Original subtitles

Valjevo, ne možemo da branimo.

Jesi čula da je vrhovna komanda napušta Valjevo?

Da, počela je evakuacija.

Ti?

Postajemo. Sve džake odmah na front.

Dobro, potrebio sam. Ovo ćeš dati sinu kad pođe na front.

Od koga je to, zašto? Nek predato u komandantu punka ili divi. Sa mnom u

četi je Ivan Katić.

Sin Vukašina Katića. Student na Sorboni.

Ajde, sviraš, šta znaš, ajde.

Ja sam zaljubljen duši.

Mene sutra u Kragujevcu čeka devojka.

Kako ću od oca?

Otac ti naredio da se spremiš.

I ujutro s Kelom napravi voz.

Što se desilo?

Mladimir je tu.

Ranjen je. Gde je Mladimir? Beži od mene!

Vrhovna komanda vas zove u ime otačbine!

Sutra krećete na bojište!

U podne!

Za Kragujevac! Bogdane!

Gdje si bila, dete?

Zadocnila sam na vozi. A šta, išla si u onom svom bunđi u Skoplje?

U Kragujevac.

Treba da stignu večeras, pa sutra na front.

Pa kako? Izgubi voz, bogano.

A kad je trebalo da budeš u Kragujevcu?

Čuješ šta te pitam? Kad je trebalo da budeš u Kragujevcu?

Trebalo je da stignem popodne.

I stići ćeš.

Vidoje!

Vidoje!

Brzo preži Čeze!

I zove onog... Tolinog, onog, onog... Džaboleva!

Zdravka! Da dođe!

Odmah ga zdan!

Trebao bi neko muški s tobom.

Ide, ti si žensko.

Ja bih pošao možda da vidim.

Možda. Pošto je da vidim svog unuka, Neža?

Hođi, deda.

Ne mogu.

Dok Pašić vlada Srbijom s onim svojim podrepašima, ja ostajem u

prerovu.

Ne mogu.

Evo tebi.

Ne treba meni. Nekad, nekad, nekad.

Onda daj to.

Ja moram.

Hvala deda.

Je li što bolje?

Bolje?

To je to.

Šta? Pa da bi čovjek verovao u budućnosti, treba neko negdje da ga

čeka. U budućnosti devojka i to još večeras.

Ti si Bogdan i srećan čovjek, znaš?

Možda.

Što si tako zanišljen?

Mislio sam da u meni postoji poredak misli i osjećanja.

Ali et kako smo pošli iz koplja, svaki čas hvatam po nekog begunca u sebi.

Kaj su li oni ti?

Liče na mene.

Samo što su glupi i slepi za moje činjenice.

Pa šta radiš sa njima?

Obaram ih na pleću.

Snažni gadovi.

Si li iznenađen da to čuješ od mene?

Ne toliko da bi bio razočaran.

Generale, uzdamo se u vas, gospodine generale.

Kao onda kad ste me dva put oterali u penziju.

Živoj, ne ostavi se prošlosti.

Nadamo se i uzdamo u ono što jesi i ono što si od uvek bio.

Častan i umešan vojnik.

Ali da znaš...

Ovo što je navrlo na Srbiju nije ni naliko na me na Kumanovoj bregalnici.

Ovo sad je prilika da ostvarimo ono što sanjamo vekovima.

Prilika da ujedinimo sve ono što nam po pravu pripada.

Da dosanjamo veliku Srbiju.

I prilika da konačno budeš na pravoj strani.

Dragutine, mi ne sanjamo.

Iste snove.

Moje da branim narod i otačbinu od neprijatelja. A ti

gledaj da ne smatraš Srbiju za svoju pričiju.

Čak i kad sanjaš o njoj.

Doviđenja.

Spasit ću, brzo ću ja.

Šta se dogodilo, živojine?

Bojević je ranjen, a muštij je postavljen za komandanta prve armije.

Sada?

