Original subtitles

Sve džake odmah na front.

Imate dozvolu, dinastiju.

Pa da bi čovjek verovao u budućnosti, treba neko negdje da ga čeka. Po

mogućnosti devojka i to još večeras. Evo tebi.

Jedan dukat.

I dva.

Da mogi van.

Matovio.

Izvini. Ali molim te, nemoj da me izneveš.

Kada si rekao da smo svi izdajnici nekog ili nečega, si mislio na strice i dedu.

Zašto ste se rastali?

Znaš, Dačić je ispredo.

Aleksa Dačić to obžije. Bojović je ranjen, a mušti je postavljen za

komandanta prve armije.

Ovo sad je prilika da dosanjamo veliku Srbiju.

Dragutine... Mi...

Ne sanjamo iste snove. Ne smije se žrtvovati budućnost jednog naroda,

živojne Mišiću.

Učitelji komanduju bataljonima, seljaci vodovima, čak i četama.

Gospodine, dokle su djaci?

Zakasnili smo.

Znaš li kako je moj otac sa zdravljem?

Čekaj ćemo.

Dobro je.

Dao mi je ove dukate da dam Ivanu.

A ste ga udesili.

Imali gliba do Kragujevca da ste ga zaobišli. A šta bi ti tako bezpustno

radio da ti oni posle ne napraviše?

Ajde vidi u šta u operitu. Odmah ga zdem.

Nisi ga našla.

Izvini, dedo.

Ovo je ono što si Bogdanu poslao.

Druga dva ti nisam vratila.

Ono kad si mi srela.

Srela sam Vukašina.

I kakav je?

Pravi gospodin, lepo odeven.

Kad sam mu rekla ko sam i odakle sam, pitao me za tebe.

I? Mislim da želi da te posjeti.

Samo nešto mu ne da.

Što?

Ja to ne razumijem.

Moj nek ne upređuju

General ide na front!

Sklanjaj se, narode!

Ne vičite za Boga.

Dostaje mi muki bez toga.

Razumijem, gospodine generali.

Spasiću, jel' znate šta je Oskar Počarek napisao za Srbu?

Ne, gospodine generali.

Ne znam nemački.

Ej, da znam...

Nisam siguran da li želim da znam šta nam neprijatelj misli. A, grešite,

Spasiću, grešite.

Svaka velika bitka počinje poznavanjem komandanskih inteligencija i uverenja.

Mislite da možete da saznate šta neprijatelj smera? Tako je.

A da bih saznao šta smera, moram da znam šta misli. A počorek o

Srbima misli da su zločinačka, smrdljiva, prljava rasa.

Glim.

Vraćo, aj pomozite mi, žurim na bojište. Jesi ti kralj? Nisam, srpski

general.

Vi generali i Pašić ste nas do ovdje i doveli. Švabe su nas do ovdje dovele.

Hoćemo da vas vratimo kućem.

Ajde. Aj budalo, kako te nisremotno.

To je Mišić iz Struganika. Šta si ti mešić? Što ne kažeš, Kosov?

Ajde, ajmo sluzno.

Hoćeš li zaustaviti švabe, pobog?

Sajedno ćemo, braćo. Ajde!

Ima li nam spas? Ima!

Ako svi radimo što ljudima pristoji.

Stani! Stani!

Poručiće! Polako! Evo ruka.

Ti ćeš meni ruku da pružaš, ha?

Stani!

Hvala, brat!

Odloži oruđe! Polako, polako, poručiće! Odloži oruđe!

Polako, poručiće. Uz drvo!

Ti ćeš meni... Nećeš da mi bežiš.

Biješ vaba, ali biju i oficiri.

Neka ti je prosto, srpska vojsko.

Sto je ovo?

Gospodine generale, nagovaro je vojsku na bekstvo.

Iz kog ste pukao?

Komandir Čete 3. bataljona 1. puka Dunavske divizije, gospodine generale.

