Original subtitles

Hvala vam.

Hvala vam.

Ne zna utpa, ne zna cijel, zna sivina produkcija.

Dragi naši, evo, mi odlučili da vam se javimo.

Mnogo smo se obradovali kad smo čuli da je mali Jovan dobio na kvizu video i

kameru. Pa sad možemo da se dopisujemo sa videokasetama kao sav normalan svet.

Naš prvi komšija, grof von Irne, on je pravi grof, samo što mu je

otac proklosko pare, pa sad mora da radi.

On kaže...

Da se danas tako dopisuju svi oni koji drže do sebe.

Ovo je njegova kuća i njega ćete poslije vidjeti.

A ovo je naša nova kuća.

Nije ništa manje od njegove, jedno 23 kvadrata.

Kako ste vi? Mi smo dobro.

Što ćete sada vidjeti?

Evo, sad će Gerti da zaliva naše cveće.

Gerti puno voli cveće i svaki dan se brine o njemu. Mi joj pomažemo koliko

možemo.

Naročito Johan.

Vidite koliki je porastao. I u školi se popravio. Ove godine je ponavljao samo u

našoj školi, a u Nemočkoj se provukao. Sad idem i ja da im pomognem, samo da

stavim kameru na stolicu.

A sad će Johan, specijalno za deda Jovana, da odsvira sobstvenu

kompoziciju. Gimna vodi kolo. Da vidi deda da unuk nije zaboravio svoju

narodnu muziku i da nije bacio pare kad je kupio harmoniku.

Dimna vodi kolo.

Ovo je naš komšija grof Anton von Birne.

Rekao sam vam ono za njegovog oca. Svačim se bavi. Ne otac, nego grof.

On je arhitekta, preko leta je učitelj skijanja na vodi na Tenerife.

A Tirlik, bite, to je na Kanarskim ostrovima.

A najviše voli da slika sa videom.

Ima emisije sa životinjama, iste kao na televiziji.

E sad sigurno slika neke bude.

Mora da je u pitanju neki mali mrav.

A sad jedno iznenađenje.

Gerti je položila za frizerku i oće na proleće da otvori frizerski salon.

Već je sredila Aida koju Johan zove Lajka, a Gerti se ljuti. Ne znam zašto.

Možda zato što je rusko ime.

Nije da se kvalim, ali ovo je najnoviji model.

Juče sam ga dovez'o.

Stala mi fabrika popusti iz moje radne ekipe. Kupili ga samo ja i poslovođa, a

on je isto Ljugović. Ja sam lično na ovom radio.

Evo, sad ću da vam pokažem.

Ne bite, Herfon Brune.

Gledaj ovo.

Gledaj ovo.

To je moj zdak.

Kod nas sad sve rade roboti. I onda ko velim, ajde da ostaju neki znak da se

vidi da sam ja nešto radio. I kad montiram ovaj retrovizor, ja zaj lepo

zalepim krstić. I posle u gradu kad vidim moj auto, meni drago.

Danke, Herr von Birn. Danke.

Eto, to je.

Ćao svima i budite pozdravljeni.

Lepo.

Ladno mi je unutra, aircondition radi pa sa sobom hvala.

Dragi... Dragi Striče, Strina i Johane.

Evo mi na Đurekovcu.

Mama kaže da ste ovo mjesto uvijek najviše voleo.

Tole na njivi su deda, baba i Jovanka.

Gledaju kako napreduje seme.

Ćale nije tu.

Pokvario im se robot u fabrici pa nije mogo da dobije bolovanje.

Idem sad i ja da im se pridružim. Samo još nešto ti kažem dok sam sam.

Tata bi se ljutio da ovo čuje, a ti gledaj Đureković dok ja govorim.

Odlična ti je ova stvar sa dopisivanjem preko videokaseta.

Samo što su kod nas kasete puno skupe. Preko sto miliona. Pa ne možemo da

čuvamo vaša pisma.

Zato bi bilo dobro da nam u buduće šalješ i po jednu za odgovor. Ta može da

bude i kraća.

Pisma šaljte na onim od četiri sata.

Jel može?

Može.

Jel može?

Može. Ma jel može bre?

Može.

Dragi Radovane, Snajka i Jovane.

Johane, Johane.

Kakav Johan? Ubio te Bog da Bog. On je Johan tamo za Nemačku, ovdje kod nas

Jovan. Pa je on po meni dobio ime ili nije?

Eto sad, sad ne znam gde sam stao.

Dragi Radovane, Snaju i Johane.

Jovane, drago nam je što ste se javili preko televizije.

Ja to gledam svako večer pred dnevnika. I vidim lepo vam je tamo. Puno bolje

nego ono što se posle vidi kod nas na dnevniku.