Putnik i regent mi kažu da samo ja mogu.

Da spasim prvu armiju.

A zašto putnik ne komanduje armijom koja se raspala? Ne treba on to da radi.

Ja Bože!

Možda tako treba da s prvom armijom gonačno propadne i živoj mišić. To im je

svima na umu. Smiri se, smiri se.

Iz ove kože se ne može.

Osjetila sam da nas sprema nesreća.

Spremi ti svojoj nesreći nešto rublja.

Pitala sam.

Ja bolje vidim.

Šta nisi spremljena?

Pomoguši mojine, zašto si pristala? To mi je dužnost, Luiza.

Gospoda, šta smo te skrivi?

Izvinite se.

Mladiću. Ajde.

Mladiću. Da? Tražim sina.

Zove se Ivan Katic. Ivan?

Da. Imate sreću. Dođite.

Ćoro!

Ćoro, majka te traži.

Sine! Mama.

Evo, donijela sam ti toplog rublja, čarape i neku čokoladu.

Hvala. Drživo.

Dođi.

Gdje je tata?

Tata te čeka u Kragujevcu s naočarima.

Jesi čuo da je palo valjem?

Je li Vilena ostala u bolnici?

Jeste.

Što radi tata u Kragujevcu?

Mislim da Pašić pokušava da ga nagovori da uđe u vladu.

I onda mu reci da ću ga sodrići ako to uradi.

Da ne.

Šta?

Ja ne mogu više nikome ništa da kažem.

Milena mi je tamo.

Ti mi sad ode.

Izvini.

Svi se pakuju da beže.

A ti?

Ja?

Stvarno misliš da bih napustila Srbiju da sebe spasava?

Ne bih... Našao sam

prijatelja.

Nije bilo.

Kakav je bio tata kad je bio mladić?

Otkud ti se to?

Onako.

Ozbiljan.

Zabrinut.

Lijepo je govorio.

Ubožavala ga je Beogradska omladina.

Jel ti ja ličim na njega?

Ti ne bih želeo da ličiš na njega.

Moram da idem.

Naprijed!

Izvoli, izvoli.

Šujem da krećeš na front.

Izgleda da mi je suđeno da završim slavan i osramoćen.

Mi je se zabadava moja majka prestravila kad je čula da sam unapređen

u čin pukovnika, izvoli.

Ljudi će uzdaviti ona.

Toga se i ona bojala.

Meni sve ovo liči na san, Lukašine.

Čujem da je izdata naredba za pokret i djačkom bataljonu.

Moralo se, Lukašina.

Skupljamo sve što može da nosi pušku.

Ne sme se žrtvovati budućnost jednog naroda, živojne Mišiću.

Lukašine, Katicu.

Učitelji komanduju bataljonima, seljaci vodovima, čak i četama.

Djaci su sve što nam je ostalo.

U ratu se mora verovati u Boga. Ne mogu da podmićujem i lažem bol, čak ni Bogom.

Dobro, ja sam tebakijeru, mogu da se poslušim, pa izvoli.

Ne znam.

Ne znam i da li dolazim u vladu.

Ne znam.

Ti malo veruješ.

Ne znam šta ćeš takav u politici.

Misliš da u Boga malo verujem, hm?

U sebe.

U sebe, Vukaš.

Zato si toliko zabrinut.

Hteo sam nešto da ti pitam.

Zar već?

Da.

Gospodine generale, vreme je samo da se obrijem za deset minuta.

Razumijem.

Zaboravila sam javuke.

Lukašine, htio si nešto?

Ništa tako važno, zaboravi.

Ono, ako bi Luisi i djeci...

...zatrebala pomoć, mogu li opet da računaju na tebe?

Luisa može da računa na mene kao na rođendog brata.

Ne boj se, mama.

Zbog čega?

Neće se meni tamo niste dogoditi.

Pa ja sam sigurna u to, sinu.

Majka osjeća opasnost i zlo.