Da se javite komandantu puka da vas rasporedi u vod.

Pa kad naučite šta je vojnik, možda ćete ponovo dobiti Četu. I zapamtite, gospodi

Čiću, samo bog može da bude surov i nepravedan. Gubite mi se, Sočio.

Razumijem, gospodine generale.

Kako se zoveš?

Dragutin.

Dragutin?

Rekalić.

Koga imaš, Dragutin?

Jo, imao sam... ...sina od deset i oca.

Švabe ih letao sam... ...kad pređuše Drinu.

Zapališ jednu kuću.

Brata mi ubiše kad smo prelazili Savu.

Sad... možda imam, možda nemam žensko dete od

tri i... i ženu.

Odakle si, Dreutin?

Cijela Bresnica.

Mače.

Pušiš mi.

Ne, gospodine generale.

Otkad mi javiše šta me snašlo kod kuće.

Ne mogu.

Si bio kriv.

A kad vojnik nije kriv, oficiru, gospodine generale?

Kao i ja da sam oficir, možda bi bio još gori.

Daj da uđi u kola.

Ovako, gospodin general.

Umićiš se posle.

Gledaj narode, šta je general?

a sada mu skineše polete i šapku, on bi uzo ralo i volove i jorom isto koji mi.

E, bravo, generale, bravo.

Ja sam četiri sine dao za Srbiju.

To ovo dačić iz prerova.

Ovde vas baš dobro poznaju.

Da, tu sam rođen.

Struganih, to je selo pod Pačince.

Sve bih nešto da vas pitam, ako dozvoljavate.

Pitajte, Spasić.

Jel' vi stvarno verujete da nam ima spasa?

Verujem.

Kako ćemo s prepolovljenom armijom i bez artiljerije?

Umom i voljom, Spasić.

Eto, tako.

Čuješ li ti mene, praće to vamo!

Majku litičku, od mene si našao da otimaš! Srab debilo! A svoj, baba, koga

hoćeš! Ma i državu ti, ja i Pašića i sve redom!

K'o radiš to čoveču?

Tri dana nismo dobili sledovanja!

Baba kad joj dođe, daće joj i guzku i sve što treba!

Dragutine... Daj ženi dva dinara za guzku.

General Mišić te sluša!

Ako je Mišić, ako je i Bog!

Vojniće!

Kako se zoveš, vojniće?

Ja sam Sibin Miletić.

Selo Šljivovo, okrug Palanka.

Bio sam u artiljerijskom divizijonu Moravske divizije. Nišanđa je na topu

dok nam švabe ne zarobiše celu bateriju.

Kako za ime Boga da nam švabe zarobi topove?

Zuljnu haubicu i pobi sve, osim mene.

Sve osim tebe.

Ja sam bio spored velike nužde.

Da prostite.

To je sreće.

Pa su me prekomandovali u pešadiju, što mislim da nije pravo.

Radi s puškom, Sivine. I to je vojnički alat.

I za koljitu guzku lipsat ćete.

Što se predstavi Kosibin, Aleksa?

Pa kad najde kad otimam guzku, šta da mu kažem?

Ajde, idemo. Ajde.

Aleksa, da se vracimo u Četu.

Šta si mislio ti da radimo?

Pa odluke Boga treba, ej!

Ko će meni verovati da sam razgovarao s generalom Žućom, a?

Pa svakako si se predstavio Kosibin.

To nemoj da si spomenuo neko.

Kud ne dođe Mišić na Mačkov kamen da gleda kako razvaljujem švapski bataljon,

nego kad krademo guzku. Ijeva me.

I, i, i, a šta te pitao Mišić?

To te se ne tiče. Ko te pita, kaži da smo govorili dok se nis puši cigara i to

je to.

Šta ti je bre, ostavi me!

Ej!

Šta je

istorija?

U Glibu je slavna šomadija, jeli?