Ide pa stane.

Evo i sad stoji. A proći će malo da i to.

Kaže mi Jovan, ovaj naštona slika.

Kaže da ću i ja da se vidim na televiziji. Pa sam se obukao ovako lepo.

Metao sam i ordenje.

Nek vidi Jovan, onaj tamo na privremenom radu što ga zovu Johan, neka

vidi kako mu deda sliči i priliči.

A to što moja unuka Jovanka kaže, ne moj deda nije

pristojno da se slikaš to ordenje za Nemačku. Što da nije, vrlo...

Ne moraš da me muvaš. Evo, baba hoće da me muva, me jednako hoće i ona da priča

za televiziju.

Čekaj da prvo ja kažem.

Drago mi je, Jovane, kad sam čuo da onako lepo sviraš harmoniku.

Ako, lepo si ono sastavio, samo nekako nije

ko naše. Onako mi više na bosanski. A nema veze.

Samo ti sviraj.

Ljubi ga deda njegov.

Dragi moji, nisam ja navalna da pričam nego on.

Isti je kodnevnik.

Nije televizija za pričanje nego za gledanje.

Ajde, sine, da im pokažemo ono.

Eto, decao moja, to sam vam ja sve od letos nacrtala. Kad sam čula kolike pare

za slike uzimaju, i to se neki matori se jaci, ja onda reko sebi, Milice, pa nisi

ni ti posljednja. I tako uzem i ja da crtam sve na staklo, kao vi što idu na

izložbe, sve iz naše kraja.

Ovo je Đurekovac, ovo je Plandište, a ovo je Milića

do.

Pa Radovan će to odda prepozna.

Evo, ovo je moja unuka Jovanka i njen momak Milisa. On ore...

Jerba hoće da stane na selu. A ona sve nešto tako gleda preko brda, jerba hoće

da povegne u grad.

Ugledala se, ugledala se na strica.

Imam ja još jednu sliku, ali je mat, ovaj stari, meto na prozoru otkupatila.

Kad dete je razbilo loptom, pa kiša sve oprala.

Pa ne zna stari šta je umetnost.

Eto, deco moja, ja po stare dane postadu umetnik.

Učite Vlaza, hoće da me vodi na izložbu.

Jedva čekam kad ćete opet da dođete, pa ću sve da vas nacrtam.

Zdravo, buraziru. I snajo, i sinovac. Baš lepo što ste se javili i što ste

dobro.

Nijesam ja za to snimanje.

Nije to za mene.

Sin me triretero da uteram kolo u avliju.

Kaže, nije dobro ispalo. Šta ima da ispatne? Dobro šta?

Dvare da ne okrepim kola.

Sad ovak je, pravimo za Amerikance.

Nije mečka, ali je najnoviji model i ne može svaki da ga kupi.

A ono za kuću i za djelo i za žiku šofera, to ćemo

da se dogovorimo posebno.

Nego ovaj, hoću li što pitam?

Interesantan sam znati da nije ono vaše kuće od nekud muško.

Znam da se ženski zove, ali oštenila se ova naša lepa...

Pa je ovaj

kućići mnogo ličan ono vaše kuće.

Sad ja ne znam.

Ne da ja imam nešto protiv.

Nego bih voleo da zna.

A sad će Radmila da vas pozdravi pa idemo na ručak.

Uskoro će sunce zaći za Orlovicu.

Dragi striče, ovo je mjesto gde si ti nekad vidio lepeći tanjir, ali ti niko

nije verovao.

Neki su čak govorili da si malo lul.

Zato sam ja odlučio da svaki dan ovde budem spreman sa videom.

Da snimim ako nešto izleti.

I za to mi je potrebna neka kaseta.

Opa, evo i Milisava.

Čim tata ode na nju, evo njega preko tarabe.

Nije da mora, ali on i Jovanka se pazi još od osnovne škole. I se jedva čekaju

da suzni.

Mama i tata vole kad Milisav dođe, ali on navika ovako.

Sad hoće da prođe kroz svoju rupu, a ne zna da je deda opet zakovao dasku.

Pazi sad da li će da se upaši.

Tata!

Dragi naši, baš je lepo što ovako mogu da vam se javim, ali evo, uvati me

Jovan, ovako nespremnu i neurednu.

Ja sam dobro i zdravo, samo što i dalje ne mogu da se zaposlim.

Svi pričaju da nam fali domaćinsko poslovanje, a ja, diplomirana nastavnica

domaćinstva, ne mogu da nađem posao.

Pa ko će da nauči ljude?

Ovaj moj Milisav navalio da se venčamo.

Hoće da dobije stručnjaka za domaćinstvo za džabe.

Ne može to tako.

