

Navali su se tri kolone. Naviru u masama, ništa im ne možemo. Smrtni su.

Buše ih kuršumi.

Još stojimo na molitvama.

Kako još?

Na molitvama ćete biti dok ja ne naredim drugačije. Kako? S kim?

Glavom, Vasiću.

Svojom glavom.

Ama ne mogu da izvršim naređenje! Ima da se izvrši!

I panduri i putari! Vrše svoju dužnost za otačbinu, zato se prima plata!

Ja po časti ispunjem vam zakletvu, ne po plati! Vojnička zakletva se ne ispunjava

u kasarni, u miru, kajalba.

Dobro! Vi mene pozivate na zakletvu!

Naš te je da pozove vojnike! Učinite sve što mislite da ne možete, pukovniče!

Izgubili smo Babinu glavu.

Halo? Izgubili smo Babinu glavu! Bolje da smo izgubili tvoju.

Izgubili smo je.

Stigle su i dve depeše iz vrhovne komande.

Obrenovački odred i druga armija su pretrpeli velike gubitke.

Levo krilo treće armije se povuklo i rastrojilo.

Traže našu pomoć.

Kažite da im mogu poslati ordonanse.

Šta je sad s crnogorcima?

Mislim da se u njihov napad kod Zajčice ne smemo uzdeti.

Stigla je depeša od generala Jankovića sa Cetinja.

Četiri dana odbijaju napad.

Mislim da nemaju snage za ofanzivu.

Već sam pretio komandantima divizija.

Oni će pozvati na zakletu komandante Pukova. Komandanti Pukova će zapretiti

komandantima bataljona. Ali komandanti bataljona neće smeti da prete

komandirima Četa.

Ni komandanti Pukova ne smeju da prete.

Danas je došlo do pucnjave između.

oficira i vojnika.

I predajenika javnog.

Meni ostaju za to samo preki sudovi.

Šta kaže Milić?

Kažu da je položaj Moravski neodrživ.

Javite mu da se povuče na liniju ploče spojnice

Česte Bukve. Kako će tu da...

Tamo je neprohoda. Nema neprohoda. Svoje gerele, Vasić je na vjezi.

Halo Vasiću, Mišić je.

Divizija mi se raspada.

Ostaci jednog puka sjurili su se na parloge i ravni gaj.

I, i sta sad?

Očekujete sažaljenje?

Očekujem komandantsko razumevanje.

Napori se nastavljaju snagom hropca ljudi, umirući grebu zemlju.

Bolje da krvniku grebu lice!

Vasiću! Alo! Vasiću!

Naredio sam povlačenje.

Drugo nisam mogao.

Otkud vam ta pamet, pukovniče?

Da nepogrešivo spasavate sobstvenu stražnicu, jeli?

Gospodine generali... Još niste zaboravili da ste nekad bili ministar pa

prepišavate komandu armije?

Pa ste tvoji. Da te pas tvoj drmo!

On naredio povlačenje!

Vasić!

Tebe, Dačiću, nije strah da ti švabe zaplene kapital?

Pa morat će prvo mene da zaplene.

A nije te sramota da gladnim drugovima uzimaš novac za to?

A što to?

Zato što je ukradeno.

Kad carevi mogu da pljačkaju države, što jedan prerovski nadničar ne bi mogao

da zaradi u rovu. Ja ne otimam gospodine Đače.

Šta će ti to kad svakog časa možeš da pogineš?

Pošto čizme nemam, ako me koknu da bar imaju neki plen u parama.

Što mora švaba da misli da su svi Srbi bez parice i golači, a?

Jesi li ubio?

A ti?

Otmi živom, ne uzimaj mrtvom!

Zagoviću! Uzmi svoj vod! Krej na Znikovca!

Ja ću s tobom. Ne slučajno.

Kad mi krenemo, ti povedi svoje u rovove.

Prvi voz u stralce! Provoz Čuka!

Za mnom!

Nije ti Čuka, bić, Dragoviću! Vukni, da ću ću!

Ne čekajte krunja tamo!

Ljude, Dragoviću!

Nazad! Ucaj dok se Dragović ne vrati!

Gospodine generale.

Kačiću.

Šta vam je, Bogu?