Saki rat ima svoju pozadinu, Goro.

Otegla se tvoja pozadina od Kragujevce.

Šta je?

Nešto smo mravčini od Skopje.

Samo do prve velike bitke.

Šta će biti posle? Posle ćemo biti ratnici.

Ili ćemo biti mrci.

Hvala vam.

Bukašine?

Šta se desilo?

Sve sam pogrešno uradio, Olga.

I ovo sam zaboravio.

Zaboravio. Moj glupi paket.

Karšić mi je dao pismo za Ivana.

Treba da ga spasi.

Ja sam ga bacio.

Ja sam ga bacio.

Dobro.

Možda si tako morao.

Koliko ti je tako, da misliš?

Vidjela sam ga.

Šta ti je rekao?

Više si i ne sećam.

Pamti mu samo izraz.

I pogled uperen u... nešto daleko.

Šta da radim?

On je poluslep.

Ubit će ga.

Ubit će ga, Olga.

Možda je on poluslep.

I znam da može svašta da se desi.

Ali znam...

Da ga ni ti ni ja ne možemo natjerati da promeni mišljenje.

On je isti kao ti.

Česti.

Tvrdoglav.

Iako treba u ratu protiv svih.

Ajde, terajko, brže, brže malo.

Brže malo.

Ova vojska se više ne boji srpskog oficijera.

Ostaje samo straha od švaba.

Rekli ste nešto, gospodin general?

Da.

Treba razdvojiti vojsko od naroda.

Ovde Oskar Počorak ne mora da troši svoje snage.

Prva armija je već u rasulu.

Dragutine, zvolite.

Javi se štapskom lekaru da ti da nešto za te uboje.

Razumijem. Ti umisliš, bit ćeš mi posil.

Nišina tamo! Pusti ih, nek psuju. Bolje da psuju nego da čuti.

Što ne psuju švabe?

Psujeći, psujeći.

Šta čekate, Mišić? Uđite.

Ja bih ustao, ali ne mogu. Ranjen sam.

Kako vam je rana?

Pa to je valjda pitanje koje je trebalo da bude na kraju.

Pa tako sam i uradio.

Sve što je trebalo da vidim, vidio sam dok sam dolazio.

Mesec dana kukam putniku da mi se pošalje artiljerijska

municija i odeće za vojsku.

Koliko ste mi samo vi puta rekli preko telefona, moramo, moramo da izdržimo sa

ovim što imamo.

Kako znamo i umemo.

S kim sam mogao da branim Valja? Valja, recite mi vi.

Mrtve niko ne sahranjuje. Niko!

Begunci koje ste sretali pri dolazku, to su junaci sa mačkog kamena.

Razumem. Prethodnu noć, ceo puk mi se rasturio.

A onda bi putnik izdaje naređenje da streljam begunce. Kako?

Mogu li ja da streljam ceo puk?

Dužnost. Po propisu.

Želim vam srećan put i brzo ozdravljenje.

Ja vama želim uspeh u podokvatu.

Gospodo...

Majore Saviću, idite na most i uspostavite red.

Hoću mjonicom da prolazi vojska, a ne rulja.

Odbi!

Odbi, čuješ!

Odbi talo čušte go...

Svecu puštaj!

Svecu pušti!

Razumijem.

Mene ću.

Izvidite.

Razumijem.

Gospodine generali, da ostanem i ja.

Odkud vi, profesor? Ovdje sam ja, štapski pisar.

Ostavite. Ostavite. Osim Kijovice, sve drugo u redu.

Biće, sad kad ste vi tu.

Generali, ja sam nekako srećan što ste vi došli.

A ovaj... Došli ste, pravo da vam kažem, u minutu 12.

Ostavite tu.

Hadžiću! Gospodine generale.

Podnesite mi posljednje izvrštaje iz divizije. Samo ono što se od jutra

spomenulo. Molim vas da dajte mi naočet.