Ja mu kažem da proda zemlju i da otvori kioski za hamburgere u Beogradu. Ja ću

da mu vodim posao. A on hoće i mene i sebe da zakopa.

Ovde u sel. Ne više.

I tako.

Sedim ovde i vežbam se u struci da ne zaboravim ono što sam naučila.

Evo sad baš pravim Ilisavu tortu za rođendan. Baš ima da se iznenadje.

Mislim, baš se iznenadio kad je čuo.

E, a sad specijalno za strinu Gerti pokazat ću kako se pravi bela rada

torta.

Ova.

U veliku posudu razditi devet jaja i

devet kašika šećera.

I sve to dobro umušiti.

Draga strina, ovo je torta.

Ne izgleda baš kao u receptu jer sam malo improvizovala.

Recepti šaljem poštom.

Voli vas Jovanka.

Dođi i na mene red.

Ne toliko u pismu koliko ispred televizora.

Svi stalo nešto gledaju. Sad ima i treći program pa na konfituru mogu da radim

samo uveče kad se jodu na spavanje.

Zato nisam završio kompjutersku igru koju sam htjela da vam pokažem.

Naročito Johanu.

Još se ne zna šta će biti, ali bit će nešto iz svemjera.

To je sigurno. A šta fali Kaljeviću, man?

Ovo je mečkar iste Tošinog, koji ima kafanu i kiosk sa hamburgerima u

Beogradu.

Nisam hteo da mu kažem za krstić da se ne bi pravio važan što si mu lično ti

pravio kola.

Ali sam ti snimio da znaš.

Ti mu kaže ako hoćeš.

Vita jela.

Zelen bor.

Molimo brzi odgovor.

E, dragi naši, evo vidite, čim smo pogledali vaše pismo, odmah smo odlučili

da vam se jajimo.

Mi smo sresni što ste vi zdravo i dobro i što vam se sviđa da se ovako

dopisujemo na jedan modern način kao što to danas.

Ceo svet radi.

Koliko sam srećan, dokazat ću tako što ću sa ovim daljinskim upravljačem

vratiti kasetu na početak. Pogledat ćemo još jedno vaše pismo, a onda ćemo vam se

opet javiti.

Vidjeli smo ono vaše pismo nekoliko puta i došli smo u kostinsku sobu.

A to nije slučajno.

Prvo, da vam pokažemo gde ćemo vas dočekati kad budete došli gosti.

A drugo, evo pogled, nema ni jedne slike na zidu.

Ove nemačke neću da stavljam, nego sam mislio kad bi mogla mama Milica da

nacrta neku. Evo može i da pošlje onaj Đurekovac, što je gotovo.

Kad smo kod Đurekovca.

Nešto ne vidim da ona moja kuća napreduje.

Dobro, ono jeste i trava malo visoka, ali mogla bi makar malo lako vas iznad

trave pojavi. A možda mali nije stigo da uslika.

Možda ti je, brate, ponestalo para.

Možda je sve poskupelo, jel da?

A vidio sam onaj novi auto što si kupio, pa lep je.

Pa ne bih rekao ni da je tako jeftina.

Mada sam čitao negde u nekim novinama, kaže u Americi, kad netko kupi mečko

ovako, kao što je moja, kaže, onda mu jedan takav auto onako poklone, pride,

kao privjezak za ključeve.

A za onog šofera, Žiku, taksistu, to ćemo da

se dogovorimo.

Kaži mu.

Dragi moji Jugosloveni, ja sam dobro što i vama želim.

Ja sam mislila da će ovdje biti moj salon.

Nema ništa od moj salon, nema ništa od moj diploma.

Moj profesor, Jedan Jugović, prijatelji od Radovan, ne

veliki prijatelji, mali prijatelji.

Nema ni svoj diploma pa ga policaj uhapsila.

Zato, ako netko hoće kod vas u selu da kupi ovo, prava frizera i

hobak može da uzme skoro fraj.

Možete da pokažete na video.

Puno pozdravi od mene i od Aida.

Još nešto.

Aida jeste muško.

Ali on ništa nije radio sa vaše kuće, zato pite da se ne dira.

I Johan ima kompjuter. Njegov je veći. Bio sam ga sakrio jer se stalno igrao i

nije htio doći. Sad kad je video Jovana, morao sam da mu ga vratim. Sad se opet

stalno igra, ali manje svira onu svoju muziku, onu što je zovu...

teška industrija ili tako nekako. Kod nas u fabrici je manje treska i buke

nego kada on svira.

Molim te si novac da mi na jednu kasetu ja ću da pošaljem, nema problema.

Snimi kako se sa kompjuterom radi za školu.

Neka to bude sve polako i natenane da ja mogu da ga kontrolišem.

Neće stis to da ti zaboravi nikad.

Naš komšija Anton.