Šta se dogodilo? Nek' on je pogin'o?

Gore. Šta je gore?

Gore, gospodine generali.

Javlja sad Živko Pavlović iz vrhovne komande.

Pristigle granate su neupotrebljive.

Kako neupotrebljive? Pa zna se kalibar naših topova.

Da.

Zna se.

Pa šta se onda desilo?

Pristigle granate iz Francuske su dva i pol milimetra veće nego kalibar naših

topova.

Nevidjene sabotaže.

Odpisali na Saveznici.

Žrtvali Srbiju.

Prostite, gospodine Gineva.

Telefonisti plaču.

Oficiri plaču.

I donaci.

Ađiću, zove ih odmah, sve o nama.

Donaci!

Deco, gledaj me u oči.

Spasit ću u oči, kažem!

Mi branimo naše.

Da nije pao mrak, još bismo mi njima bili na nišanu. Na nišanu smo im i

ovako.

Jedno smo pokupili ranjenike.

Kod nas su dvojice ranjeni.

Ukupno 15 mrtvih.

15 ljudi.

A smo ih pobedili, studentići, a?

A smo ih pobedili.

Malo čas bi od nas, kad je video koliko smo ih slistili, ima da nas predloži za

likovanje. Jer Real Mišić ima da čuje za nas.

A gdje ćemo zanočiti?

Pa tu gdje smo?

Na Previ i Austrija, studentići.

Šta ćemo s ranjenicima?

Ne možemo da ih prenesemo od Mitraljeze. Kako ne možete?

Odvedite ih u pukovsko prvijelište.

A mi ćemo sutra da previjemo još jedan švapski bataljon na Previji.

Zašto da se ne povučimo?

Od odbrane Previje zavisi subina naše divizije. Od subine naše divizije zavisi

subina prve armije.

A od njene subine odbrana Srbije.

Zubima da koljete!

Vi čujete?

Do sutra da budemo pod mitraljezima.

Bili ti pod maminu suknju, da?

Ajde u rob.

Dragović, meš tamo ispred Džaktejina i Crnog Luka.

Pošalji vojsko da uzme to i da podelite večeru.

Razumijem, gospodine potporučniče.

Gde si ti, gospodine vodniče?

Ste vi to rešili da pocrkamo ovde po mrazu?

Ništa nismo rešili.

Idi po tajnu. Eno ga u džaku pred vrvnarom.

Savo, idi ti.

Ponesi i luk.

Što si mi ne povlačio?

Imamo naredjenje od puka da branimo previju.

Bataljona nema nigde.

Nigde ni glasa ni puške, sami smo ovdje. Previje je značajan položaj.

Jel treba da izginemo za vaše činove? Mi smo zaštitnica puku, diviziji. Ne kluka

Bog brani diviziju, branite je vi podnarednici.

Pomrznut ćemo se ovdje. I ja ću s vama.

Ma boli mene stojko i za tebe i za vas.

Šta si rekao? To što si čuo.

Kubi mi se s oči u bitangu.

Dragutine?

Da volite, gospodine generale.

Šta ti misliš?

Jel se slomila vojska?

Kako se uzme, gospodine generale?

A čovek trpi dok...

Dok ne počne da misli gospodine generale.

Ne kaže se džava.

Ćuti i trpi.

Treba li vam još šta gospodine generale?

Idi da nas paže. Razumim gospodine generale.

Ajdemo svi sad ispred Brvnare gore da podviknemo ovu krvniku. Ne možeš nemim

djacima da podvikneš.

Moraju djaci su za Dribaldin. Imaju u glavi hartija, a ne mozak.

A da luku boga uhvati mu za gušu?

Ko će njega da uhvati za gušu?

Taj voli da izginemo.

Treba da bežimo svi u majicinu. Ma nema bežanja.

Mora da se ratoje. Za šta da ratoje?

Za tri dana nas neće biti. Tiše, tiše.

Švabe, neće još dugo nas u oboru.

Smrzli im se dupe.

Zaglavila im se komora.

Vrazni im torbe, pa video si. Naša komora se zaglavljuje još od valjega.

Ljudi kažu, ajde da mu mi podviknemo.

Evo ja ću da govorim.