Nek za tebe ne osjeća.

Ne boj se, sinu.

Ajde, Katicu, pevaj.

Bogov!

Bogov, doviđenje u Beču, doviđenje u Pešti!

Ajmo, vracio, ajmo!

Mama.

Imam ja devojku.

Zovem se Kosara.

Stanuje u Skopju.

Ona je čarobna mama.

Obrazovana je.

Otmena.

Verujem, svideći ti se.

Srećna sam si.

Ja sam.

Koliko peškira da stavim?

Koliko god da staviš, mi će dovoljno.

Blažim se.

Koje?

Šlaba?

Ja sam njih već pobedio.

Kako misliš?

Kad sam tebe osvojio.

E, Vukašine, stigao si.

Dobar dan. Izvoli, dobar dan. Ajde, promrzo si.

Izvoli. Evo malo, nije strašno.

Smesti se u sobu.

E, hvala ti.

Zvonite, je li stigao teretni iz palanke?

Tko zna da li je krenuo?

Otakmina!

Misli li vi da unegdi Britu?

Javu ti moje.

Ivane, javu ti ja natis.

Nešto si mi smršao.

Nisi bolest?

Nisam, nisam, sin.

Jesi mi poneo na očari?

Jesam.

Jesam, nemoj.

Kad moraš nazad?

Naredba je do ponoći.

Ali danas to ne važi.

Hoću da me vodiš u najveseliju kafanu u Kragovicu. Može.

Ajde samo da se obrijem.

Pozovi drugove ako hoćeš.

Nije, čerku. Moraš tamo pravo preko mosta pa nazad. Hvala. Sretno ti bilo.

Izvini.

Sad će oni, samo što nisu.

Nego, kaži mi šta će da bude sa nama?

Misliš na front?

Da, ali nemoj da mi odgovaraš kao političar glasačima.

Da ti veruješ u našu pobedu?

Ali ovdje nije reč o Verisi.

Nego?

Situacija na frontu je nepovoljna.

Treba nam čudo da se to promeni. Znači sad nas samo ubijaju?

Ovaj rat se ne dobija na savih kolobari, razumeš? Ali zato srpski očevi po staroj

djurinoj, jel?

Bacajmo decu u oganj i plam.

Danilo, Boro!

Ovo su Danilovi bore, tata.

Poštovanje, gospodin Kateću.

Poštovanje. Takođe.

Nema većeg Srbina u Novom Sadu, tata.

Danilo je dobrovoljac.

Preplivao je savu pod mitraljezima.

Ja ništa nisam preplivao, ali ako pitate o bore i pubu u beogradskim kafanama,

siguran sam da ćemo se sresti.

Ajde, sjedite, mojci.

Jesi našao? Jesi ti siguran da je Depeš otišla? Ama kako nisam?

Dobro onda, onda će stići noće s teretnim vozom.

Tata, ovo je Bogdan o kome sam ti pričao.

Lukasin Katic, drago mi je. Sedi Bogdan, izvoli.

Moram, moram na stanicu.

Čeki.

Stigao teretan iz palanke.

Nije.

Izgleda neće ni dolaziti.

Kako nije?

Trebalo je da... Itaj Pašića, vrat.

Gospodine Katicu, zamislite kako bismo se mi osjećali da nam put na bojište ne

prolazi kroz kafanu.

Jeste.

Kafana je naša nacionalna svetinja.

Čujem da ulazite u vladu.

Pazite koji resor primate.

To su samo Pašićeve kombinacije za sada. Za našu stranku bilo bi najbolje da od

Protića otmete resor unutrašnjih dela. Za našu stranku bi bilo najbolje da

dobijemo rat, dragi prijatelji.

Eto, to smo mi.

Nech izgori selo, al moj tor nek ostane.

Ako moja stranka ni na vlasti, nek propadne država.

Vi, Danilo, rekoste da se kod nas raširila moda da se grdi sve nacionalno

i srpsko, jeli?