Von Birne, kad je vidio vaše pismo, odmah je poželio da vam se javi.

Kaže da smo kao nacija izuzetno talentovani za video.

Njemu je danas rođendan, ja mu čestitam, čestitam. I on bi sad htio sve da vas

pozdravi.

Bite her Anton.

Gertić je da pregledi komu.

Moje dame i gospođe, vrlo mi je vjerojatno ovaj glas za

sreću i zdravstvo roditelji Hr. Radovan.

Radovan, koji je iz Fernega.

um hier sein heim zu finden, ein heim dessen türen mir stets offen sind.

Radovan koji iz daleko došla od svoj dom ovde našla dom

od koji vrata meni uvek otvorena su.

Heute an meinem Geburtstag haben Radovan und seine gute Frau Gerti mir geholfen

eine alte Tradition aufrecht zu erhalten.

Danas, kada svoja rođendan slavila, Radovan i njegova dobra gerti

meni pomogla da jedna tradicija ne prekinula se.

Da

imala

jedna torta...

Ali ja ipak ne bila sretna. Ova torta dolazi iz

pozlasti Čarna.

Dobra domaćica Gerti samo ovaj krk tako umetničko napravila.

Ali ja danas nešto vidjela koje novac ne kupiti mogla.

Jedna preljepa mlada žena koja utopljena od svoj dom

za tako puno ljubavi jedna rođendan torta radila.

Ja se sjetila sebe na moja mama i

ja sebe osjetila tako...

Bilo mi je teško na moja

duša i ja htjela... I volite?

Ja htjela ova torta baciti, koju ja sam upravo sada

učinila. I meni ne čini to žal.

Zato što to je jedna meša vina od šećera, vrašnje i trgovine.

To nije jedna kolač od ljubav za koja ja bi sve dala

da bi ga bila probala.

Ja molila Lepa Jovanka da bi ona u sljedećem pismo na

mene ne zaboravila i da bi ona za mene pokazala

kako se pravi jedno jelo od njenja semlja.

i biti sretna, samo nju gledati moći i tople

južne mirize osjetiti moći.

Dragi naši, s nestrpljenjem smo očekivali vaše pismo pa smo slimili kako

stiže. Sa poštanom svima mi dalje ne govorim.

Zdravo, buraziru i ostali. Primjeli smo vaše pismo i drago nam je što ste dobro.

Samo me nešto vređa.

To što ti misliš da ja ne brinem za tvoju kuću. I samo zato što je mali nije

sliko. E, zato sam došao na Đurekovac da ti pokažem kako

radovi napreduju.

Kao što vidiš, sve ide po planu.

Parcela je izmjerena i obeležena.

Samo čekamo svaki čas da kopamo temelje. To što nismo počeli,

to je za tvoje dobro.

Ovdje ima jedna žena koja sve proliče. I to što je bilo i to što

će biti kao ona vava iz Beograda.

E pa ona je prorekla.

da će oko Svetog Nikole da opiči zemljotres.

E, zato nisam počeo da zidam, da te ne bacam u dupli trošak.

A za pare ti se ne boji.

Čim zemljotres prođe, ma kuće da nik ne kode za limana.

A što se tiče one zafrkancije za moj auto...

To ću ti oprostim, jer bo nije istina.

Prvo, to se priča za Jugo Ameriku, a ne za Jugo Floridu.

I drugo, pride se ne daje za mečku, nego za kadilak.

Pa ostaj mi s Bogom.

Za Žiku, taksistu za delove.

To ćemo se dogovoriti o posebno.

Sad se, Radmila, da vas pozdravim.

Čuješ ti?

Dragi sine, mnogo me obradilo kad sam čula da hoćeš moju sliku za gostinsku

sobu. Ali reče mi učitelj Lazarovi je dana treba dođu neki iz Beograda da kupe

moje slike. Ako bude sreće, od onoga što ostane, ti ćeš prvi da biriš.

Mra, nešto me steglo u hrstima pa ne mogu da izilazim.

Sad tek vidim kako je ova sklamerija od videa dobra stvar.

Ja lijepo sedim u kući, a pošaljem onuka da snimi sve što treba. Onda ja to sve

poslije precrtam sa televizije. Isto je sve k'o napolje, još i bolje.

Jer ima rampa, ne moram da mislim šta ću da metem u sliku, a šta ću da izbacim.

Ovo što me steglo u hrstima, to je od zubara.

Kad mi je meto ove zlatne zube, sve sam voljela ovako da se oduprem u stolici i

k'o da me sam sotovno tera.

Sad vas sve pozdravljam, mama i baba Milica Mila. Ovo posljednje umetničko

ime rekao mi učitelj Laza da tako svi slikari mora da imaju.