A da našeg boga noće spojede mrak.

I ja sam za to.

Bolje da njemu ode glava nego da se naših 30 kuća zatre.

Tako je.

A oni onako nema ni kućete ni mačete.

Ali da, samo ako se svi zakunemo. Evo ja neću.

Što?

Jes da je krvnik, ali naš je oficir.

Voli me dunja što je oficir.

Moje djeca će ostati siročići ako ovde prenoćim. Jeste gadal srbinje.

Nemojte da se sad međusobno istrebljujemo.

Ljudi, slušajte.

Vodnik Katić.

Otac moj, Vukašin Katić.

Ajde da njega pritisnemo od ode kod komandira.

Njemu ništa ne može.

Savo.

Izvolite. Sin podelio? Da.

Si li izdvojio za sebe?

Jesam, jesam.

Čekaj.

Jel se tamo nešto dešava?

Ne znam ništa.

Vidite vi pa vidite.

Mišić govori.

Šta imate da mi saopštite?

Divizija se povukla na liniju... Ne treba mi to.

Razumijem, gospodine generale, moji izveštaji su istrpni.

Krsto, recite mi ono što biste večeras rekli prijatelju.

Ne može crnje.

Previjališta puna.

Hvala Krsto.

Muči nas glad, grozne pljačke, maroderstvo.

Treba li i sutra da ostanemo na istim položajima?

Vi znate, gospodine generale, da li sutra treba ginuti kao danas.

Šta biste vi uradili da komandujete prvom armijom?

Ako i sutra navaljuju kao danas, moja divizija neće odoleti.

Hvala vam, pukovniče.

Hađiću, zvali ste me, gospodine generale.

Sedite.

Hađiću, hoću da razradite moju upoverljivu zapovest od 26.

Niste sigurni?

Pa niću.

Sad mi treba sve reći da bismo mogli da radimo zajedno.

Veliki je rizik.

Veliki je rizik.

Onda moramo brzo delovati. I sporo naredjivati s trpljenjom i živom.

Treba prvo da dobijemo saglasnost vrhovne komande.

A ako je ne dobijemo?

Mislim da ne treba postupati soprotno od njihovih naredjenja.

Dovode se druge armije u pitanje.

Čak i ako su činjenice na našoj strani.

Oni su upoznati sa činjenicama, gospodine generale.

Kako kaže ona stara izreka...

Sa brega se bolje vidi.

Čak i ako na bregu sede slepci.

Oblaci blizu, ljudi daleko.

Treba razmisliti šta će biti s našim položajem ako se ne saglase. Ne brinite,

Kačiću. Mene će prvog striljeti.

U redu, gospodin genera.

Krenite odmah u razredu.

Stigla je depeša iz vrhovne komande. Da?

U Kregojevcu se prepravljaju granate.

Za ono dva i pol milimetra. Vrlo dobro, Hađiću. Vrlo dobro.

Hađiću.

Hvala vam.

Gospodine potporučniče, tajin je razdeljen.

Ajde, sedi studentiću.

Baš sam željan razgovar.

Odlično si obavio ono smatranje.

Ja se ne bi popeo na tu buku časna oficirska.

Velikodušni ste, gospodine potporučniče.

To vrlo cenim kod vas.

Ne pijem, hvala.

Još ne.

Za nedelju dan ćeš se propiti. Pijem ćem ti.

Odakle ste vi?

Vjerovatno iz Majčine.

Prijetno mjesto.

Osim ako ti je majka kurva.

Vi ste trupni oficir.

Sa sabljom sam se rodio.

Čime majka odbila od sise, sablju sam opasao.

A jel više volite sablju ili slobodu?

Ko voli slobodu, ne idu u kasarnu.

Ja volim da pobeđujem studentiću.

U kasarni, u kadru, u ratu.

Pametne, lepe, bogate.

Sve.

Vjerovatno svi vole.

Pa ne baš.

Znaš kako to ide?

Ja sam pobedio Turke i Bugare. Ja.

Što su Stepa i Putniku radili više za pobede od mene?

Ništa.

Kad se gine, kad se ratuje, zasluge su ravnopravne. A zamislite da

se pobedi i Austrija.