Pravo da vam kažem, ja ne volim taj...

Evropski način mišljenja.

Nije to nikakva srpska osobina.

Svet grde svi koji o njemu misle, počeši od starog zaveta Sokrata.

U našoj zemlji to je luksus.

Naš život je mnogo ozbiljan, uvaženo gospodo.

Naš život je smješan.

A šta je to smješno, Boro?

Sloboda, Danilo.

Nije, Boro.

Nama se sloboda iz ustanka rodila. I kultura. Da.

A evo, Karadžorđe.

Seljak. Vuk Karadžić.

Seljak. Pa mi smo genijalan narod, gospoda.

To je naša romantika, Danilo.

Ne genijalnost.

Čvabe ušli u lajkovac.

Ako nastave kao Brenovcu, gotovo je s Beogradom.

Zaustavit će Mišić Počoreka.

Služite se, momci. Jedite. Hvala. Hvala.

Jedi, sine.

Jedi.

Eto, tako mi, nepismeni i polupismeni, odosli smo u Hajduke.

A onda, umjesto da razvijamo ekonomiju i prosvetu, mi osnova smo i političke

stranke.

I večeras ste u pravu, gospodine Katiću.

I večeras, jel?

Da.

Pisali ste u Odjeku da će sva naša savremena istorija biti isprepletena

paradoksima.

A Pelagić?

A Pelagić je prvi doktrinarski neznabožac koji je bio starešina

manastira. Pašić, Pašić je kao student bio anarchista Bakunjinovac, a sad je

odjednom veći državotvorec od Garašanina.

To je samo u miru mogla biti istina, Boran.

Samo u miru.

Ni beda, ni bogatstvo ne uzimaju čoveku onoliko koliko uzima sloboda. E, takva

sudbina, Boro.

Čini našu istoriju da se njome ponosimo.

Osvijetili smo Kocovo.

Osvobodili Makedoniju, osvobodili staru Srbiju. Pa šta hoćete više, šta?

Živjela Bačković! Živjela!

Ajde, momci, služite se, služite se.

Večeras osjećam kao da sam otac svoj trojici.

Ne zamirite mi.

Gospodine Katicu.

Vinom večeras jeste, otac.

A nas trojito smo vraća.

A od sutra, jedno drugom smo sve.

Živjeli! Tako je. Živjeli.

Zdravko. Zdravko pomozi mi molim.

Molim te.

Znam da si humorna.

Ali molim te nemoj da me izneveš.

Molim te.

I vi ste boro dobrovoljac, jeli?

Šta bih drugo bio?

Studirao sam filozofiju.

Otac, gde vam je?

A ne pamtim ga.

Bio je sredski načelnik.

Seljaci su ga zbog nekog puta kojim je hteo da preseče njihove livade ubili na

spavanju.

Pošto su ga prvo lepo ugostili.

Sekirama su ga isekli. Njega, pandura, konja.

Konju su odrobili glavu kao pevcu.

To mi je zapravo jedino nejasno u cijeloj toj priči.

Sve je kod nas, djecu, izokrštano.

Sukobljeno. Ubijamo se zbog stope zemlje jer ne svemo ništa da izgubimo.

Od muke smo zlije borao.

Od muke.

A ti seljaci što su bezumnju konju glavu osjekli, ko zna, možda su

junački poginuli na ceru.

Gospodine Katiću, čuo sam da granata više nemamo.

A pošto nas vlada nije snabdila municijom danas, bar vi kao opozicija

snabdete nekom dobrom idejom da nam probudite sažaljenje prema sebi.

Sažaljenje?

Svi mi umiramo kao izdajice nekoga ili nečega.

A to ne zaslužuje uvek sažaljenje.

A pa gospodine Katiću...

Svečano izjavljam da pristupam vašoj stranci.

Šteta što neću imati nikoga da mi posvjedoči o tome.

I od sutra ginemo za čast.