Evo. Ovo su sve pravci napada njihove šeste armije.

Oni uporno gona Moravsku.

Ovdje je venac koji se strmo spušta u dolinu. Na

dnu je potok koji leti presuši. Sad je nabujeo švabatu da ne može da spusti

artiljeriju. A ne može ni sa druge strane zato što je tu strma litica.

Jedina tačka odakle može to je ova kota. E zato to mjesto treba braniti makar dva

dana dok se situacija na ostalom delu fronta ne umiri.

Da, ovuda gone Dunavsku.

To ne valja.

Ne valja.

Podhitno povući Dunavsku na prevoje i vis Baćinca. I Baćinac treba braniti

čuku po čuku. Ako švaba baš nagrne...

onda ga puštati u klance i tu raditi bombom pa bajonetom.

Suvobor i Maljen su strateške rezerve.

Kako je stanje u armiji Oskara Počureka?

I dalje dejstvuje energično.

Uvodili rezerve u bitke, kako mu je snadbevanje.

Pa ne bi se reklo da im je lako. Pa ne bi se baš reklo ni da im je teško.

Švaba goni, vi bežite i gledate u mape dok li je stigao.

Tuče nas materijal, brojčano su nadmoćni. E, takvo misljenje.

Jarcu o rog, Đuriću. Ta nadmoćnost će uvek biti na strani neprijatelja. Pa da

li nije te nadmoćnosti, Austrija ne bi ni napala Srbiju. Ako mi budemo čekali

da se izjednačimo sa njima u broju i materijalu, oni će nas do Božića

otjerati do Makedonije.

Kapetane Lukiću!

Telefon za vas.

Predaje li nam se neko?

Samo u bezizlazu pokoji Bosanac.

Hrvati i ostali, samo školovani.

Kako je stanje u Valjevu?

Je li Besni neprijatelj tamo?

To ne znam.

Zato što tako malo znate o neprijatelju...

Niste kadri ni pametne komande da izdajete.

Vojsku prekrio strah, a komandu mrak.

Gospodine generale, javlja mi komandant Moravske divizije da se polože i na

Kolubari, moraju odmah napustiti.

Švaba će ujutro izbiti na drum i preseći odstupnicu.

Podhitno hoću iscrfne izveštaje o neprijatelju.

Šaljite izvidnice, privodite zarogljenike.

Spremite mi konja! Razumem, gospode mi genera. Mi se, gospodo, neprijatelju,

možemo suprotstaviti samo većom komandanskom inteligencijom i jačom

voljom. Hvala, Lukić. A sad na posao da ovo bezglavo bežanje

pretvorimo u strategijsko povlačenje.

Šta je ovo, dragucine?

Više nikad ovakvog konja da ne vidim, jel ti jasno?

Razumijem, gospodine generale.

Pomaže Bog, rode!

Ja sam general Živoj Misić, od danas komandant

Prve armije.

Vojsko!

Vojnici moji, sinovi!

Okrenite se!

Pogledajte iza sebe!

Zar da žene i djecu ostavljate za leđima?

Ostavili ste već sela švabama.

Nemate kud da bežite.

Nemate gde da se vratite.

Jel hoćete da nam švaba celu Srbiju

okiti povešanim ženama i poklanom djecom?

Kao što su okitili letos maču.

Junaci, vojnici, poslušajte me.

Pređite na drugu obalu i postrojte se pored reke. Hoćete

da svi izginemo? Hoću da što manje izginemo, podnaredniče. Šta hoćete od

nas? Hoću da moja armija pređe ovaj most posle posljednjeg izbjeglice.

Prva armija i u nesreći mora da ostane vojska.

Meni su svi u kući izginuli. Za koga ja da ratujem? Ja nisam došao ovamo,

prijatelju, da te teram da gineš za nekog.

Došao sam da radimo zajedno za spas.