I Nemačka carevina pa da se zaigra kolo na terazijama, na švapskim zastavama.

Čujete li mitraljeze sa čuke?

Kakav mitraljez?

Dok u Surići nam četu.

Šta ti misliš?

Zašto je Adam, onaj prvi, zagrizao jabuku?

Zbog crvljive jabuke.

Da proće, jer da Božije poverenje.

Ne znam, gospodine potporučniče. Ja ne mogu da shvatim šta mu je to trebalo.

Kako bi i sad ljudi uživali ujedinu...

Ni švaba, ni vaški, ni mraza.

Lepo.

Vi se ovdje grijete dok se vojnici smrzavaju.

Šta si rekao?

Bune se vojnici.

Razbežat će se.

Gdje što se bune?

Odmah da vežeš.

Vežite ih vi.

Šta kažeš?

Ivan je u pravu.

Ne znate šta ljudi pričaju.

Besmisleno je da žrtvujete ostatak naše čete.

Ema šta pojde!

Marš!

Mjesto da uzmete bombe, da sredite švabe, vi dižete glas na mene.

Marš! Celujem!

Stari... Ti znaš... Kako sam ja pre rata delio ljude?

Na nesrećenju, zle?

Sad su mi se svi izmešali.

Čini mi se kao da... Ništa više o ljudima ne znam.

Zbog njega?

Ne znam više šta je Luka Buka.

Ne znam ni ko sam ja,

ni šta ću sutra biti.

U Kragujevcu sam mislio da je najgora nesreća to što Natalija nije došla.

U prvoj bitci sam shvatio koliko sam ništavan.

Jutro sam.

Jutro se nisam ni začudio.

Koliko je lako ubiti čoveka.

A sve to može da se stavi na stranu, pored poniženja koje preživljavamo od

Luki... Luki Boga.

Kod mene je situacija malo drugačija.

Ja tek sad počinjem da shvatam rat.

Blago tebi.

Ozbiljno.

I ako nastavim da ratujem još godinu dana, postat ću mudrec.

Idem.

Rodniče!

Vodnici!

Neko ubi komandira.

Što pričaš ti?

Otišao sam po drva i kad sam se vratio imam šta da vidim.

Kome si još to rekao? Nikom.

Nikom.

Samo ovama.

Ko je ušao posle mene?

Gdje je štab, bataljon?

Ne znam.

On je znao.

Dovedi mi Ivana Katića.

I nikome ni reći.

Koga je ubio?

Ne znam.

Sad nas dvojice odgovaramo za četiri.

I za ubizdu.

Mislim da znam koga da pitamo za savjet.

Jel ti rekao Ivan zašto smo te zvali?

Reče mi samo da trebate savjet oko nečeg važnog.

Tako je.

Tu sam.

Ja za ovo nisam znao.

Nisi čuo onaj pucanj?

Pa, sad kad me ovako pitate, mislim da sam čuo pucanj.

Ivan kaže da si pošten čovjek, pa ću ti reći otvoreno.

Sumnjem na Aleksu Dačića.

Kad sam čuo pucanj, ja sam baš pored njega prolazio, a on... On je sa

spasojem licitirao cigare.

Viče 13 groša, a ko da više.

Ti samo sad reče da se pucnio i jedva sećeš?

Pa jeste, ali kad spomenu ste Aleksu... Kad sam čuo pucanj, ja sam pogledao

prema kolibi, a on je u tom trenutku sa sretenom pogađao čuturicu raki.

A nije licitirao cigare?

Jeste. Ali to je bilo prvo.

Poslije su bile cigare.

Baš za vrijeme pucnjeve?

Baš.

Dobro, Savo. Hvala ti.

Sačekaj tamo.

Savo.

Nikome ni reći.

Ne verujemo.

Možda govori istinu.

Mislim da bi branio svakog iz čete.

Možda je i on saučesnik.

Sava?

U njegovoj seljačkoj pameti smije se ubiti Luka Bog. Samo ako se svi

dogovore. Čekaj, Bogdane. Ako Sava Marić ne misli pravedno, onda sigurno misli

korisno.

Ako pristanemo da ćutimo i mi ćemo biti saučesnici.

Jeste bio gad, Bogdane.