Ovo je svinja, domaća životin.

Neki kažu da njeno meso nije zdravo jer je masno, ali se bez nje ne može

zamisliti srpska kuhinja.

Rodonačelnici obe srpske dinastije sticali su svoj kapital prodajući svinje

Nemcima koji su opet poznati po kiselom kupusu.

Zato sam izabrala sarmu, jelo koje spaja Narode.

Svinju sam pokazala zato jer se sarma pravi od mlevenog mesa.

Pa možda ne bi bilo jasno.

Danas, kad se živi brzo i svi bezglavo jure, zaboravlja se

da je kod sarme najvažnije...

da meso bude seckano, a ne mleveno.

Tako se začuvaju svi sokovi u mesu.

Dok ja seckam, vi pogledajte neophodne sastavke.

Evo mene opet.

Nisam ja tako brzo iseckala mesa, samo Jovan nije snimao.

On i baba kažu da kočim radnju.

E pa kad smo sve iseckali i sveže mesa malo propržili, sve sastojke umesimo u

nadev.

I po želji malo začinimo.

Razbijemo jedno jaje da se masa bolje veže.

U vrmačinskim kućama se ne štedi na jajima, najviše tri.

Onda... Onda... Zavijamo sarme.

Onda naravno, zavijamo sarme.

Za uvijanje se treba držati pravila.

Jedna sarma, jedan zalogaj.

Zato sarma ne smije da bude duža od 5 cm, ni

šira od 2 cm.

Kad završimo se zavijanjem, prekrijemo sve sa nekoliko listova kupusa.

Stavimo komade suvog mesa koji nam se nađu pri ruci.

Zatim ide još malo kupusa i onda sve to stavimo na laganu vatlju.

Da se krčka 5 sati.

Vidimo se.

Dok svi čekamo da ona

kajgena sa sarvom bude gotova, dede i ja smo se dočepili televizorom.

Otkad si deda zapalio za igre, naročito ove s pucanjem, češće dolazim do

televizora. Ali sve ređe stišem do reda njega.

Ubio sam sve crvene, a ostale mi još tri života.

Odlično, deda, odlično.

Dedi samo smetar što nema igara s temom iz naših istorija.

Ja sam odlučio da to ispredim sa svojom igrom.

Ako bude dobra, prodat ću i na zapad i kupit ću sebi televizor.

Ovo velika crvena kocka je krajić Marko.

On, kao što znamo, voli da pije i pola šarcu daje. Zato hoće da napuni bure za

duge zimske dane.

Ova roza kocka je bure.

Međutim, vila Ravila, žuta kocka, mu krade vino i krije ga po Miroć planini.

Onda Marko juri vilu da povrati vino, ali dok on ganja vilu, šarac mu pije

vino ne dajući pola Marku. Ova šarna kocka je šarac.

Zato Marko mora da uhvati vilu pre nego što mu šarac popije vino.

Neki put Marko naleti na ovu zelenu kocku, to je Musa Keseđe, pa mora da se

bije sa njim.

Dedi se sviđa, ali ne voli da igra sa kockama.

Moram bolje da ih nacrtam.

Što se tiče Johana, striče, nema da briniš.

Ima da mu napravim takav kurs, pa će i onda pravi igri.

Dragi her Antone von Birne, kao što vidite sarna je gotova.

Nadam se da ćete da uživate u njoj kao što ja uživam sada.

I kao što sam uživala praveći je za vas.

Dok na nebu sunce sija, stiže naša emisija.

Dragi naši, puno vas pozdravljam. To je treći put ove nedelje,

a deseti put od kako smo dobili vaše zadnje pismo.

Prema što odem, htio bih nešto s Borazirom u četiri oka, pa molim sve

prisutne ukućene da napuste prostoriju.

Hvala.

Milovane, svatiš li?

Jeli, Milovane... Znaš ti šta je ovo, a?

To je zemljotresna karta, Milovane.

I na toj zemljotresnoj karti piše gde sve u Srbiji može da bude zemljotres, a

gde ne može. Jedva sam je nabavio. Dono mi jedan prijatelj iz Ljuge, a na

granici ga zaustavljali kao stranog špijuna.

Sad moram za džabe kola da mu popravim kad god dođe. I znaš li ti, milovane,

šta piše na ovoj karti?

Piše da u našem Đurekovcu pre može da bude smak sveta nego zemljotresu.

Naučno dokazano!

A zvao sam...

I pošta Rasimu.

Ne, kaže, nema tamo nikakve vračare. Bilo nešto u prošle godine za kraljevo,

ali slabo, niko nije nas rado.

Žiki takšisti, sam rekao.

Da pare od relova ne daje tebi, nego zidarima. A to što si jugo kupio za

devize, to ćemo posljedno da razgovaramo.