A to možemo jedino ako se grupišemo u čete, u bataljone, u pukove

u kojima ste bili.

Kako?

Pređite! Na drugu obalu.

I tamo formirajte strojeve.

Ajmo, junaci.

Ajde!

Majore Saviću, organizujte da se ova kola što pre sklone odavde. I gledajte

da most prvo prelaze seljaci sa stokom, onda sivili i na kraju vojska.

I postarajte se da pronađete neku hranu za konje. Razumem, gospodine generale.

Ljudi, zemlja nam je mala.

Nemamo više kud. A i nećemo da bežimo.

Nego ćemo Švabu da pogledamo u oči.

Švaba nije krenuo na Srbiju da ovdje ispravlja nepravde.

Nego je došao da zatre Srpski narod.

Zamislite, sinovi.

Šta se sad čini u selima koja su zauzeli?

A letos u Mačvi? Još je crnje nego letos u Mačvi.

Zato što smo ih onako posle namlatili na ceru.

Ako hoćemo da živimo, moramo da ih najurimo preko Drine.

A ja vam dobar stojim, deco moja, da ćemo to i da uradimo.

Đuriću. Izvolite, gospodine. Vojska mora da pojede nešto toplo sa kazana.

Odmah. Nemamo vremena da sad kuvamo ovde pasunj.

Odmah po intendante da donesu kazane i rakiju. Džak šećera da se uzme od

mehanđije i da se ovde kuva rakija pred njima da glede. Ajde. Razumijem,

gospodine generale. Gospodine generale, za sad sam uspeo ovoliko, do sutri će

biti još bolje.

Dobro je, Dragutine, dobro je. Dobro je.

Dobro je.

Idi, neki tebi pripreme konja.

Ideš sa mnom u obilazak. Razumijem, gospodin generale.

Pomaže Bog, junac.

Pomaže Bogu.

Grejte se, grejte, grejte. Jeste osušili čarape?

Suve čarape čuvaju zdravlje.

Sto ne probudite onog što spava u glibu tamo.

Deco, morate imati snage da ne legnete u glib i u vatru.

Čim zaustavimo švabe, dobit ćete odmor.

Gospodine generale, nismo dobili duvana ima više od sedam dana. Čuo sam.

Evo ti, razdijeli. Hvala, generale. Ajde.

Jakšu vatru, braćo, naložite slobodno. Ne bojte se.

Švabe su zastale na Kolubari. A ako i pokušaju da pređu na drugu obalu, mi

ćemo ih zaustaviti.

Čime? Kako čime?

Kako čime? Pa onim što mi Srbiji jesmo. Reci mi, vojniče, je li može švaba duže

od nas da ne spava?

Je li može švaba uz naše brdo?

Brže da ide od nas. Po glibu i po snegu.

Nemoš. Nemoš.

Nemoš. Nije me briga ni Bog sami da je došao. Kad obezbede granatenim dolazi

koći. Ali komandar mi je, ne viči to nikad.

Traže nam da ostanemo na položajima.

Kažite vi nama kako? Kad su sto puta jači od nas.

Mi smo.

Jači.

Mi smo jači.

Neuporedivo.

Samo treba bolje da mislimo i bolje da radimo.

I vidjet ćete, djecu, za deset dana druge će se pesme pevati.

Hajde.

Podine generale, smijem li da zasviram u sviralu?

Znaš da sviraš?

Znam, pomalo.

Raspali, Dragutine, sviraj što ih da možeš. Ti si nam sad

kaubička baterija.

Dragutine, napuni bisage. To je bučar mog brata.

Razumijem.

Ne postoji!

Mama! Šta je bilo, živojeni? Što si mokar? Bio sam u pećini.

Opet su te zadirkivali.

E, kad si sitan i malečak, pa svaki na tebe.

E, Bubice, Bubice.

Ma, dočekat će majka da ti meni možeš i od bika i od jarca da se odbraniš, jel'

hoće? E, Bubice, Bubice.