I ne samo za čast, nego za drugu sudbinu.

Ovim ratom izmenit ćemo ceo tok naše istorije.

Bićemo evropska država.

E ako nam je to najvažniji ratni cilj, onda nema smisla ni ratovati.

Jer ta ista Evropa, ne samo da je bila surova i nepravedna prema nama,

već i glupa.

Novitas florida mundi, zapamtite.

Najzet prilika za tvoj latinski.

Gospodine Katicu, vi zaista verujete da moj otac nije bio

gad?

Zaista verujem.

Onda smo se dogovorili.

Gospodine Katicu, ja sam za Pašića.

Ali ću doći.

Ajde.

Lako noć.

Muj prvi ratnički dan.

Ajde, dosta više. Do reče.

Tata.

Reći, sine.

Kada si rekao da smo svi izdajnici nekog ili nečeg, si mislio na strice i dedu.

Zašto ste se rastali?

Duga je to priča, sine.

Pričat ću ti kad se vratiš iz vrata.

Bećao.

A zašto da ratujem za kralja i otačbinu, a ne za svog dedu i prerogu?

Pre mnogo je hteo jednom sinu.

Misliš sreću, rado, šta? Moć.

Želeo mi je moć nad ljudima.

Uz mojeg od saćima moć je u vlasti.

Oni kad čini dobro, čini to bez mere, bez pravde.

Takvi su ljudi tirani, s ubeđenjem.

Gledaj, seljak koji je svog sina 80-ih poslao za Pariz, a

ne može da bude običan čovjek.

Gde me toga podsjeti?

U Beogradskoj stanici, tu.

Tu voza pari za on mi.

Mi stavi ovako ruku na rame.

Kažu Vukašine, sine.

Da učiš što igda možiš.

Pokaži Evropi, majku im, Belosvjetskoj u kojoj je Srbija.

Kakav čovjek i bio dedo.

Trebalo bi ja da se naspavam.

Moram nešto da ti kažem.

Pašić je bio namerio da ti pomogne.

Napisao je pismo. Tata, ne želim to da čujem.

Ja se na sastanku vrhovne komande nisam usprotivio slanju Đaka na front, a hteo

sam.

I kajem se što nisam.

Hoću i to da znaš.

Hoće li ti biti lakše ako krenem s tobom na front? Ne.

Sine. Ne.

Što se tiče nas dvojice, sve je kako treba.

Vukašine, ajde, odoše džaci!

Gospodine, dokle su djaci?

Zakasnili smo.

Ne možeš ih stići, det.

Koga si to htjela da isplatiš?

Druga.

Momka Bogdana Dragovića.

Dobro je, Bogdan.

Dobro je.

Poznajete ga?

On je prijatelj mojeg sina.

Jeli smo sinu zajedno u kafani.

Jeli ljut što nisam stigla?

Nije, nije bio ljut.

Bilo mu žal.

Šta je rekao?

Pretpostavlja da te nešto zadržalo.

Zalutala sam.

Prvo sam zadosnila na vozi.

Jesu li otišli pravo na front?

Dakle si?

Iz prerova.

Čija si ti ispredala?

Učitelja Kosta.

Dumovića.

Poznajete mogu otca?

Ja sam u Kašinkadiću.

Pa može, vi ste Ivanov otac.

Znaš Ivana?

Znam.

Mislim, ne znam ga lično, ali Bogdan mi je dosta pisao o njemu, obožava ga.

Vi ste sinoć bili sa njima.

Skoro do zore.

Bogdan je otišao ranije na spavanje.

Znaš li... Znaš li kako je moj otac sa zdravljem?

Čekat ću.

Dobro je.

Njegovim čezama sam došla.

Dobro je da sam vas našla.

Dao mi je ove dukate da dam Ivanu.

Reći ću mu da ćete mu ih poslati.

Nek' hoću.

Pozdravim mog oca.

Recimo... Recimo da ne brine.