Sam te bilo.

Milovan je.

Kažeš, imaš trošak za kolje i konapac, jele.

Odbio duga, ali obračunaju dinarima.

Ni gjer ti moje ne može da ti oprosti ono što si uradio za kuće.

Ne može da spava, sve sanja kako se ona naša fina Aida vuca rasom i mašim sa

vašim džokelomanom.

A sad pitisni tamo gdje se piše stop i pozovi u familiju.

Sram te, bro.

Guten tag.

Guten tag.

Nemoj da ja govorim.

Moraš, Radovan.

Misliće da sam ja sastojao govor, pa će da me zezaju.

Moraš, Radovan.

Kravkoće da ti kažeš govor.

Skupili smo se ovde, u kući našeg prijatelja.

Zbog rođendana osobe koja nije sa nama, ali koja nam je svima draga.

I koja nas je još više zbližila.

Ona je tu sa svojom dušom, ali i više od toga zaslugom

moderne tehnike koja nas je sve spojila.

Živili! Živili!

Živili!

Draga Jovanka, grof Anton me je zamolio da te kao stručnjaka i kao profesora za

domaćinstvo upitan za mišljenje o njegovom novom projektu.

Evo, on ga je uradio za svoju dušu.

Ovo je restoran koji bi se nalazio pored autoputa i zvao bi se Europa.

Zašto Europa?

Zato što bi s jedne strane bila hrana iz evropske zajednice, a s druge strane

hrana iz takozvane domaće kuhinje iz Jugoslavije, Tuske, Grčke i tako dalje.

I onda ti voziš i biraš stranu na koju hoćeš.

Ovako bi mogla da se naprije čitav lanac pored autobana i krov.

Da moli, ako imaš neko svoje mišljenje o tome ili neke predloge, da mu se

obavezno javiš.

Dragi naši, s nestrpljenjem očekujemo vaše pismo, pa ćemo se da snimimo kako

stiže.

Došli još pre dva dana u selo, ali poštar Sima, s kojim i danje ne

govorimo, nije htio da ga da tati u pošti.

Pa je ćale odvezao garu.

Baba, daj ću snim.

Dragi striče, strina i Johane.

Trebalo je prvo da vam se javi tata, ali on nesto zbog nekog posla.

Nešto im reče da snimim žiku taksistu, što ga ja ništa nisam razumeo.

Zato je najbolje da vas mama pozdari na početku.

Mi završili smo.

Derine ideja i moje znanje dove doše Marka Krajića po drugi put među Srbi.

Sada kompjuterizovani.

Vi ste prvi ko igru vide gotovo. Čim završim još neke sitnice, šaljem igru u

Beograd i Englesku. Pa šta bude?

Derin osad zakupio milion 367 hiljada 812 litera vina i ubio

18 musa keseće.

Šaljem program Johanu.

Joc, javi kako ti ide.

Vidiš Jovo?

Moj neto. Ma ne ti, nego ovo je nemački.

Ovo je što ga zove Johan.

Deda bi se mnogo obradovao kad bi ga ti iznenadio nekom igrom.

Evo, Jovan i ja sad počinjemo jednu novu igru.

Opet nešto iz srpske istorije.

Ima da se zove Vratna brata u Daliju.

To se kod nas stalno javlja.

Ij, majku mu! Ubi me, Musa!

Ajde, uzdravlje!

E sad imam usa da kuse ono što se ne jede.

Dragi moji, imam tri stvari da vam saopštim. Prvo, neću više da slikam.

Bili su u selu ovi što kupuju slike i prikazuju na izložbe. Sve viču naivno

ovo, naivno ono, ali oni nisu naivni. Nisu kupili ni jednu sliku.

I ja i slepac vidi da ja bolje crtam od onih što imaju slike u knjige.

Zato sam rešila, hoću da budem prva seljanka koja se bavi sa video umetnost.

To je drugo.

Sačti.

Zaboravila sam da vam kažem dve stvari. Prvo, kako se zove rad, a drugo, šta je

treće. Rad se zove ratarska dilema.

A treće, pobego zubar sa zlatom što smo mu dali, a nama

zube pravio sve od nekog pleka što liči na zlato, pa sad mi zubi rđaju i ne znam

šta da radim.

Probala sad bih, perem sa vimom, ali boli, a ono kaže da nije ni zdravo. Pa

zato ako u Nemačku ima nešto tako za pranje takvih zuba, da mi pa žaljete.

Dragi naši, her Antone, je li mogu tako da vas zovem?

Uspjela sam da nagovorim baku da prekrši svoju zakletu i da mene naslika na

svojoj posljednjoj slici.

Baka se sažalila na mene kad je shvatila da me možda nikada više neće vidjeti u

venčanici.