Ajde, ajde, kad si mokar, ajde u kuću.

Šta sviraš, sunceki poljubi? Ma pusti li mi svijet. Ma šta pusti? Da mu se

vrata do čepa, on glava se nebino nosi.

Kaži, Dragutine. Ne zamerite, gospodine generale, ali čini mi se kao da ste ih

malo ohravrili.

A možda je još uvijek moguće od tih očajnika napraviti ratnike.

Razdeli jabuke. Razumem, gospodine generale.

Gospodine generale, kažite Hađiću.

Stigla je Depeša iz vrhovne komande. Šta kaže?

Traže da se izda naredjenje o formiranju prekih sudova.

Neprijatelj je učvrstio položaje sa dva puka i tri haubičke baterije. I mislite

da je nameran da ujutru pregazi Kolubaru? Uveren sam, gospodine genera.

Uveren sam. A znate kakve bi posljedice mogli biti?

Pašće, kovora, teška artiljerija, porobit će sila narodu.

A šta je s ovim našim prokletim savjeznicima, gospodine genera?

Ako ne misle na Beograd i Kragujevac...

Valjda mi je stalo do Dardanela i Soluna, mislim. Moramo se mi uzdati u

seju svoje kljuse, profesore.

Ćurću, idite vidite šta se to napolje odešava.

Hađiću, izdajte naredjenje da se učvrste položaj koji čuvaju drum od

Mijonice do Gornje Toplice.

Jer ako nam ga šoaba sutra preseče...

Gospodin general!

Pucali na Dragućinu.

Si ranjen?

Nisam, gospodine generale. Probaš ili okrznuli me malo samo po uniformi? I baš

na tebe, a?

I opsovaše mi sviralu, da prostijete.

Ako ja bolje razmislim, i nije im do svirke.

Kađit ću.

Koji je naš rezervni položaj za štaba?

Gukoš ili Boljkovci.

Boljkovci, Boljkovci.

Gospodine generali, kako vojsku da ne obuzme moralno rastrojstvo kada je

uopšte stanje ovako nepovoljno? Kažite mi, Kađiću, koja to vojska na svijetu se

ne bi rasturila posle svega što je naša doživala od Drine do Kolubare?

I mi se nismo rasturili.

I nećemo.

Zato što moramo ovom narodu da obezbedimo opstanak. Kako, gospodine

genero? Ja ne mislim, Đuriću, da je ovom narodu manje stalo do opstanka nego što

je to bilo pre dva mjeseca.

Šta onda da činimo, gospodine genero?

Da nastojimo da u svemu izmenimo životne uslove vojnikove.

Sve to do vlade i saveznika, ja mislim.

I da pustimo vladu i saveznike.

da oni rade svoj posao, a mi da se ponašamo kao prave starešine narodne

vojske.

Naslojite da vam što više vojske noćiva na suvom. Ako

imate sat vremena na istom položaju da se kuva pasulj, šljiva, šta god se nađe,

juriš vojske počinje u redu za kazan i pune porcije.

A kad se najedu, nek čiste oružje, krpe, opanke, trebe vaške i da se

redobno briju.

Ljudi moraju da vode računa prvo o sebi, pa onda o otačbini.

I moraju sebi da liče na ljude, da bi im život vredeo

i da bi im trebala sloboda.

A za opšte rđavo stanje u prvoj armiji ja sam odgovoran.

Kađi ću.

Hoću da štab bude u punoj pripravnosti za hitnu evakuaciju na novi

položaj u Boljkovci.

Dragutine! Izvolite, gospodine generale. Daj mi šinjela.

Možeš da jašeš.

Naravno, gospodine generale. Idemo ti i ja, sokole moje ranjeni.

Da obiđemo zaštitnicu Moravske divizije. Razumijem. I ponesi jabuka.

Razumijem, gospodine generale.