Za otačbinu je bio gad. Za slobodu.

Za slobodu je bio bezdušan.

Bio je nesrećan čovjek. Nisi življavao iz računa.

Trebalo bi da ga vidiš kako baca opuške pred gladnim vojnicima.

Radi šta hoćeš.

Ja na sve pristajem.

Pa valjda nekakav moral postoji i noćas na previji.

Moral?

Cijela Evropa se ponaša kriminalno.

Kako mi da postupimo moralno u jednoj iskasapljenoj srpskoj četi?

Ako bih nekim slučajem preživeo ovaj rat, morao bih da se prijavim građanskom

sudu za saučesništvo u ubistvu s predumišlje.

A ti vjeruješ da će biti nešto od ljudske savesti posle rata?

I još si ti socijalista, revolucionar.

Predlažeš da prećutimo?

Bogdane, svi smo mi žrtve.

Ili će vam to biti?

Savo.

Izvolite, gospodine vodniče.

Predlažeš li da svi ćutimo i da se ponašamo kao da je Luka Bog poginuo u

borbi?

Pa kad me već pitate, mislim da je bolje da sačekam ujutru.

Kad svane je bolje će se vidjeti.

A dotle?

A dotle da se povučemo sa previje i to odmah.

Nema povlačenja do svanuća.

Mi smo zaštitnica divizije.

Moram da se rešim ovog čuda.

Aleksa! Jel se povlačimo ili da se ne odazivam?

Gdje je Spasoje?

Tu sam.

Koliko bombi imate?

Jel čujete što ja vas pitam?

Tri.

Ja imam dve.

Pođite za mnom.

Kuda ćemo, vodniče?

Da uništim ozlikovaca sa čuke.

Jeste ti kršten, čoveče?

Kako da gađa mi traljas po ovom nevidelu? I kako uopšte da mu se

privučimo kad nam čuju korake po lišću? Ne gunđajte više.

Hajdemo.

Odavde mora da se buzi.

50 koraka do gore.

Hajde, što čekamo?

Idemo.

Stani, majku ti ludu!

Ludri, spaso je!

Sad dođu ću!

Evala, nećeš i ti da mi pobjegneš!

Gdje te ti Švatsko?

Sredili smo ih!

Sredili smo ih, braćo!

Bog da ne!

Spasuje!

Spasuje!

Vodniče!

Vodniče!

Vodniče!

Sam rekao da treba da puzimo.

Slavo!

Ljubo! Vodniče Katiću!

Gotovo je, braćo!

Sredili smo ih!

Gnezdo je razbijeno!

Treba javiti komandi Savu!

Pusti! Gotovo je, braćo! Sredili smo ih!

Šta je sad s Pasojem?

Ostade gore po košu.

Bolnicar!

Dajte bolnicara ovde!

Živi!

Moramo greka ku bolnicu.

Kako? Kao moj Oras Tankoviće čekat ćemo ordonans iz divizije.

Mogli smo onda i Luku Boga.

Šta?

Pa mogli smo i njega da rešimo.

Reci ćemo da su zajedno ranjeni.

Slažeš se, Dačiću?

Kazujte da podelimo muku.

Sram o tome i da pokušam to.

Da niste ranjeni? Ne, ne, ne, ne. Govorim tiho jer... Jer me stit, kažem

vam. Zašto pobogu? Pa vi ste časno vršili svoju dužnost.

Nisam, gospodine generale, živ sam.

A divizija mi je iskasapljena.

U glavu šrapnelom i razornom granatom.

Ja više nemam diviziju.

Samo sedam iscrpljenih bataljona na rajicu.

Kajafa.

Šaljite trupe u sela.

Kazani da rade.

Tela da se kuva, svinje da se peku.

Ali vi to naređujete po vlačenje?

Naređujem odmor.

I oporavak.

Spojite me sa Vasićem. Odmah.

Izvolite.

Jalo, Vasiću, Bišić govori.

Strah me, moj komandante.

Kao niti.

Odmah silazite niz suoborka Teočinu.

Odmah. Hadžić će vam saopštiti dispozicije armije.

Hadžiću.

Naredite povlačenje štaba.

Razumijem, gospodine generale.