Ove moj Milisav neće da ide sa sela.

I neće da se venča u crkvi što bi ja volela.

Zato je baka rešila da me ove koveči dok još može.

Jedno obaveštenje za Herantona.

Ovo oko vrata su dukati koje su moja mama i baka donele u miras.

Sada su moji.

A stavila sam ih da naglasim rustikalnu atmosferu.

A što se tiče restorana Europa, ja mislim da je to jedna od

najdivnijih zamisli koje sam čula u svom životu.

I volela bih da pomognem koliko got mogu.

Mnogo vas pozdravljam.

Eto!

Ovo ovdje je krava.

Domaća životinja.

Ali ja sad nemam namjer ovdje da pokazujem kako se pravi goleđi gunos.

Ne.

Moja Milka ima da umre od starosti.

Jer ona nije obična domaća životinja.

Ona je najbolja krava na Balkanu, a i šire.

Milka!

Zato što govorim, ja imam i materijalne dokaze, crno na belo.

Sa poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, gdje smo ja i Milka osvojili ovaj pehar.

Milka... Zato što sam kazao na Balkanu, a i šire...

To ćemo da vidimo u Nemačkoj za jedno mjesec dana gdje nameravam da dođem na

sajam.

Koristim ovu priliku da vas sve pozdravim i da vam se najavim u goste.

Ne zato što Milisav... Milka!

Što Milisav nema pare.

Daj Bože, zna se da ja imam.

Nego bi volao da vas vidim sve i računam da je bolje da te pare...

koji bi ja dao za hotel, popijemo i pojedemo zajedno, nego da ja sa svojim

novcem pomažem nemački turizam.

Toliko.

Kao golub svome jatu leti kaseta od brata bratu.

Danas nam je u goste stigao milisak.

Sa adhuštvom.

Jel' Vali?

Jel' ovdje stanuje ovaj grof?

Ja, ja.

Ora ga priupit sa mrešta.

Jel' ka nema sa gubiš?

Dobar dan.

Čekali smo i čekali.

Ali tata nikako ne imao vremena za novo pismo.

Heranto nije više mogao da čeka, pa je zamolio mene da mu pomogne.

Ja ću brzo da završim.

On poslije ima više.

Dragi brat, puno ti hvala što si mi pomogao da naučim da programiram na

kompjuteru. I ja sam napravio svoja igra.

Zove se Siegfried und Lorelei.

I nešto je iz naše istorije.

Nakon Siegfriedu Lorelei krade pivo i tako dalje.

Igra sam podao jednom firmi. 3.000 mark.

Plus procent.

Od sutra ima da bude uradno.

Javi me ako radiš neka nova igra.

I molim te da mi objasniš šta znači brat na brata udario.

Lijepi prijatelji, imam sreću da sam imao mogućnost da ću vas

tako dobro pozdraviti.

I sreću se da sam mogućnost da sam mogućnost da sam mogućnost da sam

mogućnost da sam mogućnost da sam mogućnost da sam mogućnost da

sam mogućnost

To je zato što sam tako srećan za vas sve, a posebno za srca Milovan, da ću

imati svoju rast.

Moje misljenja su srce.

I moj posebni želje je da ćete biti srećni.

I to ću vam sad pokazati.

Ovdje sam ročio.

I moj tato je ovdje ročio.

Ljubio je ljudi i je bio protiv aristokratije.

Zatim se uključio da se sve opuštimo.

Sada imam uvijek svoj uključenje u ovo zemlje.

Zato što sam hodio svoj život, učinio sam se arhitekt.

Sada budem doma u svijetu, da bi ljudi mogli bolje živjeti.

To je za sport, škola, i drugi su za moj video.

To je moj dom.

Ima tri godine, a je uopće pobjezan.

Ako Jovanka hrani u krvi, nisam za to.

Možemo hrani ovdje u Nizovici,

Uvijek su ovdje mnoge koštelje. Mi se to ne završi, kao i ti u svojoj koštelji.

Sada ću pokazati što sam učio.

U ime Otza, Isina i Svetogo Duha.

Amen.

Ako sam nešto napravio, potičem vas da mi pomoći.

U oziru vašeg prijateljskih odgovora, ostajem...

Hvala, Jovanka.

Evo je ovako.

Prava frizura za ženipa.

Mnogo lijepo ima da ti bude.

Čekam da slavimo i budemo veseli.

Stiže još jedno vaše pismo.

Sa poštanom simom i dajine gori.

U zdravlju, Zete.

Ovu rakiju sam zakopao kad se Jovanka rodila da se ispije za njenu

svadbu.

I nisam i znao da će toliko da potraje.

Jedva sam je našao, ali dobra, dobra.

Kad sam je zakopavao nisam... Ni sanjao da će zet da mi se prezivlje Kruška.

Pa sad ovde Kruška, on fon Kruška, a moj burazer ne veruje

u previdjenja.

I neka, pa ti sad požuri da ne ispijem.

Sad će majka da da pristanak.

Ajde bre, kaži nešto.

Slažem se.

Slaže se.

Ima tri stvari i ću da kažem brzo.

Prvo, srećno deco.

Drugo, ne krsti se levom rukom. I treće, sad će Jovanka da se javi kroz moj

najnoviji video rad Devojački pristanak.

A izžive li i nek vam je sa srećom.

A ti, Johane, jes, jes, Johane, znaš ti, Johane, vrlo dobro šta znači to

brat na brata udario.

Jedva čekam svadu.

Neka Johan obvezno dođi.

Imam nešto da mu objasnim.

Dragi striči, imam jedan poslovni predlog za tebe.

I da znaš, nisam ja ni moj otac ni tvoj sin.

Posle ponatih događaja, Milisa je raspadao traktori i vašine i kupio

profesionalnu videoprinu.

Sad slika svadbi i sahrene i od toga živi.

Otvorio je i videoklub.

Ja radim sa njim. Kad čujem da je neko na samrti, odem da ga snimim pa ga posle

puštim na sahreni.

Posovo ide dobro.

Jedini je problem je nabavka kaseta.

Ti vidi ako možeš da nam pomogneš.

Nema da se kaješ. Radimo na veliko.

Dok na selo noca pada, odlazi nam naša

mlada.

Draga sestra, evo javljam ti se prvi put od tvojeg venčanja.

Našli su mi rekli da te pitam kako ti s ovim tvojim grofom u Nemačkoj.

Oni više neće da se slikaju, a ni ja nemam vremena za materij.

Sad radim kod Sime Poštara koji je kupio video opremu od Milisa.

A Milisa je počela se baviti muzikom. To je bilo uspješno.

Izašla mu je počin kaseta, a ispod posljedana televizije.

Znala bi ova da ga vidiš.

Mislim na spot, pa ti ga šalim.

I mirisa bi ovo da ga vidiš.

Vidit ćeš zašto.

Žalostna je moja duša, ko žalostne vrme

grana, jer se sreća tebe draga, jer se sreća

srećnih dana.

Oprašnam ti ja od srca, svako svoju sreću

traži, ali sreće naći neće, to mi

ulaži.

U tuđinu otišla si i pobegla iz mog

sveta, sreću našu uprak s prvi

videokaseta.

Tuđina si očarala lažnom tortom Bela

Rada, ali ne znao si Roma da će danas

strada.

I njega si prevarila, ne kuni se ti u

majku. Mesto svojih rukudela, izradnjemu

dade bajku.

U tuđinu otišla si, to je bila tvoja

meta.

Sreću našu u prah smrbi vide u kaseta.

Zvon nazvaše na veselje, a ja samo

snimam dužan.

Nije od tebi kol' povidim, neće ostati dužan.

Hvala što pratite kanal.

Hvala vam.

Surovo me ovom svetu, nikad osta patnje rata.

Moga cura prevarila, udario brat na

brata.

Hvala što

pratite

kanal.

Otišla si i pobegla iz ovog sveta, meni sam

ostala je videokaseta.

U tuđinu otišla si mala ti je i

planeta, meni sam ostala je

videokaseta.

Svuda pođe, svuda dođe, a od zime uvek

prođe. A video od ta kaseta krije tajnu celog sveta.

Ne zna ludba, ne zna cija, zna zimina produkcija.

Dojca Nikolije, znate dobro šta je prijame.

Koje noći obilazi i šta tamo pronalazi.

Staro, mlad, crno.

Iz Francuske stigo glas, Djoku zovu

besbaz. Što ti žukavam?

O, pozdravljam, pao.

Kratka jeste ova strofa i ovakva je našla grofa.

Braću Krstić zavadila milisava vojna.

Dragi taj, čula sam da si me se odrekao preko novina.

I da si rekao da više nikad u životu nećeš da vidiš ni mene, ni tvog unuka.

Daleko je Amerika, ali ne kuka, zato žika.

Čekamo je curafina.

Uskoro će dobiti sina.

Ukoliko živ kuka, ne znamo je od luka.

Tajo, bre, nije, bre, on crno u duši, nego je u duši beo, beo Tajo, ko

devojačka postelina.

Razumi me, Tajo, volim ga, bre, ko tebe ga volim.

Aj, aj, Tajo.

Ne zna cija, zna simina produkcija. Ne zna udba,

ne zna cija, zna simina produkcija.

Nesna ljubav, nesna cija, zna si mija.

Hvala što pratite kanal.